416-944-3297

Календар

август 15. (Јулијански) / август 28. (Грегоријански) 2022.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Успеније Пресвете Богородице; Спомен чудотворне иконе Пресвете Богородице „Чајничке“; Повест о чудотворној мироточивој икони Успења Пресвете Богородице у манастиру Малеви на Пелопонезу; Спомен чуда Пресвете Богородице на извору (=водици) у Бачком Петровом Селу; Спомен преподобног оца нашег Герасима Кефалонијског; Спомен празновања успенских икона Пресвете Богородице Псковопечерске, Кримске, Далматске, Влахернске, Витлејемске, Овиновске и других.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Успеније Пресвете Богородице

Након празника Преображења Христовог, када нам Господ открива Себе у светлости Своје божанске славе и тајну преображења човека будућег века – долази празник Успења Пресвете Богородице. Овај велики празник на најдивнији начин одсликава ту тајну будућег века, за коју се човек припрема. Као што је Господ, показујући апостолима и свима нама светлост Царства Небеског, љубављу указао на Сина Свога: „Ово је Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи”, тако сада Син указује нама љубављу на Мајку, узимајући Њену Пречисту душу у наручје, попут тек рођеног детета. Овај дирљиви и потресни моменат, силан у љубави коју пројављује, представљен је на многим фрескама наших манастира, где Господ Исус Христос држи у наручју бебу – душу Своје Мајке, након Њеног Успења. Иста она преображењска Светлост и слава Царства Небеског сада обавија и душу Богомајке, показујући нам у својој чистоти пут којим се доспева у Царство Божије и наручје Господа. Богородица је најлепши пример преображења човека, станиште Светога Духа и кивот Светиње Господње. Иако је Њено срце прободено мачем најтежег бола које мајка може преживети, надјачала је тај бол јединим начином којим се тај и сваки бол може надживети – снагом и радошћу хођења Христовим путем. Господ је није оставио саму и безнадежну – крај Голготског Крста дао јој је Свог вољеног апостола Јована Богослова да јој буде утеха, наложивши му да брине о Њој. Отворио јој је и пут наставка дела Свога. До Успења је живела у дому Јовановом, обилазећи света места и људе, преображавајући Свој бол у служење Богу и ближњима.
Архангел Гаврило, Њен животни благовесник, објавио јој је час упокојења, што је Богородица са радошћу примила, окупљајући и последњи пут вољене апостоле у дому Јовановом на Сиону и поучавајући их љубави Сина Свога. Предала је душу Господу мирно, као у сну.
(Реч „Успење“ потиче од речи „заспати“, као и „успињати се“, где оба глагола описују пут Њене душе од привременог сна ка буђењу у висинама Небеским)
Апостоли су Њен кивот, око кога се ширило благоуханије, пренели у цркву Јоакима и Ане у Гетсиманском врту на Маслинској Гори, недалеко од места последње молитве Христове. Злуради свештеник Антоније се нашао у мноштву људи који су пратили Њен кивот, ухватио се за њега у намери да га преврне, али му Анђео Божији одсече руке. Тек пошто се покајао и завапио апостолима за помоћ, био је исцељен.
По промислу Божијем, тајна вазнесења душе Пресвете Богомајке открила се поново преко апостола Томе, слично тајни Вазнесења Христовог. Наиме, Тома је одоцнио, стигао је након три дана и пожелео да целива Богомајку. Када је кивот отворен, Њеног тела више није било, остала је само плаштаница. Она се исте вечери јавила апостолима, окружена Анђелима, радосним поздравом: „Радујте се, Ја ћу бити са вама заувек!“ Као са њима, остала је заувек и са нама, Она чије име значи Велика или Преузвишена, Која, по речима светог Јована Шангајског, „као заступница рода хришћанског, види сваку сузу, сваки уздах и молбу упућену Њој, јер је и Сама искусила све тегобе земаљског живота“.

Најстарија Богородичина икона

По Предању, ову икону насликао је авети апостол и јеванђелист Лука. Показао ју је Богородици, а Она је на икону спустила Своју руку и рекла: „Благослов Мој и Онога Који је од Мене рођен свима који буду са вером, надом и љубављу приступали овој и свим будућим иконама.“ Ово је најстарија Богородичина и прва насликана икона у историји човечанства. Рађена је на дрвету, преко кога је свети Лука превукао платно и рељефно наносио слојеве воска, бојећи је богатим бојама (техника енкаустике). Стара је преко 2000 година, па је од свећа и времена потамнела, а чува се у манастиру Мега Спилеон (=Велика Шпиља) у Грчкој. Манастир се налази на 1000 метара надморске висине, узидан у пећину, попут Острога. Ово је једна од три сачуване оригиналне иконе које је свети Лука урадио за живота Богородице. Друга се налази у манастиру Неа Панагија Сумела у Грчкој, а трећа на Кипру. Сачувано је и 70 икона које је насликао након Њеног Успења. У овој пећинској цркви свети Лука је записао Јеванђеље и Дела Апостолска. Икона је ту три века остала скривена од незнабожаца, да би се Богородица јавила светогорским монасима Теофану и Симеону, позвавши их на ово место. Када су пристигли, чобаница Ефросинија их је ословила по имену и повела их до извора свете воде, у чијем је шипражју била сакривена икона, будући да је и њој Богомати у виђењу указала на сакривену светињу и двојицу монаха који ће ту подићи манастир. Икона је названа и Златоруком, по златним заветним даровима који су стављани по њој, након великих исцељења и чуда која су се пред њом догађала кроз векове. Манастир Мега Спилеон је посвећен Успењу Пресвете Богородице.


Протосинђел Јован, манастир Лешје – Светосавска Башта: Свети лекари, лечење душе и тела (65 минута)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 77: 18, 23-35

Прича о немилосрдном слуги.
23 Зато је Царство Небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.
24 И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата (=10000 x 26,2кг сребра).
25 И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу, и све што имаше, и да се наплати.
26 Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: ’Господару, причекај ме и све ћу ти вратити.’
27 А господар се сажали на онога слугу, и пусти га, и дуг му опрости.
28 А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара, који му бијаше дужан сто динара (=100 x сребрник од 3,85г), и ухвати га и стаде давити говорећи: ’Дај ми што си дужан!’
29 Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: ’Причекај ме и све ћу ти вратити.’
30 А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу, док не врати дуг.
31 Видјевши, пак, другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.
32 Тада га позва господар његов и рече му: ’Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.
33 Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?’
34 И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима, док не врати све што му је дуговао.
35 Тако ће и Отац Мој Небески учинити вама ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.”

Апостол – Зачало 141: 1. Коринћанима 9, 2-12

Апостолова употреба хришћанске слободе у служби Јеванђеља.
2 Ако другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.
3 То је моја одбрана пред онима који ме осуђују.
4 Зар немамо право јести и пити?
5 Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?
6 Или само ја и Варнава немамо право ово чинити?
7 Ко икад војује о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млијека стада не једе?
8 Зар ово говорим по људском? Или не говори ово и Закон?
9 Јер је у Мојсејеву Закону написано: „Не завезуј уста волу који врше.” Брине ли се то Бог за волове?
10 Или говори управо ради нас? Јер се ради нас написа: да који оре, треба у нади да оре, и који врше у нади да ће примити по својему надању.
11 Ако ми вама посијасмо оно што је духовно, зар је много ако ми од вас пожњемо оно што је тјелесно?
12 Ако се други користе вашим правом, како ли не бисмо ми? Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње Јеванђељу Христову.


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

“Причу о два дужника Господ завршава речима: „Тако ће и Отац Мој Небески учинити вама ако не опростите сваки брату своме од срца својих сагрешења њихова.” (Матеј 18, 35). Значи, од нас се захтева само једна маленкост: опрости, и биће ти опроштено. А када ти је опроштено, онда си и помилован. Када си, пак, стекао милост, постао си учесник у свим ризницама милости. Према томе, ето спасења, и раја и вечног блаженства. Тако велики добитак за маленкост што опраштамо. Да, маленкост, али за наше самољубље нема ништа теже него опраштати. Неку ненамерну непријатност која нам се учини насамо ми још можемо и опростити. Међутим, ако се ради о нечем тежем, и то још у присуству људи, ми не праштамо, чак да преступник и тражи опроштај. Бивају и такве околности у којима хоћеш-нећеш, не можеш да искажеш своје незадовољство, те се држиш ћутања. Међутим, језик ћути, а срце говори и кује зле планове. Ако се непријатност повећа само за један степен, нестаће чак и уздржавање: тада нас ни стид, ни страх, ни губитак, нити ишта друго неће задржати. Ускипело самољубље чини човека дословно суманутим, те онај који му се подао почиње да говори глупости. Таквој несрећи су подвргнути не било какви, већ већином цивилизовани људи. Они се показују осетљивији на увреде и спорији на праштање. Споља гледајући, односи могу понекад и остати глатки, али унутра постоји одлучни раздор. Међутим, Господ захтева да ми од свег срца праштамо.


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

исщущь (ишчушч) = тражили, искали

Матеј 2, 20

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: глаголѧ: „воставъ поими ѻтроча и мт҃рь єгѡ и иди въ землю їи҃левѹ, изомроша бо ищѹщїи дш҃и ѻтрочате.”

ИЗГОВОР: глагоља: „Востав, поими Отроча и М(а)т(е)р Јего, и иди в земљу И(зра)иљеву, изомроша бо ишчушчии д(у)ши Отрочате.”

СРПСКИ: и рече: „Устани, узми Дијете и Матер Његову, и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу Дјетета.”


Архива

X