Календар
април 3. (јулијански) / април 16. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије преподобног оца нашег Никите Исповедника, игумана манастира Мидикијског; Спомен преподобног оца нашег Илириоса; Спомен светог новомученика Павла Невољника; Спомен светих мученика Елпидифора, Дија, Витонија и Галика; Спомен светог мученика Улпијана; Спомен преподобног оца нашег Нектарија Бјежецког.
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2023. године
Порфирије
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве, свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
„Иушавши у гроб, видеше младића обучена
у белу хаљину где седи са десне стране и уплашише се.
А он им рече: ‘Не плашите се! Исуса тражите
Назарећанина, распетога. Устаде, није овде;
ево места где Га положише.’“ (Марко 16, 5-6)
Радујемо се данас, драга духовна децо наша, радујемо се и прослављамо Празник над празницима, Васкрсење Господа и Спаса нашега Исуса Христа из мртвих. Радујемо се и прослављамо зато што смо, као некада жене мироносице, чули речи Анђела: „Не плашите се!” Радујемо се и прослављамо Васкрсење Господа Христа, јер нам више од осам столећа Бели Анђео са фреске у Милешеви Светога Саве показује на празан гроб и говори: „Устаде, није овде!” Радујемо се, јер нас упркос свим приликама и неприликама прате крупне и мирне рашке очи Белог Анђела – најлепше, највољеније и најславније фреске створене у нашем роду – говорећи нам да Исус Назарећанин, на крст Распети, устаде из гроба.
Радујемо се и прослављамо Христово Васкрсење јер „Отац благоизволи да се у Њему настани сва пуноћа и да кроз Њега измири све са Собом…, и оно што је на земљи и оно што је на Небесима.” (Колошанима 1, 19-20) Радујемо се и прослављамо победу над победама, јер се у Распетоме и Васкрсломе од ропства смрти – којој се кроз грех покорила – саставља, спасена, свеколика твар! Радујемо се и прослављамо Васкрсење Господа Христа, јер, чинећи то, добијамо залог сопствене победе над оковима смрти и свету благовестимо радост живота!
То је, браћо и сестре, вера Цркве Православне, коју нам открива милешевски Бели Анђео, показујући нам празан гроб Христов, уз поруку: „Не плашите се!” Бог је те речи охрабрења говорио у најразличитијим околностима појединачних и народних искушења, распећа и невоља. „Будите слободни и храбри, и не бојте се и не плашите се…, јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити”, говорио је Израиљу преко Мојсија (5. Мојсијева 31, 6). И поновио је то Новом Израиљу кроз Јединороднога Сина, Који је чудесно, ходећи по таласима, пришао лађи са апостолима и умирио узбуркано море: „Не бојте се, Ја сам, не плашите се!” (Марко 6, 50) У најстрашнијем тренутку живота једног старешине јеврејске синагоге, који се звао Јаир и коме је кћи умирала, Господ Исус Христос је, такође, рекао: „Не бој се! Само веруј!” Јер вера која прожима и осмишљава животни пут, која соковима благодатне снаге храни свеколико људско биће, уистину може све.
То нам најбоље показује јеванђелска повест о неисцрпној вери и поверењу у Христа четворице људи који су намерили да учине све што је њима било могуће, како би Бог учинио оно што је људима немогуће, то јест чудо, и исцелио њиховог неверујућег болесног пријатеља. Никаква спољашња препрека није могла да их заустави у њиховој намери да одузетог принесу Христу (Марко 2, 1-5). Њихова је вера била толика да су због немогућности да Господу приђу од мноштва света окупљеног око куће у којој је Он лечио људе, болесника Христу принели разградивши кров и спустивши га. Сви ови догађаји потврђују снагу заједничког подвига, снагу молитве Цркве. Вера неколико људи који имају поверење у Христа јесте сила која помаже и онима слабашнима у вери, а понекад и онима који вере немају. Управо због снажне вере у Њега, у Његову љубав и коначни суд, Васкрсли Господ је био и са нашим прецима када су падали и поново устајали, када су туговали и радовали се, када су сеобама по светским беспућима, распињани и урањани у историје других народа.
Сетимо се, драга децо духовна, библијске повести о Содому и Гомору. Насупрот пустињи око Мртвог мора, ти градови су у наводњеној и зеленој јорданској долини имали обличје рајских станишта. Међутим, та напредна и привлачна цивилизација била је далеко од рајске. Житељи ових градова били су огрезли у бестидан живот, стран човековој боголикости и мрзак Богу. Господ је најавио да ће уништити ове градове како њихова мочвара греха не би прогутала остале људе. „Хоћеш погубити и праведнога с неправедним?”, вапио је праведни праотац Авраам, и Господа молио да ове градове поштеди ако у њима нађе бар педесет праведника. Aли када ни десет праведних душа није пронашао у њима, Господ је Содом и Гомор предао разорењу и пропасти.
Библијска истина о Содому и Гомору важи и данас. Економски и сваки други напредак је свакако важан за друштва у којима наш народ живи, али је неупоредиво важније духовно здравље нашег народа, она снажна, саборна вера у Господа Распетогa и Васкрслога која осмишљава наше свеколико народно биће. Од вере у Васкрсење Христово и Јеванђеље Његово зависе наше животне вредности, култура, етос, идентитет. Христос је вером четворице исцелио онога који је услед греха био духовно и телесно парализован. Господ би спасао и Содом и Гомор да је имао на кога да се ослони, да је било људи који би, попут оне четворице у Јеванђељу, били спремни да снагом вере и поверења у Христа, снагом молитве, помогну свом пријатељу. Овим примерима Васкрсли Господ нас кроз уста Цркве подсећа да су наша животна прегнућа благословена и плодотворна само ако су утемељена на заједничкој вери и свему што из ње извире, на молитви и подвигу, на љубави и нади. Само онда када је Христос на првом месту, све ће бити на свом месту. Без тога су сва наша стремљења узалудна. „Ако Господ (на темељима вере) не буде градио дом, узалуд се муче који га граде; ако Господ (на темељима вере) не буде чувао град, узалуд не спава стражар.” (Псалам 127, 1), певао је цар Давид. Знали су то и кроз историју својим животима и страдањима посведочили многи праведници, разумевши снагу вере и стварност Божјег присуства у свету. Само уколико имамо снажну веру и молитву, истинско покајање и јеванђелске врлине, Бог ће бити са нама и имаће коме да помогне, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.
И као што су нас снага вере и молитве наших праведних предака и отаца провеле кроз теснаце историје, тако је потребно да и данас, у свим прегнућима, послушамо глас Цркве, глас Господњи: ујединимо и умногостручимо молитве за мир, за очување Косова и Метохије у Србији, за очување наших светиња. Ујединимо и умногостручимо своје молитве за живот у миру нашег народа свуда, да се наша или било чија страдања не понове. Знајте да је молитва верујућег народа за мир, молитва Цркве за мир, јача од сваког оружја. Архијереји и верни народ Српске Православне Цркве, чије прво име јесте Пећка Патријаршија, чврсто и непроменљиво су на становишту да је отуђење Косова и Метохије од државе Србије, посредно или непосредно, de facto или de iure, неприхватљиво. Молимо се Спаситељу и залажемо за заједнички живот, у међусобном поштовању и разумевању са косовско-метохијским Албанцима, јер ако у нашим душама има места и за једне и за друге, биће и на Косову и Метохији места за све. Знамо и то да у нашем народу и данас има довољно вере, довољно молитве и праведности, да сачува и нас и све око нас и у временима која долазе.
Стога данас ми, архијереји Пећке и Београдско-карловачке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве, апелујемо да се напредак друштва, а пре свега народна просвета и култура, граде на јеванђелским темељима, на којима су и настале. Посебно позивамо на очување српског језика и ћириличног писма на којима је изграђена српска култура. Апелујемо да се нормира употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе законâ који то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота. На јеванђелским темељима смо градили и изградили свој начин живота, свој етос, свој систем вредности, у коме су брак и породица, засновани на љубави према Богу и на међусобној љубави, претпоставка склада у животу народа, друштва и државе.
Драга чеда Светосавске Цркве, молимо се и за мир у Украјини, за престанак страдања и сукобљавања једноверне и једнокрвне браће, да непријатељство и мржњу замене пријатељство и љубав. Данас се Васкрслом Господу посебно молимо за Украјинску Православну Цркву, њену јерархију и њен верни народ, који су изложени неправди, насиљу и прогону. Сви ми заједно, и када страдамо и када се радујемо, драга браћо и сестре, никада не смемо да заборавимо чињеницу да је коначни одговор и кључ живота у Христовим речима: „Ово сам вам казао да у Мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја сам победио свет.” (Јован 16, 33) Стога сви заједно, са Анђелима, појмо песму победну: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши.“
Срећан, честит и благословен Празник желимо свему нашем верном народу, свима који чују речи Белог Анђела: „Не плашите се! Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде.” Где год да се данас било ко од нас налази, поздрављамо се поздравом вечне радости: „ХРИСТОС ВАСКРСЕ!“
Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ
Епископ западноевропски ЈУСТИН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
Викарни Епископ марчански САВА
Викарни Епископ хумски ЈОВАН
Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ
Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН
Викарни Епископ јегарски НЕКТАРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ
Викарни Епископ топлички ПЕТАР
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД
Милошћу Божијом православни епископ канадски Српске Православне Цркве
свештенству, монаштву и свој духовној деци о Васкрсу 2023.
„Да познам Њега и силу васкрсења Његова и удио у Његовим страдањима, саображавајући се
смрти Његовој, да бих како достигао у васкрсење мртвих.“ (Филипљанима 3, 10-11)
Овако пише Свети Апостол Павле својој духовној деци у Филипима, а преко њих свим потоњим нараштајима све до краја света и века. А како се најбоље познаје Христос? Кроз Његово Васкрсење. Јер је Он тиме показао нама вечни смисао живота нашега. Да бисмо Га у потпуности познали или доживели, потребно је да будемо учесници у Његовим страдањима, почевши од Свете Тајне Крштења. Ако је ико прошао тај Христов пут то је прошао Свети Апостол Павле. И он је познао силу Његовог Васкрсења пред Дамаском. А потом у чудном исцељењу од физичког слепила, и у Светој Тајни Крштења од духовног слепила. А шта да кажемо о познању силе васкрсења док је боравио у Арабијској пустињи три године. И све више и више је познавао Христа и Његово Васкрсење кроз чудеса која је Господ преко њега чинио (Дјела Апостолска 19, 12). И кад је све то сумирао, онда је заиста могао да каже: „А живим – не више ја, него живи у мени (васкрсли) Христос.“ (Галатима 2, 20) И није се тиме хвалио, него напротив, смирено рекао: „Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.“ (2. Коринћанима 11, 30) Дакле, центар његове проповеди је Васкрсли Христос (1. Коринћанима 15, 14). И целог свог живота је проповедао да је заиста васкрсао Христос Господ.
Па и нас је до овог „Празника над празницима“ довела милост Божија, као што вели молитва Цркве, давши нам још једном прилику да достигнемо и поклонимо се Његовом Светом Васкрсењу, изговоривши речи: „Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!“, које исказују темељ нашег учења, које се темељи на три ствари: „Христос, Васкрсење, Истина.“ Сам је Спаситељ за Себе рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот; и нико не долази Оцу осим кроз Мене.“ (Јован 14, 6) Оне буде свест присуства Божијег у свету, преко пуноће живота што га свима дарује, отворивши духовно Небо и пут ка вечности. Такође уверава о васпостављању стварне заједнице човека са Богом и ближњима, преко жртве Спаситеља који побеђује смрт. У том смислу, Свети Кирило Александријски вели: „Господ Исус Христос, свезавши нечисте духове и проливши крв Своју за нас и тако зауставивши смрт и трулежност, чини нас Својим личнима, као оне који више не живимо свој живот, него Његов.“ Ето зашто су ове речи превазишле трем цркава прелазећи у васељену, заменивши чак пасхално међувреме обичним поздравом, најгласнијом хришћанском девизом која ствара међу људима заједницу у духу васкрслог Христа, то јест истинитог живота под знаком вечности. Поздрав: „Христос Васкрсе!“ и отпоздрав: „Ваистину Васкрсе!“, постали су знак препознавања и јачања оних који имају исту веру у васкрслог Христа. Икона Васкрсења, са анђелским сведочењем и сведочењем стражара гроба или представљања Спасовог силаска у ад, ради ослобођења од векова држаних, одговарају песме пасхалне службе, славећи Бога победитеља смрти, као што су ове: „Сишао си у најдоња места земље и покидао си вечне ланце, који су држали везане, Христе; а трећега дана. као Јона од кита, васкрсао си из гроба.“ Или: „Уснувши телом као мртав, Царе и Господе, подигнувши Адама из трулежи и убивши смрт, васкрсао си трећега дана; Пасха нетљена, свету спасење.“
Темељ наше православне вере јесте Васкрсење Христово.
Тропар: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова(вши)“, посматрајући значај празника, укратко резимира све наше учење о Спасовој личности и делу, или свега онога што је Бог преко Сина Свога за нас људе учинио. Односно, кад речемо: „Христос васкрсе из мртвих“, разумемо да је највеће Своје чудо Спаситељ испунио на Својој сопственој личности као истинити Бог и истинити човек, то јест истинити Богочовек.
Али, да бисмо потпуно спознали истину о Христу, морамо се вратити речима Светог Апостола Павла, да је Син Божији прихватио из послушности Оцу Своме, ради нас унижење, страдање и распеће (Филипљанима 2, 6-8). Само истинита примљена људска природа од Сина Божијег као Сина Човечијег, могла је да умре, и само у савршеном јединству са божанском природом беше у стању да васкрсне. Тек са ценом жртвовања безгрешног човека, уједно нестрадалног Бога, добија се за све мртве, душевно или телесно, спасење. Његово Васкрсење је залог свеопштег васкрсења. И пасхални поздрав толико се наметнуо хришћанској свести да се по аналогији делимично проширио и на друге празнике, са природним прилагођавањима, као на пример: „Христос се вазнесе!“ и „Христос се роди“, „Христос (Бог) се јави!“ Овај поздрав говори о нашој највећој жељи која јесте: а највећа је да се сјединимо са васкрслим Христом у Царству Његовом.
Будимо свесни, драга браћо и сестре, а нарочито ви који страдате на нашем Косову и Метохији, да је васкрсли Господ Исус Христос једина Нада наша, Светлост наша, Живот наш, Спас наш. Навешћу један догађај који се десио прошлог века у једној земљи где је православље било гоњено. Наиме, у некоме месту са лепим хришћанским традицијама, у једној општини, одржавала се конференција против застарелих вера. Говорник је толико био задовољан својим талентом да је осећао да отвори дискусију о субјекту, то јест атеизму. Пријавио се и млађи свештеник, веома скроман и стидљив. Скренута му је пажња о резервисаном времену за одговор, на што је рекао: „Бићу врло кратак.“ И одмах се обратио присутнима речима: „Браћо и сестре, Христос Васкрсе!“ Сав скуп је одговорио у глас: „Ваистину Васкрсе!“ На то је свештеник закључио овако: „Ја немам ништа да додам.“ Случај је карактеристичан, јер у овим речима пуним уверења у поздрав за Свету Пасху, стоји сажета сва вера Источне Православне Цркве.
Драга браћо и сестре,
Да бисмо у потпуности доживели радост васкрсења Христова, морамо се потрудити да састрадавамо с Њим, како дивно рече Свети Јован Дамаскин: „Христос је на крсту – саузиђимо (са Њим на крст), и постанимо заједничари страдања, да бисмо били и славе (васкрсења) Његова. Христос међу мртвима – умртвимо се греху, да бисмо поживели за правду (праведност). Христос се повија покровима и чистим плаштаницама – разрешимо се од ланаца греха и оденимо се божанском светлошћу. Христос је у гробу новом – очистимо се од старога квасца, и постанимо ново тесто, да Христово буде обиталиште. Христос је у аду – сиђимо до високотворног смирења, да бисмо и васкрсли (са Њим); и саузвисимо се, и сапрославимо се, Бога стално гледајући, и од Њега гледани. Устани, спавајући Адаме, и васкрсни из мртвих, јер се јави Христос – Васкрсење!“
Помолимо се васкрслом Господу за наш многострадални народ на Косову и Метохији. Нека прими његове усрдне и плачуће молитве, да и они с радошћу дочекају Христову Пасху. Нека га сачува од видљивих и невидљивих непријатеља. Нека Господ сачува наш мученички народ и наше светиње молитвама светих наших предака. То је наша света земља. Светиње су наше и никога другога. Оне припадају нама и не продају се. Светиње су непроцењиве. А ми имамо на Косову и Метохији, не једну светињу, него стотине и стотине. Њих су наши Свети цареви, краљеви, жупани, деспоти и велможе подизали за своје душе, не само за своје време, него за векове и вечност. И што је најважније, треба да се бринемо како за наше душе тако и за душе наше браће и сестара. Јер по речима Христовим, једна душа вреднија је од читавог света, а камоли хиљаде и милиони душа!
Помолимо се за вишњи мир и спасење рода нашег православног који страда у Русији, Украјини и Сирији, као и за све оне који пате. Да с радошћу сви дочекамо славно Његово Васкрсење, поздрављајући као браћу чак и оне који нас мрзе: „ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!“
Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом и Спасом Исусом Христом,
ЕПИСКОП КАНАДСКИ + МИТРОФАН
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 1: Јован 1, 1-17
О Богу Логосу (=Ријечи) као Творцу свијета и Даваоцу живота. Оваплоћење Логоса.
1 У почетку бјеше Логос, и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.
2 Он бјеше у почетку у Бога.
3 Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало.
4 У Њему бјеше живот, и живот бјеше Свјетлост људима.
5 И Свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
6 Би човјек послан од Бога, по имену Јован.
7 Овај дође за свједочанство, да свједочи о Свјетлости, да сви вјерују кроз њега.
8 Он не бјеше Свјетлост, него да свједочи о Свјетлости.
9 Бјеше Свјетлост истинита, Која обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10 У свијету бјеше, и свијет кроз Њега постаде, и свијет Га не позна.
11 Својима дође, и Своји Га не примише.
12 А онима који Га примише, даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у Име Његово;
13 који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
14 И Логос постаде тијело, и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
15 Јован свједочи о Њему и виче говорећи: „Ово је Онај за Кога рекох: ’Који за мном долази, испред мене је, јер прије мене бјеше.’
16 И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17 Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
Апостол – Зачало 1: Дјела Апостолска 1, 1-8
Увод.
1 Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити
2 до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповијести апостолима које изабра,
3 којима и по страдању Своме показа Себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему.
4 С њима боравећи, заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца „које чусте”, рече, „од Мене;
5 јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије ових дана.”
6 Онда они, који бијаху сабрани, питаху Га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?”
7 А Он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у Својој власти,
8 него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете Ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Пасха, Господња Пасха! Господ нас је Својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење Анђели певају на Небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који Му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас, Господе, удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе!
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
воскрєсєнїє (воскресеније) = дизање (=васкрсење) самог себе из мртвих
воскрєшєнїє (воскрешеније) = дизање (=васкрсење) других из мртвих
