Календар
децембар 26. 2022. (Јулијански) / јануар 8. (Грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Сабор Пресвете Богородице; Повест o бегству Пречисте Дјеве Богородице с Богомладенцем у Египат; Спомен светог Јосифа, обручника Пресвете Дјеве Богородице; Спомен Јосифа Заручника, Давида цара и Јакова, брата Господња; Спомен преподобног оца нашег Евареста; Спомен светог свештеномученика Јевтимија Исповедника, епископа Сардијског; Спомен преподобног оца нашег Константина Синадског; Спомен преподобног оца нашег Никодима Тисманског; Спомен светог свештеномученика Констанција Руса.
Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2022. године
Порфирије по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Роди нам се Дете, Син нам се даде,
Којему је власт на рамену и Име ће Му бити:
Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира (Исаија 9, 6)
Драга наша децо духовна, радујмо се на овај велики и дивни празник Рођења Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа, Којим се остварило спасење света и човека! Придружимо се Анђелима певајући: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лука 2, 14) Зраци славе Господње су нам открили пећину која је свету постала источник Пута, Истине и Живота! Веселимо се са свеколиком творевином кличући песму нову, јер је Велики и веома Хваљени, над свима Господ, постао малено Дете! Ликујмо и, попут пастирâ у оној светлозарној ноћи, светлијој од дана, пригрлимо Онога Који је савио Небеса у јасле! Празнујмо и, следујући мудрацима са Истока, неустрашиво проповедајмо блистајућу Звезду, Која је одагнала таму смрти и привела нас вечној Светлости и вечноме Смислу! Тајна Божића садржана је у бескрајном смирењу Превечног, Који се родио као Детенце и дозволио да Га додирнемо, а умало, по свезлој замисли Иродовој, и повредимо. Но, не марећи за људске слабости, Син Божји очекује нашу љубав и омогућује нам да Га загрлимо. Тако смо о Божићу позвани да будемо судеоници Његовог одрастања у овоме свету како бисмо узрасли у меру раста пуноће Христове (Ефесцима 4, 13). У овој богочовечанској спрези ми усвајамо јеванђелске врлине, вечне вредности које Син Божји Собом доноси на земљу. Живећи по заповестима Господњим, у окриљу Свете Цркве, ми почињемо да гледамо Његовим очима, дишемо Његовим плућима и мислимо Његовим умом. На тај начин постепено усвајамо ум Христов, јеванђелски етос, вечне вредности, постајући препорођени људи, грађани Царства Небеског и укућани Дома Божјега.
Браћо и сестре, ако се определимо да будемо обликовани Тајном љубави и смирења, пројављеном у Догађају Рођења Христова, преобразиће се и све око нас. Ако нам мерило свих вредности постане Божанско Чедо, Које повијено лежи у јаслама, зачућемо исти онај укрепљујући глас Анђелâ, који је у првој божићној ноћи утешио пастире: „Не бојте се! Јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, Који је Христос Господ.” (Лука 2, 10-12) Oво вечно и непролазно анђелско охрабрење својом благодатном поруком и силом претвара страдални и немирима распарчани свет у место божићног мира и радости. Да би тај даровани нам мир постао делатан у наше време и у нашем животу, ми се за то морамо својски потрудити, морамо га не само прихватити, него и учинити суштинским садржајем нашег живота. Братоубилачки и разорни ратови, који и данас широм планете Земље сеју смрт, показују да прави мир није просто одсуство оружаног сукоба већ плод самопрегорне жртве, коју је међу људима засејао и Својим Очовечењем запечатио Сâм Господ. Мир Божји нам се открива у богочовечанској Личности Христовој, куца на врата наше слободе и позива нас да Га уведемо у своје домове и школе, на своја радна места, у скровишта, ровове, животе. Позива нас да се придружимо свима који са нама деле исти, вечни, свети и непромењиви етос или систем вредности – оно што волимо и што јесмо, оно у што верујемо и што знамо. Тада ћемо и у својим ближњима препознати Богомладенца и моћи да и њих дарујемо златом животне радости, смирном искрене љубави и тамјаном истинског смирења.
Драга децо духовна, Рођење Христово је одувек и од свих поштовано и као породични празник, празник домаћег огњишта и његове топлине. Зато је погрешно да се на Бадње вече, у предвечерје радосног Празника, не дочекује Богомладенац, Који је предвечни Бог и Дете нас ради рођено, у домаћој атмосфери која преко бадњака, расуте сламе и свега осталога подсећа на скромну пећину у којој је Он, Најсмиренији међу смиренима, рођен, повијен и у најобичније јасле положен, и да се уместо тога по улицама и трговима слави на полупагански начин у полупијаној атмосфери. Као што су моћници онога времена прогањали и желели да униште Богомладенца, тако и њихови данашњи наследници дижу глас против породице, утемељене у хришћанским вредностима. Одговор Цркве на ову јавну и трајну агресију не може бити другачији до јеванђелски, апостолски и божићни. То значи да Црква неодступно стоји на својим вечним и непромењивим уверењима, чувајући границе Закона како је благоизволео Бог, не намећући своје вредности никоме, али, истовремено, не одступајући од њих ни за јоту. Ниједну личност под Небеским сводом ми не изводимо на свој, људски суд, нити бацамо духовно камење на оне који не деле нашу веру, али одлучно одбијамо да било чији слободни, али погрешни избор изједначимо са нашом слободом и одговорношћу која је прати. Да би, у дубоко рањеном друштву, деца могла да се одупру поплави позивâ на насиље у школама, на друштвеним мрежама, на стадионима и у спортским халама, треба да буду одгајана у здравом породичном окружењу, обликована љубављу, а не мржњом и агресивношћу. Појаву насилног и деструктивног понашања у нашим школама прате и већ поменута недопустива настојања да се читавом просветном и образовном систему, од вртића до универзитета, наметну учења, идеологије, праксе и обичаји потпуно опречни хришћанском етичком кодексу и богоугодном животу, не само нас православних Срба, него и свих са којима делимо животни простор.
У данима божићне радости, мира и породичне топлине у нашим су молитвама и они међу којима букти ратни огањ, а најпре једноверна браћа и сестре из Украјине и Русије. Са тугом гледамо на ратне сукобе и жртве, у чему, јавно или тајно, учествују разни актери. Последице трагичног братоубилачког руско-украјинског сукоба, подстицаног свакодневно споља, страшне су, а ратни пожар, као никада до сада, прети целом свету. Због тога се са посебно усрдном молитвом обраћамо Богомладенцу Христу, а искреним братским позивом свим непосредним и посредним учесницима рата, да пронађу у себи снаге, како би престало страдање, избеглице се вратиле у своје градове и села, обновили се њихови домови, а мир се вратио у подручја захваћена ратним пожаром.
Од половине ове године и у нашој заветној родној земљи, на Косову и у Метохији, вековни комшилук поставља ултиматуме, провоцира, спроводи терор и непрекидно прети преосталим, незаштићеним Србима прогоном и зулумом, уз злослутно ћутање или, чини нам се, прећутну подршку појединих моћних држава. Подсећамо све надлежне чиниоце на то да и за Србе на Косову и Метохији треба да важе универзална људска права и слободе какве имају Албанци и сви људи на свету. Лична безбедност, сигурност имовине и слобода кретања припадају свима подједнако и као таква морају да буду неприкосновена.
Клањајући се Рождеству Христовом, молимо се да у нама, али и у свима са којима делимо простор и време живота и у свим народима света завладају љубав, разумевање и божићна добра воља и мир који превазилази сваки ум (Филипљанима 4, 7). Празничном радошћу Рождества покретани, са нарочитом архипастирском бригом и одговорношћу поручујемо свим нашим саплеменицима, браћи и сестрама, православним Србима, где год живели, да је Мајка Црква увек уз њих и да их позива да буду будни за слушање и вршење Јеванђеља Христовог, а кроз то приправни да благу вест мира и љубави неућутно објављују сваком човеку и целом свету.
Честитајући вам Божић и Нову 2023. годину доброте Господње, желимо вам свако истинско добро и неотуђиву радост од Богодетета Христа уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди!
пред Божић 2022.
Јер је Он мир наш, Који и једне и друге састави…
…и да помири са Богом и једне и друге (Ефесцима 2, 14… 16)
Драга браћо и сестре,
Ево нам долази радосни дан Христовог Рођења! Ево нам долази Син Божији да нас помири са Богом! Ево долази да нас помири са нама самима! Ево нам долази да нас помири са свима људима! Ево долази да опет помири Небо и земљу! Ево дана кад смо постали чеда Божија. И нисмо више робови, него смо синови наследници Божији кроз Христа. Зато су Му Анђели певали: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.“ (Лука 2, 14) Овим Свети Апостол жели да каже да смо примљени у породицу или у Дом Небеског Оца, ми, који смо, због грехова наших и непослушности, били робови. Били смо, дакле, непријатељи Божији, непријатељи сами себи и непријатељи целоме свету. Начелно, помирење је дело Божије љубави (Јован 3, 16; 2. Коринћанима 5, 18-19). Али то је и наше дело. Јер ту службу помирења примили су од Господа Христа, преко Светих Апостола, и њихови наследници у Цркви, епископи и свештеници, као и верни народ. Стога одбијање помирења значи одбијање спасења. Господ је помирио земљу са Небом, срушивши сваки раздвајајући зид укинувши сваку разлику и учинивши све људе браћом. То је Он једанпут учинио како нико то није учинио, нити ће учинити. Зато и Црква овога дана поје: „Ходите да се радујемо у Господу, као што нам говори данашња тајна: сруши се раздвајајући зид.“ Отуда је наша свакодневна обавеза, драга браћо и сестре, да будемо миротворци, јер ћемо се само тако назвати синови Божији (Матеј 5, 9). А и опомена Светог Апостола Павла: „Уместо Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: молимо у Име Христово – помирите се са Богом.“ (2. Коринћанима 5, 20) Нама је Господ у Његовој Светој Цркви, дао сва потребна средства за остварење помирења.
Слика помирења са Богом и ближњима јесте помирење са самим собом, то јест да човек буде помирен са својом савешћу, или да има унутрашњи мир. Али и да не остане само на томе, него да се труди да чини добро и одбаци зло и грех (Јаковљева 4, 17). Ево савета Светог Јована Златоуста: „…немојмо долазити у Цркву ради суда и осуде, него ради очишћења душе и освећења, ради врлине, ради помирења са Богом, ради непоколебивог мира, ради темеља безбројних добара, да бисмо сами себе осветили и утврдили нашег ближњег.“ Један древни хришћански спис вели: „Не прави раздор, и мири оне који се свађају!“
Драга наша децо духовна, данас је свету потребнији мир него икада. Зато се помолимо Богомладенцу, Господу Миротворцу, да нам пошаље вишњи мир ради спасења наших душа, као и мир целоме свету. Да престане братоубилачки рат међу православним народима и усели се међу њих мир Божији који превазилази сваки ум (Филипљанима 4, 7). Да и нама каже као Својим Светим Апостолима: „Мир вам остављам, мир Свој дајем вам.“ (Јован 14, 27). Нека се Његов мир усели на наше Косово и Метохију. Нека се усели у срца ваша, у домове и породице ваше. Нека Његова љубав победи сваку мржњу. Јер ко има мржњу, нема љубави. Међутим, свакодневно видимо да има оних који не желе мир. Зато се држимо речи Апостола незнабожаца: „Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима.“ (Римљанима 12, 18). Јер ћемо тако показати нашу љубав која доноси мир и радост, плодове Духа Светога (Галатима 5, 22).
Неизмерно се захваљујемо свима који су приложили нашој Епархији, манастиру, црквама, и свакоме коме је била потребна помоћ, а особито својима по вери (Галатима 6, 10). Из дубине душе и срца све Вас очински поздрављамо радосним речима: МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА 2023 ГОДИНА СПАСЕЊА!
Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом, Епископ Канадски Митрофан
отац Рафаило Бољевић – Долази човјек и каже: „Гладан сам“, а пуши, пијан је, прљав је, смрди … пјевачице нас забављају на славама (9 минута)
Слава или крканлук? (21 минута)
„Три приче“ 5. део: Грешке Неофита – Велики пост (62 минуте)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 3: Матеј 2, 13-23
Бјекство Исусово у Египат. Ирод убија витлејемску дјецу. Исусов повратак из Египта у Назарет.
13 А кад они отидоше, а то Анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: „Устани, узми Дијете и Матер Његову, па бјежи у Египат, и буди ондје, док ти не кажем; јер ће Ирод тражити Дијете да Га погуби.”
14 И он, уставши, узе Дијете и Матер Његову ноћу и отиде у Египат.
15 И би тамо до смрти Иродове – да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: „Из Египта дозвах Сина Својега.”
16 Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла, те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18 „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много; Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.”
19 А по смрти Иродовој, гле, Анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту
20 и рече: „Устани, узми Дијете и Матер Његову, и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу Дјетета.”
21 А он, уставши, узе Дијете и Матер Његову и дође у земљу Израиљеву.
22 Али, чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23 И дошавши, настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци: да ће се Назарећанин назвати.
Апостол – Зачало 200: Галатима 1, 11-19
Поздрав. Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.
1 Павле, апостол, не од људи, ни преко човјека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, Који Га васкрсе из мртвих,
2 и сва браћа која су са мном, Црквама Галатије:
3 благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа,
4 Који даде Себе за гријехе наше да избави нас од садашњега вијека злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5 Којему слава у вијекове вијекова. Амин.
6 Чудим се да се од Онога Који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље,
7 које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу Јеванђеље Христово.
8 Али ако вам и ми или Анђео с Неба проповиједа јеванђеље друкчије него што вам проповиједасмо, анатема (=проклет) да буде!
9 Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповиједа јеванђеље друкчије него што примисте, анатема (=проклет) да буде!
10 Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.
11 А дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12 нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14 и напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15 А када благоволи Бог, Који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу Својом,
16 да објави Сина Својега у мени, да Га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17 нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18 А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 А другога од апостола не видјех, осим Јакова, брата Господњега.
Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, Света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. А да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и узвишује дух, указујући му на мисли достојне празника: „Христос се рађа, славите“, и остало. Славите Христа, и славите Га тако да се славословљем услади душа и срце, те загуши привлачност сваког небогоугодног дела и посла, које обећава некакву утеху.
Славити Христа не значи да треба да му састављамо дуге похвалне песме, него да, помишљајући и слушајући о Његовом Рођењу, једноставно из дубине душе ускликнемо: „Слава Теби Господе што си се родио!“ И то је довољно. То ће бити тиха песма срца која ће проћи Небеса и доћи до самога Бога. Разјаснимо сами себи шта је за нас учинио Господ и увидећемо колико ће бити природан такав усклик. Да би нам то било лакше, навешћемо следеће случајеве. Закључаноме у тамници и окованоме цар је обећао слободу. Заточеник чека дан, чека и други, месец, године… и не види да се обећање испуњава. Ипак, он не губи наду, верујући царевој речи. Најзад, појављују се знаци који наговештавају скоро испуњење наде. Његова пажња се напреже. Он чује жагор оних који се приближавају весело разговарајући. Ево, најзад, спадају катанци и улази Избавитељ… „Слава Теби, Господе!“, лако се из уста заточеника отима узвик. „Дошао је крај моме заточеништву! Ускоро ћу видети светлост Божију!“ Други случај: болесник, покривен ранама и раслабљен целим телом, беше испробао све лекарије и променио многе лекаре. Његово трпљење је на измаку и готово је доспео у очајничку малодушност. Ипак му говоре: „Постоји још један веома искусан Лекар Који све лечи, чак и твоју болест. Ми смо Га замолили и Он је обећао да ће доћи.“ Болесник поверова, понада се и поче да чека Обећаног… Пролази један час, други – неспокојство поново почиње да мучи његову душу… Тек предвече неко је дошао… долази, приближава се… отварају се врата и Многоочекивани улази… „Слава Теби, Господе!“, кличе болесник. Ево и још једног случаја: подигла се страшна олуја, мрак је покрио лице земље, гром из основе тресе гору и муње цепају небо од краја до краја. Због тога су сви у страху. Једном речју, настао је крај света. Међутим, када претња прође и небо се разведри, свако са олакшањем уздахује: „Слава Теби, Господе!“
Доведите ове случајеве у везу са собом и видећете да се у њима састоји читава наша историја. Страшна олуја „гнева“ Божијег надвила се над нама. Међутим, дошао је Господ Помиритељ и разагнао олују. Ми смо били покривени ранама грехова и страсти. Међутим, дошао је Лекар душа и исцелио нас. Били смо у оковима ропства, али је дошао Ослободитељ и раскинуо наше узе. Привијте све то к своме срцу и осетите свим својим бићем. Тада нећете моћи да се уздржите, већ ћете узвикнути: „Слава Теби, Господе, што си се родио!“
Не трудим се да вам речима објасним такву радост: то није доступно речима. Дело које је извршио рођени Господ тиче се сваког од нас. Они који ступају у општење са Њим, примају слободу, исцељење, мир. Они стичу све то и осећају сладост свега тога. Онима који су све то искусили не треба говорити: „Радујте се“, зато што они не могу, а да се не радују. Онима, пак, који то нису искусили, зашто и говорити: „Радујте се“, кад не могу да се радују. Онај ко је везан по рукама и ногама неће се обрадовати, ма колико му говорио: „Радуј се избављењу.“ Одакле ће доћи исцељење покривеном ранама грехова? Како ће уздахнути са олакшањем онај који је уплашен страхотом „гнева“ Божијег? Таквима је једино могуће рећи: „Дођите ка повитоме Младенцу Који лежи у јаслама и од Њега тражите избављење од свих зала која су вас задесила. Јер тај Младенац јесте Христос, Спаситељ света.“
Желели бисмо да видимо да се сви радују овом радошћу и да не желе да знају за друге радости. Међутим, нису сви који воде порекло од Израиља Израиљци. Отпочеће се сада са пустим увесељавањем, лудовањем које распаљује похоту. Доћи ће до помодарства, игранки, маскарада. Онима који то воле не вреди говорити: „Укротите се“, будући да затварају своје уши и не слушају. Они светле дане празника проводе тако да милостивог Господа доводе дотле да своје очи одвраћа од нас и да каже: „Одвратност су Мени ваши празници!“ И заиста, многа наша весеља у друштву су многобожачка одвратност: једна су директно прихваћена из многобожачког света, а друга, премда каснија, обилују многобожачким духом. И као да се она нарочито измишљају у већем броју у дане Божића и Пасхе. Заносећи се њима, ми дајемо кнезу света, своме мучитељу и Божијем противнику, повод да каже Богу: „Шта си ми нашкодио Својим Рођењем и Васкрсењем? Ето, сви к мени иду!“ Зато, нека се чешће понављају у дубинама нашег срца речи 50. псалма: „…да се оправдаш у речима својим и победиш када ти суде…“
Нас заводи просвећена Европа. Да, тамо су прво обновљене многобожачке одвратности које су већ биле изгнане из света. Одатле су оне већ прешле и још прелазе к нама. Удахнувши у себе тај адски задах, ми се заносимо као да смо поремећени и као да нисмо при себи. Међутим, сетимо се дванаесте године. Зашто су нам тада долазили Французи? Бог их је послао да истребе зло које смо од њих преузели. Тада се Русија покајала и Бог је помиловао. Сада смо, чини се, већ почели да заборављамо поуку. Ако се отрезнимо, наравно, неће бити ништа. Али, ако не, може бити да ће Господ поново да пошаље на нас наше учитеље како би нас научили памети и управили на исправан пут. Такав је закон правде Божије: лечити од греха оним чиме смо били заведени на грех. То нису празне речи, него дело које је потврђено гласом Цркве. Знајте православни да се Бог не да обмањивати. Знајући то, веселите се и радујте се са страхом у ове дане. Осветите светли празник светлим делима, знањима и весељима како би сви који нас гледају, рекли: „Код њих је светковина, а не некакво лудо игралиште нечастиваца и развратника који не знају за Бога.“
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
лєсть (лест) = превара; лукавство; обмана, заблуда
Матеј 13, 22
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: А сѣѧнное въ тернїи, се єсть слышай слово, и печаль вѣка сегѡ и лесть богатства подавлѧетъ слово, и без плода бываетъ.
ИЗГОВОР: А сјејанноје в терниј, се јест слишај слово, и печал вјека сего и лест богатства подављајет слово, и без плода бивајет.
СРПСКИ: А посијано у трњу: то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и пријевара богатства загуше ријеч и без рода остане.
