Календар
март 20. (јулијански) / април 2. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање преподобних отаца наших Јована, Сергија, Патрикија и других преподобних у обитељи Светог Саве од Арапа побијених; Спомен свете мученице Фотине, Самарјанке, и оних с њом; Спомен светих мученица Анатолије, Фоте, Фотиде, Параскеве и Киријакије; Спомен светих мученика Виктора (=Фотина) и Јосије, синова свете Фотине; Спомен светог мученика Севастијана кнеза; Спомен светих седам жена мученица Александре, Клавдије, Ефрасије, Матроне, Јулијаније, Ефимије и Теодоре; Страдање светог новомученика Мирона Крићанина; Спомен преподобног оца нашег Ефросина Синозерског; Спомен светог мученика Родиона; Спомен светог мученика Емануила; Спомен светог мученика Акиле епарха; Спомен преподобног оца нашег Никите Исповедника, епископа Аполонијадског; Спомен светог мученика Лолиона.
Свети Јован Шангајски: За шта се Исус молио у Гетсиманском врту
Знајући све што се мора збити, Он је почео да се жалости, ужасава и тугује, и рекао је онима који су били с Њим: „Жалосна је душа Моја до смрти, останите овде и бдијте са Мном.“ И отишавши мало даље, пао је лицем Својим на земљу и молио се. Молитвена напрегнутост Исусова достигла је највиши степен – облио Га је крвави зној који је капао на земљу.
Господ Исус Христос је био Богочовек. У складу с две природе, Господ је имао и две воље. Као Бог, Господ Исус Христос је био једносуштан Богу Оцу, и имао је са Њим и са Светим Духом једну вољу. Али као савршени човек, Који се састојао од душе и тела, Господ је имао и људска осећања и вољу. Људска воља Његова у потпуности се потчињавала Божанској. Требало је обавити дело ни са чим упоредиво, пред којим ће задрхтати чак и безосећајна, душе лишена природа. Требало је човека искупити од греха и смрти, васпоставити јединство човека са Богом. Требало је да безгрешни Спаситељ узме сав људски грех, да би Он, не имајући личних грехова, осетио тежину греха целог човечанства и тако узјадиковао због њега како може само савршена светост која јасно осећа чак и најмање одступање од заповести и воље Божије. Требало је да Онај у Коме је ипостасно било сједињено Божанство и човечанство, Својим светим, безгрешним човечанством окуси сав ужас удаљавања човека од његовог Творца, раскида греховног рода људског са извором светости и светлости – Богом. У том моменту морала се лично пројавити дубина пада човечанства, јер ће човек, који није у рају хтео да се покорава Богу и који је послушао онога који је Бога клеветао – ђавола, сада устати на свога Божанственог Спаситеља, оклеветаће Га, и прогласивши Га недостојним да живи на земљи, обесиће Га на дрво између земље и Неба. Требало је да безгрешни Праведник, одбачен од грешног света, за који је и од кога је страдао, опрости човечанству тај злочин и обрати се Небеском Оцу с молитвом да и Божанствена Правда опрости човечанству, које је заслепео ђаво, то одбацивање сопственог Творца и Спаситеља. Таква света молитва није могла не бити услишена, таква сила љубави морала је сјединити извор љубави – Бога, с онима који макар сада могу да осете ту љубав и, схвативши колико су се до сада људски путеви удаљили од путева Божијих, снажно и одлучно реше да се кроз Спаситеља, Који је на Себе примио људску природу, врате Богу Оцу. Сви, пак, који се не одврате од Оног Који их призива, озарени светлошћу љубави Богочовекове, осетиће своју удаљеност од Творца Који их воли и пожелеће да се сједине са Њим.
Пред погледом Богочовековим откривено је било све што треба да се збуде. Па ипак, та жртва неће бити спасоносна ако Он буде осећао само Своја лична страдања – Он мора бити рањен оним греховним ранама од којих страда човечанство. Сви греси, почев од Адамовог преступа до оних који ће се збивати онда кад загрми и последња труба – сви велики и мали греси људски јавили су се пред Његовим духовним погледом. Као Богу, Њему су они свагда били познати – „Све је пред Њим откривено“ – али сада сву тежину и мрскост њихову осећа и Његова људска природа. „Долази час и већ је настао…“ (Јован 16, 31) … ниоткуда помоћи. Истина, ни у тим тренуцима Он није сам, јер Отац је са Њим свагда (Јован 8, 29). Али, да би осетио сву тежину последица греха, Син Божији ће добровољно допустити Својој човечанској природи да осети и ужас раздвојености од Бога. Тај стравични трен биће неподносив за свето, безгрешно биће. Силни крик отеће се из уста Његових: „Боже Мој, Боже Мој, зашто си Ме оставио?“
Исус је знао да је без страдања немогуће спасење људи. Зато се Он тада одмах обратио Оцу, да Отац не дозволи да људске слабости овладају свим мислима и жељама Његове човечанске природе. Сада ће та страдања бити нарочито ужасна, не толико сама по себи, колико због тога што је до дна потресена душа Богочовекова. Христос зна да ће, кад страдања буду на врхунцу, Он бити сасвим сам. Нека буде воља Његова, и нека човечанска природа Исусова, чак и најужаснијим тренуцима, не пожели ништа осим једног – испуњења воље Божије, савршавања Божијег домостројитељства. Управо за то се молио Христос у Гетсиманском врту. С Небеса Му се јавио Ангео и крепио Његову људску природу. Укрепљен и ободрен, устао је Исус са молитве. Он је знао да се Његова човечанска природа неће поколебати, да ће се ускоро са Њега скинути бреме људских грехова. И добровољно испивши до дна сву чашу душевних и телесних страдања, Христос је прославио Бога на земљи – испунио дело по величини не мање од стварања света. Он је васпоставио палу људску природу, помирио Божанство и човечанство, и учинио људе заједничарима Божанске прир
Благовести
Као што предсказаше старозаветни пророци: „Девојка ће зачети и родиће Сина“ (Исаија 7, 14), свети Архангел Гаврило јави се Пресветој и благовести јој рођење Сина: „Радуј се, Благодатна! Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама!“ Том благовешћу и силаском Светоа Духа на Њу, као и оваплоћењем Господа нашег Исуса Христа у пречистој утроби Богомајке, започиње спасење рода људског и обновљење читаве твари, творевине. Архангел Гаврило је отворио историју Новог Завета речима: „Радуј се!“, чиме се означава да је Нови Завет управо завет љубави Бога и човека, завет радости, да је читав живот хришћански радосна вест, упркос свим искушењима, као припрема и очекивање Царства Божијег. Ово оваплоћење није био само божански чин, већ одговор на људско, Маријино: „Ево слушкиwе Господње, нека Ми буде по речи твојој!“ Тек наш одговор на Божији позив упућен нама, наш свесни пристанак на оно што је наше назначење, чини залог тог јединства са Господом и божанске љубави. „Благо Оној Која поверова да ће се извршити што Јој каза Господ“, био је Божији одговор ношен крилима Архангела Гаврила Богородици, као одјек благе вести упућен свакоме од нас.
Не одгуруј Бога од себе – Духовни живот у свету без Христа (3 минуте)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 47: Марко 10, 32-45
Исцјељење дјечака с нечистим духом. Друго предсказивање страдања, смрти и Васкрсења.
Треће предсказивање страдања, смрти и Васкрсења. Молба синова Зеведејевих.
32 А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће Му се догодити:
33 „Ево, идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34 и наругаће Му се, и шибаће Га, и пљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан васкрснуће.”
35 И дођоше пред Њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо Те молити.”
36 А Он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?”
37 А они Му рекоше: „Дај нам да сједнемо, један с десне стране Теби, а други са лијеве, у слави Твојој.”
38 А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју Ја пијем и крстити се крштењем којим се Ја крстим?”
39 А они Му рекоше: „Можемо.” А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју Ја пијем, испићете; и крштењем којим се Ја крстим, крстићете се;
40 али да сједнете с десне стране Мени и с лијеве није Моје да дам, него ће се дати којима је припремљено.”
41 И чувши то Десеторица, почеше се срдити на Јакова и Јована.
42 А Исус, дозвавши их, рече им: „Знате да они, који се сматрају владарима народа, господаре њима и великаши њихови владају над њима.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи;
44 и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.
45 Јер Син Човјечији није дошао да Му служе, него да служи, и да даде живот Свој у откуп за многе.”
Литургија – Зачало 35: Лука 7, 36-50
Исус у дому Симона фарисеја. Грјешница Га помазује мирисом.
36 Мољаше Га, пак, један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу.
37 И гле, жена у граду, која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.
38 И ставши позади код ногу Његових, плакаше, и стаде квасити ноге Његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге Његове, и мазаше мирисом.
39 А кад видје фарисеј који Га је позвао, рече у себи: „Да је Он пророк, знао би ко и каква Га се жена дотиче; јер је грјешница.”
40 И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.”
41 А Исус рече: „Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу; један бјеше дужан пет стотина динара (=500 x сребрник од 3,85г), а други педесет (=50 x сребрник од 3,85г).
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи: ’Који ће га од њих двојице већма љубити?’”
43 А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А Он му рече: „Право си судио.”
44 И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде Ми на ноге ниси дао, а она Ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.
45 Цјелива Ми ниси дао, а она, откако уђе, не преста цјеливати Ми ноге.
46 Уљем ниси помазао главу Моју, а она мирисом помаза Ми ноге.
47 Зато ти кажем: ’Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала’; а коме се мало опрашта, малу љубав има.”
48 А њој рече: „Опраштају ти се гријеси.”
49 И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с Њим за трпезом: „Ко је Овај што и гријехе опрашта?”
50 А жени рече: „Вјера твоја спасла те је; иди у миру.”
Апостол – Зачало 321: Јеврејима 9, 11-14
Старозавјетна жртве несавршени су; Христова жртва савршено спасава.
11 Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију Скинију (=Храм), нерукотворену, то јест не од ове творевине,
12 не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са Својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу, извршивши вјечно искупљење.
13 Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом, кад се кропе нечисти, освећује их да буду тјелесно чисти,
14 колико ли ће више крв Христа, Који Духом вјечним принесе Себе непорочна Богу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да бисте служили Богу живоме и истинитоме.
Апостол – Зачало 208: Галатима 3, 23-29
Крштење у Христу.
23 А прије доласка вјере бисмо под Законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити.
24 Тако нам Закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали;
25 а кад дође вјера, више нисмо под васпитачем.
26 Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса.
27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28 Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.
29 А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Чувши да је Спаситељ у Симоновом дому, грешница је дошла и донела алавастар мира. Ставши код ногу Господа, почела је да плаче и да својим сузама омива Његове ноге, отирући их својом косом, целивајући и помазујући их миром (Лука 7, 30-39). Она ништа не говори, већ само дела, својим понашањем показујући најнежнију љубав према Господу. Зато је и било речено за њу: „Опраштају јој се греси, јер је велику љубав имала.“ О, кад би и ми мање говорили, а више радили и својим делима показивали своју љубав према Господу! Рећи ћеш: „Кад би Он Сам био ту, ја бих одмах био готов да све учиним за Њега.“ Па? Он и јесте ту невидљиво Својом Личношћу, а видљиво у свим Хришћанима, највише у онима који траже помоћ. Невидљивог Господа са љубављу помазуј умно-срдачном молитвом, а за видљивог чини све што ти је могуће путем помагања потребитима. Тако ћеш делати за Бога.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
лѧща (љашча) = леће, сочиво
