Свети Серафим Саровски Чудотворац

 

СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ ЧУДОТВОРАЦЗа њега је Сама Мајка Божија, Која му се током живота дванаест пута јавила, говорила: „Овај је од рода нашега“ и називала га „Љубљени мој“. На чудесне начине сачувала га је још у детињству, када је, на очиглед присутног света, пао са храма у свом родном Курску, као и када је на смрт оболео. Служио Јој је читавог живота предано, а Она му је откривала путеве Господње.

Сматра се да је живео од 1759. до 1833. године. Остао је рано без оца, а са мајком је, као дете, учествовао у изградњи храма, што је касније постало и његово назначење, кроз подизање Дивјејевског манастира. У младости је све више тражио молитвену тишину и осаму, па се, промисливши добро своју одлуку и добивши благослов од мајке, замонашио, пошто је у Кијево-Печерској Лаври добио и путоказ да се настани у Саровском манастиру. Узимао је на себе тешке подвиге, док је према људима био благ, очински, због чега је и назван „баћушка Серафим“. Поздрављао је све, у свако доба године и дана са: „Христос Воскресе, радости моја!“, сматрајући то једином и свевременом истином и поздравом. Отиснуо се у усамљену испосницу (=пустињу), где је у тишини и молитви остао 16 година. Радио је тешке физичке послове ради умртвљења страсти, гововећи: „Мучим онога који мене мучи.“ Пробдео је на камену 1000 дана и 1000 ноћи под отвореним небом, по киши, мразу, снегу, окружен дивљим зверима, понављајући само једно: „Господе, милостив буди мени грешном.“ Претрпео је тада незамисливе демонске нападе, али је његов дух јачао. На крају је и телесно нападнут од разбојника и пострадао толико да је само чудом преживео, али је трајно остао погрбљен и ослоњен о штап. По упутству Царице Небеске, вратио се у саровску обитељ и узео подвиг затворништва – ћутања и осаме, изучавања Светог Писма и погружавања у молитву. Након 16 година је отворио врата за људе, добивши велике благодатне дарове: пророштва, исцељивања и духовне помоћи, због чега су верници из целе Русије почели да пристижу у огромном броју у његову келију и траже помоћ. Прихватио је руковођење женским манастиром Дивјејево, који физички никада није посетио, а молитвено је са својим „дивјејевским сиротицама“ увек пребивао. Након Преображења Господа Исуса Христа, једини је у историји хришћанства који се удостојио таворске, преображењске светлости, пред својим духовним чедом Мотовиловим. Оставио је за собом велика пророчанства, чија су остварења људи кроз време сведочили и даље сведоче. Дивјејево је по свом упокојењу оставио на старање Царици Небеској, као игуманији. Говорио је да је то „четврти удео Богородичин“, уз Свету Гору, грузијски манастир Иверон и Кијево-Печерску Лавру. Наложио је да се уз манастир прокопа „Богородичин канал“, за који је предвидео да ће бити последња одбрана од антихриста. Указивао је на благодатно дејство изговарања 150 „Богородице Дјево“ током проласка каналом. Иако су, током бољшевичке власти, дивјејевске цркве рушене и скрнављене, а канал затрпаван, ипак је у другој половини 20. века Дивјејево изграђено у велелепан манастирски комплекс изванредне лепоте, једно од најпосећенијих поклоничких места света. Баћушка Серафим упокојио се у 73. години, на коленима, у молитви пред иконом Богородице „Умиљење“. Канонизован је за свеца 1. августа 1903. године, у присуству више од 100000 људи. Цела Русија је певала „Господи, помилуј“, заједно са Светом Царском породицом Романових, док је Свети Цар Николај носио кивот са његовим моштима. Познате су блиске везе Светог Серафима и Царске породице, којој је Баћушка предвидео страдање и мученичку смрт. За време бољшевика, учињено је светогрђе над моштима и оне су нестале. Пронађене су 1991. године у музеју Казанске цркве у Петрограду. Руски патријарх Алексиј Други предводио је свечану литију, која је од Петрограда ишла кроз читаву Русију до Дивјејева. У свим градовима народ је дочекивао свога свеца са упаљеним свећама, молитвама и иконама. Мошти Светог Серафима налазе се и данас у манастиру Дивјејево, уз мошти дивјејевских светитељки. Крај његових моштију и чудотворног извора, небројени људи добијају исцељења и велику духовну помоћ.

 

Молитвено Правило Светог Серафима Саровског

 

Уставши од сна, хришћанин прочита/изговори „Оче наш“ три пута, затим три пута „Богородице Дјево“ и једном „Символ вере“. Ове су молитве основа хришћанства. Прву нам је дао Сам Господ и представља образац свих молитава, а трикратно се изговара у част Свете Тројице. Другу је са Неба донео Свети Архангел Гаврило, као радосни поздрав Богородици, а „Символ вере“ садржи све спасоносне догмате хришћанске вере. Обавивши ово правило, човек треба да се бави својим послом који му је дат као послушање. За време посла, код куће или на путу, треба да изговара у себи непрекидно: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног/грешну“, то јест Исусову молитву, као најспасоноснију у свим приликама и искушењима. Њен краћи облик је „Господе Исусе Христе, помилуј ме“ или „Господе, помилуј“, које је боље изговарати кад је човек у окружењу других људи. Пред ручак се опет изговара јутарње правило од три молитве („Оче наш“, „Богородице Дјево“ и „Вјерују“). Након ручка, обављајући свој посао, хришћанин понавља у себи: „Пресвета Богородице, спаси ме грешног/грешну.“ Одлазећи на починак, понавља јутарње правило од три молитве, прекрсти се и легне. Ако човек није у прилици да се моли на овај начин, Свети Серафим је саветовао да макар у мислима призива Господа, својим речима, ма чиме се бавио, да управља срце стално ка Богу и Богомајци. Саветовао је и повремене метаније (=поклоне) пред иконом, али и усвајање молитвеног духа, а никако формалног испуњавања правила.


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Литургија
Зачало 4: Матеј 2, 13-23

Почетак Христове проповиједи у Галилеји. Позив првих апостола.

13 И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим,
14 да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи:
15 „Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору, с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка;
16 народ који сједи у тами видје Свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, Свјетлост засија.”
17 Од тада поче Исус проповиједати и говорити: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.”
18 А идући покрај мора Галилејског, видје два брата: Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
19 И рече им: „Хајдете за Мном и учинићу вас ловцима људи.”
20 А они одмах оставише мреже и пођоше за Њим.
21 И отишавши одатле, видје друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
22 А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за Њим.
23 И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим и проповиједајући Јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.

Aпостоли
Зачало 200: Галатима 1, 11-19

Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.

11 А дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12 нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14 и напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15 А када благоволи Бог, Који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу Својом
16 да објави Сина Својега у мени, да Га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17 нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18 А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 А другога од апостола не видјех, осим Јакова, брата Господњега.


Календар
Децембар 28. (Јулијански)
Јануар 10. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Страдање светих 20000 мученика никомидијских; Преподобни Симон Мироточиви, оснивач манастира Симонопетра на Светој Гори; Света мученица Домна; Свети мученик Индис; Свети мученици Горгоније и Петар; Свети мученик Зинон; Свети мученици Мардоније, Доротеј, Теофил и Мигдоније; Свети мученик Секунд; Свети мученик Плутодор; Преподобни Игњатије Ломски; Света Петросила (или Петронила); Преподобни Вавил.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Слава Теби, Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог Рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, Света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. А да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и узвишује дух, указујући му на мисли достојне празника: „Христос се рађа, славите и остало. Славите Христа, и славите Га тако да се славословљем услади душа и срце, те загуши привлачност сваког небогоугодног дела и посла, које обећава некакву утеху.“

Славити Христа не значи да треба да Му састављамо дуге похвалне песме, него да помишљајући и слушајући о Његовом Рођењу, једноставно из дубине душе ускликнемо: „Слава Теби, Господе, што си се родио!“ И то је довољно. То ће бити тиха песма срца која ће проћи Небеса и доћи до Самога Бога. Разјаснимо сами себи шта је за нас учинио Господ и увидећемо колико ће бити природан такав усклик. Да би нам то било лакше, навешћемо следеће случајеве.

Закључаноме у тамници и окованоме цар је обећао слободу: заточеник чека дан, чека и други, месец, године… и не види да се обећање испуњава. Ипак, он не губи наду, верујући царевој речи. Најзад, појављују се знаци који наговештавају скоро испуњење наде. Његова пажња се напреже. Он чује жагор оних који се приближавају весело разговарајући. Ево, најзад, спадају катанци и улази избавитељ – „Слава Теби, Господе!“, лако се из уста заточеника отима узвик. „Дошао је крај моме заточеништву! Ускоро ћу видети светлост Божију!“

Други случај: болесник, покривен ранама и раслабљен целим телом, беше испробао све лекарије и променио многе лекаре. Његово трпљење је на измаку и готово је доспео у очајничку малодушност. Ипак му говоре: „Постоји још један веома искусан лекар који све лечи, чак и твоју болест. Ми смо га замолили и он је обећао да ће доћи.“ Болесник поверова, понада се и поче да чека обећаног. Пролази један час, други – неспокојство поново почиње да мучи његову душу. Тек предвече неко је дошао; долази, приближава се, отварају се врата и многоочекивани улази – „Слава Теби, Господе!“, кличе болесник.

Ево и још једног случаја: подигла се страшна олуја, мрак је покрио лице земље, гром из основе тресе гору и муње цепају небо од краја до краја. Због тога су сви у страху. Једном речју, настао је крај света. Међутим, када претња прође и небо се разведри, свако са олакшањем уздахује: „Слава Теби, Господе!“

Доведите ове случајеве у везу са собом и видећете да се у њима састоји читава наша историја. Страшна олуја „гнева“ Божијег надвила се над нама. Међутим, дошао је Господ Помиритељ и разагнао олују. Ми смо били покривени ранама грехова и страсти. Међутим, дошао је Лекар душа и исцелио нас. Били смо у оковима ропства, али је дошао Ослободитељ и раскинуо наше узе. Привијте све то к своме срцу и осетите свим својим бићем. Тада нећете моћи да се уздржите, већ ћете узвикнути: „Слава Теби, Господе. што си се родио!“

Не трудим се да вам речима објасним такву радост: то није доступно речима. Дело које је извршио рођени Господ тиче се сваког од нас. Они који ступају у општење са Њим, примају слободу, исцељење, мир. Они стичу све то и осећају сладост свега тога. Онима који су све то искусили не треба говорити: „Радујте се“, зато што они не могу а да се не радују. Онима, пак, који то нису искусили, зашто и говорити: „Радујте се“, кад не могу да се радују. Онај ко је везан по рукама и ногама неће се обрадовати, ма колико му говорио: „Радуј се избављењу.“ Одакле ће доћи исцељење покривеном ранама грехова? Како ће уздахнути са олакшањем онај који је уплашен страхотом „гнева“ Божијег? Таквима је једино могуће рећи: „Дођите ка повитоме Младенцу, Који лежи у јаслама, и од Њега тражите избављење од свих зала која су вас задесила. Јер,тај Младенац јесте Христос, Спаситељ света.“

Желели бисмо да видимо да се сви радују овом радошћу и да не желе да знају за друге радости. Међутим, нису сви који воде порекло од Израиља Израиљци. Отпочеће се сада са пустим увесељавањем, лудовањем које распаљује похоту. Доћи ће до помодарства, игранки, маскарада. Онима који то воле не вреди говорити: „Укротите се“, будући да затварају своје уши и не слушају. Они светле дане празника проводе тако да милостивог Господа доводе дотле да своје очи одвраћа од нас и да каже: „Одвратност су мени ваши празници!“ И заиста, многа наша весеља у друштву су многобожачка одвратност: једна су директно прихваћена из многобожачког света, а друга, премда каснија, обилују многобожачким духом. И као да се она нарочито измишљају у већем броју у дане Божића и Пасхе. Заносећи се њима, ми дајемо кнезу света, своме мучитељу и Божијем противнику, повод да каже Богу: „Шта си ми нашкодио Својим Рођењем и Васкрсењем? Ето, сви к мени иду!“ Зато, нека се чешће понављају у дубинама нашег срца речи 50. Псалма: „Да се оправдаш у речима својим и победиш када ти суде.“

Нас заводи просвећена Европа. Да, тамо су прво обновљене многобожачке одвратности које су већ биле изгнане из света. Одатле су оне већ прешле и још прелазе к нама. Удахнувши у себе тај адски задах, ми се заносимо као да смо поремећени и као да нисмо при себи. Међутим, сетимо се дванаесте године. Зашто су нам тада долазили Французи? Бог их је послао да истребе зло које смо од њих преузели. Тада се Русија покајала и Бог је помиловао. Сада смо, чини се, већ почели да заборављамо поуку. Ако се отрезнимо, наравно, неће бити ништа. Али, ако не, може бити да ће Господ поново да пошаље на нас наше учитеље како би нас научили памети и управили на исправан пут. Такав је закон правде Божије: лечити од греха оним чиме смо били заведени на грех. То нису празне речи, него дело које је потврђено гласом Цркве. Знајте, православни, да се Бог не да обмањивати. Знајући то, веселите се и радујте се са страхом у ове дане. Осветите све ли празник светлим делима, знањима и весељима како би сви који нас гледају, рекли: „Код њих је светковина, а не некакво лудо игралиште нечастиваца и развратника који не знају за Бога.“


Ава Евагрије ПонтијскиДуховно созерцање:
Ава Евагрије Понтијски

(345–399) Ивора/иверону, Понт (=турска)
Ευάγριος Ο Ποντικός (евагриос О Понтикос)

II – Сто Поглавља Евагрија Монаха О Делатном

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • гадъ (гад) = гмизавац; црвѰало́мъ (=Псалом) 103, 25:
    Сїѐ мо́ре вели́кое и҆ простра́нное: та́мѡ га́ди, и҆́хже нѣ́сть числа̀, живѡ́тнаѧ ма҄лаѧ съ вели́кими.
    Сје море великоје и пространоје: тамо гади, ихже њест числа, животнаја малаја с великими.Псалам 103, 25 (грчки/старословенски – превод умировљени епископ Атанасије Јевтић):
    Ово је море велико и пространо, тамо су гмизавци којима броја нема, животиње мале и велике.
    Псалам 104, 25 (месоретски – превод Ђуро Даничић):
    Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика.
  • гибати (гибати) < гЪІбати v. impf. гиблю, гиблеши = пропадати, пролазити; умиратиѾ ї҆ѡа́нна (=от Јоана) 6, 27 – Јован 6, 27:Оригинални текст: Дѣ́лайте же не бра́шно ги́блющее…
    Изговор текста:          Дјелајте же не брашно гибљушчеје…
    Превод текста:        Трудите се не за јело које пролази…а҃ петра̀ (=1. Петра) 1, 7 – 1. Петрова 1, 7:
    Оригинални текст: да и҆скѹше́нїе ва́шеѧ вѣ́ры многочестнѣ́йше зла́та ги́бнѹща…
    Изговор текста: да искушеније вашеја вјери многочестњеијше злата гибнушча…
    Превод текста: да се вриједност ваше вјере, драгоцјенија од злата пропадљивога…

 

Архива

X