Ава Јустин Поповић
Све што је Господ Христос учинио у овоме свету од ње је
Данас је велики празник, Свепразник, Мала Госпојина. А то значи мали Божић, јер се данас родила Пресвета Богомајка, Која нам је Господа и Бога родила. Отуд овај Празник препун је радости.
У безбројним данашњим молитвама и песмама непрекидно се наглашава да се данас рођењем Пресвете Дјеве Марије све и сва испуни радости. Све и сва, јер нам је Она – Бога родила. А шта је веће од тога на овој земљи? Данас је и мали Васкрс, јер нам је Пресвета Богомајка родила телом Господа Христа. Телом којим Васкрсли из мртвих победи смрт, и све и сва испуни бескрајном радошћу. Јер шта је радосније за нас људе, него да смрт буде побеђена, да смрт буде уништена, да нам Живот Вечни буде осигуран? А то је урадила Пресвета Богомајка родивши телом Господа Христа, телом коме је Господ дао васкрсну силу, дао бесмртност и Живот Вечни.
Данас је и мали Спасовдан, јер се родила Она Која је дала тело Господу Христу, тело које је васкрсло из мртвих и вазнело се на Небо и седи изнад свих Херувима и Серафима. Каква част за људско тело и каква радост за нас људе! А то је све чудесна заслуга Пресвете Богомајке, Која се родила на данашњи дан.
Данас је, исто тако, мали Духовдан, јер се родила Она Која нам је дала Сина Божијег, Господа Христа, Богочовека, Спаситеља света, Који је испунио сав домострој спасења, вазнео се на Небо и ниспослао Духа Светога, и основао Цркву на земљи, дао такорећи телу Богомајке душу Небеску. Зато је данашњи празник заиста Празник велике и неисказане радости. Све је од Ње, Пресвете Богомајке, све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човечанску природу, Она Му је дала душу нашу, дала Му срце наше, дала Му тело наше, да би све то Он спасао, да би све то испунио Богом, да би све то очистио, осветио, обожио и тако човека испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу, сверадошћу. А то, то је подвиг и дело Пресвете Богомајке. Све је у Господу Христу од Ње, сав Спас, сав Богочовек, сво Еванђеље Његово, сва Црква Његова, сви Светитељи, сви хришћани, сви праведници, ви и ми, данашњи хришћани. Све је то од Ње, од Пресвете Богомајке. И још, од Ње смо и ми хришћани Срби, прави и истински Срби.
У једној дивној нашој молитви пева се: „Данас би почетак спасења нашег.“ Данас, не на Божић, него данас, на дан Рождества Пресвете Богомајке. Зашто? Зато што нам је Спаса Она родила. И родивши се на земљи, гле, са Њом се већ јавља и почетак нашег спасења. Уствари, од данас почиње Божић, од данас почиње Васкрс, од данас почиње Богојављење, од данас почиње Преображење, од данас почиње Духовдан, од данас почиње Црква, од данас почиње целокупно Хришћанство, од данас почињемо и ми, ја и ви и сви Срби, и срећни и несрећни Срби. Јер све што је велико, све што је свето у нашој историји, то је од Ње, Пресвете Богомајке. Од Ње сав Свети Сава, од Ње сав Свети Симеон Мироточиви, од Ње сви Свети Српски сељаци, Свети Српски Мученици што гинуше за Крст часни и Слободу златну.
Погледајте, данас је Празник Свете Студенице. Велики Немања и превелики његов син Свети Сава посветили су Студеницу, ту мајку свих наших светих задужбина. Коме? Рождеству Пресвете Богомајке – данашњем великом и светом празнику, да би се у српској души родило све што је блиставо, све што је еванђељско, да вечни поток Благовести Христове понесе сваку српску душу из овога на онај свет и принесе је Светом Престолу Тројичнога Божанства. И највећи број светих задужбина наших посвећено је Пресветој Богомајци. Да, Она је заиста увек била и остала хранитељица, то јест чуварка и спаситељица рода српског Христоносног.
Људи, горе срца! Не бојте се ни греха, не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола! Гле, пред нама и над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима световима Она – Пресвета свемоћна Богомајка. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свих ђавола, јер нам је родила Победитеља смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност, Њено присуство на Небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу сва створења Божија. Јер кроз Њу свима се отвара Царство Небеско. Све што је од Ње, све је спасење наше.
Богородичина имена
У црквеном песништву, молитвама и беседама, Пресвета Богомајка је називана безбројним најлепшим именима: Шира од Небеса (=Ширшаја), Гнездо Орла Небескога, Огњени Престо Цара, Грлица богогласна, Голубица кротка, Зора новога Дана, Благодатна, Мост између Живота и смрти, Бања новога Рођења, Лествица Небеска Којом сиђе Бог, Свих жалосних Радост, Посредница вечне радости, Мати рода хришћанскога, Покров свету, Земља обећана из Које тече мед и млеко, Огњени стуб, Царица Неба и земље, Трпеза милошћу богата, Блажена утроба, Живоносни Источник, Изабрани сасуд Божије милости, Тврђава вере, Пречиста, Преблагословена, Путеводитељка, Утешитељка, Исцелитељка, Домостројитељка, Заступница грешнима, Заштитница верних, Брза помоћница, Мати милосрђа, Неочекивана Радост, Спаситељка оних што пропадају, Свецарица, Умножитељка жита, Купина Несагорива, Нада безнадежних, Неразрушива стена, Станиште вечнога Бога, Света Трпеза, Ризница дарова благодати Божије, Свеблага, Светла палата Бога Логоса, Хранитељка Хранитеља Васељене, Кивот Светиње Божије, Преузвишена, Обиталиште Духа Светога, Заступница убогих, Мати Бога Вишњега, Невеста Неневесна.
Читање из Светог Писма
Јеванђеља
Зачало 92: Матеј 22, 36-46
36 „Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?”
37 А Исус му рече: „’Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.’
38 Ово је прва и највећа заповијест.
39 А друга је као и ова: ’Љуби ближњега свога као самога себе.’
40 О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.”
41 А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 говорећи: „Шта мислите за Христа: ’Чији је син?’” Рекоше Му: „Давидов.”
43 Рече им: „Како, дакле, Давид Њега у Духу назива Господом говорећи:
44 ’Рече Господ Господу мојему: ’Сједи Мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим’’?
45 Када, дакле, Давид назива Њега Господом, како му је син?”
46 И нико Му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да Га запита више.
Апостоли
Зачало 176: 2. Коринћанима 4, 6-15
6 Јер Бог Који рече да из таме засија Свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
8 Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани, али не очајни;
9 прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени;
10 свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.
11 Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем.
12 Тако да смрт дјејствује у нама, а живот у вама.
13 Имајући, пак, исти дух вјере, као што је написано: „Вјеровах, зато говорих”, и ми вјерујемо, зато и говоримо,
14 знајући да ће Онај Који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда Се поставити с вама.
15 Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.
Календар
Септембар 7. 2020 / септембар 20. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Спомен чуда светог Архангела Михаила у Хони (=Колоси) у Фригији; Свети мученик Ромил; Свети мученици Евдоксије, Зинон и Макарије и осталих 1104 војника са њима; Преподобни Давид; Свети свештеномученик Кирил, епископ Гортински; Свети мученици Киријак, Фавст и Авив (=Андроник) и остали; Свети мученици Калодот, Макарије, Андреј, Киријак, Дионисије чтец, Андреј, Сарапавон саветник, Теоктист морнар и сестре Андропелагија и Текла; Свети преподобномученик Вив; Преподобни Архип; друго освећење храма Пресвете Богородице у дому (=храму) свете Ане.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Предавши заповест о љубави према Богу и ближњима, Господ је одмах додао учење о Свом Синовству Богу и о Свом Божанству (Матеј 2, 35-46). Због чега? Због тога што истинска љубав према Богу и људима није могућа осим под дејством вере у Божанство Христа Спаситеља, то јест да је Он оваплоћени Син Божији. Таква вера побуђује љубав према Богу. Јер како не волети Бога Који нас је толико заволео, да ни Сина Свог Јединородног није поштедео, него Га је предао за нас? Она ту љубав доводи до пуноте савршенства или до онога што тражи. Љубав, пак, тражи живи савез. Да би се достигао тај савез, потребно је превазићи осећање правде Божије, која прекорева за грех. Без тога је страшно приступати Богу. То oceћaњe се побеђује убеђењем да је правда Божија испуњена крсном смрћу Сина Божијег. То, пак, убеђење долази од вере. Одатле следи да вера открива пут ка љубави према Богу. То је прво. А друго: вера у Божанство Сина Божијег, који се ради нас оваплотио, страдао и био погребен, даје образац љубави према ближњима. Јер, онај који воли показује љубав кад полаже душу своју за вољене. Вера даје снагу за пројављивање такве љубави. Да би се имала таква љубав, треба постати нови човек, то јест самоодрицањем напустити све егоистичко. Само у Христу човек постаје нова твар. У Христу, пак, јесте онај ко се са вером и благодатним препородом кроз свете тајне, примакне сједињењу са Христом. Стога, они који очекују да без вере у себи сачувају макар наравствени поредак – узалуд полажу наду. Јер све иде заједно: човек се не може разделити. Он се мора читав остварити.
Духовно созерцање:
Свети Макарије Велики
Или Макарије Мисирски (=египатски) (293-390)
V подвижничко стање (113-174)
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- вопль (воп(а)љ) = јаук(ање)/вапај/вика
- вопросъ (вопрос) = питање
- воронъ (ворон) = вран/црн коњ; врана (руски облик старословенске речи вранъ (вран))
- воскомастїхъ (воскомастих) = смеса која се састоји из пчелињег воска, мастиха (=смоле из разних дрвета која расту на истоку), истуцаног мрамора и дугих мирисавих ствари; том смесом, растопљеном на ватри, при освећењу храма, заливају се углови часне трапезе или се обливају свете мошти које се ушивају у антиминс.
