416-944-3297

Недеља Силаска Светог Духа на Апостоле – Духови

Небојша Дугалић (глумац):
Силазак Светог Духа на Апостоле

 

Silazak Svetoga Duha na Apostole

Силасак Светог Духа на Апостоле

Овај Празник представља дан рођења хришћанске Цркве (као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа), а празнује се 50. дан након Васкрса (отуд име Педесетница) или 10. дан након Вазнесења Христовог. По Његовом обећању пред Вазнесење, ниспослао нам је Духа Светог Утешитеља. Излила се обилна благодат на Његове ученике да би могли ширити Христово учење и установити Цркву Христову, као заједницу свих верујућих. Настао је велики шум, а са Неба су на њих силазили огњени језици. Испуњени Светим Духом, они су почели, како је Господ и предсказао, говорити другим језицима, како би ширили Јеванђеље на свим странама света. Тако је свети апостол Петар одмах придобио 3000 људи за веру Христову. Апостоли су, током свог мисионарског рада, пролазили бројна тешка искушења, али зу одржали завет Христов.

На овај Празник, одмах након Свете Литургије, наставља се вечерња служба, као спомен на то што су се апостоли разишли одмах по свету да проповедају. У њима се молимо за даривање Духа благодати, за исцељење душевних и телесних мука, као и да нас удостоји Царства Небеског.

Црква се на данашњи дан украшава зеленилом, од кога се плету венчићи током ових молитава. Ове молитве су коленопреклоне, врше се такозване велике метаније, приклањањем колена и лица земљи. Венчићи се плету за време ових коленопреклоних молитава за здравље целе породице и наших ближњих, стављају се потом крај славске иконе и ту стоје целе године. Обичај уношења зеленила у цркву остао је још из Јудејске Цркве, када су Синагоге украшаване зеленилом и гранчицама. Богослужење новозаветне Цркве одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског чина Силазак Светог Духа на апостоле, а старозаветни празник Педесетнице је његова праслика, сећање на богооткривење Мојсију на Синају. Овај велики Празник установили су апостоли и он увек пада у недељу.

Назив Тројице носи зато што су сва три Лица Божија учествовала у том догађају: Свети Дух је ниспослат по обећању Господа Исуса Христа пред Вазнесење, а по допуштењу Бога Оца. У нашем народу овај празник се славио и као празник жетве, радости и љубави. Мени је то једно од најлепших места у Новом Завету, у тренутку силаска Светог Духа на апостоле на дан Педесетнице, кад силазе огњени језици, каже се: „И говораше другим језицима.“ Лепота тог текста је у томе што он истовремено похрањује мноштво сродних значења, указујући на могућност човека да кроз огњени језик Духа Светог прими способност да проговори језиком другога. Има једно прелепо место код старца Силуана, кад га описује старац Софроније: „Он је умео да у свакоме препозна његов непоновљиви начин да воли Христа.“ Дух је у њему родио ту способност да препозна начин да неко заволи Христа, а то значи кроз језик. Јер свака љубав има свој језик. Када неко воли Христа, мора га волети на језику који је њему разумљив. Најважније од свега је да сваки наш чин буде покушај да се у другом препозна његов непоновљиви начин да заволи Бога.


Професор доктор Здравко М. Пено: Свети Дух Животодавац

Силом Светог Духа апостоли су чинили чуда, а та дела су била основ вере првих хришћана. Свети Дух открива људима Сина. Он је заједно са Оцем и Сином створио свет, Он је Дух живота, Њиме живи свеколика твар. Удела у Њему имају људи сагласно својој вери. Верујућа душа усваја благодат Светог Духа приближавајући Му се тако што се удаљава од страсти, очисти се од њих. Спасоносно дејство Светог Духа се нарочито огледа у догађајима из Христовог живота. Најпре је кроз пророке наговестио долазак Сина Божијег, Његовом пророчком силом је Арханђел Гаврило објавио Дјеви Марији Благу вест, учествовао је у Маријином доношењу одлуке да роди Господа, садејствује у Оваплоћењу, присутан је у Његовом Крштењу на Јордану (у виду голуба), по чему Га је препознао Јован Претеча, пратио је Господа у пустињу, где Га је Сатана искушавао, а где је Исус, као човек, уз помоћ Светог Духа, одбацио све сатанине предлоге и остао у заједници са Оцем, Исус чини сва чуда уз помоћ Светог Духа, Он бодри Исуса у Гетсиманији да донесе одлуку која ће бити у складу са вољом Очевом. Свети Дух чини да Христова човечанска природа постоји слободна од закона трулежности и смрти. У Христу цело човечанство добија могућност да прими Светог Духа, јер је Он као Бог прво примио, а онда и васкрсао целу људску природу, природу целог света. Свети Дух Васкрсењем ослобађа Христову човечанску природу од закона смрти. Свети Дух учествује у Вазнесењу, после тога Христос Га шаље као Утешитеља на Своје апостоле, а преко њих и на све верне који су у Цркви. Светим Духом се узвисују срца верних, одстрањују болести, усавршавају они који напредују. Њиме је могуће предвиђање будућности, разумевање тајни, знање скривеног, раздавање дарова, Небески живот, живљење са Анђелима, бескрајна радост, постојано борављење у близини Божијој. И коначни Суд ће се одвијати у благодатној атмосфери Светог Духа. У аду су људи лишени могућности помоћи Светог Духа, зато је тамо покајање немогуће. Благодарећи присуству Светог Духа, Христос сваки пут долази међу нас када се у Његово Име сабирамо у Светој Евхаристији. Свети Дух се призива и дејствује у Литургији од почетка до краја, чинећи је догађајем заједништва. Лишен заједнице Светог Духа, хришћански живот би се свео само на психолошки доживљај једног човека, независан од других чланова Цркве. Литургија је сабрање свих у Једном, у Христу, а не догађај у коме се успоставља само вертикална веза са Богом. Једино под окриљем благодатног дејства Светог Духа може се доживети библијска истина да пут ка Богу неизбежно пролази кроз ближњег.


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 27: Јован 7, 37-52; 8, 12

Христова бесједа у храму о празнику Сјеница. Мишљење народа и фарисеја о Христу.

37 А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: „Ко је жедан, нека дође Мени и пије!
38 Који у Мене вјерује, као што Писмо рече: ’Из утробе његове потећи ће ријеке воде живе.’”
39 А ово рече о Духу Кога требаше да приме они који вјерују у Име Његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен.
40 А многи од народа, чувши ту ријеч, говораху: „Ово је заиста пророк.”
41 Други говораху: „Ово је Христос.” А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје?
42 Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема гдје бјеше Давид?”
43 Тако настаде раздор у народу због Њега.
44 А неки од њих хтједоше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њега.
45 Дођоше, пак, слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто Га не доведосте?”
46 Слуге одговорише: „Никада човјек није тако говорио као овај Човјек.”
47 Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили?
48 Вјерова ли ко у Њега од главара или од фарисеја?
49 Него народ овај, који не зна Закон, проклет је!”
50 Рече им Никодим, који Му је долазио ноћу и бјеше један од њих:
51 „Еда ли Закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?”
52 Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.”

Христос – Свјетлост свијета.
12 Исус им опет рече говорећи: „Ја сам Свјетлост свијету; ко иде за Мном, неће ходити у тами, него ће имати Свјетлост живота.”

 

Aпостоли
Зачало 3: Дјела Апостолска 2, 1-11

Педесетница: силазак Светога Духа на апостоле.

1 И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу.
2 И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху;
3 и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
4 И испунише се сви Духа Светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.
5 А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.
6 Па кад настаде ова хука, скупи се народ и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком.
7 И дивљаху се, и чуђаху се сви говорећи један другоме: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
9 Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији,
10 у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити,
11 Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?”


Календар

Maj 7. (Јулијански)
Jун 20. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети мученик Теодот Анкирски; Светих 5 мученица девица: Марта, Марија, Кирија, Валерија и Маркија; Свети свештеномученик Маркел, папа Римски, и остали с њим; Свети свештеномученик Маркелин, папа Римски; Света мученица Потамијена; Свети мученик Лукарион; Свете мученице Есија и Сузана; Преподобни Данило Скитски; Свети мученици Тарасије и Јован; Преподобни Стефан Презвитер; Преподобни Антим Презвитер; Преподобна матер Севастијана Чудотворка.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’

Види ‘Догматика Православне Цркве‘ – обавезно погледати овај видео оца Рафаила Бољевића о сталној обазривости према вечним Божанским истинама и живота у њима и кроз њих.


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Свршила се икономија нашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији – сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1. Петрова 1, 2). Тога ради се и крштавамо у Име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Матеј 28, 19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога – ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносушној и нераздељној, Која нам је предала исповедање о Себи! „Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове!“


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХVI – Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • другъдругопрїиматєлнѡ (другдругопиимателно) = једна после другога 🡪 наследно
  • дрѧхлостъ (дрјахлост) = туга, жалост
  • дска (дска) = сто(л)
  • дубрава (дубрава) = шума, луг

 

Архива

X