416-944-3297

Календар

јул 25. (Јулијански) / август 7. (Грегоријански) 2022.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Света праведна Ана, матер Пресвете Богородице; Света Олимпијада, ђакониса Цариградске Цркве; Преподобна девица Евпраксија; Свети Оци Петог Васељенског Сабора; Преподобни Макарије Желтоводски; Свети мученици Сакт, Матур, Атал и Бландин; Преподобни Христофор.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Јеванђељска љубав са далеког истока

Више од три године Тајванац Ванг је патио од јаке болести очију, праћене запаљењем десног ока, због чега је готово полуслеп завршио у болници. Лекари су му рекли да болује од кератитиса и да се вероватно заразио на базену у Војној академији, где је радио као учитељ пливања. После годину дана неуспелог лечења, лекар му је саопштио да му се вид може вратити само ако на десно око пресади здраву рожњачу. Но, новца за тако скупу операцију није имао. Када је то рекао својој жени, она му је, на његово велико изненађење, предала штедну књижицу, на којој је била њена животна уштеђевина од $20000 тајванских долара, које је у тишини и тајно прикупљала. „Неписменима као што сам ја не вреди много што имају очи“, рекла је топло, „али је са тобом другачије. Ти си писмен човек и теби је вид потребан.“ Тако је, захваљујући њеном тајном доброчинству, успео да се упише на листу пацијената једног познатог лекара. Већ за непуних месец дана, доктор му је јавио да му је пронашао даваоца. То је била ретка и неочекивана срећа, будући да су људи обично чекали и по неколико година на добровољног даваоца, који би завештао свој орган након своје смрти, уз сагласност породице. Тако је Ванг оперисан и пресађена му је рожњача. По изласку из операционе сале, његова кћер Јунг пришла је носилима и шапнула му: „Све је добро прошло. Мама је хтела да дође, али се плашила да ти не смета.” Он је чак и тада, у стању потпуне немоћи и у неизвестан исход лечења, носио је презир према својој жени. Наиме, оженили су га њоме када је имао 19 година. Њихови очеви су, још пре њиховог рођења, били велики пријатељи и обећали један другоме да ће се ородити ако један добије кћер, а други сина. Тако је Ванг своју супругу видео први пут на дан венчања. Када је скинула вео и показала своје лице, он се ужаснуо. Лице јој је било пуно ожиљака од прележаних богиња, смежурано, поднадутих капака, изгледала је старо. Ванг је био ван себе, преклињао родитеље да га не терају да ожени такву наказу, али није вредело. Мати га је тешила да лепота није најважнија, да је његова невеста добра и честита девојка и да ће је заволети када је буде боље упознао. Међутим, он је њу још од првог дана омрзао. Није хтео ни да је погледа, није говорио са њом, одселио се на Војну академију, напустивши и њу и родитеље, све док његов отац једнога дана није послао по њега, наложивши му да се врати кући. Мати му је говорила да се тешко огрешује о тако добру, мирну и послушну жену. „Већ је пола године у нашој кући“, рекла је, „и од јутра до мрака не престаје да ради за нас. Ниједном се није пожалила на тебе, ниједном је нисмо видели да је заплакала, али, знај, сине мој, да она у својој души горко пати.“ Када се враћао кући, жена би га дочекала са осмехом и радошћу, а он се трудио да је не примећује. Говорила је тихо, а када би викао на њу, понизно је ћутала. Презирао је и због тога што нема поноса. Током 30 година брака никада са њом није изашао у свет, било га је срамота. Готово никада јој се није осмехнуо, а било је дана када је желео и њену смрт, кривећи је за своју злу судбину. Но, она је и даље према њему била стрпљива, пажљива и пуна љубави. Када би његова плата била недовољна, да прехране њихово двоје деце, она се бавила ручним радом да би и сама зарадила за породицу, плела је сламене шешире и асуре, крпила рибарске мреже и украшавала грнчарију. О кући и породици је беспрекорно водила рачуна. Након операције очију, Ванг је полако почео да се опоравља и да разазнаје предмете, најпре крупније, потом и ситније. Њихова кћер Јунг му је долазила у посете. Током вожње кући, Јунг је ћутала. Када је, по уласку у дом, Ванг угледао женину радост што га поново види – здравог, осетио је мали зрак стида. „Хвала ти што си ми помогла да платим болницу“, рекао јој је. Било је то први пут за 30 година да јој је за нешто захвалио. Она је спустила чинију на сто, окренула се ка зиду, а лице су јој облиле сузе. „Мама, реци му, све му реци!“, кроз сузе је повикала Јунг. „Нека зна да је рожњача била твоја!“ Ванг, као громом погођен, узе жену за рамена и погледа је пажљиво. Њено лево око било је сасвим замућено. Протресао је са болом, силином која је откривала потрес у његовој души тада. „Цвете мој златни, зашто, зашто си то учинила?!“ Она покри лице рукама, желећи да сакрије сузе. Он је најпре снажно приви у наручје, а онда се полако, попут покајаног блудног сина, са изразом дубоког бола на лицу, спусти на колена, крај њених ногу.

Свети великомученик Пантелејмон

Пантелејмон, чије име значи ‘свемислостиви’, родом је био из Никомидије, од мајке хришћанке и оца незнабошца. Као младић изучио је лекарске науке. Свештеник Ермолај га је научио вери Христовој и крстио га. Слепог човека, кога су остали лекари узалуд лечили, Пантелејмон је чудесно излечио именом Христовим и крстио га. Лекари из зависти тада оптуже Пантелејмона као хришћанина, те га дају на суд пред цара Максимијана. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред Царем Небеским.“ Пред њим он објави себе хришћанином и исцели на очиглед свих одузетог човека, што многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се више пута јави и избави га, неповређеног. Осуђен на смрт, свети Пантелејмон клече на молитву Господу. Џелат га удари мачем по врату, но мач се поломи. Џелат га је погубио тек када је завршио молитву и сам рекао да га посеку. Пострадао је 9. августа 304. године. Његове мошти имају исцелитељску моћ. Име му се призива у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу, а сматра се једним од највећих Светитеља-исцелитеља. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори. У Србији, посвећени су му манастири Лепчинце код Врања, Старо Хопово, као и Свети Пантелејмон у месту Брод на Власини. Свети Пантелејмон сматра се заштитником болесних, пострадалих, лекара и ратника, оних који бране слободу народа.


Поуке старца Порфирија Кавсокаливита – видео – Ако имаш јаку веру, лекари ти нису потребни (2.5 минуте)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 58: Матеј 14, 14-22

Исус умножава хљебове.
14 И изишавши, Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
15 А пред вече приступише Му ученици Његови говорећи: „Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ, нека иде у села да купи себи хране.”
16 А Исус им рече: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.”
17 А они Му рекоше: „Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.”
18 А Он рече: „Донесите их Мени овамо.”
19 И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на Небо, благослови, и преломивши, даде ученицима, а ученици народу.
20 И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21 А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.

Апостол – Зачало 124: 1. Коринћанима 1, 10-18

О диобама у Коринту.
10 Молим вас, пак, браћо, Именом Господа нашега Исуса Христа, да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли.
11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе.
12 А ово кажем, зато што сваки од вас говори: „Ја сам Павлов”, „А ја Аполосов”, „А ја Кифин”, „А ја Христов.”
13 Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?
14 Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криста и Гаја,
15 да не би ко рекао да у име своје крстих.
16 А крстих и дом Стефанинов; даље не знам да ли неког другог крстих.
17 Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповиједам Јеванђеље, не мудрим ријечима, да се не обеснажи крст Христов.
18 Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

Пред чудесним насићењем пет хиљада људи, ученици Господњи су хтели да народ буде отпуштен. Међутим, Господ им је рекао: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” (Матеј 14,16) Научимо ту реч, те сваки пут када вам враг буде нашаптавао да одбијемо просјака, говоримо као Господ: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” Затим им дајмо шта се нађе при руци. Непријатељ нас много одвраћа од жеље за доброчинством, намећући нам мисао да просјак није заслужан да било шта добије. Господ, међутим, није разликовао достојанство присутних: све је једнако угостио, иако Му, можда, нису сви били једнако предани. Шта више, можда су ту били и они који су касније викали: „Распни Га.“ Такво је и опште Божије промишљање о нама: Он Својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима (Матеј 5, 45). Када би нам Господ помогао, да и ми макар мало будемо милосрдни као и Отац наш што је милостив! (Лука 6, 36)


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

испразднити (испразднити) = уништити; пропасти; изручити

1. Коринћанима 9, 15

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Азъ же ни єдино сотворихъ ѿ сихъ. Не писахъ же сїѧ, да такѡ бѹдетъ ѡ҆ мнѣ: добрѣе бо мнѣ паче ѹмрети, нежели похвалѹ мою кто да испразднитъ.

ИЗГОВОР: Аз же ни једино сотворих от сих. Не писах же сија, да тако будет от мње: добрјеје бо мње паче умрети, нежели похвалу моју кто да испразднит.

СРПСКИ: А ја од тога ништа не користих. И не написах ово да мени тако буде; јер би ми боље било умријети, него да ко моју похвалу уништи.


Архива

X