Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
ПОРФИРИЈЕ, по милости Божјој, православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: „Христос васкрсе!“
Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући Му као Богу у векове! (пасхални канон, први строфа осме песме)
Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.“
Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда“ да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело Моје…“, а затим: „Пијте, ово је Крв Моја Новога Завета…“ Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима, већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића. Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље“, други, пак да је то „лудост“. А управо кроз то што је за прве било „безумље“, а за друге „лудост“, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“
Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности“ бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде“, па додаје: „А све је од Бога, Који помири нас са Собом кроз Исуса Христа и Који нам даде службу помирења“ (2. Коринћанима 5, 17-18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају Свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари.
Управо на такво славље и весеље позива нас Црква. На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем.“ На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: ‘Постидеће се сина мога’.“ Уместо да га се постиде, они га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст. Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: „Христос васкрсе!“ Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: „Христос васкрсе!“
Радосним васкршњим поздравом „Христос васкрсе!“ поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!
Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи.
Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: „С нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!“
Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са: „Христос васкрсе!“ Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.
Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или, пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!
Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једанпут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом: „ХРИСТОС ВАСКРСЕ!“
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2021. године.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН и Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД
О Васкрсу 2021. године
„И Κоји је васкрсао у трећи дан по Πисму“
Драга браћо и сестре,
Овако свакога дана, а посебно на Светој Литургији, исповедамо нашу веру у Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Јер све што се догодило са Христом и испунило на Њему, било је по Писму, то јест по старозаветним пророштвима. Сетите се јављања Господа Христа двојици ученика кад су ишли за Емаус. „И почевши од Мојсеја и од свију Пророка, разјасни им што је у свим Писмима о Њему писано.“ (Лука 24, 27) И они су тек после схватили да је Он то, па исповедају један другоме: „Не гораше ли срце наше у нама, док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?“ (Лука 24, 32). Тад су закључили да се старозаветна пророштва само могу односити на Њега, а особито на Његово Васкрсење. Јер нико није оставио толико јак утисак на Апостоле као Васкрсли Христос. Па су стога и могли, и после растанка с Њим, на Његовом Вазнесењу, да се врате у Јерусалим са радошћу великом (Лука 24, 52). Поред тога, схватили су да је Христос требало да страда, умре, да би васкрсао. Ове ствари није могуће раздвојити. Јер, како рече један побожни мислилац: „Свети Петак и Пасха чине једно у вечности Твог божанског живота, чак иако историјски страдање претходи Васкрсењу.“
Како дивно рече древни писац Свети Мелитон Сардски: „Уместо Јагњета дошао је Бог, уместо овце човек и у човеку Христос, Који све држи…“ Заиста, рођен као Син, донет као Јагње, жртвован као овца, сахрањен као човек, васкрсао је из мртвих као Бог. Он Који је све: Закон кад суди, Логос кад учи, благодат кад спасава, Син кад је рођен, овца кад страда, човек кад је сахрањен, Бог кад васкрсава, тако нам се открива Исус Христос.
Драга браћо и сестре,
Васкрсење је Откривење. То је изливање благодати која не руши људску природу, него је преображава. То је било ради нас. Бог није имао потребу да васкрсне. Васкрсење је прелазак у нови живот који је уједно и вечни божански а и људски. Васкрсење није ни платонска бесмртности нити, пак, селећи се ради надживљавања у индијској карми, него је нови моменат стварања. Васкрсли Христос Господ даје нови смисао човеку и творевини. То је победа добра над злом, живота над смрћу. То је победа Бога над сатаном. Јер како неко лепо рече, после Васкрсења нигде се не види да се демон појављује у егзистенцији васкрслог Господа. А то и нама нека буде непоколебива нада у ове тешке дане пандемије Ковид-19. Ова зараза која је дошла на свет јесте због наших грехова. Покајмо се! И верујмо да ће добро победити зло, да ће живот победити смрт. Иако ћемо већ другу годину прославити Васкрсење Христово-Нову Пасху, у посебним условима, будимо радосни. Поделимо ту радост са свима: са нашим ближњима по телу и вери православној, па чак и са онима који нас мрзе. Посветимо се више молитви и чињењу добрих дела. Причестимо се бесмртним и животворним Христовим Тајнама. Сетимо се у нашим молитвама свих оних који пате и леже у болницама, или код куће. Сетимо се свих лекара и помоћног особља који се даноноћно и несебично труде да им олакшају страдања, ризикујући своје здравље. Сетимо се свих наших милих и драгих који су уснули у Господу са надом на васкрсење и живот вечни. Сетимо се и свих оних који нису због тешке болести, или пак напрасне смрти, имали времена да се помире са Господом и својим ближњима. Ако то учинимо, онда ћемо истински и с љубављу прославити Пасху Господњу.
На крају, желимо да Вам заблагодаримо на Вашим даровима од срца, нашој Епархији, манастиру, црквама, сваком брату и сестри који су били у оскудици. Многи су од Вас то чинили, одвајајући од себе, мада су и сами били у материјалној и финансијској кризи. Нека Вам Васкрсли Господ врати у Својим Небеским благословима за свако добро дело.
Још једном Вас од свег срца поздрављамо најрадоснијим речима:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ваш молитвеник пред Васкрслим Христом, ЕПИСКОП КАНАДСКИ Митрофан
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 1: Јован 1, 1-17
О Богу Логосу (=Ријечи) као Творцу свијета и Даваоцу живота. Оваплоћење Логоса.
1 У почетку бјеше Логос (=Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.
2 Он бјеше у почетку у Бога.
3 Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало.
4 У Њему бјеше живот, и живот бјеше Свјетлост људима.
5 И Свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
6 Би човјек послан од Бога, по имену Јован.
7 Овај дође за свједочанство, да свједочи о Свјетлости, да сви вјерују кроз њега.
8 Он не бјеше Свјетлост, него да свједочи о Свјетлости.
9 Бјеше Свјетлост истинита, Која обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10 У свијету бјеше, и свијет кроз Њега постаде, и свијет Га не позна.
11 Својима дође, и Своји Га не примише.
12 А онима који Га примише, даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у Име Његово;
13 који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
14 И Логос постаде тијело, и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
15 Јован свједочи о Њему и виче говорећи: „Ово је Онај за Кога рекох: ’Који за мном долази, испред мене је, јер прије мене бјеше.’
16 И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17 Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
Aпостоли
Зачало 1: Дјела Апостолска 1, 1-8
Увод.
1 Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити
2 до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповијести апостолима које изабра,
3 којима и по страдању Своме показа Себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему.
4 С њима боравећи, заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца „које чусте”, рече, „од Мене;
5 јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије ових дана.”
6 Онда они, који бијаху сабрани, питаху Га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?”
7 А Он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у Својој власти,
8 него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете Ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.”
Календар
Aприл 19. (Јулијански)
Maj 2. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Исаак Сирин II; Преподобни Василије Исповедник, епископ Паријски; Преподобна матер Атанасија, игуманија; Преподобна матер Антуса; Преподобномученици Мина, Давид и Јован; Свети свештеномученик Зинон, епископ Веронски; Преподобни Акакије Нови; Свети мученици Дима и Протије; Свети Василије, епископ Рјазански.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Пасха, Господња Пасха! Господ нас је Својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење Анђели певају на Небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који Му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас, Господе, удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе!
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
IХ – Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде?
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- дєржава (держава) = сила, моћ, господство, власт, снага ко еврєемъ (=ко Јеврејем) – Јеврејима 2, 14:
Оригинални текст: …да см҃ртїю ѹ҆праздни́тъ и҆мѹ́щаго дєржа́вѹ смєрти…
Изговор текста: …да смртију упразднит имушчаго державу смерти…
Превод текста: …да смрћу сатре онога који има моћ смрти…
