УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ – ЦВЕТИ
Господ је најпре васкрсао Лазара у Витанији, четири дана по његовој смрти. У спомен на ово Христово чудо прославили смо Лазареву суботу (=Врбицу). Много народа је због тог чуда дошло у Јерусалим да види и поздрави Исуса, засипајући Га гранчицама и цвећем (зато се на Врбицу освећују и носе врбове гранчице). Ушао је скромно на магарету као символу трпељивости и послушности, за разлику од земаљских владара, а народ Га је тада прогласио за цара. И поред опште радости људи, на Христовом лицу се оцртавала туга, јер је знао да ће се ови радосни повици заменити повиком: „Распни Га!“ Уместо учених људи и философа, препознала су Га и највише Му се обрадовала деца, као што је и пророковано, да ће „из уста мале деце направити себи хвалу“, и као што је Сам говорио да је „њихово Царство Небеско“. Деца су и сви они чисти срцем, који Га воле, страдају за Њега, моле Му се и верују. Повици деце тада били су: „ОСАНА БОГУ НА ВИСИНАМА! БЛАГОСЛОВЕН ОНАЈ КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ!“, што и ми певамо на литургијском сабрању. Овог догађаја сећамо се са радошћу као да и сами стојимо на улицама Јерусалима и гледамо Његов пролазак. Радосни повици људи били су Му упућени јер је васкрсао Лазара, што је било највеће чудо до тада. Било је још оних које је Исус васкрсао, али је Лазар већ почео да се распада и трули. Већ тиме је Исус наговестио да је у Богу смрт само сан. Та сила победе над смрћу, предукуса Његовог Васкрсења и свеопштег васкрсења човечанства, слављена је на овај дан у Јерусалиму, а славимо је и данас са највећом радошћу. Том силом треба да процвета и наша душа у непоколебљивој нади на Живот Вечни. Христос је у Јерусалим ушао као весник Царства Небеског. Наши цветови радости којима дочекујемо Господа јесу наше молитве, милосрђе, смиреност, кротост, јеванђељски живот и вера.
ТАЈНА ВЕЧЕРА
На Велики Четвртак обележавамо спомен на Тајну Вечеру, која се, мистичним и благодатним дејством Духа Светога, савршава сваки пут на Светој Литургији. Оно што је Господ Исус Христос извршио на Тајној Вечери, чини основно језгро Свете Литургије. Тада је Господ, благословивши хлеб и вино, установио Свето Причешће речима: „Узмите, једите, ово је Тело Моје, које се за вас ломи. Пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завета, која се пролива за многе на отпуштење грехова и на живот вечни.“ Тиме је најавио и Своје будуће страдање ради спасења људи и отпуштења грехова, приносећи Себе једном заувек као жртву за све. Није говорио: „ово је символ Тела и Крви Моје“, већ: „ово је Тело Моје и Крв Моја“, дакле, омогућио нам да остварујемо живу заједницу са Њим кроз Свето Причешће. Опоменуо је тада, остављајући нам ове речи кроз литургијско предање, да ако се не Причешћујемо, нећемо имати живота у себи, док једино причешћивањем стичемо живот вечни, а Господ ће нас „васкрснути у последњи дан“.
ЈУДА И ПЕТАР
Након Тајне Вечере, Христос Својим ученицима умива ноге, показујући им хришћанску љубав на делу. Исте ноћи, моли у Гетсиманском врту Оца Свога да Га „чаша страдања“ мимоиђе, али са молитвом над молитвама да се збуде Божија воља и да сви једно буду. Јуда Га затим, из страсти према новцу и моћи, издаје. По својим страстима и грехопаду, свако од нас је потенцијални Јуда и издаје љубав Божију. Петар Га се одриче из страха за свој живот, као што то и ми чинимо, окрећући, по својим слабостима и страховима, лице ка овоме свету више него Царству Божијем. Ипак, док се Петар спасава покајањем, Јуду у бездан одводи грех непокајања и хула на Светога Духа, то јест одузимање себи живота који му је Бог подарио, једини неопростиви грех.
СТРАДАЊЕ И РАСПЕЋЕ
Подносећи најгора страдања која је икад овај грешни свет видео, Христос је распет на брду Голгота (=Лобања), која је постала тиме костурница васцелог људског рода, јер је разапет, не Бог силе и земаљске моћи, каквог су људи одувек хтели, већ Бог наднебесне љубави, самилости и праштања, Који Свој живот полаже за све нас, бивајући нам огледало наших падова, али и Пут, Истина и Живот. „Христос је распет због љубави“ речи су Светог Нектарија Егинског. Када се овај светитељ молио Спаситељу, питајући Га кроз сузе: „Шта сам згрешио људима да ме тако нападају?“, зачуо је Његов глас: „А шта сам им Ја згрешио?“ Ако волимо Христа и стајемо на Његов пут – једини пут Спасења – онда не можемо очекивати да тај пут буде без бола, суза, издајстава, неправде и осуда. Господ ће нам олакшавати крстоношење, као што је и Њему помогао Симон Киринејац, и још несагледиво више. Све је то део нашег пута у Царство Небеско, где се коначно одевамо у Љубав, Радост и Светлост.
РАЗБОЈНИК НА КРСТУ
Цео живот провео је у злочину, али му је само један поглед у Христа пробудио савест и душу. Оно преостало семе добра у њему завапило је тада, покајнички, гледајући у једину праву Чистоту: „Помени ме, Господе, у Царству Своме.“ Покајање због својих грехова и злочина, искрена смерност, вера у Распетог Господа када читав свет беше против – то га је учинило првим становником Раја. У томе је и наша нада.
БОГОРОДИЦА И ЈОВАН
У најтежим мукама, Исус молитвом и праштањем уздиже људски род, па и оне који су Га разапели. Не заборавља ни Мајку, којој је срце прободено „мачем бола“, поверавајући је Јовану, Свом најдражем ученику, остављајући Јој утеху, а нама показујући најснажнију љубав према ближњем, спасоноснију од свих наших људских распећа.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ
Четвртак, 21. април ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
Литургија Светог Василија Великог – 9:00
Јутрење са читањем 12 Јеванђеља – 18:00
Петак, 22. април ВЕЛИКИ ПЕТАК
Царски часови: спремање гроба Господњег – 9:00
Вечерње са изношењем Плаштанице – 18:00
Јутрење са певањем статија – 19:00
Субота, 23. април ВЕЛИКА СУБОТА
Литургија Светог Василија Великог – 9:00
Пасхално јутрење и Прва Васкршња Литургија – 00:00
Недеља, 24. април ВАСКРС
Друга Васкршња Литургија – 10:00
Свети Николај Охридски и Жички:
Омилије – Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
– Преузмите текст (ПДФ)
Oтац Горан Ковачевић:
О Молитви и како се (не) молити?
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 41: Јован 12, 1-18
Помазивање Исусово у Витанији. Свечани улазак Христов у Јерусалим.
1 А Исус, на шест дана прије Пасхе, дође у Витанију гдје бјеше Лазар који умрије, кога Он подиже из мртвих.
2 Ондје Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са Њим за трпезом.
3 А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове и обриса косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4 Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га намјераваше издати:
5 „Зашто се ово миро не продаде за триста динара (=300 x сребрник од 3,85г) и не даде сиромасима?”
6 А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
7 А Исус рече: „Остави је! Она је то сачувала за дан Мојега погреба;
8 јер сиромахе свагда имате са собом, а Мене немате свагда.”
9 Дознаде, пак, многи народ из Јудеје да је ондје, и дођоше, не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога Он подиже из мртвих.
10 А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
11 јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.
12 Сутрадан многи народ, који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13 узеше гране од палми и изиђоше Му у сретање, и клицаху: „Осана! Благословен Који долази у Име Господње, Цар Израиљев!”
14 А Исус, нашавши магаре, усједе на њега, као што је писано:
15 „Не бој се, кћери Сионова, ево, Цар твој долази сједећи на магарету.”
16 Али ово не разумјеше испрва ученици Његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за Њега писано, и да Му ово учинише.
17 А свједочаше народ, који бјеше с Њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
18 Због тога Му и изиђе народ у сретање, јер чу да је Он учинио ово знамење.
Aпостоли
Зачало 247: Филипљанима 4, 4-9
Молба за радост и мир у Господу.
4 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!
5 Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу.
6 Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше.
7 И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.
8 А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите;
9 што и научисте, и примисте, и чусте, и видјесте на мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.
Календар
април 4. (Јулијански)
април 17. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Преподобни Јосиф Песмописац; Света мученица Фервута и њене сестре и њихове робиње; Преподобни Зосим; Свети преподобномученик Никита; Преподобни Теон, митрополит Солунски; Преподобни Георгије Малеин; Преподобни Зосима Ворбозомски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
Много је народа изашло на дочек Господу, Који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: „Осана Сину Давидовом!“ Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: „Распни, распни Га!“ Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо – и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: „Распни Га!“ И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- изумѣвати (изумјевати) = из ума излазити, бити збуњен, смућавати се, мутити сеирмос 9. песме на Богојављење Господње (6-ти јануар):
…изумѣваєт жє ѹм, и прємїрный, пѣти Тѧ, Б’це.
…изумјевајет же ум, и премирниј, пјети Тја, Богородице.
…збуњен је (сваки) ум, па и надсветски, како да Те опева, Богородице.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
Недеља, 13. март НЕДЕЉА ЧИСТА – ПРАВОСЛАВЉА
Света Литургија – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
7. април – Благовести
6. мај – свети Георгије (=Ђурђевдан)
8. мај – свети јеванђелист Марко (=Марковдан)
12. мај – свети Василије Острошки
14. мај – свети пророк Јеремија (=Јеремијиндан)
21. мај – свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
22. мај – пренос моштију светог Николе (=летњи свети Никола)
24. мај – свети Ћирило и Методије
