Свети цар Константин и царица Јелена

Мати и син, покровитељи Цркве Христове, остали су запамћени у историји хришћанства и у вечности по грађењу цркава, Божијим откривењима и проналажењу највећих светиња. Њихова делатност коренито је променила ток хришћанске и историје уопште. Цар Константин издао је 313. године Милански едикт, којим је престао прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је престони град на Босфору, Константинопољ (=Константинов град), касније назван Цариград и Истамбул. Био је жесток борац против незнабожаца. Пред борбу са Максенцијем, на небу му се указало знамење Крста, као знак победе. Тада је наложио да се искује велики крст који је ношен испред војске, те је тако донео победу. Пошто се тешко разболео, јавили су му се свети апостоли Петар и Павле, саветовавши га да се крсти, након чега је оздравио. Још за живота назван је равноапостолним. Упокојио се у Никомидији 337. године, а сахрањен, по свом завештању, у цркви Светих Апостола у Цариграду. Његова мати, царица Јелена, пошла је, по његовом налогу, у Јерусалим на поклоњење Христовом Гробу, будући да се он сматрао недостојним да посети ову највећу светињу. Она је са тог поклоњења донела сину честицу Часног Крста. Град Јерусалим обележен је њеним именом на свим највећим светилиштима. Уз помоћ епископа Макарија, пронашла је Часни Крст, са крстовима двојице разбојника, које су незнабошци бацили изван града на ђубриште. То место се данас налази недалеко од параклиса бичевања у цркви Христовог Гроба и Васкрсења. Подигла је многе цркве: велелепну цркву над пећином Рождества Христова у Витлејему (најстарија црква у читавој Светој Земљи), цркву Васкрсења на Голготи, цркву на месту Вазнесења Господњег у Гетсиманији (са отвореним кровом, као символом Вазнесења), цркву на месту Успења

Пресвете Богородице и још 18 цркава. Пронашавши Часни Крст, ставила га је на мртвог човека кога је носила поворка, те је он оживео силом ове светиње. Тај дан Црква празнује као Крстовдан, 27. септембра. Многи незнабошци су тада пришли хришћанској Цркви, а Часни Крст је стављен на чување у сребрни ковчег. Пронашла је и место последњег сусрета Васкрслог Господа са апостолима пред Вазнесење, где је данас подигнута црква Оче Наш и где постоји једна од ретких сачуваних пећина из доба Исусовог, у којој је Он ученицима говорио о последњим временима. Открила је и место последње молитве Исусове у Гетсиманском врту. До њеног доласка у Јерусалим, молитве хришћана биле су тајне, од тада постају јавне и признате. Ова света царица упокојила се 327. године у 80. години живота.

старац Пајсије Светогорац

П ре него што почнеш да читаш списе Светих Отаца, помоли се макар на два минута да те Господ просветли да можеш да разумеш њихов Божански промисао. Ако немаш времена да завршиш поглавље које си почео, немој журити да то учиниш, јер наш циљ није да прелазимо поглавља, него да нешто од прочитанога остане у нашој глави. Такође, није корисно ни да само читаш и одушевљаваш се Светим Оцима. Тако нешто чине световни људи који читају о најновијим Тарзановим авантурама и забављају се. Наш циљ је духовни, и ми треба, мало по мало, да себе приморавамо да живимо на начин на који су живели наши Свети Оци.


Свети Николај Охридски и Жички: Јеванђеље о молитви Господа Спаситеља за нас

Преузмите текст (ПДФ)

Поуке старца Пајсија Светогорца

отац Горан Ковачевић, Ротердам


Hrist Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 56: Јован 17, 1-13

Христова Првосвештеничка молитва. 1 Ово изговори Исус, па подиже очи Своје Небу и рече: „Оче, дошао је час, прослави Сина Својега, да и Син Твој прослави Тебе; 2 као што си Му дао власт над сваким тијелом, да свему што си Му дао, дарује им живот вјечни. 3 А ово је вјечни живот: да познају Тебе, једнога истинитога Бога, и Кога си послао, Исуса Христа. 4 Ја Те прославих на земљи; дјело сврших, које си Ми дао да извршим. 5 И сада прослави Ти Мене, Оче, у Тебе Самога славом коју имадох у Тебе прије него свијет постаде. 6 Објавих Име Твоје људима које си Ми дао од свијета; Твоји бијаху, па си их Мени дао, и Твоју су ријеч одржали. 7 Сад разумјеше да је све што си Ми дао од Тебе. 8 Јер ријечи које си Ми дао, дао сам њима; и они примише, и познаше заиста да од Тебе изиђох, и вјероваше да Ме Ти посла. 9 Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си Ми дао, јер су Твоји. 10 И све Моје Твоје је, и Твоје Моје; и прославио сам се у њима. 11 И више нисам у свијету, а они су у свијету, и Ја долазим Теби. Оче Свети, сачувај их у Име Твоје, оне које си Ми дао, да буду једно као Ми. 12 Док бијах с њима у свијету, Ја их чувах у Име Твоје; оне које си Ми даo, сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. 13 А сада долазим Теби, и ово говорим на свијету, да имају радост Моју испуњену у себи. Апостол – Зачало 44: Дјела Апостолска 20, 16-18; 28-36 Пут из Троаде у Милит и опроштај са старјешинама Цркве из Ефеса..  16 Јер Павле одлучи да прође мимо Ефес, да се не би задржао у Азији; јер хиташе, ако би му било могуће, да о Педесетници буде у Јерусалиму. 17 Из Милита, пак, посла у Ефес и дозва старјешине црквене. 18 И кад дођоше к њему, рече им: „Ви знате од првога дана када дођох у Азију, да бијах са вама све вријеме, 28 Пазите, дакле, на себе и на све стадо, у коме вас Дух Свети постави за епископе, да напасате Цркву Господа и Бога, коју стече крвљу Својом. 29 Јер ја знам то да ће по одласку моме ући међу вас грабљиви вуци, који не штеде стада; 30 и између вас самих устаће људи који ће говорити наопако, да одвлаче ученике за собом. 31 Зато пазите и опомињите се да три године, дан и ноћ, не престајах поучавати са сузама свакога од вас. 32 А од сада, браћо, предајем вас Богу и ријечи благодати Његове, која може назидати и дати вам насљедство међу свима освећенима. 33 Сребра или злата или руха ни од кога не зажељех. 34 Сами знате да потребама мојим, и оних који су са мном били, послужише ове руке моје. 35 Све вам показах, да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју Он рече: ’Блаженије је давати, него примати.’” 36 И ово рекавши, клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу.
Календар Mај 23. (Јулијански) Јун 5. (Грегоријански) На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Преподобни Михаило Исповедник, епископ Синадски; Свети преподобномученик Михаило Црноризац; Преподобна матер Ефросинија, игуманија Полоцка; Преподобни Пајсије Галички; Свети мученик Салон (или Сарон); Свети мученик Селевк; Света мироносица Марија Клеопова. Види ‘Пролог’ Види ‘Житија Светих’

Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуш(т)ност са Богом Оцем. И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуш(т)ан Оцу. Неко би могао да помисли да се ради о случајном одушевљењу за једномисленост. Међутим, та вера је потом прошла кроз огњено испитивање када се на страну аријанаца приклонила власт и сила. Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе. Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе. То значи да она саставља срце Цркве и суштину њеног исповедања. Слава Господу Који у нама чува ту веру! Јер, док је ње, ми смо још Хришћани, макар и рђаво живели. Нестане ли она – и Хришћанству је крај.


Учимо старословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

истєсъ (истес) = бубрег Јов 16, 13: ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Ѡбыдоша мѧ копїѧми бодѹщє во истєсы моѧ, не щадѧще: излїѧша на землю желчь мою ИЗГОВОР: Обидоша мја копијами будушче во истеси моја, не шчадјашче: излијаша не земљу желч моју СРПСКИ: Опколише ме његови стријелци, цијепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЈУН 2022. / ТРЕШЊАР 7530. Четвртак, 2. јун ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (=СПАСОВДАН) Света Литургија – 9;00 Петак, 3. јун СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 4. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 5. јун НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА Света Литургија – 10:00 Субота, 11. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 12. јун ПЕДЕСЕТНИЦА – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ Света Литургија – 10:00 Понедељак, 13. јун ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК Света Литургија – 9:00 Уторак, 14. јун ДУХОВСКИ УТОРАК Света Литургија – 9:00 Субота, 18. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 19. јун НЕДЕЉА ПРВА ПО ДУХОВИМА – СВИХ СВЕТИХ Света Литургија – 10:00 Субота, 25. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 26. јун НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Уторак, 28. јун ВИДОВДАН (Слава) Славски обреди пре Свете Литургије – 7:00 Света Литургија – 9:00 ЛИСТА СЛАВА: 3. јун – свети цар Константин и царица Јелена 24. јун – свети апостоли Вартоломеј и Варнава (=Вртолома) 27. јун – свети Јелисеј 28. јун – свети кнез Лазар (=Видовдан) {раније свети пророк Амос} РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЈУЛ 2022. / ЖЕТВАР 7530. Субота, 2. јул Света Литургија – 9;00 Недеља, 3. јул НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Четвртак, 7. јул Света Литургија – 9:00 Субота, 9. јул НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА Света Литургија – 9:00 Недеља, 10. јул Света Литургија – 10:00 Уторак, 12. јул СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 16. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 17. јул НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Субота, 23. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 24. јул НЕДЕЉА ШЕСТА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Субота, 30. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 31. јул НЕДЕЉА СЕДМА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 ЛИСТА СЛАВА: 7. јул – рођење светог Јована (=Ивањдан) 12. јул – свети апостоли Петар и Павле (=Петровдан) 21. јул – свети Прокопије (=Прокоповдан) 26. јул – свети Арханђел Гаврило 30. јул – света великомученица Марина (=Огњена Марија)

Архива

X