Професор доктор Жарко Видовић: О ЗАВЕТУ И ЗАЈЕДНИЦИ
Завет је савез склопљен између Бога и саборног народа, окупљеног у сабор ради савеза са Богом. Завет је заједница између саборно окупљених верника и самог Бога. Српски завет је само једна наша историјска варијанта Новог Завета. Тај завет је склопљен између Срба и самог Христа, васкрслог на Жичком сабору, који је Свети Сава одржао 1219. године. Ту су се Срби заветовали да ће поштовати догмате свих Седам васељенских сабора, а посебно Символ вере, који ми данас на свакој Литургији читамо, и тако се обнавља на Литургији наш Завет. Завет је, дакле, литургијски догађај и литургијско обнављање савеза између Бога и верника.
Свети кнез Лазар је на Косову био пред дилемом – шта му је важније: да ли земаљско царство (=држава) или Небеско Царство (=Црква). Небеско Царство или Црква, то је Царство у којем је човек припадник Небеског народа, а Небески народ је заједница која се догађа Духом Светим на свакој Литургији. То Небеско Нарство, које је Црква, за Светога Кнеза је било значајније и од саме државе. Он је државу могао да стави изнад Цркве, али он то није хтео. Кад је Свети Кнез одлучио да, како народна песма каже, следи савет Богородичин да Цркву стави изнад државе, онда је тиме потврдио Жички сабор и светосавски завет.
Зашто је Његош велики? Зато што је Његош схватио суштину српске заједнице. И уопште сваке заједнице. У Старом Завету, Јудеји су схватили да заједница између људи апсолутно није могућа без Божије благодати, да једино Бог може да створи ту заједницу, то јест, да једино у савезу са Богом народ може да буде народ и заједница. Без заједнице са Богом, човек је апсолутно неспособан да припада иједној заједници. Заједница подразумева осећање морално, осећање дужности, осећање припадности, осећање очинства и синовства, осећање кћеринства и материнства, осећање сродности, кумства, пријатељства, одржавање часне речи, поштовање речи која је дата као закон. Христос сабира људе у заједницу са Самим Собом, под условом да се човек уздигне изнад греха, грешности своје индивидуе, у личност. Услов да се уздигне јесте покајање, самоспознаја, критика самог себе, вршење закона.
Пећка патријаршија је обновљена 1557. године, и то на Косовском завету. И Пећка патријаршија, током две стотине година, сабира српски народ. Од Будима до Трста, од Трста до Скадра, од Скадра до Охрида, од Охрида до Арада, па одатле до Будима. И никад српски народ није био боље и јаче окупљен, свеснији себе, и није био бројнији, него за време Пећке патријаршије, кад није имао државу. Ево, и сад нам одузимају државу. Ако ми обновимо живот у Цркви, не могу нам ништа. Али, ако ми не знамо шта је Црква, сви ће нам и те како моћи наудити. Ми не можемо бити Срби ако не знамо ко је Његош, ко је Иво Андрић, ко је Свети Сава, ко је ђакон Авакум, ко је Свети Вукашин Клепачки и Јасеновачки. Парохијска заједница врши дијалог у ком се дешава самоспознаја. Нема самоспознаје без дијалога. Ја у твом лицу морам да видим себе; ако не видим, нећу се ни видети. Ја не желим да ту чујем критику која јача моју веру. Овај дијалог се води у смирености и доводи до смирености.
Ми смо за ових 50 година сигурно сви учествовали, свесно или несвесно, одсуством смелости и повлачењем, у једном колективном греху одрицања од историјске истине. И кад говоримо о универзалним човечанским вредностима, ја кажем да не познајем човечанство, ја познајем људе из парохијске заједнице. То је парохијско искуство: парохија као нови завичај. Без парохијске заједнице апсолутно Литургија није завршена. Не домови културе, већ парохијски домови, то нас треба да спасе. Ту ми водимо дијалоге, а не предавања. Парохијска заједница која може да буде ктитор манастира, која може да се брине о избеглицама, која може да се брине о наталитету, склапању бракова, која може да води рачуна о сиротињи, о напуштенима, очајницима. Она може да спаси од дроге и секти. Секте користе то што ми немамо парохијске заједнице. Не може човек припадати Цркви ако не припада парохијској заједници. Ту се дешава оно што се зове Црква. Парохијска заједница је конкретна појава Цркве. Не постоји светска Црква, већ свест парохијана да припадају заједници са другим парохијанима. Парохијска заједница ствара дух који после обједињује народ. Јер сви ми, васпитани у парохијској заједници, ступамо у јавност носећи дух парохијске заједнице. Дух нације се ствара у парохији. Парохија, нарочито у граду, враћа људскост, свест да човек није изгубљен. Парохијска заједница је, дакле, нововековни, урбани, оцрквењени завичај, који од човека ствара припадника српске заједнице. Без парохијске заједнице Црква није жива.
Свети Николај Охридски и Жички: Јеванђеље о молитви Господа Спаситеља за нас
– Преузмите текст (ПДФ)отац Рафаило Бољевић
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 31-34; 7, 9-11
Давање упутстава апостолима. 31 Не бојте се, дакле, ви сте бољи од много врабаца. 32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима. 33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима. 34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир, него мач. О постојаности у молитви 9 Или који је међу вама човјек, од кога, ако син његов заиште хљеба, камен да му да? 10 Или ако рибе заиште, да му да змију? 11 Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш Небески дати добра онима који Му ишту? Апостол – Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40 Вјера и њезина моћ. 33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; 38 они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама, и по пештерама и по јамама земаљским. 39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; 40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.Календар Јун 6. (Јулијански) Јун 19. (Грегоријански) На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Преподобни Висарион; Света Макрина; Преподобни Иларион Нови; Свете преподобномученице девице Архелаја, Текла и Сузана; Преподобни Атал; Свети мученик Геласије; Света мученица Зинаида; Свети мученик Филимон; Преподобни Фот; Преподобни Паисије, игуман покровски; Преподобни Јона Климецки. Види ‘Пролог’ Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих, који су се тајно подвизавали и који нису познати, света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви Светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо старословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЈУН 2022. / ТРЕШЊАР 7530. Четвртак, 2. јун ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (=СПАСОВДАН) Света Литургија – 9;00 Петак, 3. јун СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 4. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 5. јун НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА Света Литургија – 10:00 Субота, 11. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 12. јун ПЕДЕСЕТНИЦА – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ Света Литургија – 10:00 Понедељак, 13. јун ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК Света Литургија – 9:00 Уторак, 14. јун ДУХОВСКИ УТОРАК Света Литургија – 9:00 Субота, 18. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 19. јун НЕДЕЉА ПРВА ПО ДУХОВИМА – СВИХ СВЕТИХ Света Литургија – 10:00 Субота, 25. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 26. јун НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Уторак, 28. јун ВИДОВДАН (Слава) Славски обреди пре Свете Литургије – 7:00 Света Литургија – 9:00 ЛИСТА СЛАВА: 3. јун – свети цар Константин и царица Јелена 24. јун – свети апостоли Вартоломеј и Варнава (=Вртолома) 27. јун – свети Јелисеј 28. јун – свети кнез Лазар (=Видовдан) {раније свети пророк Амос} РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЈУЛ 2022. / ЖЕТВАР 7530. Субота, 2. јул Света Литургија – 9;00 Недеља, 3. јул НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Четвртак, 7. јул Света Литургија – 9:00 Субота, 9. јул НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА Света Литургија – 9:00 Недеља, 10. јул Света Литургија – 10:00 Уторак, 12. јул СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 16. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 17. јул НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Субота, 23. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 24. јул НЕДЕЉА ШЕСТА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Субота, 30. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 31. јул НЕДЕЉА СЕДМА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 ЛИСТА СЛАВА: 7. јул – рођење светог Јована (=Ивањдан) 12. јул – свети апостоли Петар и Павле (=Петровдан) 21. јул – свети Прокопије (=Прокоповдан) 26. јул – свети Арханђел Гаврило 30. јул – света великомученица Марина (=Огњена Марија)
