416-944-3297

 

Патријарх Павле о Васкрсењу и Космету

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

Шта за нас, који живимо 2000 година после Васкрсења Христовог, представља Васкрсење Христово? Да ли само успомену или сећање? Да ли само обичајно слављење или нешто много више и дубље?

Благодат Васкрсења Христова је неисцрпни извор спасења човека и света, у сваком времену и простору. То је апсолутна и потпуна промена човека и света, коју Богочовек Христос Својим Доласком и Васкрсењем донесе. Дакле, исту и једнаку снагу и моћ има Васкрсење Христово и за Његове савременике и за нас који Га после 20 векова славимо. Свети апостол Павле уверава да са Христом вечно живимо јер једним оправдањем (=Васкрсењем) дође на све људе оправдање живота! (Римљанима 5, 18). Васкрсењем су спасени и прошлост и садашњост и будућност.

У ове дане пасхалне радости, у време божанске милости према свима и свакоме, не можемо а да се не сетимо људске неправде и насиља моћника овога света над нашим Косовом и Метохијом, над Србијом и целокупним српским народом. Косово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је и сваки Србин нераскидиво повезан са Косовом и Метохијом. Знајући то, креатори ове историјске неправде управо су хтели да нам нанесу најдубљу могућу рану, неизрециви бол и патњу – бол и патњу која нас упућује на јединствену, спасоносну голготску патњу Господа нашега.

Косово и Метохија није само питање српске територије. Пре и изнад свега, то је питање нашег духовног бића, јер смо се са Косовом и Метохијом рађали, расли, живели и сазревали и као личности и као народ, живели и умирали са косовским заветом: „Земаљско је замалена царство, а Небеско увијек и довијека!“ Зато је питање Косова и Метохије толико животно, психолошки и духовно-мистички везано за сваког од нас.

Добро то знају силници овога света и управо желе колективно да повреде и казне православни српски народ; желе да га сломе и сатру, да од њега направе безобличну масу, да му одузму срце из недара. Покоравајући се Христовој вољи и науци, ми обелодањујемо њихово безакоње, њихово лицемерство, по много чему слично оном Пилатовом прању руку у крви Праведника. Имајући Косово и Метохију у срцу, у непрестаном старању за нашу браћу и сестре и све који онде пате, имајући живо Косово и Метохију даноноћно у себи, нико нам га није отео и не може нам га отети.

„Отаџбина је срце човека“, каже један песник. Ми смо у своја срца поставили Косово и Метохију. Позивамо све православне Србе да косовски завет у потпуности испунимо, а то је светолазаревски завет. Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Косово и Метохију, ни овога ни онога века, као што нико није могао јеврејском народу отети његов свети Јерусалим. Позивамо све, почевши од политичара и научника до најскромнијих и најмлађих синова и кћерију наше Отаџбине, да својим радом и честитим живљењем заслужимо и сачувамо пред Богом Косово и Метохију. Али, ми, драга децо духовна, не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ сав живот свој Христу Богу предајмо! Христос греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим, па ипак би осуђен и разапет. Али, зато и славно васкрсе!

Ако, не дај Боже, српски народ на Косову и Метохији доживи још једно своје распеће, страшније од свих претходних, останимо са Христом: не кунимо, зло не мислимо, већ се молимо и са Крста сведочимо љубав Божију према свима и свакоме. Сведочимо Христа, Победника смрти, греха и сваке неправде, а они који зло чине другима – чине га још више себи. Кад-тад, не покају ли се, они ће горко заридати.

Молитва је најдубљи израз отпора злу. Нека се умилни звуци са звоника наших храмова и манастира слију са молитвом Цркве Православне у срцима и на уснама свих нас: „Господе сила, с нама буди, јер другог Помагача осим Тебе немамо. Господе сила, помилуј нас!“ МОЖДА ЈЕ НА ОВОМ СВЕТУ НЕИСТИНЕ, НЕПРАВДЕ И МРЖЊЕ ВИШЕ, АЛИ СУ ИСТИНА, ПРАВДА И ЉУБАВ МОЋНИЈЕ!

 

 

отац Александар Шмеман: о ВАСКРСУ

Замисливши се и задубивши се у своје лично и живо искуство Васкрса, сваки човек одједном постаје свестан онога искуства из кога извире сва његова васкршња вера, одједном све у њему бива обасјано заслепљујућом светлошћу, у којој се – заиста као восак од лица огња – топе све сумње и сва питања. Које је то искуство? Не могу то искуство другачије описати и објаснити осим као искуство Живога Христа. Не, моја вера у Христа није произашла из тога што једном годишње, од најранијег детињства, учествујем у празновању васкршњих празника. Напротив, моја васкршња вера се родила из мог искуства Живога Христа, и управо то искуство јесте оно што за мене уопште чини могућим Васкрс, што чини могућим да осетим радост и светлост те јединствене васкршње ноћи, што чини могућим да васкршњи поздрав: „Христос васкрсе!“ „Ваистину васкрсе!“, одјекује у мени таквом победном силом.

Знам да је Христово учење живо и данас, и да нема ничега у овом свету што се може упоредити са тим Његовим учењем о вечном животу, о победи над смрћу, о љубави која одолева смрти и побеђује је. И, штавише, знам да оно једино што ме никада не напушта и непрестано живи у мени током живота – у коме све изгледа тако тегобно и свакидашње сиво – јесте управо то унутарње сазнање да је Христос са мном. „Нећу вас оставити сироте, доћи ћу вам“, говори Христос. И Христос нам долази и даје да осећамо Његово присуство. Христос нам долази у молитви, у молитвеном трепету душе. Христос нам долази у непојмљивој, али тако живој радости коју осећамо целим нашим бићем. Христос нам долази у тајанственом, но опет тако несумњиво извесном присуству Његовом које осећамо у храму, за време богослужења. Христос нам долази у Светим Тајнама. И ми и у радости и у жалости, и међу људима и у самоћи, непрестано осећамо Његово непорециво присуство, силу Његових речи и радост која долази од вере у Њега. Васкршња ноћ је сведочанство о томе да је Христос Жив и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим. Сва Васкршња ноћ јесте позив човеку да у овом свету и животу угледа и препозна зору тајанственога дана Царства Божијег.

 

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

Пасхално јутрење и Прва Васкршња Литургија – 00:00
Недеља, 24. април ВАСКРС
Друга Васкршња Литургија – 10:00


Свети Николај Охридски и Жички:
Јеванђеље о Богу међу разбојницима

Преузмите текст (ПДФ)


Oтац Горан Ковачевић:
О Кумству и Крштењу – Јеси ли спреман да будеш гоњен?



Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 1: Јован 1, 1-17
О Богу Логосу (=Ријечи) као Творцу свијета и Даваоцу живота. Оваплоћење Логоса. Свједочанство Јована Крститеља о Христу.

1 У почетку бјеше Логос (=Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.
2 Он бјеше у почетку у Бога.
3 Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало.
4 У Њему бјеше Живот, и Живот бјеше Свјетлост људима.
5 И Свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
6 Би човјек послан од Бога, по имену Јован.
7 Овај дође за свједочанство, да свједочи о Свјетлости, да сви вјерују кроз њега.
8 Он не бјеше Свјетлост, него да свједочи о Свјетлости.
9 Бјеше Свјетлост истинита, Која обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10 У свијету бјеше, и свијет кроз Њега постаде, и свијет Га не позна.
11 Својима дође, и Своји Га не примише.
12 А онима који Га примише, даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у Име Његово;
13 који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
14 И Логос постаде тијело, и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
15 Јован свједочи о Њему и виче говорећи: „Ово је Онај за Кога рекох: ’Који за мном долази, испред мене је, јер прије мене бјеше.’
16 И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17 Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.

 

Aпостоли
Зачало 1: Дјела Апостолска 1, 1-8
Увод.

1 Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити
2 до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповијести апостолима које изабра,
3 којима и по страдању Своме показа Себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему.
4 С њима боравећи, заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, „које чусте”, рече, „од Мене;
5 јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије ових дана.”
6 Онда они, који бијаху сабрани, питаху Га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?”
7 А Он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у Својој власти,
8 него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете Ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.”

 


Календар

април 11. (Јулијански)
април 24. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Свети свештеномученик Антипа, епископ Пергмаски; Свети мученици Прокес и Мартинијан; Преподобна матер Трифена; Преподобни Фармутије; Преподобни Јаков Галички; Преподобни Јевтимије и Харитон Сјанжемски.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:

Пасха, Господња Пасха! Господ нас је Својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење Анђели певају на Небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се силом Његовог Васкрсења обући сви они који истински верују у Њега и који Му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас Господе удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе!


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • инамѡ (инамо) = на друго место

    Јеремија 48, 27:
    И аще не въ посмѣхъ бысть тебѣ̀ їиль, аще въ татствѣ твоемъ ѡбрѣтесѧ, ѩкѡ воевалъ єси єго: преселишисѧ инамѡ.
    И ашче не в посмјех бист тебје И(зра)иљ, ашче в татствје твојем обрјетесја, јако војевал јеси јего: преселитисја инамо.
    Јер није ли теби Израиљ био подсмијех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?

  •  инамѡ (инамо) = један са једне, други са друге стране 

    Премудрости Соломонове 18, 18:
    и инъ инамѡ верженъ єле живъ, єѧже ради вины ѹмираше, ѡбѧвлѧше:
    и ин инамо вержен јеле жив, јејаже ради вини умираше, обављаше:
    па бацан – један овдје, други ондје – полумртав откривао је узрок због кога је умирао;


 

ЛИСТА СЛАВА:

24. мај – свети Ћирило и Методије

Архива

X