416-944-3297

Календар

септембар 5. (Јулијански) / септембар 18. (Грегоријански) 2022.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог пророка Захарије и свете праведне Јелисавете, родитеља светог Јована Претече; Спомен светих мученика Урвана, Теодора, Медимна и осталих 80 са њима; Спомен светих мученика Јувентина и Максима; Спомен светог свештеномученика Авдеја, епископа града Ергола у Персији; Спомен светог мученика Сарвила (=Сервила); Спомен светих мученика Тифаила и Тивеје; Спомен свете мученице Раисе (=Ираиде); Спомен светог преподобномученика Атанасија.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Преподобни Јустин Поповић: Зашто и како читати Свето Писмо.

Предавање оца Јустина, професора и васпитача Богословије, одржано на братском састанку Богословског богомољачког братства Свети Сава, у Сремским Карловцима, 22. децембра 1929. године

Свето Писмо је донекле биографија Бога у овом свету. У њему је Неописани донекле описао Себе. Свето Писмо Новога Завета је биографија оваплоћеног Бога у овом свету. У њему је описано како је Бог, да би људима казао Себе, послао Бога Логоса, Који се оваплотио и постао човек, и као човек казао људима све што Бог има, све што Бог хоће са овим светом и са људима у њему. Открио је Бог Логос план Божји о свету и Божију љубав према свету. Бог-Реч казао је људима Бога помоћу речи, уколико речи људске могу обухватити необухватљивог Бога. Све што треба овоме свету, и људима у њему – Господ је казао у Светом Писму. На сва питања Он је у њему дао одговоре. Нема питања, које може мучити душу људску, а да на њега није у Светом Писму дат или посредан или непосредан одговор. Људи не могу измислити више питања, но што има одговора у Светом Писму. He нађеш ли одговор у Светом Писму на неко своје питање, значи да си, или поставио бесмислено питање, или ниси умео читати Свето Писмо и из њега ишчитати одговор.
У Светом Писму Бог је казао:
1) шта је свет, одкуда је, због чега постоји, чему греди, чиме ћe сe завршити
2) шта је човек, одкуда долази, куда иде, из чега је, ради чега је, чиме ћe сe завршити
3) шта су животиње, шта биљке, чега ради су, чему служе
4) шта је добро, одкуда је, чему води, ради чега је, како се стиче
5) шта је зло, одкуда је, како постоји, због чега постоји, чиме ће се завршити
6) шта су праведници и шта грешници, како се од грешника постаје праведним и од погорђеног праведника грешник, како се служи Богу, а како ђаволу, сав пут од добра до зла, од Бога до ђавола
7) све – од почетка до краја, сав пут човеков од тела до Бога, од зачећа до васкрсења из мртвих
8) шта је историја света, историја Неба и земље, шта историја човечанства, њихов пут, циљ и завршетак
Уопште, Бог је у Светом Писму казао све што је људима требало казати. У Светом Писму се налази биографија сваког човека, сваког без изузетка. У њему сваки од нас може наћи себе детаљно, подробно описана и приказана: све своје врлине и мане које имаш и можеш имати и неимати; наћи ћeш путеве којим душа твоја, и свачија, иде од греха ка безгрешности и сав пут од човека до Бога и од човека до ђавола. Наћи ћеш начине како да се ослободиш греха, наћи ћeш, једном речју, сву историју греха и грешности, и сву историју правде и праведника. Јеси ли тужан, у Светом Писму ћеш наћи утехе; јеси ли жалостан – радост; јеси ли гневан – укроћење; јеси ли сладострасан – целомудрије; јеси ли немудар – мудрост; јеси ли рђав – доброту; јеси ли злочинац – милост и правду; јеси ли човекомрзац – љубав. У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге. Јеси ли добар, Свето Писмо ће те научити како да постанеш бољи и најбољи; јеси ли осетљив, оно ћe те научити ангелској нежности; јеси ли паметан, оно ћe те научити мудрости. Волиш ли лепоту и музику стила и речи, нема је лепше, ни дирљивије, но што је имао у Јова, и Исаије, и Соломона, и Давида, и Јована Богослова, и Апостола Павла. Ту се музика, анђелска музика вечне истине Божије, обукла у речи људске.
Што човек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлоге да га што дуже и непрекидније изучава. Оно је, по речи Светог Златоуста, као мирисав корен, који све више мирише што се више таре.
Колико је важно зашто треба читати Свето Писмо, исто је толико важно знати како треба читати Свето Писмо. Свети Оци, на челу са Светим Златоустом, најбољи су вођи у томе. Свети Златоуст је, тако рећи, написао пето Еванђеље. Свети Оци препоручују озбиљну припрему за читање и изучавање Светог Писма. Припрема се састоји, у чему? Најпре у молитви. Моли се Господу да ти просвети ум – да разумеш речи Светога Писма, и облагодати срце – да осетиш истину тих речи и живот. Буди свестан да су то речи Божије, које ти Он лично говори и казује. Молитва у вези са осталим врлинама еванђелским најбоље оспособљава човека за разумевање Светог Писма.
А како читати Свето Писмо? Молитвено, са страхопоштовањем, јер је у свакој речи по кап Вечне Истине, а све речи – сачињавају безобални океан Вечне Истине. Свето Писмо није књига, већ живот; јер су речи њене „дух и живот“ (Јован 6,63), зато се и могу схватити ако их учинимо духом духа свог, и животом живота свог. To je књига која се чита животом – практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети. Ту важи она Спаситељева реч: „Ко хоће творити – разумеће да је ова наука од Бога“ (Јован 7, 17). Твори, да би разумео. To je основно правило православне егзегезе. У почетку човек обично брзо чита Свето Писмо, па онда све спорије, док најзад не буде почео читати реч по реч, јер у свакој речи открива – бескрајну истину и неисказану тајну. Сваког дана прочитај најмање по једну главу из Новог Завета, али упоредо с тим практикуј по једну врлину. Практикуј, док ти не пређе у навику. Рецимо, прво опраштање увреда. To да ти буде свакодневна дужност. И уз то се моли Господу: „Господе благи, дај ми љубав према увредиоцима мојим!“ И кад ту врлину претвориш у навику, онда ће ти лакша бити свака друга за њом, и тако редом до последње. Главно је читај Свето Писмо што више. Што разум не разуме, срце ћe осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божије по души својој; а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ћe ce збити Спаситељева реч о „човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он“ (Марко 4, 26-29). Главно је: сеј, а „Бог је Који даје и чини да посејано узрасте“ (1. Коринћанима 3, 6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.
Читајући Свето Писмо, ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не ускисне еванђелском истином и правдом. У сваком случају, Спаситељева прича о сејачу и семену може се применити на сваког од нас. Нама je y Светом Писму дато семе Божанске Истине. Читајући га, ми то семе сејемо по души својој; и оно пада и на каменита и на трновита места душе, a no нешто и на добру земљу срца нашег – и донесе род. А кад угледаш род и окусиш га – ти ћеш од сласти и радости похитати да и каменита и трновита места душе своје раскрчиш, поореш и засејеш семеном речи Божије. Знате ли када је човек мудар у очима Господа Христа? Када слуша Његове речи и извршује их. Почетак је мудрости – слушати речи Божије (Матеј 7, 24-25). Свака реч Спаситељева има моћ и силу исцелења и од физичких и од духовних болести. „Реци реч и оздравиће слуга мој“ (Матеј 8, 8). Спаситељ рече реч – и оздрави слуга капетанов. Како некад, тако и сад, Господ непрестано изриче речи Своје и теби и мени и свима нама. Само нам се ваља зауставити, удубити у њих и примити их – капетановском вером. И чудо ће се десити с нама, и оздравиће душа наша, као што је оздравио слуга капетанов. Јер је у Еванђељу написано и ово: „И доведоше к Њему бесомучних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели“ (Матеј 8, 16). To Он чини и данас, јер је Господ Исус јуче и данас Онај исти и вавек (Јеврејима 13, 8).
Ha страшном Суду судиће се онима који не слушају речи Божије и „теже ћe им бити на дан Суда, него Содому и Гомору“ (Матеј 10, 14-15). Пази, на страшном Суду ћe сe тражити од тебе да даш рачуна, шта си урадио са речима Божјим: да ли си их слушао и усвајао, да ли си им се радовао или си их се стидео. Ако си их се стидео, и „Господ ћe ce постидети тебе када доће у слави Оца Свога са Анђелима светим“ (Марко 8, 38). Мало је речи људских, које нису пусте и празне, зато је мало оних због којих нећемо бити осуђени (Матеј 12, 36). Да би то избегли, треба учити и научити речи Божије из Светог Писма, учинити их својима, јер их је Бог зато саопштио људима, да би их они усвојили, a кроз њих и саму Истину Божију.
У свакој речи Спаситељевој има више вечности и непролазности, него ли у целом Небу и целој земљи са целокупном њиховом историјом. Зато је Он рекао: „Небо и земља проћи ћe, али речи Моје неће проћи“ (Матеј 24, 35). To значи: у речима Спасовим је Бог и све Божије, зато не могу проћи. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од Неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Изучавање речи Божјих, и испуњавање, чини човека – сродником Господу Исусу. To je Он Сам објавио кад је рекао: „Мати Моја и браћа Моја они су који слушају реч Божију и извршавају је“ (Лука 8, 21). To значи: слушаш ли, читаш ли реч Божију – упола си брат Христов; извршујеш ли је – потпун си брат Христов. A Tо је радост и привилегија већа од анђелске. Изучавањем Светог Писма, по души се разлива неко блаженство, које не личи ни на што земаљско. О томе је Спаситељ говорио када је рекао: „Блажени су који слушају реч Божију и држе је“ (Лука 11, 28).
Велика је тајна речи. Толико велика да се само друго Лице Свете Тројице – Господ Христос – назива у Светом Писму: Реч = Логос. Бог је Реч (Јован 1, 1); све речи које долазе од те вечне и апсолутне Речи пуне су Бога, божанске Истине, Вечности, Правде. Слушаш ли их – Бога слушаш. Читаш ли их – читаш непосредне речи Божије. Бог-Реч постаде тело, постаде човек (Јован 1, 14), и мутави и муцави човек – проговори речи вечне истине и правде Божије.
У речима Спаситељевим има неког сока бесмртности, који читањем речи Његових, кап по кап капље у душу човекову и оживљава је из смрти у живот, из пролазности у непролазност. To Спаситељ објављује говорећи: „Заиста, заиста вам кажем: ‘Ко слуша Моју реч и верује Ономе Који Ме је послао, има живот вечни… и прешао је из смрти у живот’“ (Јован 5, 24). To значи: слушањем, изучавањем речи Божије – учиш се бесмртности и вечности, учиш се бесмртном и вечном животу, а верујеш ли у њих пуном вером – већ си научио шта је живот вечни и прешао си из смрти у живот. Зато Спаситељ одлучно тврди: „Заиста, заиста вам кажем: ‘Ко одржи реч Моју, неће видети смрти до века’“ (Јован 8, 51). Свака је реч Христова пуна Бога, зато, када уђе у душу човекову, она је очишћава од сваке нечистоте. Из сваке Његове речи излази сила која очишћава од греха. Зато је Спаситељ на Тајној Вечери говорио ученицима Својим, тим неодступним слушаоцима речи Његове: „Ви сте већ очишћени речју, коју вам говорих“ (Јован 15, 3). Све што je y Светом Писму написано, то Господ Христос и Његови Апостоли називају: „речју Божијом“, „речју Господњом“ (Јован 17, 14; Дјела Апостолска 6, 2; 13, 46; 16, 32; 19, 20; 2. Коринћанима 2, 17; Колошанима 1, 15; 2. Солуњанима 3, 1), и ако је као такву не читате и не примате – остаћете у мраку мутавих и муцавих речи људских, празних и пустих.
Свака реч Божија – пуна је Истине Божије, која када уђе у душу, освећује је на сву вечност. Зато се Спаситељ обраћа молитвом Оцу Свом Небеском: „Оче, освети их Истином Својом, реч је Твоја истина“ (Јован 17, 17). He примаш ли реч Христову као реч Божију, као реч Истине, то лаж и отац лажи, коју je y теби, устаје на њу.
У свакој речи Спаситељевој има много надприродног и благодатног; и то је оно што облагодаћује душу човекову, када је реч Христова посети. Зато Свети Апостол сав домострој спасења назива „речју благодати Божије“ (Дјела Апостолска 20, 32); „речју Истине“ (Ефесцима 1, 13); „речју живота“ (Филипљанима 2, 16). Као жива, благодатна сила, реч Божија дејствује у човеку чудотворно и животворно, ако је човек слуша са вером и прима вером (1. Солуњанима 2,13). Све је опогањено грехом, али се све очишћује – речју Божијом и молитвом, све – свако створење од човека до црва (1. Тимотеју 4, 6). Истином, коју у себи носи, Силом, коју у себи има, реч Божија је – „оштрија од сваког мача и пролази тај до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца“ (Јеврејима 4, 12). Нема ничега тајног пред њом и за њу. Зато што свака реч Божија има у себи од вечне Речи Божије – Логоса – она поседује силу да духовно рађа и препорађа људе. И рађајући се од Ње, човек се рађа од Истине. Отуда Свети Апостол Јаков пише хришћанима да их Бог Отац породи речју истине (Јаков 1, 18), а Свети Петар вели им да су препорођени речју живота Бога, која остаје вавек (1. Петрова 1, 23). Све Божије речи, које је Бог говорио људима, долазе од Вечне Речи – Логоса, Који је Реч живота и даје Живот вечни. Живећи том Речју – човек оживљава себе из смрти у живот; испуњујући себе вечним животом – човек постаје победитељ смрти и учесник у природи Божијој (2. Петрова 1, 4), и блаженству његовом неће бити краја.
У свему овоме главно је, најглавније је, вера и осећање љубави према Господу Христу, јер се под топлотом тог осећања отвара тајна сваке речи Божије, као што се под топлотом сунчаних зракова отвара круница мирисавог цвећа. Амин.

Патријарх Порфирије испред храма Светог Саве (35 минута)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 89: Матеј 22, 1-14

Прича о свадби царева сина.
1 И одговарајући, Исус опет им рече у причама говорећи:
2 „Царство Небеско је као човјек цар, који начини свадбу сину своме.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4 Опет посла друге слуге говорећи: ’Кажите званицама: ’Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.’’
5 А они, не маривши, отидоше: овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6 а остали ухватише слуге његове, изружише их и побише.
7 И када то чу цар онај, разгњеви се, и пославши војску своју, погуби крвнике оне и град њихов запали.
8 Тада рече слугама својим: ’Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
9 Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу.’
10 „И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11 А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо;
12 и рече му: ’Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха?’ А он оћута.
13 Тада рече цар слугама: ’Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.’

Апостол – Зачало 170: 2. Коринћанима 1, 21-24; 2, 1-4

Христос је наше утврђење.
21 А Бог је Онај Који нас утврђује с вама у Христу, и Који нас помаза,
22 Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23 А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас, не дођох више у Коринт.
24 Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто.

Препорука да се прими грјешник који се каје.
1 А ово одлучих у себи: да вам опет не дођем у жалости.
2 Јер ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?
3 И ово вам баш написах да, када дођем, не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.
4 Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите, него да познате преобилну љубав коју имам према вама.


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

Цар начини свадбу за свога сина и посла по званице. Посла једном, па други пут. Међутим, званице не долазе због житејских брига: један је отишао у поље своје, други у трговину. Упућен је нов позив у другим сферама и брачна палата се напунила. Међу осталима, нашао се један који није био одевен у свадбено рухо. Због тога је избачен (Матеј 22, 2-14). Смисао приче је јасан:
свадба је – Царство Небеско
позив – проповед Јеванђеља
они који су одбили позив – неверујући
без свадбеног руха – верујући, али без живота по вери
Ко којој групи људи припада, нека сам просуди. Да смо звани – јасно је. Међутим, да ли верујемо? Опет, могуће је, као под општим именом, бити и међу верујућима, а у ствари бити без вере. Један уопште не мисли о вери, те је код њега уопште и нема, а други нешто и зна о вери и из вере, и тиме је задовољан; један криво тумачи веру, а други се сасвим непријатељски односи према њој. Па ипак, сви се убрајају у Хришћане, премда код њих нема ничег хришћанског. Уколико ти верујеш, испитај да ли су са твојом вером саобразна твоја oceћaњa и дела – то јест рухо душевно – због којих те Бог види одевеним или неодевеним за свадбу. Moгyћe је чак и добро познавати веру и ревновати за њу, а у животу служити страстима, то јест одевати се у срамну одећу грехољубиве душе. Код таквих је једно на речима, а друго у срцу. На језику је: „Господе, Господе!“, а унутра: „Изговори ме.“ Размислите да ли сте у вери, и посебно, да ли сте у свадбеном руху врлина или у срамним дроњцима грехова и страсти.


Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

ключитисѧ (кључитисја) = догодити/десити се

Лука 1, 9

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ:по ѡбычаю свѧщєнничєства ключисѧ ємѹ покадити, вшєдшѹ въ цєрковь Гд҇ню.

ИЗГОВОР:по обичају свјашчен-ничества кључисја јему покадити вшедшу в церков Г(оспо)дњу.

СРПСКИ:да по обичају свештенства паде му у дио да уђе у храм Господњи и кади.


Архива

X