Календар
септембар 26. (Јулијански) / октобар 9. (Грегоријански) 2022.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог апостола и еванђелиста Јована Богослова; Спомен праведног Гедеона; Спомен преподобног оца нашег Нила Калабријског; Спомен светих пет девојака мученица: Текле, Маријамне, Марте, Марије и Енате, убијених од оца њиховог Павла; Спомен свете мученице удовице.
Господе, опрости, нисам Те препознао
У руском филму „Три приче“, екранизоване су три веома поучне приче из духовне литературе. Трећа је настала по беседи архимандрита Павла (Груздева) и говори о чекању Христа. Наиме, Марија, веома побожна жена, држи све постове, чита сва дневна молитвена правила и Свето Писмо, редовно одлази у цркву, исповеда се и причешћује. Једнога дана, након Литургије, Христа ради јуродива, обдарена од Бога даром провиђања људских срца и будућих догађаја, саопштава Марији да ће јој тога дана у госте доћи Господ. То чује и дечак Васја, који живи у стану поред Маријиног, па жури кући да саопшти оцу радосну вест о посети Спаситеља. Филм обилује детаљима и животним моментима који разоткривају срца главних јунака – а кроз њих и наша срца. Марија доноси кући намирнице за ручак којим ће почастити Господа, самозадовољна што Он долази баш њој.
Она живи, као и многи верујући људи, у извесном двоструком односу према Господу: када је у окружењу икона, духовних лица, служби и молитвених правила, она поприма израз велике побожности и моралне подобности, док пред људима који нису по њеној вољи често испољава гнев, нетрпељивост и осуђивање. Припремајући свечану и богату трпезу за Спаситеља, она се радује, али успут виче на децу и пролазнике у дворишту. Побожно закрштава све што чини, упирући поглед у своје бројне иконе на зидовима. Но, када пред њу долазе истинске иконе Божије – људи, невољни, неугледни, потребити, њене љубави понестаје, она остаје затворена у свом свету молитвених правила и закона.
Тако, када јој на врата уплашено залупа дете-бескућник, који бежи од неколицине бесних дечака, она га избацује уз погрдне речи, па га дечаци хватају на степеништу и туку. Из дворишта погрдама тера и неугледног пијанца, који моли за мало хране, делећи му побожне савете како треба да се окрене Богу и Цркви. Како Господ не долази, њу обузима туга, па почиње да чита своје молитвено правило. Напослетку, почиње киша, а Марија у башти види младу жену са бебом, ружећи и њу, док жена седи немо, са ожиљцима на лицу, а још већим на души. Марија увече чита молитвено правило, пред зидом до краја прекривеним иконама, побожно закрштава све делове собе и одлази на починак, разочарана што је Господ није посетио.
Но, код малог Васје, кога је покојна мајка научила вери и љубави Христовој, прича је друкчија. Он брине о оцу, опхрваном тугом и болешћу пијанства. Зачувши да дечаци туку малог бескућника, Васја истрчава и нагони их у бег, а бескућника храни уштипцима и чајем, брише му крв, саосећа са његовим ранама и поклања му своје ципеле. Касније, позива у свој дом и неугледног пијанца, хранећи и њега. Тако Васјина и онако сиротињска трпеза остаје празна, а пијанцу од те слике на лицу заискри суза. У тренуцима самоће, Васја не престаје да са искреном чежњом гледа у икону Спаситеља, молећи Га да посети и њега и његовог „татицу“. Увече, доводи својој кући и несрећну жену са дететом, немајући више ничим да је послужи осим чајем. Из њега исходи детиње невина и пуна љубави исповест о његовим родитељима. Он уступа жени и детету свој кревет, а сам тоне у сан на кухињском прозору.
Ноћу Спаситељ се јавља Марији са иконе говорећи: „Ја сам ти три пута долазио, због твога труда. А ти си Ме три пута отерала.“ На Маријино запрепашћење, Он је подсећа на дечака-бескућника, кога је отерала уз погрдне речи. Њена самоувереност и формална побожност почињу да гасну, у сузама. Господ је подсећа и на други Свој долазак – у лику гладног пијанца, кога је она, такође, ружила и отерала. На Христово питање да ли чита Јеванђеље, она потврђује, а Он је подсећа на Своје јеванђељске речи: „Наг бејах и оденусте Ме, ожеднех и напојисте Ме, огладнех и дадосте Ми да једем.“ Говори јој, затим, да је Његова трећа посета била у лику несрећне жене са дететом, то јест био је то Он са Својом Пречистом Мајком. Марија услед тог спознања доживљава покајање, понављајући: „Господе, опрости мени грешној, нисам Те препознала!“ Господ јој одговара: „А Васја ме је сва три пута примио. Иако си Јеванђеље подробно изучила, и постиш и молитве читаш, немаш од тога никакве користи. Зар ниси прочитала да само троје остаје: вера, нада и љубав – али је од њих ЉУБАВ највећа.“
Нека би нам Господ свима дао да Га препознамо у свакој животној ситуацији, макар и најнезнатнијој, као и у сваком човеку, макар и најнеугледнијем, живећи љубављу, а не правилима, да и наш одговор пред Лицем Његовим једнога дана не би гласио: „Господе, опрости, нисам Те препознао!“
Светогорски Старац Јосиф: Свет је уморан од речи
Најважније призвање данас, најважнија мисија – то нису речи, свет се уморио од речи. Свету је данас потребно да види примере. То управо каже Господ наш: „Ви сте светлост свету, ви сте со земљи… Тако да се светли светлост ваша пред људима.“ То управо говори о томе да треба бити делотворан. Зато што је хришћанство живот у Богу. Светост, то је живи живот. Ето шта је данас потребно. Јер Господ нам говори кроз заповест: „Будите свети као што сам и Ја свет.“ И тако, најважнија мисија данас, то је делотворни живот. Ми нисмо дужни да говоримо, већ да пројављујемо собом истинско хришћанство: истину, добродушност, веру, љубав. Све остало су изговори. Снаге има, зато што то није наша снага. Снага која је у нама, то је Исус Христос. Ако је Он у нама, тада ми можемо све. Зато је потребно уложити напор. Божија благодат постоји у свакоме од нас, она нам се даје на крштењу. Но, да би она дејствовала, ми треба да садејствујемо са њом. Потребан је слободан пристанак личности, напор (залагање, усрдност, ревност) за испуњавање заповести. Марљивост у извршавању заповести, то и јесте делотворно исповедање. Божанска благодат унутар нас руши старога човека и ствара новог. Она нас позива на освећење, обожење.
Ава Јустин Поповић – Где су Срби?(7.5 минута)
Звучни запис са гласом Светог Владике Николаја Велимировића из 1954. године(11 минута)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 62: Матеј 15, 21-28
Вјера жене Хананејке.
21 И изишавши оданде, Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика Му говорећи: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!”
23 А Он јој не одговори ни ријечи. И приступивши, ученици Његови мољаху Га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.”
24 А Он одговарајући рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.”
25 А она, приступивши, поклони Му се говорећи: „Господе, помози ми!”
26 А Он одговарајући рече: „Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.”
27 А она рече: „Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.”
28 Тада одговори Исус и рече јој: „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!” И оздрави кћи њена од онога часа.
Апостол – Зачало 182: 2. Коринћанима 6, 16-18; 7, 1
Нема заједнице између правде и безакоња.
16 И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: „’Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити Мој народ.
17 Зато изиђите из њихове средине и одвојте се’, говори Господ, ’и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити,
18 и бићу вам Отац, и ви ћете бити Моји синови и кћери’, говори Господ Сведржитељ.”
1 Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божијему.
Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
„И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човечији, да сваки који верује у Њега, не погине, него да има живот вечни.“ (Јован 3, 14-15) Вера у Сина Божијег, Који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера. Она је прималац обилне благодати Светог Духа, која увек у срцу пребива, као и сакривених наилазака благодати који се у право време, у часу невоље, шаљу одозго. Вера садржи убеђења која привлаче Божије благовољење и силу одозго. Једно и друго заједно и јесте стицање вечног живота. Док је овај живот целовит, Хришћанин се не колеба, јер се прилепљује за Господа и један је дух са Њим. Господа, пак, ништа не може победити. Због чега се, онда, ипак пада? Због слабљења вере. Слабе хришћанска убеђења, слаби и наравствена енергија. По мери тог ослабљења, благодат се истискује из срца, и рђави позиви подижу главу. У одређени час долази до сагласности са њима и – ето пада. Ти, ипак, будно чувај веру у свој њеној ширини и нећеш пасти. У том смислу свети Јован и говори да рођени од Бога не чини грех (1. Јованова 3, 9)
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
ковъ (ков) = буна, устанак; заседа
Марко 15, 7
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Бѣ жє, нарицаємый Варавва, со скѡвники своими свѧзанъ, ижє въ ковѣ ѹбійство сотвориша.
ИЗГОВОР: Бје же, нарицајеми Варава, со сковники својими свјазан, иже в ковје убијство сотвориша.
СРПСКИ: А бијаше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство.
