Календар
јануар 30. (Јулијански) / фебруар 12. (Грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Сабор светих отаца наших, великих три jepapxa и васељенских учитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована 3лaтoустa; Житије светог и богоносног оца нашег Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске; Спомен светог свештеномученика Иполита Римског и Кенсорина, Савина и Хрисије Девице и осталих 20. мученика пострадалих с њим; Спомен светог мученика Теофила Новог; Спомен светог Петра, цара бугарског; Страдање светог новомученика Теодора; Спомен светих мученика Филика, Максима, Херкулина, Венерија, Стиракина, Мине, Комода, Јерме, Мавра, Јевсевија, Рустина, Моногреја, Амандина, Олимпија, Кипра, Теодора, Тривуна, Максима презвитера, Архелаја ђакона и Кирина епископа; Спомен проналаска чудотворне иконе Пресвете Богородице „Великоблагодатне“; Спомен преподобног Зинона.
Епископ Григорије: О блудном сину
Кад би се изгубиле све књиге написане о томе шта је говорио и чинио Господ, а да је сачувана само ова једна прича о блудном сину, ми бисмо имали цијелу поруку Светог Јеванђеља, јер ту је садржана тајна покајања, а опет то је и тајна спасења. Блудни син је напустио очев дом, отишао је, како каже Свето Писмо – у земљу далеку, а у Светом Писму је свака ријеч значајна и ниједна није празна. То кад кажемо: у земљу далеку, уопште не мора да значи да су раздаљине биле велике. Него је отишао из дома очевог, као што увијек кад одемо од нашег Господа, Сина Божијег, а тиме и од Оца Небеског, одмах смо отишли далеко и предалеко. Како је говорио наш владика Николај – отишли смо да тражимо храну на њивама глади. Отишао је, дакле, у земљу далеку, и живећи распусно, потрошио је сво очево имање, а онда се нашао у биједи и сиромаштву. Али није био толико у биједи и сиромаштву немајући више земаљског блага, него што његово биће више није било целовито, већ распарчано, исцепкано. Такво биће се раздјељује на стотине и хиљаде дијелова и тиме постаје неспособно да воли и да буде вољено, стално тежећи да се нахрани храном која није исцјелитељна, која није она која обједињује дијелове људског бића, него их још више разједињује. За сваки гријех, за сваку болест постоји лијек, а он се зове покајање. Покајање је повратак у целовитост бића. Повратак, или још боље речено, преумљење. Преумљење значи промјену. Тај блудни син нам је брат, јер смо и ми врло често блудни синови и често имамо у својој грехопадној природи тежњу да одемо из дома очевог у земљу далеку. Много је битан тренутак у коме заблудјели син каже: „ВРАТИЋУ СЕ ОЦУ СВОМЕ.“ Све друго што се послије догађало било је само слијед успостављања и повратка у целовитост,у личносност. А тренутак спасења је кад отац излази пред њега и, грлећи га, каже ону дивну ријеч, наређујући да направе велику гозбу. Али спасење је почело оног тренутка кад је син изговорио ту ријеч: „ВРАТИЋУ СЕ ОЦУ СВОМЕ.“ Тако и наше спасење не почиње онога часа када дође Господ и загрли нас и каже ону дивну божанствену ријеч: „Дођи у радост Господа свога“, него наше спасење почиње већ овдје и сада нашим покајањем, нашим опредјељењем, нашом чежњом да се вратимо и да живимо у дому Оца свога. Нама хришћанима дата је велика слава, дато нам је велико богатство, изливена је на нас неизмјерна милост Божија, а на нама је да учествујемо на такав начин да увијек и изнова говоримо: „Господе, спаси ме!“ Вјерујући у Свето Јеванђеље, научени Светим Јеванђељем, надахнути животом у Цркви Божијој, ми ћемо увијек знати да Господар дома коме ми идемо није онај који нам суди, него Онај Који нас чека, Онај Који се радује нашем повратку, Онај Који нам суди по милости, по благодати. Али да би нам судио по милости, потребно је ваистину рећи оно што је рекао блудни син: „ВРАТИЋУ СЕ ОЦУ СВОМЕ.“ Све вас позивам оном страшном, али спасоносном и дивном ријечју чудесног пророка Божијег Јована Крститеља, који каже: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ Заиста, приближило нам се Царство Небеско, а ми се покајањем приближавамо њему. За све то блудни син нам је примјер и велика нада, велико окрепљење, велико ослобођење. Ма шта да смо сагријешили, ма ко да смо, треба да знамо и да вјерујемо да нема гријеха који превазилази милост Божију. Као што ни отац у Светом Писму није ишао за својим блудним сином и говорио му: „Што ти трошиш, што си такав, што си овакав“, него је само волио свог сина. И та његова љубав је сина и спасила.
Сретење Господње
Навршава се 40 дана од Рођења Христовог, када је Богородица однела Богомладенца у Јерусалимски храм да Га, по Закону, посвети Богу и себе очисти. Иако то Господу није било потребно, поштовао је Закон дат Мојсију. У Храму их је дочекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, поставивши Марију на место за девојке. Дошли су и старац Симеон и пророчица Ана. Симеон, један од седамдесеторице преводилаца Светог Писма, будући затечен речима пророка Исаије да ће девојка родити Сина, променио је реч девојка у: жена. Јавио му се Анђео и наложио да врати првобитно написано, а објавио му да неће окусити смрти, док не буде видео Спаситеља. Симеон је заиста у дубокој старости дочекао сусрет – сретење – са Богомладенцем Христом и, држећи Га у наручју и гледајући у Његове очи, рекао: „Сада отпушташ у миру слугу Свога, Владико, по речи Твојој, јер видеше очи моје Спасење Твоје.“ У песми „Ниње отпушчајеши“ (=Сада отпушташ), коју певају хорови и чије се речи помињу на вечерњој служби, гласови се успињу, пројављујући тиме успон душе Светог Симеона Богопримца у Горњи Јерусалим. Овај празник нас подсећа да је наше назначење да будемо Богопримци и Богоносци, да нећемо окусити смрт ако примамо Христа, Тело и Крв Његову, те да је пут у Небески Јерусалим и сретење са Господом оно за шта се припремамо у овом кратком прелету између рођења и кончине.
отац Рафаило Бољевић – Фарисеј (120 минута)
Читање из Светог Писма
Литургија «Недеља о блудном сину» – Зачало 79: Лука 15, 11-32
Прича о блудноме сину.
11 И рече: „Човјек неки имађаше два сина,
12 и рече млађи од њих оцу: ’Оче, дај ми дио имања што припада мени.’ И он им подијели имање.
13 И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14 А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.
15 И отишавши, приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17 А кад дође себи, рече: ’Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!
18 Уставши, отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: ’Оче, сагријеших Небу и теби,
19 и више нисам достојан назвати се сином твојим; прими ме као једнога од најамника својих.’’
20 И уставши, отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши, загрли га и пољуби.
21 А син му рече: ’Оче, сагријеших Небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.’
22 А отац рече слугама својим: ’Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 И доведите теле угојено, те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.’ И стадоше се веселити.
25 А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.
26 И дозвавши једнога од слугу, питаше: ’Шта је то?’
27 А он му рече: ’Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.’
28 А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29 А он одговарајући рече оцу: ’Ето, служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30 А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.’
31 А он му рече: ’Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
32 Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.’”
Апостол «Недеља о блудном сину» – Зачало 135: 1. Коринћанима 6, 12-20
О односу према тијелу.
12 Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.
13 Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд, него за Господа, и Господ за тијело.
14 А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом Својом.
15 Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако!
16 Или не знате, да ко се са блудницом свеже, једно је тијело с њом? Јер је речено: „Биће двоје једно тијело.”
17 А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме.
18 Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи, своме тијелу гријеши.
19 Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа, Који је у вама, Којега имате од Бога, и нисте своји?
20 Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.
Литургија «Света Три Јерарха» – Зачало 11: Матеј 5, 14-19
О достојанству апостола.
14 Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15 Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд, него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.
16 Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега Који је на Небесима.
17 Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем, него да испуним.
18 Јер заиста вам кажем: ’Док не прође Небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона, док се све не збуде.’
19 Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству Небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству Небескоме.
Апостол «Света Три Јерарха» – Зачало 334: Јеврејима 13, 7-16
Сјећати се својих учитеља у Христу и чувати се туђе науке.
7 Сјећајте се својих старјешина који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.
8 Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове.
9 Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу, а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали.
10 Ми имамо жртвеник од којега немају права да једу они који служе скинији (=шатору).
11 Јер тјелеса оних животиња, чију крв за гријехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта.
12 Зато и Исус, да би осветио народ крвљу Својом, пострада изван града.
13 Дакле, изиђимо к Њему изван станишта поругу Његову носећи,
14 јер овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.
15 Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које исповиједају Име Његово.
16 А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
О чему нам све не говори Недеља о блудном сину? Говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца Небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе, и о богатом наслеђу који човек има без обзира на своју непокорност, о непромишљеном траћењу тог богатства на свакакве непотребности, и о крајњем осиромашењу као последици тога траћења. Она говори и о томе како човек, освестивши се и дошавши к себи, промисливши и решивши да се врати многомилостивоме Оцу, са љубављу бива примљен и враћен у своје првобитно стање. И ко неће овде за себе наћи благу и корисну поуку? Ако се налазиш у Очевом дому, не жури напоље на слободу. Јер видиш како се завршио такав покушај?! Ако си, пак, отишао и проћердао иметак, онда се брзо заустави. Ако си све утраћио и упао у крајњу беду, брзо се реши и – врати се. Јер тамо те очекује свака снисходљивост, ранија љубав и обиље. И овај последњи корак се показује као најнужнији. О томе није потребно опширно говорити. Освести се, реши да се вратиш, устани и пожури ка Оцу. Његово наручје те чека отворено, готово да те прими.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
ловъ (лов) = замка, клопка; лов
Римљанима 11, 9
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И҆ Дв҃дъ глаго́летъ: Да бѹ́детъ трапе́за и҆́хъ въ сѣ́ть и҆ въ ло́въ, и҆ въ собла́знъ и҆ въ воздаѧ́нїе и҆̀мъ:
ИЗГОВОР: И Д(а)в(и)д глаголет: Да будет трапеза их в сјет и в лов, и в соблазн и в воздајаније им:
СРПСКИ: И Давид говори: Нека им буде трпеза њихова замка и клопка, и саблазан и одмазда;
