Календар

децембар 12. (Јулијански) / децембар 25. (Грегоријански) 2022.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог оца нашег Спиридона Чудотворца, епископа Тримитунтског; Спомен свете Ирине, кћери светог Спиридона; Спомен светог мученика Разумника (=Синетоса); Спомен светог свештеномученика Александра, епископа Јерусалимскога; Спомен преподобног и богоносног оца нашег Јована, митрополита Зихне; Спомен светог мученика Етерија; Спомен преподобног оца нашег Терапонта Монзенског; Спомен преподобног оца нашег Амоната; Спомен преподобног оца нашег Анта (=Цветка); Спомен свете Ефимијане.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Митрополит Антоније (Блум): Катихизис за будуће мајке

Човеково васпитање започиње од његовог детињства, па чак и пре тога: оно почиње од оног тренутка када се човек зачне у мајчиној утроби. Мислим да би посебно требало говорити о васпитавању родитеља и о начину на који би они постепено требало да упознају своју веру. Духовни живот човека започиње од његовог зачећа. Данас се веома често поставља питање о томе када ембрион постаје човек у пуном смислу те речи. На то ћу одговорити помало оштро, то јест другим питањем: Када је започео човечији живот Сина Божијег Који је постао Син Човечији? Да ли у оном тренутку када је Архангео благовестио Његово рођење Пресветој Дјеви и кад му је Она одговорила: „Ево слушкиње Господње, нека Ми буде по речи твојој“, или можда касније? Да, управо је у оном тренутку када је Мајка Божија примила у Себе Сина Божијег, Који је постао тело, започео Његов живот као човека. Исто се може рећи за свако дете: живот детета започиње од оног тренутка када је оно зачето.
Васцело његово биће, његово постојање, у потпуности је испреплетано са животом његове мајке. Све што се догађа мајци, догађа се и том ембриону, односно, детету које се постепено од њега формира. Због тога би жена, од тренутка када остане бременита (а наравно и пре тога), морала да разуме да ће све што јој се буде догађало одиграти одлучујућу улогу и имати пресудан значај за дете које се у њој зачело. У том смислу и њена људска судбина, и њени односи с мужем и с људима који је окружују, и њена осећања радости, љубави, гнева, зависти и тако даље, морају да се одразе и на детету, јер њих двоје чине једну целину. Због тога је жена дужна да се усрдно потруди на свом духовном животу, како се ниједно грешно осећање или поступак не би пренели на тек зачето биће. Управо зато често саветујем женама: од тренутка кад сазнате да сте бремените, читајте Јеванђеље на нов начин и новим очима, очима мајке која од Христа учи како да буде кћер Бога живога и како да своје дете – већ сада, а посебно у будућности – научи да буде дете у Царству Божијем. Исто тако, саветујем им да продубе свој молитвени живот. Када говорим о молитвеном животу, не кажем да би, као додатак јутарњим или вечерњим молитвама, мати требало да чита већи број акатиста и слично, односно не говорим о молитвословљу (о изговарању молитвених речи), него о молитви у њеној суштини: о стајању пред Богом и о сусрету са Богом. За бремениту жену велики значај имају исповест и причешћивање Светим Тајнама. При том, наравно, не мислим на неку формално-обавезну исповест, него на исповест као постепено очишћење саме себе од свега онога што може да повреди или да оскрнави дете које се зачиње или је зачето. Сматрам да је бременита жена дужна да се често причешћује, али то не би требало да чини чисто механички, зато што је недеља или неки празник. Она је дужна да се причешћује што је могуће чешће, али уз брижљиву припрему, тако да свако њено причешћивање буде свршетак неког, макар и малог дела њеног духовног пута очишћења срца, ума и њеног прошлог живота.

О даровима срца

У причи Виљема О’Хенрија „Поклон мудраца са Истока“ сиромашни и заљубљени пар, Дела и Xим, желе да једно другом дарују за Божић. Немајући новца, Дела одлучује да жртвује оно што је на њој најлепше, продајући своју дугу, бујну косу, како би Xиму купила каиш за његов драгоцени сат. Xим, не знајући за то, даје тај исти сат у залог, желећи да Дели поклони скупоцене укоснице. Њихов божићни сусрет био је заиста потресан – она без косе, он без сата. У први мах чинило се да су њихови поклони сасвим несврховити и промашени. Међутим, одричући се својих материјалних драгоцености, жртвујући део себе и своје везаности за спољашњи, појавни свет, створили су место сусрета за љубав, приносећи тако дарове срца, као што су некада мудраци са Истока приносили злато, миро и тамјан пред тек рођеног Исуса и Лице Љубави.
Као хришћани последњих времена, гледајући све веће хлађење љубави у овом свету, остаје нам једино да и сами будемо као мудраци са Истока, да Господу и својим ближњима свакодневно и свим срцем приносимо своје дарове, златне, драгоцене, миром и љубављу помазане, тамјаном, вером и захвалношћу осењене, како би и нама била дарована благодат гледања у Само Лице Љубави.


Острошки светионик – Отац Арсеније Јовановић и отац Рафаило: Црква и медији (62 минута)

Острошки светионик – Отац Арсеније Јовановић и отац Рафаило Бољевић: Божић и антибожић (78 минута)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 76: Лука 14, 16-24

О почасним мјестима и позивању сиромаха на гозбу
16 А Он му рече: „Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.
17 И у вријеме вечере посла слугу својега да каже званицама: ’Дођите, јер је већ све готово.’
18 И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: ’Купих њиву, и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.’
19 И други рече: ’Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.’
20 И трећи рече: ’Ожених се, и зато не могу доћи.’
21 И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: ’Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље, и хроме, и слијепе.’
22 И рече слуга: ’Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.’
23 И рече господар слуги: ’Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу, да ми се напуни дом.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.’

Апостол – Зачало 250: Колошанима 1, 12-18

Слава Христа као Творца и Главе Тијела – Цркве
12 захваљујући Богу и Оцу, Који нас оспособи за удио у насљедству Светих у свјетлости;
13 Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави Своје,
14 у Коме имамо искупљење, опроштење гријехова;
15 Који је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари,
16 јер Њиме би саздано све што је на Небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били Пријестоли или Господства или Началства или Власти; све је Њиме и за Њега саздано.
17 И Он је прије свега, и све у Њему постоји.
18 И Он је Глава Тијела, Цркве, Који је Почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први.


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

„Много је званих, али је мало изабраних.“ (Лука 12, 24) Звани су сви Хришћани, а изабрани су они који верују и живе хришћански. У прво време Хришћанства ка вери је призивала проповед. Ми смо, међутим, призвани самим рођењем од Хришћана и васпитањем међу њима. И слава Богу! Половину пута, то јест ступање у Хришћанство и укорењење његових начела у срцу од самога детињства, ми прелазимо без труда. Рекло би се да ће утолико бити јача вера и исправнији живот за све будуће време. Тако је и било. Међутим, од пре неког времена почело је код нас да бива друкчије. У школско васпитање су уведена нехришћанска начела која кваре омладину; у друштво су ушли нехришћански обичаји који омладину развраћују по њеном изласку из школе. И није онда чудно што се, по речи Божијој, ионако мали број изабраних, у наше време показује још мањим. Јер већ је и дух времена противхришћански! А шта ће бити даље? Ако се код нас не измени начин васпитања и ако се не измене обичаји у друштву, све више и више ће слабити истинско Хришћанство, и најзад ће сасвим нестати. Остаће само име хришћанско, а духа хришћанског неће бити. Све ће испунити световни дух. Шта да се ради? Треба се молити.


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

купѣль (купјељ/купељ) = купатило, бања

Марко 12, 30

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Єсть жє во Їєр҇лимѣхъ ѻвчаѧ купѣль, ѩже глаголєтсѧ єврєйски Виѳєсда, пѧть притвѡръ имyщи.

ИЗГОВОР: Јест же во Јер(уса)лимјех Овчаја купјељ, јаже глаголетсја јеврејски Витезда, пјат притвор имушчи.

СРПСКИ: А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова.


Архива

X