Календар

новембар 21. (Јулијански) / децембар 4. (Грегоријански) 2022.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Ваведење Пресвете Богородице; Спомен светог благоверног кнеза Јарополка – Петра Изјаславича.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


свети Лука Војно-Јасеницки: Будите деца Божија и молитве неће бити узалудне

Волите оно што је Господ рекао: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. Зато вам кажем: ‘Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам.’“ На овим речима је засновано уздање ваше, и ви очекујете да се оне одмах испуне. Многи падају духом, ропћу на Бога и чак се одвраћају од Њега ако не добију брзо оно за шта моле. Да би се избегла оваква несрећа, треба схватити шта Христос обећава. Зар у световном животу увек бива да онај ко моли добије и да онај ко тражи проналази, и да се ономе ко куца отвара? Не, чешће се дешава обрнуто. Господ обећава да сваком оном ко упорно куца на врата Његовог милосрђа неће дати земаљска добра, не оно што жели наше тело, већ велике дарове благодати Божије, дарове Светог Духа. Молити у Име Христово се, наравно, може само за оно што Му је угодно, што је свето и непорочно. Двери милосрђа Божијег отварају се само за онога ко на њих куца упорно и снажно. Обратите пажњу на то како је упорно слепац у Јерихону молио Господа за исцељење. Он је викао, преклињао је, а апостоли су му забрањивали да виче да не би узнемиравао Господа, а Господ га је позвао да приђе и вратио му је вид. Сетите се како је упорно паганка Хананејка преклињала Исуса Христа за исцељење њене ђавоимане кћерке. Не уче ли нас ови примери томе како треба да вапијемо ка Богу кад нам је потребна Његова благодат? Истом нас је Господ учио у причи о неправедном судији. Да бисмо у свему добијали заштиту Божију и да би се испуњавале наше молбе, треба да припадамо изабраницима Божијим, треба да испунимо оно што од нас захтева апостол Јаков: “Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, поправите срца ваша, дводушни. Трпите и тугујте и плачите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. Понизите се пред Господом, и уздићи ће вас.“ Веома је дубок узрок због којег Господ оклева да испуни наше молбе, чак и онда кад молимо за дарове Духа Светог. Разлог је што је молитва наше општење са Богом и у овом општењу се тајанствено и неприметно за нас остварује оно о чему говори апостол Јаков: „Приближите се Богу и Он ће се приближити вама.“ Свеци, чије је молбе Бог увек слушао и испуњавао, ову блискост су стварали дугогодишњим постом и молитвом. Мир Божији није брзо и лако силазио у њихова срца. Велика блудница Марија Египћанка је, кад је Бог потресао њену душу ужасом због нечистоте живота који је водила, отишла у дивљу пустињу и тамо је, у непрестаној молитви и посту, стекла потпуни мир и спокој тек по истеку 17 година. Од блуднице је постала велика светица и анђео у телу. Сви знају како је преподобни Серафим Саровски хиљаду дана и хиљаду ноћи стајао на камену, по хладноћи и врелини, под кишом и снегом. И остваривала се у срцима великих праведника невидљива тајна очишћења, њихова срца су постајала храмови Духа Светог. Не личи на упоран подвиг бурна, чак и сузна молитва људи који обично живе без Бога и обраћају Му се са молбом само онда када их изненада задеси несрећа и туга. Они умишљају да је могуће одмах добити оно за шта моле. А колико је таквих из чијих уста тече само горка, одвратна вода: прљаве псовке, клевета, речи ухођења, сплетке – помије теку из њихових уста. И истим овим нечистим устима они творе молитву, беседе са Богом. Човек прво треба да постане достојан помоћи, треба да је заслужи. Тим пре, да бисмо добили од Бога оно за шта молимо, уста треба да буду чиста, из њих не сме да истиче молитва помешана са прљавштином. Усрдно испуњавајте јеванђељске заповести да бисте били чисти, блиски Богу, да бисте били пријатељи Христови, како је Он називао Свете апостоле, да бисте били деца Божија. И тада неће бити узалудна ваша молитва, тада ће Бог испунити сваку вашу молбу, по Својој речи. Амин.

О исповести и покајању

Две госпође су кренуле Старцу Зосиму на исповест. Једна од њих се, при сваком кораку своме, кајала за грехе своје: „Господе мој, колико сам ја грешна! Учинила сам ово и ово, некога сам осудила, опрости ми, Господе.“ И срце њено и ум њен бејаху припали к ногама Господњим. „Опрости ми, Господе, и дај ми снагу да Те више овако не жалостим. Опрости, Господе!“ Кроз мисао њену прошао је сав њен живот, и за све се она кајала, кајала.
Друга госпођа је спокојно корачала и размишљала: „Отићи ћу и исповедићу се Старцу, рећи ћу да сам грешна и сутра ћу се причестити, али дај да сада, док пешачим кроз град, погледам какав бих материјал купила за хаљину мојој кћери, коју боју да изаберем да би се она слагала са лицем мога детета.“ Такве и сличне мисли су опседале ум и срце ове друге госпође.
У келију оца Зосима ушле су заједно. Старец се прво обратио оној првој: „Клекни и одмах ћу ти прочитати разрешење грехова.“ „Али, баћушка, како можете? Па, још вам нисам ништа рекла.“ „Ништа није потребно да ми кажеш. Говорила си ми непрестано све твоје грехе уз пут. Кајала си се док си била на путу, а ја сам све слушао и зато ћу ти одмах прочитати разрешење грехова и дајем ти благослов да се сутра причестиш.“ „А ти“, обратио се Старац другој госпођи, „ти иди и купи материјал за хаљину твојој кћери. Изабери боју и сашиј хаљину како си већ замислила. А када душа твоја дође у стање покајања, онда дођи да се исповедиш. Ја те сада исповедити нећу.“


игуман Сава (Jањић), Високи Дечани: Дечански путокази / 1. део (25 минута)

игуман Сава (Jањић), Високи Дечани: Косовско-метохијски завет / 2. део (35 минута)

Звона Нотер Дама – Бој на Косову (ЦЕО ФИЛМ 2021) (34 минута)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 53: Лука 10, 25-37

Двије највеће заповијести. О милостивом Самарјанину.
25 И гле, законик неки устаде, и кушајући Га, рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?”
26 А Он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27 А он одговарајући рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.”
28 А Он му рече: „Право си одговорио; то чини и живјећеш.”
29 А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?”
30 А Исус одговарајући рече: „Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше, и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31 Случајно, пак, силажаше оним путем неки свештеник, и видјевши га, прође.
32 А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33 А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје, сажали му се.
34 И приступивши, зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу и постара се око њега.
35 И сутрадан полазећи, извади два динара (=2 x сребрник од 3,85г), те даде гостионичару и рече му: ’Побрини се за њега, а што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим.’
36 Шта мислиш, дакле: ’Који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?’”
37 А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”

Апостол – Зачало 224: Ефесцима 4, 1-6

Јединство Духа и вјере у Цркви.
1 Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
2 са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави,
3 старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
4 једно Тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега;
5 један Господ, једна вјера, једно Крштење,
6 један Бог и Отац свију, Који је над свима, кроза све, и у свима нама.


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

Ономе који га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: „Шта је написано у Закону? Како читаш?“ (Лука 10, 26) Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој. Да, пак, не би било недоумица, најбоље је читати Божанско Писмо. Читај са пажњом, расуђивањем, саосећањем, повезујући све са својим животом: оно што се тиче мисли – испуњавај у мислима; што се тиче осећања – осећањима и расположењима, а што се тиче дела – делима. Онај ко слуша реч Божију, сабира светле појмове о свему што је у њему, око њега и изнад њега. Он себи разјашњава обавезе у односима који се јављају у животу, те света правила, као драгоцене бисере, ниже на нит савести која му, затим, тачно и одређено указује како и када поступати на начин који је угодан Господу. Он обуздава и страсти. Јер, читање речи Божије увек на њих делује смирујуће. Ако почнеш да читаш реч Божију, страст ће, ма каква била, почети да бива све слабија и слабија, да би на крају сасвим ишчезла. Ко се богати знањем речи Божије, стиче над собом стуб од облака, који је водио Израиљце у пустињи.


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

кровосмѣшєнїє (кровосмјешеније) = родоскврност, грешно општење са лицем у блиском сродству

1. Коринћанима 5, 1

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: ѿнюдъ слышитсѧ въ вaсъ блужєніє, и таково блужєніє, ѩковожє ни во ѩзыцѣхъ имєнyєтсѧ, ѩкw нѣкоєму имѣти жєну отчую.

ИЗГОВОР: Отњуд слишитсја в вас блуженије, и таково блуженије, јаковоже ни во јазицјех именујетсја, јако њекојему имјети жену отчују.

СРПСКИ: Свуда се чује да је блуд међу вама, и то такав блуд какав се ни међу незнабошцима не помиње: да неко има жену оца свога.


Архива

X