416-944-3297

Календар

август 1. (Јулијански) / август 14. (Грегоријански) 2022.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање светих старозаветних мученика – седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија, Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела; матере њихове Соломоније (Саломије), свештеника Елеазара и других са њима; Изношење Часног Животворног Крста Господњег; Спомен светих девет мученика: Леонтија, Атоса, Александра, Киндеја, Мниситеја, Кириака, Минеона, Катуна и Евклеја, пострадалих у Перги Памфилијској; Помен светог мученика Елеазара; Спомен светог мученика Кирика; Спомен светог оца нашег Тимотеја Чудотворца, епископа Прикониског; Спомен светог мученика Теодора; Спомен светих мученика Мине и Минеја и осталих с њима; Спомен светог мученика Полијевкта; Спомен светог мученика Папе Новог; Спомен свете преподобномученице Елесе.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


епископ Атанасије (Јевтић): О Преображењу

Христово Преображење је празник, али то је пре свега догађај. И наша вера је вера-догађај, заснована на Личности и делима Христовим. Преображење је животни, спасоносни догађај Христовог живота на земљи, као и сва остала Његова дела од Рођења до Вазнесења. Догађај Преображења догодио се пре страдања Христовог, као пројава славе и светлости Божанске, да би апостоли после издржали Његово страшно страдање. Преображење је било предокушање Царства Небескога, почетак славе Христовог Васкрсења, Вазнесења и с десне стране Оца прослављења. Преображењем је Христос дао снагу Својим ученицима, уверио их је да је Он заиста Христос, Син Божији и Спаситељ, Који ће ускоро страдати, бити понижен, издан, продан, прогањан, распет и усмрћен, али ипак Бог, па је тако апостоле, и нас, охрабрио да се не поколебамо у страшном голготском часу.
Како је тешко бити човек, али како је радосно бити човек – кад имамо Преображење Христово на Тавору, и наше преображење у Њему, преображеном Богочовеку. То су чињенице наше вере, које данас прослављамо, и нису само људски, „верски“ обичаји. Молим вас, драга наша духовна децо, да то почнемо да схватамо и да се у таквој делатној, догађајној вери трудимо. А ко се труди, и Бог му помаже.
Преображење Христово било је и остало присутно у Цркви ради нашег преображења у Њему. Људи смо грешни, али је зато Бог дао благослов спасења у Христу кроз веру и покајање, кроз морално и духовно, а онда и целовито психофизичко преображење у Царству Христовом, Царству светлости, радости и вечног живота. Ми смо поверовали у Христа, том вером живимо, али пошто грешимо, зато нам је потребно покајање, да нам дође и преображење. Као мало дете кад се исплаче, а после плача детету је лице ведро и светло – преображено. Тако се и душа и савест наша преображава вером и смирењем, покајањем и исправљењем свога живота, одрицањем од греха зла и обраћањем Богу Живоме и Светлодавном.
Нека данашњи празник преобрази срца наша. Људи смо, рањиви, слаби, гневимо се, грешимо, али је људски покајати се, исправљати се, преобразити се. Све заједничко што радимо и градимо, све што је на добро људи, на наше вечно спасење – нека се Преображењем Христовим преобрази. Нека Светлост са Тавора преобрази умове наше, срца наша, нека осветли ожалошћена срца удовица и сирочади наше. Нека преобрази физичку и умну снагу рањеника наших, нека преобрази све оно што је Бог створио и назначио за вечно и светлосно Преображење. Издржаћемо том преображајном Светлошћу и снагом Христовом све невоље и све крстове, и доћи ће сигурно после ове Голготе и Васкрсење. Засијаће и нама Светлост Божија Свевечна, молитвама Богородице, благодатном силом и љубављу Светлодавца Христа.

епископ дизелдофски и немачки Григорије: О радости и светлости Преображења

Човјек који се зове хришћанин, зове се биће радости, биће свјетлости и биће милости, носилац благодати Божије. У томе је тајна моћи хришћанског човјека. У томе је тајна овог свијетлог и светог празника, да примамо колико можемо – а можемо колико волимо и желимо – Свјетлост таворску, Свјетлост божанску, која све преображава, и овај свијет и ово што је у њему, и људе, у милост и радост. Зато у овом дану заборавите сваку бригу земаљску, сваку тугу и жалост, само мало одшкринувши врата и уставе свог бића да уђе Свјетлост Христова, која просвјећује све. Онај који напредује у радости, напредује у свему. А онај који напредује у тугама, не напредује ни у чему. Зато вас молим, а особито младе људе – радујте се животу и радујте се једни другима. Иштите као Илија, тражите као Мојсије, молите се као Јаков, волите као Јован и искрено се кајте као Петар. Све то само из једног великог разлога – да никад не изгубите радост живота, то јест Живот сам. Радујте се и веселите се, и будите носиоци радости живота која нам се дарује, исто онако као што се Јакову и Јовану и Петру на данашњи дан даровало виђење Свјетлости на Тавору. У вашем раду, у вашем подвигу, на вашим лицима, нека блиста свјетлост преображеног Господа Исуса Христа и у свему што будете радили, преуспјећете.


отац Рафаило – видео – ЗАПОВЈЕДНИК ПРИРОДЕ (98 минута)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 59: Матеј 14, 22-34

Исус иде по мору.
22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.
23 И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје Сам.
24 А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25 А у четврту стражу ноћи (=3-6 ујутру) отиде к њима Исус ходећи по мору.
26 И видјевши Га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: „То је утвара”; и од страха повикаше.
27 А Исус им одмах рече говорећи: „Не бојте се, Ја сам, не плашите се!”
28 А Петар одговарајући рече Му: „Господе, ако си Ти, реци ми да дођем Теби по води.”
29 А Он рече: „Ходи!” И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30 Но видећи јак вјетар, уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: „Господе, спаси ме!”
31 И одмах Исус, пруживши руку, ухвати га и рече му: „Маловјерни, зашто посумња?”
32 И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33 А они у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: „Ваистину си Ти Син Божији.”
34 И прешавши, дођоше у земљу генисаретску.

Апостол – Зачало 128: 1. Коринћанима 3, 10-17

Темељ Цркве је Христос.
10 По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида.
11 Јер Tемеља другога нико не може поставити осим постојећег, Kоји је Исус Христос.
12 Ако ли ко зида на овоме Tемељу злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу,
13 свачије ће дјело изићи на видјело; јер ће Дан показати, јер ће се огњем открити, и свачије ће се дјело огњем испитати какво је.
14 Ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату;
15 ако чије дјело изгори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз огањ.
16 Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?
17 Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

Пошто је добио сагласност Господњу, свети апостол Петар је изашао из лађе и пошао по води. Међутим, убрзо се уплашио и почео да тоне (Матеј 14, 28-30). Решење на тако необично дело, уз наду на Господа, није представљало ништа што би изазвало прекор, иначе му Господ не би дозволио сличан подухват. За прекор је, међутим, било што није задржао првобитно својство душе. Њега је испунила одушевљена нада у Господа и Његову свемоћ, што му је дало храбрости да се препусти таласима. Он је већ и направио неколико корака по новом путу. Требало је само подржавати наду, гледајући у Господа који је био близу, и на искуство ступања путем Његовом силом. Међутим, он се упустио у људска размишљања: „Ветар је снажан, таласи високи, а вода није тврда.“ То је пољуљало веру и ослабило чврстину наде. Он се из тог разлога одвојио од руке Господње и, оставши препуштен деловању природних закона, почео да тоне. Господ га је укорио: , показујући да је у маловерју сав узрок беде. Ето поуке свима који предузимају било шта, мало или велико, у намери да угађају Господу! Треба чувати првобитно устројство вере и наде, од којих се рађа велика врлина – трпљење у добродетељи, које је основа богоугодног живота. Док се чувају та расположења, не престаје одушевљење за напоре на предузетом путу, а сметње се, ма како велике биле, уопште не примећују. Када та расположења ослабе, одмах душу испуњавају људски закључци о људским начинима за очување живота и успесима у започетим подухватима. Међутим, како су они увек слаби, у душу улази страх: „Како ћу?“ Стога почињу колебања: „Да ли продужити?“, а најзад се и све напушта. Зато треба да се држиш одлуке: почео си – држи се. Мисли које те смућују одгони, и буди храбар у Господу, Који је близу.


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

источникъ (источник) = извор, врело

Марко 5, 29

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И абїе изсѧкнѹ источникъ крове єѧ: и разѹмѣ {ѡщѹти} тѣломъ, ѩкѡ исцѣлѣ ѿ раны.

ИЗГОВОР: И аб(и)је изсјакну источник крове јеја: и разумје (ошчути) тјелом, јако исцјеље от рани.

СРПСКИ: И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.


Архива

X