Oтац Серафим Роуз:
Живети православним погледом на свет
Преподобни отац Серафим Роуз
У различитим облицима, свим овим се преноси иста порука: живите за садашњост, уживајте, лако ћемо! Потребно је да увидимо на који начин да се смиримо да бисмо данас опстали као православни хришћани. Не смемо се вештачки оградити од стварности данашњег света. Превасходно, морамо научити да користимо оно најбоље што свет може да понуди. А све што је добро у свету, ако смо само довољно трезвени да то увидимо, указује на Бога. Превише људи греши ограничавајући Православље на црквена богослужења, одређена правила и повремено читање духовних књига. Истинско Православље захтева преданост у сваком виду нашег живота. Бити православан у свако време, свакога дана, у свакој животној околности – или не бити православан уопште.
Дакле, морамо развити православни поглед на свет и живети њиме. Први начин на који можемо развити и одржати овај православни поглед на свет је да будемо у непрекидном додиру са изворима хришћанске хране, са свим оним што нам Црква даје за наше просвећење и спасење. То су црквена богослужења и Свете Тајне, Свето писмо, житија светих и списи светих отаца. А да би нам заиста били од користи, морамо имати исправан став према њима. Не можемо их користити да бисмо само стекли знање ума, или да бисмо испунили верску дужност. Они морају додирнути наше животе и променити их. Наше православно образовање ће нам дати осећај за оно што је уистину хришћанско. Оно се мора дотаћи наших срца и бити у стању да додирне и срца других. Морамо имати нормалан, темељит став, који није превише узвишен и у облацима. Наш став не може бити саможив; никада не смемо бити задовољни само зато што смо православни, већ морамо додирнути својом хришћанском љубављу и разумевањем друге истинске тражитеље Бога. У супротном смо со која је обљутавила.
Одређена окорелост срца се увукла у данашњи православни живот. Пречесто, уместо љубави и опроштаја, наилази се на неповерење, критику и осуду. Без претеране наивности, као хришћани, морамо имати љубави и бити отворени. Били бисмо спорији на осуду када бисмо имали мало смирења у сагледавању себе самих. Морамо се више усредсредити на једино потребно: Христа и спасење наших душа. Спољашње чланство у Православној цркви није довољно. Према речима оца Георгија Калциа, православног свештеника у тамници иза Гвоздене завесе, „саградимо цркве својом вером, храмове које никаква људска сила не може да сруши, Цркву чији је темељ Христос“. Ово је могуће само ако имамо смелости да будемо другачији од света који нас окружује, ако развијемо и хранимо православни поглед на свет, прожет живим, уравнотеженим ставом, љубављу и опраштањем, а не саможивошћу. Потребно је да чувамо нашу безазленост и дух „не од овога света“. Тада, упркос сопственој огреховљености и слабости, наша вера ће опстати у предстојећим саблазнима. Биће извор надахнућа и спасења за оне који ће још увек тражити Христа у бродолому човечанства, који је већ почео.
Свети Лука Војно-Јасенецки:
О одбацивању и прихватању других
Апостол Јован се обраћао Господу: „Учитељу, видесмо једнога где Именом Твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.“ И рече му Исус: „Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.“ Свети Јован, и вероватно други апостоли, мислили су да у Христовом друштву треба да буду само они који очигледно и отворено следе за Њим. И међу вама има људи који себе сматрају достојнима и изабранима, а друге недостојнима. Међутим, има много људи који нису против нас хришћана, они нису против Христа, али због посебних, само њима знаних разлога, не иду у цркву, али ми не треба да их изопштавамо у надмености, сећајући се Христових мудрих речи: „Ко није против вас, с вама је.“ Будимо скромни и смирени, не сматрајмо само себе Христовим друштвом, а све друге туђима.
Често смо спремни да молимо да огањ Небески падне на оне, који нас не примају и који су непријатељски расположени према нама. Али тиме ми, хришћани, и показујемо да не разумемо каквог смо духа. То није Христов дух. Према овим несрећним људима треба да се односимо са самилошћу и сажаљењем, треба да плачемо због њихове вечне погибељи, треба да молимо Бога да их упути и поучи. Ако тако будемо поступали, ако се са саосећањем будемо односили према нашој браћи која гину у неверју, ако будемо далеки од тога да молимо сурову казну за њих, Господ ће благословити и нас да схватимо каквог духа треба да будемо – духа љубави , кротости и милосрђа. Ако се заиста проникнемо хришћанским духом, никада се нећемо усудити да замолимо од Бога казну за оне који се чак ругају Имену Његовом, препустивши суд само праведном Судији. Сећајмо се да немамо никаквог права да осуђујемо, зато што сами заслужујемо суд Божији. Знајући то, молимо Бога за опроштај наших сопствених грехова. Амин.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 5: Јован 1, 43-51
Први ученици Исусови.
43 Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: „Хајде за Мном!”
44 А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо Онога за Кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, из Назарета.”
46 И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!”
47 А Исус видје Натанаила гдје долази к Њему и рече за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.”
48 Рече Му Натанаило: „Откуда ме познајеш?” Одговори Исус и рече му: „Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.”
49 Одговори Натанаило и рече Му: „Рави (=Учитељу), Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.”
50 Одговори Исус и рече му: „Зато што ти казах да те видјех под смоквом вјерујеш? Видјећеш више од овога.”
51 И рече му: „Заиста, заиста вам кажем: ’Од сада ћете видјети Небо отворено и Анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.’”
Aпостоли
Зачало 329: Јеврејима 11, 24-26; 32-40; 12, 1-2
Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.
24 Вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове;
25 и више вољаше да страда са народом Божијим, него да има привремену насладу гријеха,
26 сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.
32 И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они, којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Трпјети и истрајати гледајући на Начелника и Савршитеља вјере, Исуса.
1 Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји,
2 гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере, Који, умјесто предстојеће Му радости, претрпи крст не марећи за срамоту, и сједе с десне стране Пријестола Божијега.
Календар
Март 8. (Јулијански)
Март 21. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Теофилакт Исповедник, епископ Никомидијски; Свети свештеномученик Теодорит, презвитер Антиохијски; Свети мученик Дион; Свети апостол Ерма; Преподобни Дометије; Преподобни Лазар Мурмански.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Православље. Не заборави праведну реч, коју си рекао Господу, обнављајући са Њим завет, нарушен са твоје стране рђавом савешћу. Сети се како и због чега си га нарушио и старај се да избегнеш нове неверности. Није славна лепа реч – славна је верност. Зар није славно бити у завету са царем? Колико је, тек, славно бити у завету са Царем царева! Али та ће се слава обратити у твоју срамоту уколико не будеш веран завету. Колико је, од настанка света, великих људи прослављено! И сви су они прослављени за верност у којој су истрајали, не гледајући на велике невоље и жалости које су имали због ње: „А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским… Зато и ми, имајући толики облак сведока, са трпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји: гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере.“ (Јеврејима 11, 36-38; 12, 1-2)
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
III – Клањање пред светим иконама.
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- голєнь (голењ) = голеница (тибија на латинском)
- голоть (голот) = лед (кристал на грчком)
- голь (гољ) = грана
- гомола (гомола) = смеса, тесто, хлеб
