Из “Православног мисионара”

Уђи, Небесни Младенче, у срце моје

 

Rodjenje HristovoНебесни Младенче, узнемирен сам и радостан и срећан, а то је можда и једина и права срећа – потпуна срећа, што ћеш ме ноћас Својим доласком поново учинити дететом. Ја јасле немам, а и сламе немам где би Ти легао. Зато уђи у срце моје. Нека Ти оно послужи као колевка у којој ћеш провести ову ноћ. Свестан сам да је ова колевка коју Ти нудим неугодна да Тебе Пречистога прими. Знам да је сва црна, чађава и упрљана грехом, али знам и то и верујем у то да ће је Твоје присуство очистити као што сунчеви зраци чисте непроветрену собу од загушљивог и устајалог ваздуха, и да ће после тога за Твој Рођендан бити светла као мајски дан и чиста као јутарња роса и мирисати на ваздух са ливадских гора, и алој и измирну.

Уђи, Небесни Младенче, у срце моје и загреј га Твојом божанском љубављу. Бар ову једну, свету ноћ проведи са мном и у мени и мој живот на боље окрени. Уђи, Младенче, и не закасни. Мој „чертог“ је топао, али ми је без Тебе хладно. Угреј ме! Угреј ме до усијања, да убудуће никакво зло на мене не пријања. Учини да осетим ону радост коју је осетио Клеопа после Твога Васкрсења на путу за Емаус: „Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и када нам казиваше.“ Учини да макар само ову ноћ будем некадашње дете! Учини да, као што оживи корито суве реке од набујалог планинског потока, оживи и моје мало, устрептало, преплашено, узнемирено и рањаво срце које Те воли и сада као некада. Као у кандило долиј мало уља у њега, макар једну кап, да се не угаси жижак који једва светлуца и трепери као нека удаљена звезда на небеском хоризонту.

 

Бадњачка вечера

 

Бадњачка вечера је разноврсна и богата, али увек посна. У њеној припреми радосно треба да учествују сви укућани. Домаћица тада меси Бадњачки колач, који је, заправо, обична бесквасна погача. Он се не сече ножем, већ ломи руком. На трпези треба да се нађе и: со, риба, мед, вино, пасуљ (пребранац), као и разно воће: ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, урме, суво грожђе, бадем, лешник. Домаћин се пред трпезом прекрсти, запали свећу, окади трпезу (тако што је закрсти молитвено), након чега сви заједно радосно певају: „Рождество Твоје…“ и изговарају „Оче наш“. Разломи се Бадњачки колач, приступи се вечери, наздравља се вином. Молитвено и са љубављу се помињу сви укућани, рођаци, кумови, пријатељи, преци.

И Бадњачка вечера, као и сви обичаји везани за припрему Рождества Христовог, пуни су хришћанске симболике. Бадњачки хлеб-погача симболише Господа Исуса Христа, Који је Хлеб Живота и чије се Тело ломило као залог нашег вечног живота, као што је и вино симбол Крви Његове, чији је највиши смисао у Причешћу, коме ћемо на Литургији касније приступити.

И риба је симбол Спаситеља нашег, јер се на грчком она каже ‘ихтис’, а то је скуп иницијала Исуса Христа.

ἸΧΘΥΣ = Ἰησοῦς Χριστός, Θεοῦ Υἱός, Σωτήρ = Исус Христос, Тхеу (Ј)Иос, Сотир = Исус Христос, Божији Син, Спаситељ

Со симболише силу божанску, благодат Божију, која чува дело Божије, као што со чува хлеб и рибу од труљења и пропадања. Мед је производ најчистијег створења на земљи – пчеле – најслађа материја земаљска, симболише сладост вечнога живота. Упаљена свећа треба да је од чистог воска, а својом светлошћу она представља Божанство, као и Господа, Који је „Светлост свету“.

Никада се не поједе и попије све са трпезе, већ се део остави преко ноћи, на месту где се и вечерало. По правилу, требало би да трпеза остане нераспремљена (и допуњавана) и прва три дана Божића, али се тај обичај у граду углавном изгубио. У поноћ или изјутра, цела породица иде у цркву на Свету Литургију, на радосну, празничну заједничку молитву са читавим народним сабрањем, како деца, која су суштински одраз овог радосног празника, тако и одрасли, који су позвани Самим Господом да постану као деца.


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Литургија
Зачало 1: Матеј 1, 1-25

Родослов Исуса Христа и Његово рођење.

1 Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6 А Јесеј роди Давида, цара. А Давид, цар, роди Соломона са Уријиницом.
7 А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10 А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11 А Јосија роди (Елиакима, преименованог у Јоаким. А Јоаким роди) Јехонију и браћу његову у сеоби вавилонској.
12 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13 А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15 А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од Које се роди Исус, звани Христос.
17 Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
18 А рођење Исуса Христа овако би: кад је Мати Његова, Марија, била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19 А Јосиф, муж Њезин, будући праведан и не хотећи Је јавно изобличити, намисли Је тајно отпустити.
20 Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну Анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију, жену своју; јер Оно што се у Њој зачело од Духа је Светога.
21 Па ће родити Сина, и надјени Му име Исус; јер ће Он спасти народ Свој од гријеха њихових.”
22 А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23 „Ето, Дјевојка ће зачети, и родиће Сина, и надјенуће Му име Емануил”, што ће рећи: ’С нама Бог’.
24 Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи Анђео Господњи и узе жену своју.
25 И не знадијаше за Њу, док не роди Сина Својега Првенца, и надјену Му име Исус.

Aпостоли
Зачало 328: Јеврејима 11, 9-10; 17-23; 32-40

Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.

9 Вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.
10 Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и Творац Бог.
17 Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
18 коме бјеше казано: „У Исаку ће ти се назвати сјеме”,
19 јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
20 Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
21 Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
22 Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
23 Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
32 И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они, којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.


Календар
Децембар 21. (Јулијански)
Јануар 3. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Света мученица Јулијана и 630 мученика с њом; Свети мученик Темистокл; Свети Петар, митрополит Кијевски и целе Русије; Преподобни Прокопије Вјатски, Христа ради јуродив; Света Јулијанија, кнегиња Вјаземска.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Свети праоци. Заиста, велики људи! Ако уопштимо мисао којом се одређује њихова величина, добићемо следеће: истински велики људи су само они који испуњавају потврдну вољу Божију у односу на људски род, будући да много тога бива само по допуштењу Божијем. Са друге стране, има силних делатеља који дејствују заобилазећи вољу Божију, или јој се чак супротстављају. Они изгледају велики, премда не сами по себи, него због великих противдејстава које промисао Божији предузима ради поништавања зла које су изазвали. Непосредну вољу Божију о вечном спасењу ми знамо. Међутим, планови Божији о временском пребивању људи на земљи су сакривени од нас. Због тога је нама тешко да одредимо ко дејствује исправније, то јест по вољи Божијој. Само један одређени критеријум може да се призна као недвосмислен: онај ко дејствује противно одлуци Божијој о вечном спасењу људи не може се сматрати великим, ма каква била његова дела, будући да је очигледно да иде против откривене воље Божије. И премда се та откривена воља Божија не тиче онога што је временско, већ онога што вечно, ипак је несумњиво да једна воља Божија не може противречити другој.


Ава Евагрије ПонтијскиДуховно созерцање:
Ава Евагрије Понтијски

(345–399) Ивора/иверону, Понт (=турска)
Ευάγριος Ο Ποντικός (евагриос О Понтикос)

I – Поглавља o делатном животу упућена Aнатолију

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • гадъ (гад) = гмизавац; црвѰало́мъ (=Псалом) 103, 25:
    Сїѐ мо́ре вели́кое и҆ простра́нное: та́мѡ га́ди, и҆́хже нѣ́сть числа̀, живѡ́тнаѧ ма҄лаѧ съ вели́кими.
    Сје море великоје и пространоје: тамо гади, ихже њест числа, животнаја малаја с великими.Псалам 103, 25 (грчки/старословенски – превод умировљени епископ Атанасије Јевтић):
    Ово је море велико и пространо, тамо су гмизавци којима броја нема, животиње мале и велике.
    Псалам 104, 25 (месоретски – превод Ђуро Даничић):
    Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика.
  • гаждєнїє (гажденије) = гађење 🡪 псовка, хуљење, укор, покор, грдња, клевета
    ѱало́мъ (=Псалом) 30, 14:
    ѩ҆́кѡ слы́шахъ гажде́нїе {ѹ҆коре́нїе} мно́гихъ живѹ́щихъ ѡ҆́крестъ: внегда̀ собра́тисѧ и҆̀мъ вкѹ́пѣ на мѧ̀, прїѧ́ти дѹ́шѹ мою̀ совѣща́ша.
    Јако слишах гажденије {укореније} многих живушчих окрест: вњегда собратисја им вкупје на мја, пријати душу моју совјешчаша.Псалам 30, 14 (грчки/старословенски – превод умировљени епископ Атанасије Јевтић):
    Јер слушах клевету од многих који живе около, када се скупише заједно на мене, договорише се да ишчупају душу моју.
    Псалам 31, 13 (масоретски – превод Ђуро Даничић):
    Јер слушам грдњу од многих, одасвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

 

Архива

X