свети Владика Николај: О пријатељству
Kако је мало код нас праве, идеалне љубави међу пријатељима! У већини случајева пријатељство није засновано на сродности душа, на познању и поштовању, него на случајној симпатији и на себичном рачуну. Боље је да човек живи без пријатеља, него с пријатељима које не може поштовати. Живљење с пријатељима које човек не поштује, то је клизање на поледици, која води у понор. На поледици ухвате се деца за руке и вуку једно друго, да би се лакше и брже клизала. И пријатељство без поштовања је такво клизање по леду, које се никад не завршава друкчије до вратоломством и пропашћу. Љубав је олтар на коме се увек мора вршити жртвоприношење. Љубав је божанство, које тражи да увек пред лицем његовим гори жртва, те да се оно види у светлости. Права љубав, божанска љубав, односи се увек на оно што је најбоље у човеку. Ако ја љубим своје уображење, моја је љубав лаж. Ако љубим свога пријатеља због његовог порока, ја љубим лаж. Ако љубим Бога због добитка на лутрији, моја је љубав лаж. А ако ја љубим заиста лаж, ја јој морам жртвовати истину, јер и лажна љубав тражи жртве. Онај ко воли своју сујету, жртвује јој памет, и ко воли своје тело, жртвује му душу, и ко воли новац, жртвује му част. И обратно: ко воли разум, жртвује овоме сујету, и ко воли душу, жртвује њој тело, и ко воли част, жртвује овој новац. И љубав према пријатељима стаје скупо. Ја говорим о правој, божанској љубави. Помагати пријатеља у добру и тражити његову помоћ за добро – само се то зове права пријатељска љубав. Ја желим пријатеља, не за то да он ласка мојим слабостима и затрпава и оправдава моје погрешке, но зато да ме поправља у злу и подржава у добру. Такво пријатељство је чистилиште, у коме се човек чисти од грубих и ниских навика и склоности. Какву љубав према пријатељима један човек нуди, такве ће и пријатеље наћи. Свак има онаква приајатеља каква заслужује. Према каквоћи и величини жртве налазе се и пријатељи. Ја се морам отказати свега нискога да бих могао имати за пријатеља онога чију висину душевну љубим. И морам се отказати себичности љубећи несебичног пријатеља. И морам се отказати грубости љубећи племенитог пријатеља. Пријатељство је једно школовање. Какво пријатељство, онакво и школовање. Некога пријатељство диже к Небу, некога вуче у пакао. Пријатељства, које значи заверу против добра, има доста. Таква пријатељства се снују много и у нашој средини. Пријатеље се они који нити се познају нити поштују, нити један за другог жртвују. Пријатеље се људи различите душе, не због душе, него због добити. Пријатеље се људи различитих начела, не због начела, него због богаћења. Због концесија и лиферација, због пљачке и крађе! Пријатељима се зову често повремено и они који се из дубине душе презиру. Пријатеље се често људи из кукавичлука, често из бојазни један од другог, често из сујете, често из досаде. Је ли онда чудо што људи не љубе своје непријатеље, кад, гле, ни пријатеље своје још не умеју да љубе? Како ће љубити човек свога даљњега, кад није научио да љуби ни свога најближега? Све донде неће моћи бити љубави према непријатељима, док је не буде било међу пријатељима. А све донде је неће бити међу пријатељима, докле се она не сазида на узајамном познању, поштовању и жртвовању. Но, доћи ће једно боље време, кад ће се људи љубити више духом и истином, и због духа и истине, и кад ће праве љубави бити онолико колико сад има лажне љубави. Доћи ће време, кад ће пријатељ пријатељу бити свештеник и исповедник, а не само савезник у задобијању богатства и уживање овог света. Доћи ће време кад ће пријатељ пријатељу бити утешитељ и лекар, а не заводитељ и разоритељ душе. Кад дође то време, онда ће тек почети љубав међу људима. Ма како далеко било то време, оно иде и доћи ће. Још није дошло време љубави према непријатељима, јер још није испуњена ни заповест о љубави према пријатељима. Али ће се испунити и једна и друга заповест, јер ни једна ни друга није људска но Божија. А Божија не може остати неиспуњена. Ја вас не могу, браћо, покренути мојим слабим речима да испуните Божију заповест о љубави. Но покренуће вас на то Бог, Који сунца покреће…
патријарх Порфирије: Љубав према ближњем
Н едостатак савременог човека јесте у томе што није спреман на тишину, на ћутање, а нарочито није спреман да чује другог. У причи о Јову описано је колико су Јовови пријатељи, који су дошли да би га тешили због страдања у које је запао, заправо били људи духа. Седам дана су ћутали један пред другим, одмеравајући величину и формат срца, да би тек онда започели разговор. Тако су показали да су спремни да чују један другог. Данас недостаје та способност да људи чују ближњег, шапат природе и знакове времена. Човек модерног доба има сталну потребу да производи мноштво речи које често нису ни промишљене нити проживљене. Нема тог човека, те иконе Божије, који не трага за загрљајем љубави. Не смемо зато никад на основу предрасуда да приступимо ни једном човеку. Ко размишља о себи, својим поступцима, својим ранама, које је, својим поступцима и одабирима, оставио на својој души, тим пре мора да има разумевања за друге људе.
Свети Николај Охридски и Жички: Јеванђеље о Дародавцу воде живе и о жени Самарјанци
– Преузмите текст (ПДФ)отац Јован, манастир Лешје: Поуке старца Пајсија Светогорца
отац Рафаило (Бољевић), манастир Подмаине
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 12: Јован 4, 5-42
Разговор са Самарјанком на извору Јаковљевом. Вјера Самарјана у Христа. 5 Тако дође у град самаријски, звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. 6 А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус, пак, уморан од пута, сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа (=подне). 7 Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај Ми да пијем.” 8 Јер ученици Његови бијаху отишли у град да купе хране. 9 Рече Му жена Самарјанка: „Како Ти, Који си Јудејац, тражиш од мене, жене Самарјанке, да пијеш?” Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. 10 Одговори Исус и рече јој: „Кад би ти знала дар Божији, и Ко је Тај Који ти говори: ’Дај Ми да пијем’, ти би тражила од Њега и дао би ти воду живу.” 11 Рече Му жена: „Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле Ти, онда, вода жива? 12 Еда ли си Ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше, и синови његови, и стока његова?” 13 Одговори Исус и рече јој: „Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; 14 а који пије од воде коју ћу му Ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.” 15 Рече Му жена: „Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.” 16 Рече јој Исус: „Иди, зови мужа својега и дођи овамо.” 17 Одговори жена и рече: „Немам мужа.” Рече јој Исус: „Добро каза: ’Немам мужа’; 18 јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.” 19 Рече Му жена: „Господе, видим да си Ти пророк. 20 Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати.” 21 Рече јој Исус: „Жено, вјеруј Ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. 22 Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. 23 Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који Му се клањају. 24 Бог је Дух; и који Му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.” 25 Рече Му жена: „Знам да долази Месија, звани Христос; кад Он дође, објавиће нам све.” 26 Рече јој Исус: „Ја сам – Који говорим с тобом.” 27 И утом дођоше ученици Његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: „Шта тражиш?”, или: „Што говориш са њом?” 28 А жена остави свој крчаг и отиде у град, и рече људима: 29 „Ходите да видите Човјека Који ми каза све што сам учинила. Да није Он Христос?” 30 Изиђоше, дакле, из града и пођоше Њему. 31 А у међувремену, мољаху Га ученици Његови говорећи: „Рави (=Учитељу), једи!” 32 А Он им рече: „Ја имам јело да једем за које ви не знате.” 33 Тада ученици говораху међу собом: „Да Му неко не донесе да једе?” 34 Исус им рече: „Јело је Моје да вршим вољу Онога Који Ме је послао, и извршим Његово дјело. 35 Не кажете ли ви да су још четири мјесеца, па ће настати жетва? Ето, велим вам: ’Подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.’ 36 И који жање, прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање. 37 Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање. 38 Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.” 39 А из града онога многи од Самарјана повјероваше у Њега за ријеч жене која је свједочила: „Каза ми све што учиних.” 40 Када, дакле, дођоше к Њему Самарјани, мољаху Га да остане код њих; и остаде ондје два дана. 41 И много их више вјерова за ријеч Његову, 42 те жени говораху: „Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је Ово заиста Спаситељ свијета, Христос.” Апостол – Зачало 28: Дјела Апостолска 11, 19-26, 29-30 Ширење Јеванђеља у Антиохији. Назив: хришћани. Старање за браћу у Јудеји.. 19 Они, међутим, који се расијаше од невоље која наста због Стефана, прођоше све до Феникије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима. 20 А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који, ушавши у Антиохију, говораху јелинистима проповиједајући Јеванђеље о Господу Исусу. 21 И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу. 22 А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије. 23 Кад овај дође и видје благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу; 24 јер бјеше човјек благ и пун Духа Светога и вјере. И обрати се многи народ Господу. 25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију. 26 И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи хришћани. 29 А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји. 30 Ово и учинише, пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.Календар Mај 9. (Јулијански) Mај 22. (Грегоријански) На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Свети пророк Исаија; Свети мученик Христофор; Свете мученице Калиника и Акилина; Свети мученици Епимах Нови и Гордијан; Пренос чесних моштију Светог Николаја Чудотворца, архиепископа Мирликијског; Свети преподобномученик Николај Нови; Преподобни Шио (=Симеон) Мгвински. Види ‘Пролог’ Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: „Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами… знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.“ (Јован 4, 42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или како је то сада код нас (православних) – путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници. Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, то јест да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имати осведочење да стаје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ, не само света, него и тебе лично.
Учимо старословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА Недеља, 1. мај НЕДЕЉА ДРУГА – ТОМИНА Света Литургија – 10:00 Петак, 6. мај СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂЕВДАН (Слава) Славски обреди један сат пре Свете Литургије – 8:00 Света Литургија – 9:00 Субота, 7. мај Света Литургија – 9:00 Недеља, 8. мај НЕДЕЉА ТРЕЋА – МИРОНОСИЦА (Слава Кола Српских Сестара) Света Литургија – 10:00 Четвртак, 12. мај СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 14. мај (Слава) Света Литургија – 9:00 Недеља, 15. мај НЕДЕЉА ЧЕТВРТА – РАСЛАБЉЕНОГ Света Литургија – 10:00 Субота, 21. мај (Слава) Света Литургија – 9:00 Недеља, 22. мај НЕДЕЉА ПЕТА – САМАРЈАНКЕ (Слава) Света Литургија – 10:00 Уторак, 24. мај СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 28. мај Света Литургија – 9:00 Недеља, 29. мај НЕДЕЉА ШЕСТА – СЛЕПОГА Света Литургија – 10:00 ЛИСТА СЛАВА: 6. мај – свети Георгије (=Ђурђевдан) 8. мај – свети јеванђелист Марко (=Марковдан) 12. мај – свети Василије Острошки 14. мај – свети пророк Јеремија (=Јеремијиндан) 21. мај – свети апостол и јеванђелист Јован Богослов 22. мај – пренос моштију светог Николе (=летњи свети Никола) 24. мај – свети Ћирило и Методије
