Господе, немам човека!

У светом Јеванђељу постоји потресна прича о човеку који је у бањи Витезди болестан и узет лежао 38 година. Сваке године, на одређени дан, Анђео Господњи би заталасао воду у бањи, а први који би у њу ушао – исцељивао би се. Када је Господ видео овог раслабљеног и болесног човека, питао га је зашто није и сам ушао у ту воду да се исцели. Раслабљени Му одговара: „Господе, немам човека.“ Њему тако болесном нико није свих тих година пришао да му помогне. Као и тада, и данас је веома тешко наћи човека. Ипак, сви се одмах сложимо са овом мишљу, полазећи од тога како нама људи наносе бол и неправду, како их нема онда када су нам потребни, а не помишљамо на то колико смо сами потребни ближњима, а запостављамо их, можда и исти број година као што је раслабљени човек бивао сам. А наша пасивност у односима са ближњима је директна слика нашег односа према Богу. „Вера без дела је мртва“, учи Свето Писмо. Само онолико колико смо делатни хришћани, толико волимо Бога. Чини се, највише заборављамо на наше старе. Њихова љубав нам се подразумева, а и наша небрига о њима. Молимо се Господу за испуњење одређених личних циљева, молимо се у страху и немоћи, каткад и сујеверно, називамо себе хришћанима, јер долазимо на Литургију, причешћујемо се, испуњавамо молитвена правила, или можда само славимо славу. Све је то „прапорац који звечи“ у Божијим очима, ако смо окренути само себи, а заборавили смо човека. Наша јадања на људе који су нам нанели неправду, бол или зло немају никаквих оправдања, све док сами не чинимо искорак ка ближњима, старима, немоћнима, деци, болеснима, пријатељима, суседима, рођацима. Безброј пута седимо са људима који нам време краду, а не богате га, са онима са којима нема плодотворног разговора ни саодноса, а неко од наших ближњих, нарочито наших старих, седи можда већ дуго сам, сањајући да се сусретне са нашим осмесима и топлином. Није само у чињењу зла, већ и у нечињењу добра, у одсуству одговорности, милосрђа, у незахвалности, лењости, затворености очију и срца. Нашим старима је остало можда још неколико година сусрета са нама, а можда више не угледају следеће јутро, ни наше очи.
У филму „Симон пустињак“ постоји сцена где човек без шака долази са дететом на исцељење код пустињака, тражећи од њега да се моли за његове руке. Пустињак то и чини, и тада се дешава чудо – човеку ничу шаке. Његово дете почиње да плаче од узбуђења због управо доживљеног чуда. Међутим, прво што исцељени човек, на кога је Господ спустио благодат, чини – истом том новозадобијеном шаком удара своје дете преко уста да би престало да плаче. У тој причи исказана је тајна човекове незахвалности. Уместо благодарности за сва чуда која нам Господ сваког дана дарује, од нас чешће потиче удар на друго биће него милост, чешћи је наш заборав оних које волимо уместо делатне љубави према њима. Овај свет је пун деце која су напуштена, а вапе за љубављу и загрљајем, пун је старих, скромних и тихих, често немоћних, усамљених а жељних. Овај свет пун је и свих нас који на њих заборављамо. Најважније, овај свет је, као саће, пун могућности за пружање пажње, радости и љубави деци без родитељског старања, болеснима, старима и немоћнима. Дечије душе чезну за јединим говором који свако биће разуме – говором љубави, нежности, игре и радости. Болесни чезну за разговором и бригом колико и за оздрављењем. Старачке руке чезну да их, онако исушене од минулих година, неко угреје. У тим благословеним сусретима са онима који чекају нашу близину, реч и загрљај, збива се радост сусрета, сусрећемо и Самог Господа и откривамо нови живот у себи.

„Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам,
онда сам као звоно које звони или прапорац који звечи.
И ако имам дар пророштва и знам све тајне и сва знања,
и ако имам сву веру да и горе премештам,
а љубави немам – ништа сам!“

Свети Василије Острошки Чудотворац (1610-1671)

У световном животу Стојан Јовановић, свети Василије, је рођен у данашњој Херцеговини, којом је некада владао свети Сава. Замонашен је у манастиру Тврдош. Као архимандрит обилазио је целу Херцеговину, проповедајући Јеванђеље, борећи се против јереси и напада непријатеља, узносећи непрестано Богу усрдне молитве за свој народ. Био је истински пастир и просветитељ. Из Русије је донео богате црквене дарове и новчану помоћ своме народу. Помагао је сиромашнима, зидао цркве и манастире и отварао школе. Након годину дана боравка на Светој Гори, Патријарх Пајсије га је у Тврдошу хиротонисао за митрополита, иако је имао само 30 година, препознајући у њему светост која је била потребна овој земљи у њеним невољама. Већ за живота свети Василије је творио чуда и многобројна исцељења. Притешњен турским зулумима, склонио се у манастир Острог, у усамљену келију, одакле је 15 година управљао митрополијом. Окупивши монахе и подвижнике, у Острогу је обновио цркву Ваведења Пресвете Богородице, да би касније подигао у стени и цркву посвећену Часном Крсту. Иако је на себе преузео најтеже испосничке подвиге, својим је рукама зидао манастире. Сахрањен је испод манастира Ваведења. Након седам година, три пута се јављао у сну игуману Рафаилу, настојатељу манастира Светог Луке, тражећи од њега да му отворе гроб. Након недељу дана проведених у строгом посту, молитви и свакодневном служењу Свете Литургије, острошки монаси су отворили гроб светог Василија и пронашли његове мошти нетрулежне, а из њих се ширио мирис босиљка. Пренели су му мошти у манастир Ваведења, где и данас почивају. Пред његовим кивотом се моле реке поклоника за исцељење и помоћ у невољама, међу њима и странци и припадници других конфесија. Забележено је на хиљаде светитељевих чуда и исцељења. Спомен на светог Василија Острошког Чудотворца прославља се 12. маја, на дан његовог упокојења.


Свети Николај Охридски и Жички:

Јеванђеље о чуду у Витезди

Преузмите текст (ПДФ)


Oтац Јован, манастир Лешје:

Поуке старца Пајсија Светогорца


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 14: Јован 5, 1-15

Исцјељење болеснога у бањи Витезди.

1 Потом бјеше Празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2 А у Јерусалиму, код Овчијих врата, постоји бања која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова.
3 У њима лежаше велико мноштво болесника: слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.
4 Јер Анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао, пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
5 А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.
6 Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: „Хоћеш ли здрав да будеш?”
7 Одговори Му болесник: „Господе, човјека немам да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мене.”
8 Рече му Исус: „Устани, узми одар свој и ходи!”
9 И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота.
10 Тада говораху Јудејци исцијељеном: „Субота је, није ти допуштено да носиш одар.”
11 Он им одговори: „Који ме учини здравим, Он ми рече: ’Узми одар свој и ходи!’”
12 А они га запиташе: „Ко је тај Човјек Који ти рече: ’Узми одар свој и ходи!’?”
13 А излијечени не знађаше Ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту.
14 Потом га нађе Исус у храму и рече му: „Ето, постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.”
15 Човјек отиде и јави Јудејцима да је Исус Тај Који га учини здравим.

Зачало 23: Дјела Апостолска 9, 32-42

Петар исцјељује Енеју у Лиди и васкрсава Тавиту у Јопи. 

32 И догоди се да Петар, обилазећи све, сиђе и Светима који живљаху у Лиди.
33 И нађе тамо једнога човјека, по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.
34 И рече му Петар: „Енеја, исцјељује те Исус Христос; устани и простри сам себи!” И одмах устаде.
35 И видјеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу.
36 А у Јопи бјеше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи: ’Срна’, и она бјеше пуна добрих дјела и милостиња које чињаше.
37 И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и положише у горњу собу.
38 И будући да је Лида близу Јопе, ученици, чувши да је Петар у њој, послаше два човјека молећи га да без оклијевања дође до њих.
39 А Петар, уставши, отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу, и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна, док је била с њима.
40 А Петар, изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се тијелу, рече: „Тавито: ’Устани!’” А она отвори очи своје, и видјевши Петра, придигну се и сједе.
41 Он, пак, давши јој руку, подиже је; и дозвавши Свете и удовице, показа је живу.
42 И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше у Господа.


Календар

Mај 2. (Јулијански)

Mај 15. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Пренос моштију светог Атанасија Великог, архиепископа Александријског; Свети мученици Еспер, Зој Кириак и Теодул; Страдање и чудеса светих мученика Бориса и Гљеба, кнежева руских; Свети Михаил (Борис), цар бугарски; Преподобни Јордан Чудотворац; Преподобни Сава, епископ Дафнусије.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:

„Ето, постао си здрав, више не греши, да ти се шта горе не догоди.“ (Јован 5, 14) Грех не погађа само душу, него и тело. У неким случајевима је то врло очигледно. У другим случајевима то није тако јасно, премда истина да су болести тела све и увек од греха и због греха – остаје истина. Грех се збива у души и одмах делује на њу чинећи је болесном. Међутим, пошто је живот телу од душе, код болесне душе ни живот не може бити здрав. Наносећи мрак и тугу, грех не може благотворно утицати на крв у којој се налази основа телесног здравља. Но, ако се сетимо да грех одваја од Бога, Који је извор живота, и чини да човек долази у несагласност са свим законима који делују у њему самом и у природи – зачудићемо се како грешник уопште остаје жив после греха. То је само по милости Божијој, која чека покајање и обраћење. Из тога следи да болесник треба пре сваког другог дела да пожури да се очисти од греха и да своју савест помири са Богом. Тиме ће се поставити основа за благотворно дејство лекова. Један знаменити лекар није приступио лечењу све док се болесник није исповедио и причестио Светим Тајнама. И што је болест била тежа, утолико је он упорније захтевао духовну припрему.


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

исповѣданїє1 (исповједаније) = исповедање, признање

Тимотеју 6, 12:

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: и исповѣдалъ єси доброє исповѣданїє прєд многими свидѣтєли.

ИЗГОВОР: и исповједал јеси доброје исповједаније пред многими свидјетељи.

СРПСКИ: и исповједио си добро исповиједање пред многим свједоцима.

исповѣданїє1 (исповједаније) = неописано стање, величанство

Псалам 103/104, 1:

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: во исповѣ́данїє и въ вєлєлѣпотѹ ѡблєклсѧ єси.

ИЗГОВОР: во исповједаније и в велељепоту облеклсја јеси.

СРПСКИ: обукао си се у величанство и красоту.


РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

Недеља, 1. мај НЕДЕЉА ДРУГА – ТОМИНА
Света Литургија – 10:00
Петак, 6. мај СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂЕВДАН (Слава)
Славски обреди један сат пре Свете Литургије – 8:00
Света Литургија – 9:00
Субота, 7. мај
Света Литургија – 9:00
Недеља, 8. мај НЕДЕЉА ТРЕЋА – МИРОНОСИЦА (Слава Кола Српских Сестара)
Света Литургија – 10:00
Четвртак, 12. мај СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 14. мај (Слава)
Света Литургија – 9:00
Недеља, 15. мај НЕДЕЉА ЧЕТВРТА – РАСЛАБЉЕНОГ
Света Литургија – 10:00
Субота, 21. мај (Слава)
Света Литургија – 9:00
Недеља, 22. мај НЕДЕЉА ПЕТА – САМАРЈАНКЕ (Слава)
Света Литургија – 10:00
Уторак, 24. мај СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 28. мај
Света Литургија – 9:00
Недеља, 29. мај НЕДЕЉА ШЕСТА – СЛЕПОГА
Света Литургија – 10:00

ЛИСТА СЛАВА:

6. мај – свети Георгије (=Ђурђевдан)
8. мај – свети јеванђелист Марко (=Марковдан)
12. мај – свети Василије Острошки
14. мај – свети пророк Јеремија (=Јеремијиндан)
21. мај – свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
22. мај – пренос моштију светог Николе (=летњи свети Никола)
24. мај – свети Ћирило и Методије

Архива

X