У суботу 10-ог октобра, о задушницама (Михољским), служиће се Света Литургија за упокојене у 9:00, а у продужетку парастос за све преминуле.
Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. Задушнице су увек у суботом, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Тог дана у цркви се служи заупокојена Литургија на којој се читају имена упокојених православних хришћана. Ако желите да дате имена за Проскомидију, дођите нешто раније, пре почетка Литургије, и имена предајте помоћнику свештеника који ће их унети у олтар.
После Литургије у цркви се служи парастос на коме се читају имена упокојених православних хришћана, која смо припремили, и на крају вином прелива жито. Уз имена приложи се скроман новчани прилог – наша жртва за покој душа наших покојника за које се молимо.
Молитва за упокојене:
Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше
уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,
и све упокојене у побожности и вери,
и опрости им свако сагрешење,
хотимично и нехотимично,
што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
Усели их у места светла,
у места свежине, у места одмора,
одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,
где гледање Лица Твога
весели све од века свете Твоје.
Даруј им Царство Твоје
и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,
и наслађивање у Твом бесконачном
и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење,
и покој уснулих слугу Твојих,
Христе, Боже наш,
и Теби славу узносимо
са беспочетним Твојим Оцем
и Пресветим, и Благим,
и животворним Твојим Духом,
сада и увек и у векове векова. Амин.
Старац Михаило Валаамски:
Молитва за мртве
Наша светла и радосна вера учи нас да ће доћи време када ћемо видети своје драге упокојене и када ћемо са њима нераздвојно живети. Бог је безгранична љубав. Он неће раздвојити оне који су били сједињени везама љубави. Ми ћемо се радовати са онима које смо волели и са којима смо овде делили своје радости. Они који су нам блиски и драги, биће нам још ближи и дражи. Наша узајамна љубав биће још већа. Знајући све то, са каквом се ревношћу морамо молити за наше мртве! Наша повремена молитва може их избавити вечних мука. Како ће нам они бити захвални! Наша молитва за упокојене биће онолико снажна колико је била наша љубав током њиховог живота. Истинска молитва вере може учинити да нам мртви постану толико блиски да осетимо њихово присуство. Током молитве, једно срце обраћа се другом. Свети Јован Кронштадски је једном рекао: „За мртве се морамо молити тако као да се ми сами налазимо у паклу и да патимо. Морамо осетити њихове муке и ревносно се молити да отпочину на месту светлости, где нема ни жалости ни суза.“ Наша света вера каже: „Молите се једни за друге.“ Молитва Цркве толико је снажна да се у свом узношењу на Небеса уздиже до самог престола Сведржитељевог. Та иста молитва спушта се и у пакао и избавља оне који су тамо заточени. Та молитва је сједињена и укрепљена молитвом свих Светитеља, а посебно свемоћним посредовањем Пресвете Богородице, неуморне заступнице рода хришћанског. Сваки пут кад се приноси помиритељска Жртва Тела и Крви Сина Божијег, присутан је васцели збор војске Небеске, сабор Ангела и Светитеља. Сваки пут кад током Литургије помињемо нашу усопшу браћу, њиховим душама је допуштено да присуствују, заједно са Ангелима и Светитељима, и да се моле за своје спасење. Требало би, дакле, да очувамо истинску љубав према нашим драгим покојницима. Када ми умремо, и они ће се у нашем самртном часу сетити нас с истом љубављу са којом смо се и ми овде сећали њих. То ће нам помоћи. И док се ми овде са њима опраштамо са сузама и молитвама, они ће нас дочекати с радошћу и благим вестима.
„Мртви знају све о нама и шта ми овде чинимо. Они нас савршено виде и чују када се за њих молимо. Колико тек о свему томе много више зна Сам Господ! Мртве спасавају и добра дела и молитве живих током њихових помена. Каквом нежном, светом родитељском љубављу усопши родитељи воле своју децу која су остала на земљи – своје сирочиће! Каквом ангелском љубављу усопша деца воле своје родитеље који су остали на земљи! Каквом снажном љубављу венчани људи који су се упокојили воле своје брачне другове који су остали на земљи! Каквом чистом и истинском љубављу наша браћа, сестре, пријатељи и сви истински Хришћани воле оне који су овде остали, сједињени с њима у светој Вери! Какво нас мноштво душа тамо очекује! Тамо ће се човекова душа срести са свима за које се молила и којима се током живота молила”, рекао је епископ Теофан Затворник. Каква утеха! Како је Богмилостив према нашим душама! Када ступимо у непознату земљу, Он нам одмах у сусрет шаље оне за које смо се молили и којима смо се молили. Ту снажну веру, то предосећање будућег живота, спокојну и блиставу смрт и потпуно прихватање свог удела у животу – све те благодатне дарове Светитељи примају због своје вере у Христа.
Свети Владика Николај:
О Светом Причешћу
„Ја сам хлеб живота“ – тако рече Господ Исус гладноме роду људском. И реч се та обистини кроз векове на безбројним следбеницима Христовим, који Господа примише као храну душе своје. Неки очајни младић, који стајаше близу самоубиства, исповеди се једном духовнику. Саслуша га духовник пажљиво, па му рече: „Сине мој, сам си крив невољи својој. Душа је твоја изгладнела до смрти. Ти си целога живота
учио само како да храниш тело, но ниси никада помислио да и душа потребује своју храну, и то много већу и чешћу него што телу треба. Душа је твоја на умору од глади. Једи и пиј Христа, сине мој. Само то може повратити душу твоју од смрти.Сваки дан и непрестано једи и пиј Христа, Он је животворни Хлеб душа наших.“ Послуша младић старца и поврати се у живот.
Хранимо, браћо, душу своју Христом, да би душа наша била жива и здрава. Хранимо непрестано ум наш мислима Христовим, да би ум наш био просвећен и ведар. Хранимо непрестано срце наше љубављу Христовом, да би срце наше било сито и радосно. Хранимо непрестано вољу нашу заповестима Христовим и примером Христовим, да би воља наша свакоминутно чинила добра дела.
О, благи и слатки Господе наш, покрени душе наше да се непрестано Тобом хране и живе буду. Ти си наш Хлеб живота.
Читање из Светог Писма
Јеванђеља
Зачало 62: Матеј 15, 21-28
21 И изишавши оданде, Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика Му говорећи: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!”
23 А Он јој не одговори ни ријечи. И приступивши, ученици Његови мољаху Га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.”
24 А Он одговарајући рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.”
25 А она, приступивши, поклони Му се говорећи: „Господе, помози ми!”
26 А Он одговарајући рече: „Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.”
27 А она рече: „Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.”
28 Тада одговори Исус и рече јој: „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!” И оздрави кћи њена од онога часа.
Aпостоли
Зачало 182: 2. Коринћанима 6, 16-18; 7-1
16 И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: „’Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити Мој народ.
17 Зато изиђите из њихове средине и одвојте се’, говори Господ, ’и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити,
18 и бићу вам Отац, и ви ћете бити Моји синови и кћери’, говори Господ Сведржитељ.”
1 Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божијему.
Календар
Септембар 21. 2020
Oктобар 4. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети Апостол Кодрат; Свети светеномученици Ипатије епископ и Андреј презвитер; Свети мученици Тевсевије и Приск; Преподобни Акакије (=Исакије) и Мелетије, епископ Кипарски; Свети Димитрије, митрополит Ростовски Чудотворац; Светих шест мученика штитоноша цара Максимијана; Свети мученици Јевсевије, Нестав и Зинон и са њима Нестора и Висирија: Света мученица Васа Тиријска.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јован 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, Који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера. Она је прималац обилне благодати Светог Духа, која увек у срцу пребива, као и сакривених наилазака благодати који се у право време, у часу невоље, шаљу одозго. Вера садржи убеђења која привлаче Божије благовољење и силу одозго. Једно и друго заједно и јесте стицање вечног живота. Док је овај живот целовит, Хришћанин се не колеба, јер се прилепљује за Господа и један је дух са Њим. Господа, пак, ништа не може победити. Због чега се, онда, ипак пада? Због слабљења вере. Слабе хришћанска убеђења, слаби и наравствена енергија. По мери тог ослабљења, благодат се истискује из срца, и рђави позиви подижу главу. У одређени час долази до сагласности са њима и – ето пада. Ти, ипак, будно чувај веру у свој њеној ширини и нећеш пасти. У том смислу свети Јован и говори да рођени од Бога не чини грех (1. Јованова 3, 9).
Духовно созерцање:
Свети Макарије Велики
Или Макарије Мисирски (=египатски) (293-390)
VIII Виши степен хришћанског савршенства (267-282) + VIII будући живот
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- вочеловѣчитисѧ (вочелов(ј)ечитисја) = постати човек
- воѡбраженїе (воображеније) = слика, углед, узор
- воѡбразитисѧ (вообразитисја) = образовати се, примити облик
- воѡчати (воочати) = прогледати, добивати вид
