Календар

фебруар 20. (Јулијански) / март 4. (Грегоријански) 2023.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог оца нашег Лава Чудотворца, епископа Катанског; Страдање светог свештеномученика Садока, епископа Персијског, и са њим сто двадесет и осам мученика; Спомен преподобног оца нашег Висариона; Спомен светог оца нашег Агатона, папе Римског; Спомен преподобног оца нашег Корнилија Псковског; Спомен преподобног оца нашег Плотина; Спомен светих мученика Дидима, Немесија и Потамија.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Отац Серафим Роуз: Живети православним погледом на свет

Православље је живот. Ако не живимо Православљем, ми једноставно нисмо православни, без обзира која је наша званична вера. Али живот је у нашем савременом свету постао веома извештачен, веома несигуран, збуњујући. Ни ми не можемо да избегнемо његов утицај. Како је могуће за нас православне хришћане да живимо животом – не од овога света – у овим страшним временима? Није претеривање рећи да је, чак и са становишта нормалног живота од пре 50 година, данашњи живот постао извитоперен. Основне вредности и начела понашања су преврнути наопачке. Размажени нараштаји желе да остваре сопствену срећу одмах. Родитељи удовољавају дечијим хировима. Касније та деца одрастају у људе који замењују своје играчке и игре из детињства забавама за одрасле. Живот постаје непрестано трагање за „забавом“. У дому телевизија често постаје тајни управитељ домаћинства. Она диктира модерне вредности, мишљења и укусе. У различитим облицима, свим овим се преноси иста порука: живите за садашњост, уживајте, лако ћемо!

Потребно је да увидимо на који начин да се смиримо да бисмо данас опстали као православни хришћани. Не смемо се вештачки оградити од стварности данашњег света. Превасходно, морамо научити да користимо оно најбоље што свет може да понуди. А све што је добро у свету, ако смо само довољно трезвени да то увидимо, указује на Бога. Превише људи греши ограничавајући Православље на црквена богослужења, одређена правила и повремено читање духовних књига. Истинско Православље захтева преданост у сваком виду нашег живота. Бити православан у свако време, свакога дана, у свакој животној околности – или не бити православан уопште. Дакле, морамо развити православни поглед на свет и живети њиме. Први начин на који можемо развити и одржати овај православни поглед на свет је да будемо у непрекидном додиру са изворима хришћанске хране, са свим оним што нам Црква даје за наше просвећење и спасење. То су црквена богослужења и Свете Тајне, Свето Писмо, житија Светих и списи Светих Отаца. А да би нам заиста били од користи, морамо имати исправан став према њима. Не можемо их користити да бисмо само стекли знање ума или да бисмо испунили верску дужност. Они морају додирнути наше животе и променити их. Наше православно образовање ће нам дати осећај за оно што је уистину хришћанско. Оно се мора дотаћи наших срца и бити у стању да додирне и срца других. Морамо имати нормалан, темељит став, који није превише узвишен и у облацима. Наш став не може бити саможив; никада не смемо бити задовољни само зато што смо православни, већ морамо додирнути својом хришћанском љубављу и разумевањем друге истинске тражитеље Бога. У супротном смо со која је обљутавила.

Одређена окорелост срца се увукла у данашњи православни живот. Пречесто, уместо љубави и опроштаја, наилази се на неповерење, критику и осуду. Без претеране наивности, као хришћани морамо имати љубави и бити отворени. Били бисмо спорији на осуду када бисмо имали мало смирења у сагледавању себе самих. Морамо се више усредсредити на једино потребно: Христа и спасење наших душа. Спољашње чланство у Православној Цркви није довољно. Према речима оца Георгија Калциа, православног свештеника у тамници иза Гвоздене завесе, „саградимо цркве својом вером, храмове које никаква људска сила не може да сруши, Цркву чији је темељ Христос“. Ово је могуће само ако имамо смелости да будемо другачији од света који нас окружује, ако развијемо и хранимо православни поглед на свет, прожет живим, уравнотеженим ставом, љубављу и опраштањем, а не саможивошћу. Потребно је да чувамо нашу безазленост и дух „не од овога света“. Тада, упркос сопственој огреховљености и слабости, наша вера ће опстати у предстојећим саблазнима. Биће извор надахнућа и спасења за оне који ће још увек тражити Христа у бродолому човечанства, који је већ почео.

Патријарх Павле: Медицина о посту

Лакшим болесницима, а поготово здравим људима, у данашње време није тешко држати пост, поред толико разних, калоричних и укусних јела која у старини нису постојала, мноштва разног воћа и поврћа. Поготово пост на уљу, кад се све више препоручује употреба масти биљног порекла, уља, на рачун чврстих, животињског порекла, које садрже више холестерина, те убрзавају склеротичне промене организма; и кад се зна да су многе болести срца, јетре и разни артритиси – последица сувише обилне, гурманске исхране. И данас је потпуно у важности закључак до кога је дошао у давнини познати римски говорник Цицерон: „Више је погинуло људи од прождрљивости него од мача.“ Са становишта савременог медицинско-хигијенског схватања, уздржавање и пост нису штетни, него баш корисни за живот и здравље људи.

Говорећи о посту, доктор Стеван Иванић овако се изражава: „У посту православних не узима се храна животињског порекла. Пост има хигијенског значаја, јер омогућава одмор органима за варење и унутрашњим органима у којима се дешава размена материја. Пост је потребан прехрањенима, гојазнима, као и у неким болестима унутрашњих органа (бубрега, јетре, шећерна болест, костобоља). Од месне хране нагомилавају се у организму и отровне материје. Постом се очисти тело од тих отрова.“

Доктор Риста Гостушки тврди: „Месо надражује нерве, млеко и биљна храна их умирују и стишавају.“

Исто вели и доктор Жил Гранд: „Док масти и угљени хидрати у телу потпуно сагоре, вишак животињске беланчевине, при сагоревању у нашем телу оставља шљаку, мокраћевину и мокраћну киселину, а јетра и бубрези имају много посла да је одстране. Гихт и ишијас, али и реуматизам, често су последица претераног уживања меса.“


Епископ Иларион – Пост као начин живота (Врлинослов) (53 минута)

Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 5: Јован 1, 43-51

Први ученици Исусови.
43 Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за Мном!”
44 А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо Онога за Кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, из Назарета.”
46 И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!”
47 А Исус видје Натанаила гдје долази к Њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.”
48 Рече Му Натанаило: „Откуда ме познајеш?” Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.”
49 Одговори Натанаило и рече Му: „Рави (=Учитељу), Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.”
50 Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом вјерујеш? Видјећеш више од овога.”
51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: ’Од сада ћете видјети Небо отворено и Анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.’”

Апостол – Зачало 329: Јеврејима 11, 24-26 и 32-40; 12, 1-2

Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.
24 Вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове;
25 и више вољаше да страда са народом Божијим, него да има привремену насладу гријеха,
26 сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.

32 И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама, и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

Трпјети и истрајати гледајући на Начелника и Савршитеља вјере, Исуса.
1 Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји,
2 гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере, Који умјесто предстојеће Му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране Пријестола Божијега.


Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Православље. Не заборави праведну реч коју си рекао Господу, обнављајући са Њим завет нарушен са твоје стране рђавом савешћу. Сети се како и због чега си га нарушио и старај се да избегнеш нове неверности. Није славна лепа реч – славна је верност. Зар није славно бити у завету са царем? Колико је, тек, славно бити у завету са Царем царева! Али та ће се слава обратити у твоју срамоту уколико не будеш веран завету. Колико је, од настанка света, великих људи прослављено! И сви су они прослављени за верност у којој су истрајали, не гледајући на велике невоље и жалости које су имали због ње… „а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским… Зато и ми, имајући толики облак сведока, са трпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере.“ (Јеврејима 11, 36-38; 12, 1-2).


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

– ложє (ложе) = постеља; брачна неупрљана постеља, необесвећена; затруднети

Лука 11, 7

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И той извнѹтрь ѿвѣщавъ речетъ: ’Не твори ми трѹды: ѹже двєри затворены сѹть, и дѣти моѧ со мною на ложи сѹть: (и) не могѹ воставъ дати тебѣ.’
ИЗГОВОР: И тој извнутр отвјешчав речет: ’Не твори ми труди: уже двери затворени сут, и дјети моја со мноју на ложи сут: (и) не могу востав дати тебје.’
СРПСКИ: А он изнутра одговарајући да рече: ’Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам.’


Архива

X