Свети Серафим Саровски: О циљу Хришћанског живота
Господ ми је открио да сте ви у вашој детињастости желели да знате у чему се састоји циљ нашег хришћанског живота, и да сте то више пута питали многе велике духовне особе. Али нико вам то није рекао одређено. Говорили су вам: иди у цркву, моли се Богу, испуњавај заповести Божије, чини добро – ето ти циља хришћанског живота. А неки су чак негодовали против вас, зато што се бавите небогоугодном радозналошћу и говорили су вам: не тражи више од себе. Али они нису говорили како би требало. Ево, ја ћу вам, убоги Серафим, сад објаснити у чему се овај циљ стварно састоји. Ма како били добри сами по себи: молитва, пост, бдење и сва друга дела хришћанска, ипак се циљ нашег хришћанског живота не састоји само у њиховом испуњавању, премда они служе као неопходна средства ради његовог достизања. Истински циљ нашег хришћанског живота се састоји у стицању Светог Духа Божијег. А пост, и бдење, и молитва, и милостиња, и свако добро дело које СЕ ЧИНИ Христа ради, јесу средства за стицање Светог Духа Божијег. Уочите, баћушка, да нам САМО ДОБРО ДЕЛО КОЈЕ ЧИНИМО ХРИСТА РАДИ ДОНОСИ ПЛОДОВЕ СВЕТОГ ДУХА. А све што СЕ НЕ ЧИНИ Христа ради, премда је добро, не даје нам плату у животу будућег века, а и у овдашњем животу такође не даје благодат Божију. Ево зашто је Господ Исус Христос рекао: „Сваки који не сабира са Мном, расипа.“ У причи о мудрим и лудим девојкама, кад је лудима недостајало уља, речено је: „Идите и купите на тржници.“ Али кад су купиле, врата што воде у брачну одају су већ била затворена, и оне нису могле да уђу у њу. Неки кажу да недостатак уља код лудих девојака означава недостатак добрих дела за њиховог живота. Овакво схватање није сасвим исправно. Какав недостатак добрих дела је код њих кад се, иако луде, ипак називају девојкама? Ја убоги мислим да је њима недостајала управо благодат Свесветог Духа Божијег. Творећи добра дела, ове девојке су због своје духовне неразумности сматрале да се управо у томе састоји хришћанско дело – само да се чине добродетељи (=добра дела). Ето, учиниле смо добродетељ и тиме смо и дело Божије оствариле – а за то да ли су добиле благодат Духа Божијег, да ли су је достигле, нису ни мариле. Несрећа је, велика несрећа, ако нас Он нађе оптерећене бригама и жалостима овоземаљским, јер ко ће истрпети Његов гнев и ко ће стати против гнева Његовог? Ево због чега је речено: „Бдите и молите се да не паднете у напаст“, односно, да се не лишите Духа Божијег, јер нам бдење и молитва доносе Његову благодат. Наравно, свака добродетељ која се чини Христа ради, даје благодат Духа Светога, али највише од свега даје молитва, зато што је она увек у нашим рукама, као оружје за стицање благодати Духа. Тако бих желео, ваше богољубље, да и ви сами стекнете овај извор благодати Божије, који никад не оскудева, и да увек расуђујете о себи: да ли се налазите у Духу Божијем или не. И ако сте у Духу, благословен је Бог. Немате за чим да тугујете, чак и кад би сад наступио Страшни Суд Христов. Јер: „у чему те затекнем, у томе ћу ти и судити“. Ако, пак, не, треба се разабрати због чега и из ког разлога је Господ Бог Дух Свети изволео да нас остави, па Га поново тражити и трагати за Њим и не одустајати док се Господ Бог Дух Свети Којег тражимо не нађе и не буде поново с нама Својом благошћу. Непријатеље који нас удаљавају од Њега треба нападати док и прах њихов не нестане. Ето, тако, баћушка, изволите трговати духовном добродетељи. Делите дарове Светога Духа онима који траже, угледајући се на упаљену свећу која и сама светли, горећи земаљском ватром и, не умањујући свој сопствени огањ, пали друге свеће да би светлеле свима на другим местима. И, ако је то тако у односу на земаљски огањ, шта ћемо рећи о огњу благодати Свесветог Духа Божијег? Јер, на пример, земаљско богатство се, кад се дели, смањује, а богатство Небеско Божије благодати, што се више дели, тим се више умножава код онога ко га дели. Тако је и Сам Господ изволео да каже Самарјанки: „Који пије од ове воде коју ћу му Ја дати, неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати, постаће у њему извор воде која тече у живот вечни.“
Преподобни Јустин Ћелијски: О Светом Духу
Е во апостолског, богочовечанског метода проповедања Богочовековог Еванђеља: показивање Духа Светога и силе божанске. А у чему се показује Дух Свети? У светом животу, у светим мислима, у светим осећањима, у светим делима, у светој души, у светом срцу, у светом уму, у светој савести, у светом телу. Од светога корења – свет и плод. Од Духа Светога у бићу човековом – свети плодови Духа: „љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање, праведност, истина.“ (Галатима 5, 22) Дух Свети је та сила која борави у Христовом човеку, која му и душу и тело штити и брани од зла. Ову силу невидљиво осећа очима вере ум светли и духовни. Дух Свети води нас благодаћу кроз Свете Тајне и свете врлине. Тако, Њиме вођени, идемо путем свог природног и богоназначеног усавршавања. И иде се тим путем постепено, по мери свога труда у светом еванђељском животу, животу „по Духу“.
Свети Николај Охридски и Жички: Јеванђеље о молитви Господа Спаситеља за нас
– Преузмите текст (ПДФ)
Презвитер Оливер Суботић, црква Светог Александра Невског, Београд
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 27: Јован 7, 37-52; 8, 12
Мишљење народа и фарисеја о Христу.
37 А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: „Ко је жедан, нека дође Мени и пије!
38 Који у Мене вјерује, као што Писмо рече: ’Из утробе његове потећи ће ријеке воде живе.’”
39 А ово рече о Духу Кога требаше да приме они који вјерују у Име Његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен.
40 А многи од народа, чувши ту ријеч, говораху: „Ово је заиста пророк.”
41 Други говораху: „Ово је Христос.” А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје?
42 Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема гдје бјеше Давид?”
43 Тако настаде раздор у народу због Њега.
44 А неки од њих хтједоше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њега.
45 Дођоше, пак, слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто Га не доведосте?”
46 Слуге одговорише: „Никада човјек није тако говорио као овај Човјек.”
47 Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили?
48 Вјерова ли ко у Њега од главара или од фарисеја?
49 Него народ овај, који не зна Закон, проклет је!”
50 Рече им Никодим, који Му је долазио ноћу и бјеше један од њих:
51 „Еда ли Закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?”
52 Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.”
Свјетлост свијета.
12 Исус им опет рече говорећи: „Ја сам Свјетлост свијету; ко иде за Мном, неће ходити у тами, него ће имати Свјетлост живота.”
Апостол – Зачало 3: Дјела Апостолска 2, 1-11
Педесетница: силазак Светога Духа на апостоле.
1 И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу.
2 И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху;
3 и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
4 И испунише се сви Духа Светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.
5 А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.
6 Па кад настаде ова хука, скупи се народ и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком.
7 И дивљаху се, и чуђаху се сви говорећи један другоме: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
9 Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији,
10 у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити,
11 Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?”
Календар
Mај 30. (Јулијански)
Јун 12. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Исакије Исповедник, игуман Далматски; Света Макрина; Свети мученик Наталије; Света мученица Јераида; Преподобни Варлам; Свети мученици Роман и Телетије (=Мелетије); Свети мученик Евпл.
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
Свршила се икономија нашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у Себи испунио Син Божији – сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1. Петрова 1, 2). Тога ради се и крштавамо у Име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Матеј 28, 19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога – ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, Која нам је предала исповедање о Себи! „Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове.“
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
истлѣнїє (истљеније) = труљење, пропадљивост, пропаст, смртност, поквареност, кварење
Јов 16, 13:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: избавлѧющаго ѿ истлѣнїѧ животъ твой, вѣнчающаго тѧ млтїю и щєдротами.
ИЗГОВОР: избављајушчаго от истљенија живот твој, вјенчајушчаго тја м(и)л(ос)тију и шчедротами.
СРПСКИ (Емилијан Чарнић): искупљује твој живот од пропадљивости, венчава те милошћу и милосрђем.
СРПСКИ (Атанасије Јевтић): Који избавља од трулежи живот твој, који те венчава милошћу и добротама.
СРПСКИ (Ђуро Даничић): избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;
СРПСКИ (Лујо Бакотић): Он избавља живот твој од гроба, крунише те милосрђем и добротом.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЈУН 2022. / ТРЕШЊАР 7530.
Четвртак, 2. јун ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (=СПАСОВДАН)
Света Литургија – 9;00
Петак, 3. јун СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 4. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 5. јун НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
Света Литургија – 10:00
Субота, 11. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 12. јун ПЕДЕСЕТНИЦА – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ
Света Литургија – 10:00
Понедељак, 13. јун ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК
Света Литургија – 9:00
Уторак, 14. јун ДУХОВСКИ УТОРАК
Света Литургија – 9:00
Субота, 18. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 19. јун НЕДЕЉА ПРВА ПО ДУХОВИМА – СВИХ СВЕТИХ
Света Литургија – 10:00
Субота, 25. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 26. јун НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Уторак, 28. јун ВИДОВДАН (Слава)
Славски обреди пре Свете Литургије – 7:00
Света Литургија – 9:00
ЛИСТА СЛАВА:
3. јун – свети цар Константин и царица Јелена
24. јун – свети апостоли Вартоломеј и Варнава (=Вртолома)
27. јун – свети Јелисеј
28. јун – свети кнез Лазар (=Видовдан) {раније свети пророк Амос}
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЈУЛ 2022. / ЖЕТВАР 7530.
Субота, 2. јул
Света Литургија – 9;00
Недеља, 3. јул НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Четвртак, 7. јул
Света Литургија – 9:00
Субота, 9. јул НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
Света Литургија – 9:00
Недеља, 10. јул
Света Литургија – 10:00
Уторак, 12. јул СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 16. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 17. јул НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Субота, 23. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 24. јул НЕДЕЉА ШЕСТА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Субота, 30. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 31. јул НЕДЕЉА СЕДМА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
7. јул – рођење светог Јована (=Ивањдан)
12. јул – свети апостоли Петар и Павле (=Петровдан)
21. јул – свети Прокопије (=Прокоповдан)
26. јул – свети Арханђел Гаврило
30. јул – света великомученица Марина (=Огњена Марија)
