Копље Лонгиново (из часописа „Руски дом“)
Jедна од највећих хришћанских светиња – легендарно копље легионара Гаја Касија (=Лонгина), којим је овај пробо груди распетог Исуса Христа, по предању се налази у Јерменији. Најновија истраживања, која су спровели стручњаци из Велике Британије, потврдила су да се ради о оригиналном копљу. Управо је њиме био нанет ударац распетоме на Крсту Исусу Христу. У Јеванђељу је записано да Му један од војника копљем прободе ребра. И, тај војник, који се звао Гај Касије, рекао је: „Заиста, овај Човек беше Праведник!“ По предању, Гај Касије је поверовао у Христа и на крштењу је назван Лонгин. Због проповедања хришћанског учења, он је доживео мученички крај и био прослављен као светитељ. А његово копље је постало највећим драгуљем хришћанства.
У свету је познато као „Лонгиново копље“ или „Копље судбине“. У Ечмијадзину, духовној престоници Јерменије, свето копље се чува у древном храму. Сада је оно обезбеђено најсавременијим системом сигнализације. Разни цареви и владари су, током 2000 година, сматрали да ће им оружје на коме је Крв Христова омогућити да управљају светом. Историјске хронике сведоче о томе да су многи владари били убеђени да располажу оригиналним „Копљем судбине“. Прославили су се као велики освајачи. „Копље судбине“ је, наводно, било и у Хитлеровим рукама. Историчари сведоче да је, још у младости, мистички настројени Адолф, сатима стајао у Бечком музеју историје уметности, пред витрином у којој је било изложено „Лонгиново копље“. Пошто је Аустрија постала део територије Трећег рајха, Хитлер је прогласио ову реликвију делом „ризнице империје“. Веровао је да ће њиме поробити читав свет. Започињујући Други светски рат, он је слепо веровао у непобедиву мистичну силу реликвије. Постоји документ који потврђује да је 1945. године наредио да се „Копље судбине“ упути подморницом на Антарктик, али то није успело – јер је последњих дана рата реликвија сакривена у једном бунару у Нирнбергу. Ово такозвано „Копље судбине“ пронашли су Американци и 1946. вратили у Аустрију. Гласине о томе да је оригинално копље остало у САД-у, а да се у Бечу налази само његова копија, кружиле су све до 2003. године, када је било спроведено брижљиво истраживање реликвије. Показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбицију владања светом, врло стара (7. век), али да представља само копију копља Лонгиновог. Друге копије-реликвије, сачуване у Ватикану и Кракову, показале су се још каснијим копијама. Научници су дошли до закључка да је истинско копље Лонгиново само оно које се чува у Јерменији.
Постоји доказ да је Христу рана била нанета управо тим копљем. Он је на знаменитој Торинској плаштаници. На жуто-белој позадини, осликан је тамноцрвеном бојом Његов лик и фигура са траговима рана. Експерти-научници су, проучавајући Плаштаницу, установили су да је Човек умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4-5цм испод ребара. По мишљењу лекара, копље је пробило плућну марамицу, плућно крило и повредило срце. Испод ране, на Плаштаници је нађена мрља од крви, групе А+. По мишљењу познавалаца древног оружја, судбински ударац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (коњице), тзв. „пилумом“. Овде се ради о трагу копља типа „лонхе“, које су употребљавали легионари војних гарнизона. Као што је познато из Јеванђеља, војници који су спроводили казну били су легионари. Копље које се чува у Ечмијадзину тачно одговара размерама ране. Доцније је на његов шиљак био прикован крст. Но, ово оружје је било исковано још пре казне над Христом. „Лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од трећег века – прича владика Езра. Подсећам да је Јерменија прва држава у свету где је хришћанска религија постала државном, још 301. године. Ечмијадзин, у преводу са јерменског, значи Место силаска Јединородног. Наш народ сматра да је овде произашло друго јављање Исуса Христа, после Његовог Васкрсења. Јерменска Црква је свесна своје мисије чувања највеће хришћанске светиње и кроз сва времена је била верна Христу. Историја овог копља истражује се од саме Голготе. До 13. века, оно се чувало у породици Гегардаванк, а потом је реликвија пренета у Ечмијадзински храм. Монаси је чувају као највећу светињу. Помоливши се поред њега, верујући се исцељују чак и од рака. Но, ниједном реликвија није допала у руке зликоваца који су хтели да поробе човечанство.
У почетку беше Реч
Историчар Радован Дамјановић, у књизи Српско-српски речник наводи да су Римљани у Ромулово доба били подељени на три племена, од којих су једно били Лугеренси (ЛУЦЕРЕНСЕС), а име су добили по светом гају у коме су имали прибежиште. Римљани су свете гајеве звали ЛУЦУС, као што и ми за гај кажемо ЛУГ. Лугеренси су, дакле, они из гаја, луга, шуме – Шумадинци!
Предримска стара Италија је препуна топонима на лук – луг. Деминутив ЛУЦУЛУС – лугић, шумица, готово неизмењен, дао је мушко име ЛУЦУЛЛУС – Шуменко, Дубравко, Лугоња. „У прилог српског исходишта ове римске трибе свакако иде велики број изведеница из групе ЛГ, које чине пребогато саречје у многим европским језицима.“ Међу важнијим појмовима уз луг, из групе ЛГ је и: влага. Луг може да значи и бару, језерце, мокро место, обрасло жбуњем и шумом. Ту је и локва (=бара), локвањ и локати – много пити; шкотско лох – језеро. Срби из Лужица добили су име баш по нашем лугу, мочварном шумовитом месту. „Германска пропаганда изградиће ипак доста успешну теорију по којој Лужички Срби и Балкански Срби немају везе (?!) јер се, тобоже, ради о случајној етимологији, односно, сличности.“ Ова ЛГ група је и у другом имену за кашику: лижица (код Хрвата: жлица). Остали изведени појмови су: каљуга, љага, љигаво, клизаво, Љиг, Нибелунзи – небески лугови, небески народ.
Горњолужички Срби себе називају Сербја, а Доњолужички Серби, док их Немци називају Сорби. Научна дисциплина која се бави изучавањем лужичкосрпског језика и културе Лужичких Срба зове се сорбистика.
Језичким зналцима је позната стара словенска реч: СРБАТИ, СОРБАТИ (на латинском сорбере), која значи: окушати, јести из кашике. У дубљем духовном значењу, сама етимологија говори о Србима као о народу који окуша из (једне) кашике – народу који се ПРИЧЕШЋУЈЕ.
Иако Лужички Срби више нису православне вере (али су изразито религиозни), са њима нас везује и још једном се потврђује ова христоносна димензија, уткана у само име. У руском и пољском језику, реч „серб“ и „насерб“ означава усвојеника, па је синовство, то јест УСИНОВЉЕЊЕ у Господу још један духовни путоказ и хоризонт.
Свети Николај Охридски и Жички:
Омилије – Јеванђеље о сумњи и вери апостола Томе
– Преузмите текст (ПДФ)
Oтац Јован, манастир Лешје:
Не примам на заједничку молитву новотарце, мрзе нас!!!
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 65: Јован 20, 19-31
Јављање Христа послије Васкрсења једанаесторици апостола без Томе и са Томом.
19 А кад би увече, онога првога дана седмице, и док су врата била затворена гдје се бијаху ученици Његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус и стаде на средину и рече им: „Мир вам!”
20 И ово рекавши, показа им руке и ребра Своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.
21 А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао Мене, и Ја шаљем вас.”
22 И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Духа Светога!
23 Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.”
24 А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус.
25 А други му ученици говораху: „Видјели смо Господа.” А он им рече: „Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра Његова, нећу вјеровати.”
26 И послије осам дана опет бијаху унутра ученици Његови и Тома с њима. Дође Исус, кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „Мир вам!”
27 Затим рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке Моје; и пружи руку своју и метни у ребра Моја, и не буди невјеран, него вјеран.”
28 И одговори Тома и рече Му: „Господ мој и Бог мој!”
29 Рече му Исус: „Зато што си Ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше, а вјероваше.”
30 А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима Својим, која нису записана у књизи овој.
31 А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у Име Његово.
Апостол – Зачало 14: Дјела Апостолска 5, 12-20
Апостоли у затвору и њихово чудесно ослобођење.
12 А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломоновом.
13 Од осталих, пак, нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше;
14 и све се више умножаваху они који вјероваху у Господа, мноштво људи и жена,
15 тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би, кад прође Петар, бар сјенка његова осјенила кога од њих.
16 А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцјељиваху.
17 Али се подиже првосвештеник и сви који бијаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти,
18 и дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор.
19 А Анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече:
20 „Идите и станите у храму, па говорите народу све ријечи овога живота.”
Календар
Април 18. (Јулијански)
Mај 1. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Јован, ученика светог Григорија Декаполита; Преподобни Козма, епископ Халкидонски; Свети мученици Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан; Преподобни Авксентије; Свети новомученик Јован Нови, Јањински; Преподобни Јевтимије; Свети новомученик Јован Кулик.
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
„Господ мој и Бог мој!“, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како Га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу. Ми говоримо: „Господ Спаситељ“, мислећи при том да је Он Спаситељ свих, а апостол говори: „Мој Господ Спаситељ.“ Онај ко говори: „Мој Спаситељ“, oceћa своје спасење, које истиче из Њега. Осећање спасења је сразмерно и осећању пропасти из које је Спаситељ извукао спасенога. Осећање погибли код човека који по природи воли живот, а који зна да сам себе не може спасти, присиљава на искање Спаситеља. И када Га нађе и осети силу спасења која из Њега излази, он се хвата чврсто за Њега и неће да се одвоји, макар га због тога лишили и самог живота. Догађаји такве врсте у духовном животу Хришћанина не замишљају се само умом, него се збивају на самом делу. Како вера, тако и сједињење са Христом код њих постаје јако као живот и смрт. Само такви искрено узвикују: „Ко ће ме раставити…!“
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
исказити (исказити) = ушкопити, ослобађати, избављати
Матеј 19, 12:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Сѹть бо скопцы, иже из чрева матернѧ родишасѧ такѡ: и сѹть скопцы, иже скопишасѧ ѿ человѣкъ: и сѹть скопцы, иже исказиша сами себе Цр҇твїѧ ради Нб҇нагѡ: могій вмѣстити да вмѣститъ.
ИЗГОВОР: Сут би скопци, иже из чрева матерња родишасја тако: и сут скопци, иже скопишасја от человјек: и сут скопци, иже исказиша сами себе Ц(а)р(с)твија ради Н(е)б(ес)наго: моги(ј) вмјестити да вмјестит.
СРПСКИ: Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради Небескога. Ко може примити, нека прими!
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
Недеља, 1. мај НЕДЕЉА ДРУГА – ТОМИНА
Света Литургија – 10:00
Петак, 6. мај СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂЕВДАН (Слава)
Славски обреди један сат пре Свете Литургије – 8:00
Света Литургија – 9:00
Субота, 7. мај
Света Литургија – 9:00
Недеља, 8. мај НЕДЕЉА ТРЕЋА – МИРОНОСИЦА (Слава Кола Српских Сестара)
Света Литургија – 10:00
Четвртак, 12. мај СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 14. мај (Слава)
Света Литургија – 9:00
Недеља, 15. мај НЕДЕЉА ЧЕТВРТА – РАСЛАБЉЕНОГ
Света Литургија – 10:00
Субота, 21. мај (Слава)
Света Литургија – 9:00
Недеља, 22. мај НЕДЕЉА ПЕТА – САМАРЈАНКЕ (Слава)
Света Литургија – 10:00
Уторак, 24. мај СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 28. мај
Света Литургија – 9:00
Недеља, 29. мај НЕДЕЉА ШЕСТА – СЛЕПОГА
Света Литургија – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
6. мај – свети Георгије (=Ђурђевдан)
8. мај – свети јеванђелист Марко (=Марковдан)
12. мај – свети Василије Острошки
14. мај – свети пророк Јеремија (=Јеремијиндан)
21. мај – свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
22. мај – пренос моштију светог Николе (=летњи свети Никола)
24. мај – свети Ћирило и Методије
