Мудри као змије, безазлени као голубови

Патријарх српски Павле

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

Г оспод Исус нам објашњава: „Ево вас шаљем као овце међу вукове.“ Стварност је таква да се човек-хришћанин у овом свету какав је, свету који сав у злу лежи, осећа као овца међу вуковима. А овца међу вуковима је у опасности са две стране. Прва је: да је вуци онемогуће и раскину. Али, Христос је због тога не шаље. Друга је опасност: да овца увиди да међу вуковима не може опстати осим као вук. Преостаје јој једино да своје зубе наоштри, а да папке претвори у канџе. Значи да мора научити урлање и да од овце постане вук. Христос нас не шаље ни због тога. Он нам даје решење: „Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови.“ Видите, ум и мудрост су као унутрашње око, оно духовно око којим гледамо, не само физичким, којим видимо овај свет, заједно са мувама и пчелама, и са њихових хиљаду очију.

Ми имамо унутрашњу моћ којом оне могу да гледају, а ипак видимо. Али, ум је хладан, разум је хладан, а понекад сеже посред срца. А доброта је топла, али слепа. Оно што наш народ каже: „Добар и луд су браћа.“ Ако је човек само добар, а кратке памети – свако га искоришћава и подмеће му ногу. Е, сад, из речи Христове, која каже: „Будите мудри као змије и безазлени као голубови“, види се да треба слободно развијати и своје умне способности, што се год може више. Само под условом да паралелно развијате у себи доброту. Тако ће се одржати равнотежа разума. Доброта и мудрост на тај начин ће да буду у равнотежи.


Он мени крв – ја њему ништа!

Oтац Рафаило Бољевић, манастир Подмаине

Oтац Рафаило

Oтац Рафаило

Светим тајнама се човјек причешћује, и од тог тренутка његов живот бива подигнут на један врло висок ниво. Врло висок ниво, и то благо речено! Од њега се, од тог тренутка, тражи веће поштовање Светиње. НАЈВЕЋА ГРЕШКА, коју често правимо, браћо и сестре, јесте: ДА СЕ ПРИЧЕСТИМО, а онда

НАСТАВИМО ДАЉЕ ПО СВОМЕ. По свом годишњем плану, да наставимо са старим начином живота, гријешећи на разне начине. Немојмо тако, браћо и сестре! А ако хоћемо тако, онда немојмо да приступамо Светињи Тијела и Крви. Они који се никако нису исповиједали код свештеника, и они који су били, али прије годину, двије, или – како је наш патријарх Павле тражио: два-три мјесеца није било исповјести – он није дао Причешће, ако посљедња исповијест није била у том периоду. То, по његовој праведној строгости, није могло да прође. Два мјесеца, три, ниси се иповиједао – не може Причешће! Јер, знао је да се много и врло брзо данас гријеши. Тако да вас молимо, да буде боље и вама и нама, и Богу угодно, да они који, кратко речено, нису спремни за Причешће, боље да не прилазе. Без обзира што неки кажу да се ваља прве недјеље причестити; мало отпостити, причестити се и то је то. Немојте, браћо и сестре! То није истина. Нас Православна Црква тако не учи, будите убијеђени у то.

Ево, чујемо Светог Василија Великог како и сам дрхти пред Пријестолом, приступајући Светињи, а моли се да не буде огањ Божанства никоме на суд или на осуду. Да нико не подлегне притиску Светиње због недостојног причешћивања. Јер, ко се недостојно причести,  оптерећен гријехом, неисповијеђеним, или ако је епитимија – не изњевши епитимију и један мелем на рану, гријеховну рану душе, он не треба да се причешћује. Јер ће му бити горе него што му је било. Не смије да се причешћује онај ко упада у

прељубу! То је покушај самоубиства! Ко хоће на такав начин да се сједини са Светињом, ко се обраћао врачарима, гатарима и било коме ко служи оном другом, противнику Божијем, он не може да се причести. КО ИМА МРЖЊУ У СРЦУ ПРЕМА БЛИЖЊЕМ – НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПРИЧЕСТИ.

И још нешто, много важно: немојмо да смо млитави! Православни народ, православна вјера је подвижничка вјера, вјера светитеља, вјера витезова духовних – немојмо ми да се пренемажемо! Ко не пости постове, а може да пости – него неће, он исто не треба да се причешћује. Па, КАКО КРВ БОЖИЈУ ДА ПРИМИШ, А НЕЋЕШ МАЛО ТРУДА ДА ПРИНЕСЕШ?! Не може! То просто не може. Мораш сам себи да кажеш да није у реду. ОН МЕНИ КРВ – ЈА ЊЕМУ НИШТА! Он мени, као Бог, даје Крв, ја Њему, као грешни човјек – никакву пажњу. Не иде, браћо и сестре. Дакле, ко хоће да пости, озбиљно да пости, од почетка до краја, ако може, ако је здрав. Ако је грешан и ако му је потребно Спасење и Спаситељ, он може и мора да пости. Ко не пости сриједом и петком, и преко године ко промашује, ко гази те освећене термине, и сад одједном бане да се причести, па да онда опет иде да руши благослове Божије, не постећи, или постећи прву и задњу недјељу. А што прву и задњу? ЈЕ ЛИ ГОСПОД ТАКО ПОСТУПИО ПРЕМА НАМА? Је ли кренуо, па стао? Па се предомислио, па одустао? Тешко нама да је тако било! Него је кренуо и ишао до краја, ишао до Крста, до смрти, до ада, и онда нас вазнио на Небеса, а ми кренемо, загребемо мало и – станемо. Не можемо више. А хоћемо све!

У СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ СВЕ ДОБИЈАМО, браћо и сестре! Тијело и Крв Живога Бога! А не можемо да се потрудимо  мало да испостимо. Мало да испостимо. То што ми постимо, то Господ, због великог човекољубља, ипак назива постом, али боље да не упоређујемо свој пост са постом наших Светих предака. Макар и намјера нека постоји. Само кроз пост и молитву и покајање, ми као народ можемо да се избавимо из великих проблема у које смо упали. Постом и молитвом! Ако будемо постили млако и површно, а хтјели да се дрзнемо да се причешћујемо – не ваља, браћо и сестре. Неће то бити добро. Такав човјек не улази у Цркву, он буде ту и – нема га, нестао је.

Зато, молимо вас да овај тренутак, колико год можете и колико вам снаге ума и снаге срца дозвољавају, да га доживите као врло важан тренутак. НАЈВАЖНИЈИ ТРЕНУТАК – ТРЕНУТАК ПРИЧЕШЋА. И да Светињи приступате са вјером, са страхом и са љубављу. Са вјером да примате, да се сједињујете са Самим Богом, са Божијим Тијелом и Божијом Крвљу! На тај начин да приступамо и примамо Тајну, на освећење душе и тијела. Уколико нисмо спремни, не значи да се не можемо спремити за неку наредну Свету Литургију. А да ли смо спремни, у томе ће нам помоћи, у процијени нашег стања, наша Црква и наши свештеници. Ту је Света Тајна Покајања и Исповијести – јер ми отварамо своје стање и не ослањамо се на своју процијену, него на благослов Цркве, који нам кроз свештеника долази. И онда са миром приступамо Богу, да нам буде на освећење. Немојте произвољно и немојте по својој вољи, то није добро, ни благословено. Дакле, ко се уопште није исповиједао, тај данас немојте да прилази. Нека дође следећи пут на исповијест, ако хоће. Литургија се сваке недјеље служи, има литургија колико хоћете! Има Причешћа – не може да недостаје! Али нека буде како треба са наше стране. Они који су се  припремали, нека у миру приступе, у миру сачекавши крај Литургије. Немојте неко да прими Свето Причешће, а да одмах оде кући, да напусти храм прије Отпуста, прије краја Свете Литургије! Јер, то је, по ријечима Светих отаца, страшан гријех! Свети Јован Златоусти га упоређује са Јудиним издајством! Такав, кад устане са трпезе, спреман је Господа да прода! Кад може да устане и да оде прије краја, он је спреман и да прода Бога. Издржимо до краја, јесте напорно, али ИЗДРЖИМО ДО КРАЈА – ДА БИСМО СЕ УДОСТОЈИЛИ БЕСКРАЈА.

 


Hrist

Читање из Светог Писма

Паримије

Sv Peta i Sv Pavle1. Петрова 1, 3-9
3 Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Који нас по великој милости Својој препороди за живу наду Васкрсењем Исуса Христа из мртвих
4 за насљедство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на Небесима за вас,
5 силом Божијом чуване кроз вјеру на спасење, спремљено да се открије у посљедње вријеме;
6 у њему се радујте, иако сте сада мало, ако треба, ожалошћени различитим искушењима,
7 да се вриједност ваше вјере – драгоцјенија од злата пропадљивога, но огњем испитиванога – нађе на хвалу и част и славу када се јави Исус Христос;
8 Којега, не видјевши, љубите, и Њега сад не гледајући, но вјерујући, радујете се радошћу неисказаном и прослављеном,
9 примајући крај вјере своје: спасење душа.

 

1. Петрова 1, 13-19
13 Зато, опасавши бедра разума својега, будите трезвени, сасвим се надајте благодати, која ће вам се донијети откривењем Исуса Христа.
14 Као чеда послушности, не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања,
15 него по Светоме, Који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу.
16 Јер је написано: „Будите свети, јер сам Ја свет.”
17 И ако зовете Оцем Онога Који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по дјелу, проводите у страху вријеме вашега странствовања,
18 знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,
19 него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог,

 

2. Петрова 2, 11-24
11 Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од тјелесних жеља које војују на душу.
12 Владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, славили Бога у Дан похођења.
13 Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као господару;
14 ако ли намјесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине.
15 Јер је тако воља Божија да, добро чинећи, ућуткујете незнање безумних људи;
16 као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије.
17 Свакога поштујте, братство љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18 Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрима и благима, него и грубима.
19 Јер то је благодат, ако неко подноси жалости по савјести ради Бога, страдајући неправедно.
20 Јер каква је похвала ако гријешите, па кажњавани, подносите? Него ако добро чините, па подносите страдања, то је угодно пред Богом.
21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете Његовим стопама;
22 Он гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима Његовим;
23 Он вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући, не пријећаше, него је препустио Ономе Који праведно суди.
24 Он гријехе наше Сам изнесе на тијелу Својем на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо, јер се Његовом раном исцијелисте.

 

Јутрења

Јован 21, 15-25
15 А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: „Симоне Јонин, љубиш ли Ме више него ови?” Рече Му: „Да, Господе, Ти знаш да Те волим.” Рече му: „Напасај јагањце Моје.”
16 Рече му опет по други пут: „Симоне Јонин, љубиш ли Ме?” Рече Му: „Да, Господе, Ти знаш да Те волим.” Рече му: „Чувај овце Моје.”
17 Рече му трећи пут: „Симоне Јонин, волиш ли Ме?” Петар се ожалости што му рече трећи пут: „Волиш ли Ме?”, и рече Му: „Господе, Ти све знаш, Ти знаш да Те волим.” Рече му Исус: „Напасај овце Моје.
18 Заиста, заиста ти кажем: ’Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтио; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш.’”
19 А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: „Хајде за Мном!”
20 А Петар, осврнувши се, видје гдје за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса Његова и рече: „Господе, ко је тај који ће Те издати?”
21 Видјевши Петар овога, рече Исусу: „Господе, а шта ће овај?”
22 Исус му рече: „Ако хоћу да он остане, док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за Мном.”
23 Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети; али Исус му не рече да неће умријети, него: „Ако хоћу да он остане, док не дођем, шта је теби до тога?”
24 Ово је онај ученик који свједочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито свједочанство његово.
25 А има и много друго што учини Исус, које, кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.

 

Литургија

 Зачало 193: 2. Коринћанима 11, 21-30; 12, 1-9

21 На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмјељује, по безумљу говорим, и ја се осмјељујем.
22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли сјеме Авраамово? И ја сам.
23 Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим: ја сам још више. Више сам се трудио, одвише боја поднио, више пута био у тамници, често у смртној опасности;
24 од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац,
25 три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини;
26 често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом;
27 у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи;
28 поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве.
29 Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим?
30 Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.

1 Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2 Знам човјека у Христу који прије четрнаест година – да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна – би однесен до трећега Неба.
3 И знам да тај човјек – да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна –
4 би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити.
5 Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим.
6 Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени или чује од мене.
7 И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео Сатанин, да ми пакости, да се не поносим.
8 За њега трипут Господа молих да одступи од мене;
9 и рече ми: „Доста ти је благодат Моја; јер се сила Моја у немоћи показује савршена.” Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

 

Зачало 67: Матеј 16, 13-19

13 А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике Своје говорећи: „Шта о Мени говоре људи, Ко је Син Човјечији?”
14 А они рекоше: „Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други, опет, Јеремија, или који од пророка.”
15 Рече им Исус: „А ви шта велите, Ко сам Ја?”
16 А Симон Петар одговори и рече: „Ти си Христос, Син Бога живога.”
17 А Исус одговарајући рече му: „Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац Мој Који је на Небесима.
18 А и Ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати.
19 И даћу ти кључеве Царства Небескога: и што свежеш на земљи, биће свезано на Небесима, и што раздријешиш на земљи, биће раздријешено на Небесима.”

 


Календар
J
ун. 29 (Јулијански) / Jул 12 (Грегоријански) 2020.

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Спомен Светих првоврховних апостола Петра и Павла

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

МАТЕЈ 8: 28 А кад Он дође на ону страну, у земљу гергесинску, сретоше Га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака, да не могаше нико проћи путем оним. 29 И гле, повикаше говорећи: „Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?” 30 А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња. 31 И демони Га мољаху говорећи: „Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.” 32 И рече им: „Идите.” И они, изишавши, отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води. 33 А свињари побјегоше; и дошавши у град, казаше све, и за бјесомучнике. 34 И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши Га, молише да оде из њиховог краја.

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, то јест изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја. Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај.“ То је права слика људи који мирно живе са својим имањем. Окружили су се они не тако рђавим стањем ствари: навикли су се на њега и не помишљају, нити имају потребе, да било шта измене или укину. Они се боје да направе било какав нови корак. Они, ипак, некако осећају да ће страх Божији и савест да их натерају да се одрекну старог и да прихвате ново уколико дође наредба свише. Стога они на сваки начин избегавају случајеве који их могу довести до таквих убеђења, како би, прикривајући се незнањем, могли спокојно да живе по старим навикама. Такви су они који се боје да читају Јеванђеље и отачке књиге, и да разговарају о духовним стварима. Они не желе да узнемире своју савест да их не би, пробудивши се, терала да једно одбаце, а друго прихвате!

.


Свети Антоније Велики

Свети Антоније Велики

Духовно созерцање:
Свети Антоније Велики

Άγιος Αντώνιος ο Μέγας (=Агјос Антониос о Мегас)

 

Поуке светог оца нашег Антонија o животу у Христу, преузете из животописа који је саставио свети Атанасије и из 20 посланица и 20 слова преподобнога
1-41 пдф

Преузмите текст (ПДФ)


 Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • благоутробенъ (благоутробен) = милостив, миран, који има добро срце, срчан
  • благоуханіе (благоуханије/благоухање) = добар мирис,  миомир
  • благохитростный (благохитростни(ј)) = досетљив, уман
  •  благохудоженъ (благохудожен) = уметан, вешт
  • благочадіе (благочадије) = добра деца/народ

 


 Ускоро

Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.

 

Архива

X