Беседа против злурадости
Свети владика Николај Велимировић
К ад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје“ (Приче Соломонове 24, 17). Човек је, немој се радовати паду његовом. Брат ти је, нека ти не игра срце, кад пропадне. Бог га је створио за живот, и Бог се не радује пропасти његовој. Не радуј се ни ти ономе што Бога жалости. Кад човек пропада, Бог губи, зар да се ти радујеш губитку Створитеља свога, Родитеља свога? Зар кад Ангели плачу, ти да се веселиш? Кад непријатељ твој падне, моли се Богу за њега, да га Бог спасе, и благодари Богу што ти ниси тако пао. Од истог сте материјала и ти и он, као два лонца из руку лончаревих. Ако се један лонац разбио, треба ли други да се смеје и радује? Гле, малени каменчић који је разбио онај лонац чека само нечију руку да га дигне, па да разбије и овај лонац. Од истог су материјала оба лонца, и малени каменчић може разбити стотину лонаца. Кад се једна овца изгуби, треба ли да се радује остало стадо? Не, не треба да се радује. Јер гле, пастир оставља стадо и иде забринут да тражи овцу изгубљену. Губитак пастиров губитак је и стада. Зато не радуј се, кад непријатељ твој падне јер се ни Пастир твој и његов, Господ Исус Христос, не радује паду његовом. О, Господе, Исусе Христе, Пастиру Добри, изрони злурадост из срца наших, и место ње усади у срца наша сажаљење и братољубље. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Икона Богородице Тројеручице
Ана Радовановић, историчар уметности
У икони Црква препознаје израз Православља у његовој целости. Као свештени образ, икона је један од начина пројављивања црквеног Предања, напоредо са усменим и писаним предањем. Испуњење пророчких изображења у новозаветној Цркви се изражава кроз два средишња образа: образом Спаситеља, Бога Који је постао човек, и образом Пресвете Богородице, првог људског бића које је достигло пуно обожење. Због тога су прве иконе, које су се појавиле заједно са Хришћанством, иконе Христа и Мајке Божије. Потврђујући то својим Предањем, Црква је целокупну своју иконографију утемељила на та два образа. Икона Богородице Тројеручице је чудотворна икона манастира Хиландара. Представља једну од највећих манастирских светиња, чији је култ раширен како у средњовековној Србији, тако и међу осталим православним народима, посебно у Русији. Налази се на истакнутом месту, у игуманском трону у манастиру Хиландар.
То је литијска икона, великих димензија, припада средини 14.века. Осликана је са обе стране: с једне стране је допојасна Богородица са Христом на десној руци, прекривена скупоценим оковом из 1862. године, на коме се истиче рука од сребра, причвршћена испод Богородичине десне руке. С друге стране је допојасна фигура Светог Николе. У различитим изворима Тројеручица се помиње као икона коју је осликао Свети апостол Лука, док је трећа рука знак Богородичиног благослова.
По вероватно најпознатијој причи, пред том иконом је Светом Јовану Дамаскину у 9. веку исцељена шака, одсечена због одбране икона у време иконоборачке кризе у Византијском царству. Рука Јованова је обешена на градском тргу, а Јован, изгубивши много крви, упућује молбу кнезу да му врати одсечену руку, што он и чини. Јован се, затим, упутио у капелицу у својој кући, клекао пред ову икону и молио се. Када се пробудио, зачуђен је погледао своју шаку зацељену и здраву. Био је толико радостан, да је целе ноћи појао хвалоспеве и благодарења Богородици. Чудотворно исцељење га је дубоко гануло и довело до следеће велике одлуке: поделио је сву своју имовину и отишао у манастир Светог Саве Освећеног у Палестини да се замонаши. Саставио је песму Пресветој Богородици: „О Тебе радујетсја, Благодатнаја, всјакаја твар.“ Убрус, којим је била обавијена његова одсечена рука, Свети Јован Дамаскин је носио на глави, као подсетник на чудо Пресвете Богородице. У знак захвалности је дао и да се рука искована у сребру причврсти за икону. Светињу је Свети Сава Српски донео из Дамаска у Србију и поклонио је брату, Стефану Првовенчаном. Он ју је носио као заштитницу у рату, да би је потом његов син, краљ Владислав, однео у Скопље. Међу многобројним причама о чудима иконе, чувена је једна, настала у 18.веку, по којој је после неслагања око избора игумана, Тројеручица објавила да ће управљати манастиром. Од тада се игуманом Хиландара сматра сама икона.
ДОДАТАК: Поставши монах, Свети Јован Дамаскин од других отаца у Лаври сазнаје да је Свети Сава Освећени, пре свог блаженог упокојења (VI век), дао заповест да поред његовог гроба причврсте његову „патерицу”, то јест игумански штап. Он је прорекао да ће у будућности као поклоник у манастир доћи један царски син његовог имена, то јест Сава, и да ће, при његовом поклоњењу гробу, причвршћени штап пасти на земљу. Њему је Свети Сава Освећени заповедио да се као благослов дâ игумански штап заједно са иконом Пресвете Богородице која је чувана у Лаври и која се звала Млекопитатељница. Знајући за наведена пророштва Светог Саве, Свети Јован Дамаскин је пре своје смрти оставио завештење да онај царски син као благослов узме и његову Богородицу Тројеручицу. После пет векова, 1217. године, у Лавру као прост монах, поклоник, долази царски син, монах Сава, из Манастира Хиландара. Док се он поклањао гробу Светог Саве Освећеног, игумански штап је пао са свог места. Изненађени, манастирски оци затражише да се обавесте о непознатом монаху-поклонику. Тако сазнаше да се зове Сава и да је царски син.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 110: Римљанима 12, 6-14
6 Имамо, пак, различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мјери вјере;
7 ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу;
8 ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно.
9 Љубав да не буде лицемјерна. Мрзећи зло, држите се добра.
10 У братољубљу будите једни према другима њежни; чашћу чините једни друге већим од себе.
11 У ревности не будите лијени; будите духом ватрени; Господу служите.
12 Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани.
13 Помажите Светима у потребама; будите гостољубиви.
14 Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните.
Зачало 29: Матеј 9, 1-8
1 И ушавши у лађу, пређе и дође у Свој град.
2 И гле, донесоше Му одузетога, који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: „Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји.”
3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: „Овај хули на Бога.”
4 А Исус, видјевши помисли њихове, рече: „Зашто ви зло мислите у срцима својим?
5 Јер шта је лакше рећи: ’Опраштају ти се гријеси’, или рећи: ’Устани и ходи’?
6 Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе.” Тада рече одузетоме: „Устани, узми одар свој и иди дому своме.”
7 И уставши, отиде дому своме.
8 А народ, видјевши, задиви се и прослави Бога, Који је дао такву власт људима.
Календар
Jул 6. (Јулијански) / Jул 19. (Грегоријански) 2020.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Сисоје Велики; Свети свештеномученик Асти, епископ Дирахијски (=Драчки); Свети мученици Марин, Марта, Авдифакс, Авакум и Кирин, и свештеник Валентин, Астерије и многи други; Света мученица Лукија девица и са њом Рикса и други; Свети мученици Анатолије, Антоније, Ликије, Неас, Серин, Диодор, Дион, Аполоније, Апам, Папијан, Котије, Орон, Папик, Сатир, Виктор и још 9 са њима; Обретеније чесних моштију Свете Јулијане девице; Свети мученик Коинт; Свети мученици Исавр, ђакон, Василије, Инокентије, Филикс, Ермије и Перегрин; Свети мученици Филимон, Архип и Онисим; Свети мученик Епимах; Свети мученик Александрије; Свети мученик Аполоније; Свети мученик Василије; Свети преподобномученик Кирил
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Господ опрашта грехе раслабљеноме. Требало би се радовати. Међутим, лукави ум учених књижевника говори: „Овај хули“. Кад је следило исцељење раслабљеног као потврда утешне истине да власт има Син Човечји опраштати грехе, народ је прослављао Господа, а о књижевницима се не говори ништа, свакако зато што су опет измишљали некаква лукава питања (Матеј 9, 1-8). Ум без вере је подмукао. Он кује лукаве сумње и измишља хуле на читаву област вере. Чудесима час не верује, час захтева најопипљивије чудо. Но, када му се оно и удели, обавезујући га на покорност вери, он се не стиди да се и даље удаљава изврћући или криво тумачећи чудесна дела Божија. Тако се он односи и према осведочењима истине Божије. И опитна и умна сведочанства му се износе у довољном броју. Међутим, он и њих покрива сумњом. Разгледај све његове приговоре и видећеш да је у њима једино лукавство, премда се на његовом језику оно зове умност. И невољно долазиш до закључка да су умност и лукавство једно те исто. У области вере апостол говори: „Ми ум Христов имамо.“ Чији је ум ван области вере? Лукавог. Због тога је лукавство постало његова главна одлика.
Свети Антоније Велики
Духовно созерцање:
Свети Антоније Велики
Άγιος Αντώνιος ο Μέγας (=Агјос Антониос о Мегас)
Ii – поуке о доброј наравствености и о светом животу у 170 поглавља
Преузмите текст (1-57 ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- благочестіе (благочестије) = побожност, пристојност, поштеност
- благоѡбразіе (благообразије) = честитост
- благоѿдатливъ (благоо(т)датљив) = који враћа добрим
- благоѧвленъ (благојављен) = јасан, разговетан
- благоѧзыченъ (благојазичен) = красноречив
Ускоро
Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.
