416-944-3297

Протођакон Доктор Дамјан С. Божић – О покајању у апостолском посту

„Волим да мислим о природи као неограниченој радио-станици преко које нам се Бог константно обраћа, ако бисмо се ми само укључили“, говорио је Георгије Карвер.

Наш унутрашњи живот има много сличности са природом у којој и са којом живимо. Људска душа је као добра земља, која мора да прође кроз фазу обнављања, одмарања, то јест препорода и припреме за плод. Свакодневни проблеми, муке и искушења падају на нашу душу као талози прашине и тако затрпавају оно Божанско у нама. Резултат овога је да наша душа постане јалова и пуста као тло које се не обрађује. Као такви, губимо способност распознавања греха и моћ покајања.

Када је свети Јован Крститељ започео своју беседу јеврејском народу, његова порука је била: „Покајте се!“, а Христос наставља, рекавши: „Гле, Јагње Божије, које узе на Себе грехе света.“ (Јован 1, 29) Христос наставља поруку о покајању, указујући на нешто узвишеније и говори о милости Божијој, која је саставни део покајања. Када је Спаситељ слао апостоле да проповедају и крсте народе, порука је била: „Покајте се, јер се приближи Царство Небеско.“ (Матеј 3, 2) Ово су кључна места из Светог Писма где је људски род позван на покајање.

Када данас говоримо о покајању, људи често погрешно схватају његов концепт. Није довољно само осећање гриже савести. То није покајање. Покајање је окретање ка добру и одрицање од греха. Сматрам да је покајање најсликовитије описао свети пророк Исаија, који каже: „Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје, и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много.“ (Исаија 55, 7) Овде јасно стоји да, ако се не одрекнемо греха и ако се не окренемо ка добру, Бог нас неће у својој пуноћи прихватити.

Након што је убио свога брата, Каин је осећао кајање, али није било искреног покајања, као и код Јуде. Јуда није пао на колена и затражио опроштај. Напротив, подигао је руку на себе. Са друге стране, видимо искрено покајање, као што је код цариника који „…издалека стајаше и не хтеде ни очију подигнути на Небо, него бијаше прси своје говорећи: ‘Боже, милостив буди мени грешноме!’“ (Лука 18, 13) Ово је искрено покајање, као и у причи о блудном сину. Отац није опростио сину све до оног момента када се син вратио кући. Док је лутао по „туђој земљи“ и трошио очев новац, то јест док је живео у греху, изгубио је способност покајања. Међутим, када је морално „умро“, вратио се оцу покајнички, и отац му одмах прашта.

Ово је прави однос нас и Бога и Бога према нама, по питању покајања. Стога, трудимо се да време Петровског поста, проведемо у искреном покајању. Редовно приступајмо Евхаристији, која је једина истина Цркве и једина истина покајања света, која је поистовећена са Васкрслим Христом.

Свети Владика Николај – Исповедање туђих грехова

Један млади свештеник би постављен од архијереја на неку забачену планинску парохију. Ту се сусретне са црквењаком Исидором, кога су звали Иса Јандал (јандал значи „мимо друге људе“). Почне поп питати црквењака о људима своје нове парохије. А злореки Иса ни о ком лепе речи, него све најцрње. Те овај је каишар, те онај је лопов, други опет пијаница, коцкар, многоженац, безбожник, разбојник, кривоклетник, несрбин, све никакви и наопаки људи. И све никакве и наопаке жене, безаконице. Само он, Иса, ето, нашао се у том трњаку као осамљени бели крин. „Одавно ја, попо, муку мучим са овим поквареним родом, а сад ћу бар делити муку с тобом.“ То уплаши попа и забрине тешко. Али, када је дошао у додир са људима, види он да су то добри и побожни људи – поштен и мирољубив свет. Ништа од онога што му је црквењак причао. И, из дана у дан, увери се свештеник да су његови парохијани, сви осим Исе, мили и честити наши планинци. Кад је настао Часни пост, пуна црква народа спрема се за Причешће. По обичају, сви моле попа да их исповеди. Поп стане пред народ и објави: „Браћо и сестре, није потребно да се исповедате. Све ваше грехе, и који јесу и који нису, исповедио је мени црквењак Иса, само он није исповедио своје грехе. Зато, сви приступите да се причестите. Једино Ису црквењака не могу причестити.“


Свети Николај Охридски и Жички: Јеванђеље о призивању апостола

Преузмите текст (ПДФ)


отац Арсеније (Јовановић)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 18: Матеј 6, 20-33

О истинском богатству, служењу Богу и уздању у Оца Небеског.
20 него сабирајте себи блага на Небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21 Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
22 Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24 Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону (=богатству).
25 Зато вам кажем: ’Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути.’ Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26 Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш Небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27 А ко од вас, бринући се, може придодати расту своме лакат један?
28 И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се, нити преду.
29 Али Ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30 Па када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а камоли вас, маловјерни?
31 Не брините се, дакле, говорећи: ’Шта ћемо јести?’, или: ’Шта ћемо пити?’, или: ’Чиме ћемо се одјенути?’
32 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш Небески да вама треба све ово.
33 Него иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

Апостол – Зачало 88: Римљанима 5, 1-10

Христос умрије за наше оправдање и помирење са Богом.
1 Оправдавши се, дакле, вјером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа,
2 кроз Којега и приступисмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.
3 И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење,
4 а трпљење искуство, а искуство наду;
5 а нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим, Који је дат нама.
6 Јер Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике.
7 Јер једва ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре.
8 Али Бог показује Своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас.
9 Много ћемо, дакле, прије бити кроз Њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу Његовом.
10 Јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина Његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом Његовим.


Календар

Јун 20. (Јулијански)

Јул 3. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети свештеномученик Методије, епископ патарски (олимпски); Свети мученици Аристокл, Димитријан и Атанасије; Свети Левкије Исповедник; Преподобни Калист, патријарх цариградски; Полагања светих моштију светих апостола Луке, Андреја и Томе, пророка Јелисеја и мученика Лазара у храму светих и великих апостола (у Цариграду); Блажени Студије; Преподобни Наум Охридски; Света 2 мученика; Сабор Пресвете Богородице „Одигитрије“; Свети благоверни кнез Гљеб Андрејевич.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:

„Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје буде кварно, све ће тело тамно бити.“ (Матеј 6, 22-23). Оком се овде назива ум, а телом сво устројство душе. Када је ум прост, у души је светло, а када је ум лукав, у души је тамно. Шта је прост, а шта лукав ум? Прост ум је онај који све што је написано у Светом Писму прима, и који је чврсто убеђен да је све онако како је написано.
Лукави ум, међутим, јесте онај који са лукавством приступа речи Божијој, држећи се препредених запиткивања и испитивања. Он не може да једноставно верује, већ реч Божију подвргава свом умовању. Oн јој не приступа као ученик, него као судија и критичар, да би испитао шта она каже, и да би се потом, или подсмехнуо, или са висине рекао: „Да, то није лоше.“ Код таквог ума не постоји сталност. Јер, речи Божијој очигледно не верује, а у својим умовањима нема постојаности: данас овако, сутра онако. Због тога код њега и постоје само колебања, недоумице, питања без одговора. Код њега ни једна ствар није на свом месту и он иде уз напор, све пипајући око себе.
Прости ум, пак, све јасно види. Свака ствар код њега има своје одређено значење, речју Божијом одређено. Због тога је код њега свака ствар на своме месту. Он тачно зна како се према чему односити. Он иде, значи, по отвореном и светлом путу, са пуном увереношћу да се њиме иде ка правом циљу.


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

истѧзати1 (истјазати) = искати, тражити натраг

Лука 6, 30

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Всѧкомѹ жє просѧщємѹ ѹ тєбє, дай: и ѿ взимающаго твоѧ, нє истѧзѹй:

ИЗГОВОР: Всјакому же просјашчему у тебе, дај: и от взимајушчаго твоја, не истјазуј.

СРПСКИ: А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

истѧзати (истјазати) = истерати (порез), добити

Лука 19, 23

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: и почто нє вдалъ єси моєгѡ сребра кѹпцємъ, и азъ пришєдъ съ лихвою истѧзалъ быхъ є.

ИЗГОВОР: и почто не вдал јеси мојего сребра купцем, и аз пришед с лихвоју истјазал бих је.

СРПСКИ: Па зашто ниси дао сребро моје у мјењачницу, и дошавши, ја бих га примио са добитком?

истѧзати (истјазати) = упитати, запитати

Јован 21, 12

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Гл҃а имъ Їи҃съ: „Прїидитє, ѡбѣдѹйтє.“ Ни єдинъ жє смѣѧше ѿ ѹчн҃къ истѧзати Єго: „Ты Кто єси?“; вѣдѧщє, ѩкѡ гд҃ь єсть.

ИЗГОВОР: Гл(агол)а им И(су)с: „Приидите, обједујте.“ Ни једин же смјејаше от уч(е)н(и)к истјазати Јего: „Ти Кто јеси?“; вједјашче, јако Г(оспо)д ест.

СРПСКИ: Рече им Исус: „Ходите, обједујте.” А ниједан од ученика не смједе да Га упита: „Ко си Ти?”, знајући да је Господ.

истѧзати (истјазати) = испитивати
истѧзати (истјазати) = распитивати, истраживати


РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЈУН 2022. / ТРЕШЊАР 7530.

Четвртак, 2. јун ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (=СПАСОВДАН)
Света Литургија – 9;00
Петак, 3. јун СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 4. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 5. јун НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
Света Литургија – 10:00
Субота, 11. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 12. јун ПЕДЕСЕТНИЦА – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ
Света Литургија – 10:00
Понедељак, 13. јун ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК
Света Литургија – 9:00
Уторак, 14. јун ДУХОВСКИ УТОРАК
Света Литургија – 9:00
Субота, 18. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 19. јун НЕДЕЉА ПРВА ПО ДУХОВИМА – СВИХ СВЕТИХ
Света Литургија – 10:00
Субота, 25. јун
Света Литургија – 9:00
Недеља, 26. јун НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Уторак, 28. јун ВИДОВДАН (Слава)
Славски обреди пре Свете Литургије – 7:00
Света Литургија – 9:00

ЛИСТА СЛАВА:

3. јун – свети цар Константин и царица Јелена
24. јун – свети апостоли Вартоломеј и Варнава (=Вртолома)
27. јун – свети Јелисеј
28. јун – свети кнез Лазар (=Видовдан) {раније свети пророк Амос}

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЈУЛ 2022. / ЖЕТВАР 7530.

Субота, 2. јул
Света Литургија – 9;00
Недеља, 3. јул НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Четвртак, 7. јул
Света Литургија – 9:00
Субота, 9. јул НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
Света Литургија – 9:00
Недеља, 10. јул
Света Литургија – 10:00
Уторак, 12. јул СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ (Слава)
Света Литургија – 9:00
Субота, 16. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 17. јул НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Субота, 23. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 24. јул НЕДЕЉА ШЕСТА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Субота, 30. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 31. јул НЕДЕЉА СЕДМА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00

ЛИСТА СЛАВА:

7. јул – рођење светог Јована (=Ивањдан)
12. јул – свети апостоли Петар и Павле (=Петровдан)
21. јул – свети Прокопије (=Прокоповдан)
26. јул – свети Арханђел Гаврило
30. јул – света великомученица Марина (=Огњена Марија)

Архива

X