Патријарх Павле о Васкрсењу и Космету
Патријарх српски господин Павле
Благодат Васкрсења Христова је неисцрпни извор спасења човека и света, у сваком времену и простору. То је апсолутна и потпуна промена човека и света, коју Богочовек Христос Својим Доласком и Васкрсењем донесе. Дакле, исту и једнаку снагу и моћ има Васкрсење Христово и за Његове савременике и за нас који Га после 20 векова славимо. Свети апостол Павле уверава да са Христом вечно живимо јер једним оправдањем (=Васкрсењем) дође на све људе оправдање живота! (Римљанима 5, 18). Васкрсењем су спасени и прошлост и садашњост и будућност.
У ове дане пасхалне радости, у време божанске милости према свима и свакоме, не можемо а да се не сетимо људске неправде и насиља моћника овога света над нашим Косовом и Метохијом, над Србијом и целокупним српским народом. Косово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је и сваки Србин нераскидиво повезан са Косовом и Метохијом. Знајући то, креатори ове историјске неправде управо су хтели да нам нанесу најдубљу могућу рану, неизрециви бол и патњу – бол и патњу која нас упућује на јединствену, спасоносну голготску патњу Господа нашега.
Косово и Метохија није само питање српске територије. Пре и изнад свега, то је питање нашег духовног бића, јер смо се са Косовом и Метохијом рађали, расли, живели и сазревали и као личности и као народ, живели и умирали са косовским заветом: „Земаљско је замалена царство, а Небеско увијек и довијека!“ Зато је питање Косова и Метохије толико животно, психолошки и духовно-мистички везано за сваког од нас.
Добро то знају силници овога света и управо желе колективно да повреде и казне православни српски народ; желе да га сломе и сатру, да од њега направе безобличну масу, да му одузму срце из недара. Покоравајући се Христовој вољи и науци, ми обелодањујемо њихово безакоње, њихово лицемерство, по много чему слично оном Пилатовом прању руку у крви Праведника. Имајући Косово и Метохију у срцу, у непрестаном старању за нашу браћу и сестре и све који онде пате, имајући живо Косово и Метохију даноноћно у себи, нико нам га није отео и не може нам га отети.
„Отаџбина је срце човека“, каже један песник. Ми смо у своја срца поставили Косово и Метохију. Позивамо све православне Србе да косовски завет у потпуности испунимо, а то је светолазаревски завет. Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Косово и Метохију, ни овога ни онога века, као што нико није могао јеврејском народу отети његов свети Јерусалим. Позивамо све, почевши од политичара и научника до најскромнијих и најмлађих синова и кћерију наше Отаџбине, да својим радом и честитим живљењем заслужимо и сачувамо пред Богом Косово и Метохију. Али, ми, драга децо духовна, не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ сав живот свој Христу Богу предајмо! Христос греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим, па ипак би осуђен и разапет. Али, зато и славно васкрсе!
Ако, не дај Боже, српски народ на Косову и Метохији доживи још једно своје распеће, страшније од свих претходних, останимо са Христом: не кунимо, зло не мислимо, већ се молимо и са Крста сведочимо љубав Божију према свима и свакоме. Сведочимо Христа, Победника смрти, греха и сваке неправде, а они који зло чине другима – чине га још више себи. Кад-тад, не покају ли се, они ће горко заридати.
Молитва је најдубљи израз отпора злу. Нека се умилни звуци са звоника наших храмова и манастира слију са молитвом Цркве Православне у срцима и на уснама свих нас: „Господе сила, с нама буди, јер другог Помагача осим Тебе немамо. Господе сила, помилуј нас!“ МОЖДА ЈЕ НА ОВОМ СВЕТУ НЕИСТИНЕ, НЕПРАВДЕ И МРЖЊЕ ВИШЕ, АЛИ СУ ИСТИНА, ПРАВДА И ЉУБАВ МОЋНИЈЕ!
отац Александар Шмеман: о ВАСКРСУ
Замисливши се и задубивши се у своје лично и живо искуство Васкрса, сваки човек одједном постаје свестан онога искуства из кога извире сва његова васкршња вера, одједном све у њему бива обасјано заслепљујућом светлошћу, у којој се – заиста као восак од лица огња – топе све сумње и сва питања. Које је то искуство? Не могу то искуство другачије описати и објаснити осим као искуство Живога Христа. Не, моја вера у Христа није произашла из тога што једном годишње, од најранијег детињства, учествујем у празновању васкршњих празника. Напротив, моја васкршња вера се родила из мог искуства Живога Христа, и управо то искуство јесте оно што за мене уопште чини могућим Васкрс, што чини могућим да осетим радост и светлост те јединствене васкршње ноћи, што чини могућим да васкршњи поздрав: „Христос васкрсе!“ „Ваистину васкрсе!“, одјекује у мени таквом победном силом.
Знам да је Христово учење живо и данас, и да нема ничега у овом свету што се може упоредити са тим Његовим учењем о вечном животу, о победи над смрћу, о љубави која одолева смрти и побеђује је. И, штавише, знам да оно једино што ме никада не напушта и непрестано живи у мени током живота – у коме све изгледа тако тегобно и свакидашње сиво – јесте управо то унутарње сазнање да је Христос са мном. „Нећу вас оставити сироте, доћи ћу вам“, говори Христос. И Христос нам долази и даје да осећамо Његово присуство. Христос нам долази у молитви, у молитвеном трепету душе. Христос нам долази у непојмљивој, али тако живој радости коју осећамо целим нашим бићем. Христос нам долази у тајанственом, но опет тако несумњиво извесном присуству Његовом које осећамо у храму, за време богослужења. Христос нам долази у Светим Тајнама. И ми и у радости и у жалости, и међу људима и у самоћи, непрестано осећамо Његово непорециво присуство, силу Његових речи и радост која долази од вере у Њега. Васкршња ноћ је сведочанство о томе да је Христос Жив и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим. Сва Васкршња ноћ јесте позив човеку да у овом свету и животу угледа и препозна зору тајанственога дана Царства Божијег.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ
Пасхално јутрење и Прва Васкршња Литургија – 00:00
Недеља, 24. април ВАСКРС
Друга Васкршња Литургија – 10:00
Свети Николај Охридски и Жички:
Јеванђеље о Богу међу разбојницима
– Преузмите текст (ПДФ)
Oтац Горан Ковачевић:
О Кумству и Крштењу – Јеси ли спреман да будеш гоњен?
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 1: Јован 1, 1-17
О Богу Логосу (=Ријечи) као Творцу свијета и Даваоцу живота. Оваплоћење Логоса. Свједочанство Јована Крститеља о Христу.
1 У почетку бјеше Логос (=Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.
2 Он бјеше у почетку у Бога.
3 Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало.
4 У Њему бјеше Живот, и Живот бјеше Свјетлост људима.
5 И Свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
6 Би човјек послан од Бога, по имену Јован.
7 Овај дође за свједочанство, да свједочи о Свјетлости, да сви вјерују кроз њега.
8 Он не бјеше Свјетлост, него да свједочи о Свјетлости.
9 Бјеше Свјетлост истинита, Која обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10 У свијету бјеше, и свијет кроз Њега постаде, и свијет Га не позна.
11 Својима дође, и Своји Га не примише.
12 А онима који Га примише, даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у Име Његово;
13 који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
14 И Логос постаде тијело, и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
15 Јован свједочи о Њему и виче говорећи: „Ово је Онај за Кога рекох: ’Који за мном долази, испред мене је, јер прије мене бјеше.’
16 И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17 Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
Aпостоли
Зачало 1: Дјела Апостолска 1, 1-8
Увод.
1 Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити
2 до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповијести апостолима које изабра,
3 којима и по страдању Своме показа Себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему.
4 С њима боравећи, заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, „које чусте”, рече, „од Мене;
5 јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије ових дана.”
6 Онда они, који бијаху сабрани, питаху Га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?”
7 А Он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у Својој власти,
8 него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете Ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.”
Календар
април 11. (Јулијански)
април 24. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Свети свештеномученик Антипа, епископ Пергмаски; Свети мученици Прокес и Мартинијан; Преподобна матер Трифена; Преподобни Фармутије; Преподобни Јаков Галички; Преподобни Јевтимије и Харитон Сјанжемски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
Пасха, Господња Пасха! Господ нас је Својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење Анђели певају на Небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се силом Његовог Васкрсења обући сви они који истински верују у Њега и који Му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас Господе удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе!
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- инамѡ (инамо) = на друго место
Јеремија 48, 27:
И аще не въ посмѣхъ бысть тебѣ̀ їиль, аще въ татствѣ твоемъ ѡбрѣтесѧ, ѩкѡ воевалъ єси єго: преселишисѧ инамѡ.
И ашче не в посмјех бист тебје И(зра)иљ, ашче в татствје твојем обрјетесја, јако војевал јеси јего: преселитисја инамо.
Јер није ли теби Израиљ био подсмијех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш? -
инамѡ (инамо) = један са једне, други са друге стране
Премудрости Соломонове 18, 18:
и инъ инамѡ верженъ єле живъ, єѧже ради вины ѹмираше, ѡбѧвлѧше:
и ин инамо вержен јеле жив, јејаже ради вини умираше, обављаше:
па бацан – један овдје, други ондје – полумртав откривао је узрок због кога је умирао;
ЛИСТА СЛАВА:
24. мај – свети Ћирило и Методије
