416-944-3297

Каквим се мислима бавимо, такав нам је и живот

 

Starac TadejОтац Љубивоје Стојановић, у једном од својих сјајних предавања, говори: „Свакога дана слушамо тешке вести. Ми смо већ свикнути на то да ујутру, кад упалимо ТВ, чујемо: ‘Ухапшен овај, убијен онај, онај урадио то…’ Мислим да би код појединаца било страшно када би устали и чули: ‘овде се догодило нешто лепо, брат је помогао брату, комшија помогао комшији, изградио кућу…’ Морамо то стање мењати. Морамо ту напетост превазилазити, не само да бисмо читали лепе вести и монтирали лепе вести, него да бисмо стварно чинили добро, које би стварало једну лепу стварност нашу. И кад се сусретнемо и питамо: „Шта има ново?“, ретко ће ко да прича о лепим стварима. Крећемо од лоших вести. Просто, то је постала наша навика да причамо лоше вести. И, уби нас та лоша слика коју прихватамо као своју реалност. А треба ситуацију да обрнемо и потражимо лепе ствари, не да бисмо себе лагали, не да бисмо правили неку своју илузију, него да бисмо показали да имамо капацитет за добро.“ Па, иако нам је свима добропозната непролазна, тако једноставно изречена мисао Старца Тадеја: ‘Какве су ти мисли, такав ти је живот’, ипак је у свакодневном животу примењујемо премало или нимало.

Наше знање има вредност само ако је делатно, примењено на стварни живот, а не као цитирање прочитаних цитата. Старац Тадеј бавио се веома много темом помисли, а многе његове поуке остале су забележене: „Ако добре мисли немамо, нико од духовних отаца, па чак ни светитеља, не може нам помоћи.“ „Кад свима упутиш мисли мирне, тихе, пуне љубави и доброте, за кратко време ћеш видети како ће да се мења круг око тебе.“ „У духовном свету мисли су јасне као говори, оне се чују.” „И најмања мисао која није заснована на љубави – разара мир.“ „Ако не научимо да се кроз молитву растерећујемо, онда наш нервни систем временом постаје несносан, и ми смо стално нервозни, не подносимо ни сами себе, а камоли наше ближње. Онда водимо мучан живот: и у породици, и у друштву, и на радном месту. Ми морамо мислено да се опустимо. Када се мислено опустимо,онда се и наше тело опушта и одмара се. Господ од нас тражи да будемо мирни и тихи, без икаквих мисли, да нам срце буде у тишини.“ Овом темом много се бавио и Старац Пајсије Светогорац: „Најбољи ‘бизнис’ је отварање фабрике која производи позитивне мисли.“ „Треба да имамо на уму да нам Бог не може помоћи чак иако Он то заиста жели, док немамо позитиван начин размишљања.“ „Нема веће болести у свету од помисли, то јест када ђаво преко помисли убеди човека да му нема излаза.“ „Нема можда! То је готово! Немој се саглашавати са помислима које ти кажу да можда нећеш успети у нечему!“ „Не слушај своје помисли, јер ћеш завршити тако што ћеш полудети. Буди опрезан, ти имаш добру машину, али су њени точкови окренути у погрешном правцу. Мораш је управити у добром смеру, тамо где се налазе добре помисли. То, уз помоћ Божију, можеш да учиниш једино ти сам. Нико то не може учинити за тебе, јер си слободан и независан.“ „У свему морамо прво дати предност добрим помислима и одбити да примимо зле телеграме, ако желимо да очистимо своје срце и да заменимо зле машине срца у добре машине. Злато ће се претворити у свети путир, а сломљена звона у полијелеј. А када је срце зло и уместо злата види бронзу, тада ће га претворити у метке и топовску ђулад.“ „ПОСТОЈИ САМО ЈЕДНО РЕШЕЊЕ: МИСЛИТЕ ПОЗИТИВНО!“

По речима М. Лазаревића: „Сумња је велико зло, које одвраћа благодат и срећу од нас. Не сме бити нестрпљења, све што тражимо је дар Божији, и само Бог одлучује о томе када ће нам нешто дати и на који начин. Када нешто упорно тражимо и само смо на то усмерени, то нам постаје опсесија и бежи од нас. То је као кад жена упорно покушава да затрудни, или неко очекује неки новац, или позив, вест… То је исто као кад кувамо кафу или чај, па чекамо да вода проври. Ако стојимо крај шпорета и чекамо, чини нам се да нема краја чекању, а чим узмемо да радимо нешто друго, одмах проври, некад и покипи. Зато треба наћи меру. Ако желимо нешто, смирено, ми већ отварамо простор за то у нашем животу, али ако помислимо: ‘То је скупо; не могу то да приуштим; нисам ја те среће; а шта ако…?; а шта ако не…?’, тиме дословно терамо то од себе. Реченице никако не треба почињати са: немам, не могу, да ми је само да, нити било каквим негативним мислима, условљавањима и ограничењима, јер тиме склањамо од себе благодат Божију и могућност да се то оствари. Треба препознати та ограничења у мислима и ослобађати их се. Ако говоримо: ‘Само да вратим дугове, па ћу…’, никада их нећемо вратити. Ако кажемо: ‘Само да ми се то не деси’, то ћемо баш и призвати да се деси јер смо усмерили мисао ка томе. Ако понављамо стално: ‘Немам новца, тешко живим, немам ни за…’, стално ћемо живети у сиромаштву. Али, ако кажемо: ‘Бог нам даје колико нам је потребно, можемо и другима да помогнемо кад треба’, онда све почиње да нам пристиже. Речи као што су: ‘Полудећу од…, разболећу се због…, немам више снаге да…, мука ми је од…, доста ми је…’, не воде у добро и јако штете нашем здрављу и миру.

Људи који верују да немају среће у животу, никад је неће ни имати. Људи који имају страх да не буду остављени, увек доживљавају болне раскиде. А они који све полажу на Бога, који се радују, који верују, они призивају радост. Слично привлачи слично! Немојте мислити о лошем и не оптерећујте се стварима на које не можете да утичете. Можете утицати само на своје мисли. Да ли верујете да је Богу све могуће? Онда вас ништа друго не занима, Бог ће све дати у своје време, на најбољи начин по нас.“

 

Сретење Господње

 

Sretenje GospodnjeНавршава се 40. дана од Рођења Христовог, када је Богородица однела Богомладенца у Јерусалимски храм да Га, по Закону, посвети Богу и себе очисти. Иако то Господу није било потребно, поштовао је Закон дат Мојсију. У Храму их је дочекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, поставивши Марију на место за девојке. Дошли су и старац Симеон и пророчица Ана. Симеон, један од седамдесеторице преводилаца Светог Писма, будући затечен речима пророка Исаије да ће Девојка родити Сина, променио је реч ‘девојка’ у ‘жена’. Јавио му се Анђео и наложио да врати првобитно написано, а објавио му да неће окусити смрти, док не буде видео Спаситеља. Симеон је заиста у дубокој старости дочекао сусрет – Сретење – са Богомладенцем Христом и, држећи Га у наручју и гледајући у Његове очи, рекао: „Сада отпушташ у миру слугу Свога, Владико, по ријечи Својој, јер видјеше очи моје Спасење Твоје…“ (Лука 2, 29). У песми ‘Ниње отпушчајеши’ (=’Сада отпушташ’), коју певају хорови и чије се речи помињу на вечерњој служби, гласови се успињу, пројављујући тиме успон душе Светог Симеона Богопримца у Горњи Јерусалим. Овај празник нас подсећа да је наше назначење да будемо Богопримци и Богоносци, да нећемо окусити смрт ако примамо Христа, Тело и Крв Његову, те да је пут у Небески Јерусалим и Сретење са Господом оно за шта се припремамо у овом кратком прелету између рођења и кончине.


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Литургија
Зачало 94: Лука 19, 1-10

О Закхеју.

1 И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.
2 И гле, човјек, звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат.
3 И тражаше да види Исуса Ко је Он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста.
4 И он, потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да Га види; јер је поред ње требало да прође.
5 А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: „Закхеју, сиђи брзо; јер Ми данас ваља бити у дому твоме.”
6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7 И сви који видјеше, негодоваху говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека.
8 А Закхеј стаде и рече Господу: „Господе, ево, пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.”
9 А Исус му рече: „Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.
10 Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.

 

Aпостоли
Зачало 285: 1. Тимотеју 4, 9-15

Савјети Тимотеју.

9 Ово је истинита ријеч и достојна свакога примања;
10 јер за то се и трудимо и бивамо срамоћени, јер се надамо у Бога живога, Који је Спаситељ свију људи, особито вјерних.
11 Ово заповиједај и учи.
12 Нико да не презире твоју младост, али буди образац вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у Духу, у вјери, у чистоти.
13 Докле не дођем, пази на читање, утјешавање и учење.
14 Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старјешина на тебе.
15 Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему.
16 Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају.


Календар
Фебруар1. (Јулијански)
Фебруар 14. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети мученик Трифун; Преподобни Петар Галатијски; Свети мученик Карион; Преподобни Вендимијан; Света мученица Перпетуа и са њом свети Сатир, Ревкат, Саторнил, Секунд и Филикитат; Свети мученик Тејон и два детета; Свети Тимотеј Исповедник; Свети новомученик Анастасије; Преподобни исповедник Василије, архиепископ Солунски; Преподобни Давид, Симеон и Георгије Митилински.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Страшни суд! Судија иде на облацима, окружен безбројним мноштвом Небеских бесплотних сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка Престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима. Деоба на десне и леве ће да се изврши сама по себи. Најзад се све поделило. Настало је дубоко ћутање. Још један трен, и чуће се коначна одлука Судије – за једне: „Приђите!“, а за друге: „Одлазите!“ Помилуј нас, Господе, помилуј нас! Нека буде милост Твоја на нама! Но, тада ће већ бити касно да се тако узвикује. Сада је нужно да се потрудимо да сперемо са нашег бића оне неповољне ознаке које су на њему написане услед греха. А тада ни реке суза, које бисмо били готови да пустимо ради умивања, неће ничему послужити. Стога заплачимо сада барем потоцима, ако не рекама суза. А ако не ни потоцима, оно барем кишним капима. А ако чак ни то немамо, скрушимо се срцем и, исповедивши своје грехе Господу, измолимо опроштај, дајући завет да га више нећемо жалостити нарушавањем Његових заповести. Затим поревнујмо да верно испунимо завет.


Ава Евагрије ПонтијскиДуховно созерцање:
Ава Евагрије Понтијски

 

(345–399) Ивора/иверону, Понт (=турска)
Ευάγριος Ο Ποντικός (евагриос О Понтикос)

IX – поуке братији који живе у општежићу и гостопримницама.

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

БРОЈЕВИ у старословенском

  • 10,000 – тма (тма) = десет тисућа/хиљада
  • 100,000 – лєгєѡнъ (легеон) или нєсвѣдь (несвјед) = сто тисућа/хиљадаза 100,000 се користи и овај знак 🡪
  • 1,000,000 – лєѡдръ (леодр) = тисућу тисућа/хиљаду хиљада = милион

    за 1,000,000 се користи и овај знак 🡪

  • 10,000,000 – врaнъ (вран) = 10 леодра = 10 милиона
  • 100,000,000 – колода (колода) = 10 врана = 100 милиона
  • 1,000,000,000 – тма тємъ (тма тем) = 10 колода = милијарда

 

Архива

X