Календар
мај 22. (јулијански) / јун 4. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Страдање светог мученика Василиска; Житије и страдање светог мученика Јована Владимира, краља српског; Спомен Другог Васељенског Сабора; Спомен светог преподобномученика Павла Пелопонеског; Спомен светог мученика Маркела; Спомен светог мученика Кодра; Спомен свете мученице Софије Лекарке.
Преподобни Јустин Ћелијски: О Светом Духу
Ево апостолског, богочовечанског метода проповедања Богочовековог Еванђеља: показивање Духа Светога и силе божанске. А у чему се показује Дух Свети? У светом животу, у светим мислима, у светим осећањима, у светим делима, у светој души, у светом срцу, у светом уму, у светој савести, у светом телу. Од светога корења – свет и плод. Од Духа Светога у бићу човековом – свети плодови Духа: „љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање, праведност, истина“ (Галатима 5, 22). Дух Свети је та сила која борави у Христовом човеку, која му и душу и тело штити и брани од зла. Ову силу невидљиво осећа очима вере ум светли и духовни. Дух Свети води нас благодаћу кроз Свете Тајне и Свете Врлине. Тако Њиме вођени идемо путем свог природног и богоназначеног усавршавања. И иде се тим путем постепено, по мери свога труда у светом еванђељском животу, животу „по Духу“.
Свети Серафим Саровски: О циљу хришћанског живота
Господ ми је открио да сте ви у вашој детињастости желели да знате у чему се састоји циљ нашег хришћанског живота, и да сте то више пута питали многе велике духовне особе. Али нико вам то није рекао одређено. Говорили су вам: иди у цркву, моли се Богу, испуњавај заповести Божије, чини добро – ето ти циља хришћанског живота. А неки су чак негодовали против вас, зато што се бавите небогоугодном радозналошћу и говорили су вам: не тражи више од себе. Али они нису говорили како би требало. Ево, ја ћу вам, убоги Серафим, сад објаснити у чему се овај циљ стварно састоји. Ма како били добри сами по себи молитва, пост, бдење и сва друга дела хришћанска, ипак се циљ нашег хришћанског живота, не састоји само у њиховом испуњавању, премда они служе као неопходна средства ради његовог достизања. Истински циљ нашег хришћанског живота се састоји у стицању Светог Духа Божијег. А пост, и бдење, и молитва, и милостиња, и свако добро дело, које се чини Христа ради, јесу средства за стицање Светог Духа Божијег. Уочите, баћушка, да нам САМО ДОБРО ДЕЛО КОЈЕ ЧИНИМО ХРИСТА РАДИ ДОНОСИ ПЛОДОВЕ СВЕТОГ ДУХА. А све што се не чини Христа ради, премда је добро, не даје нам плату у животу будућег века, а и у овдашњем животу такође не даје благодат Божију. Ево зашто је Господ Исус Христос рекао: „Сваки који не сабира са Мном, расипа.“
У причи о мудрим и лудим девојкама, кад је лудима недостајало уља, речено је: „Идите и купите на тржници.“ Али, кад су купиле, врата што воде у брачну одају су већ била затворена, и оне нису могле да уђу у њу. Неки кажу да недостатак уља код лудих девојака означава недостатак добрих дела за њиховог живота. Овакво схватање није сасвим исправно. Какав недостатак добрих дела је код њих кад се, иако луде, ипак називају девојкама? Ја убоги мислим да је њима недостајала управо благодат Свесветог Духа Божијег. Творећи добра дела, ове девојке су због своје духовне неразумности сматрале да се управо у томе састоји хришћанско дело – само да се чине добродетељи (добра дела или врлине). Ето, учиниле смо добродетељ и тиме смо и дело Божије оствариле – а за то да ли су добиле благодат Духа Божијег, да ли су је достигле, нису ни мариле. Несрећа је, велика несрећа, ако нас Он нађе оптерећене бригама и жалостима овоземаљским, јер ко ће истрпети Његов гнев и ко ће стати против гнева Његовог? Ево због чега је речено: „Бдите и молите се да не паднете у напаст“, односно, да се не лишите Духа Божијег, јер нам бдење и молитва доносе Његову благодат. Наравно, свака добродетељ која се чини Христа ради даје благодат Духа Светога, али највише од свега даје молитва, зато што је она увек у нашим рукама, као оружје за стицање благодати Духа. Тако бих желео, ваше богољубље, да и ви сами стекнете овај извор благодати Божије, који никад не оскудева, и да увек расуђујете о себи: да ли се налазите у Духу Божијем или не. И ако сте у Духу, благословен је Бог. Немате за чим да тугујете, чак и кад би сад наступио Страшни Суд Христов. Јер „у чему те затекнем, у томе ћу ти и судити“. Ако, пак, не, треба се разабрати због чега и из ког разлога је Господ Бог Дух Свети изволео да нас остави, па Га поново тражити и трагати за Њим и не одустајати, док се Господ Бог Дух Свети Којег тражимо не нађе и не буде поново с нама Својом благошћу. Непријатеље који нас удаљавају од Њега треба нападати, док и прах њихов не нестане. Ето, тако, баћушка, изволите трговати духовном добродетељи. Делите дарове Светога Духа онима који траже, угледајући се на упаљену свећу која и сама светли, горећи земаљском ватром, и не умањујући свој сопствени огањ, пали друге свеће да би светлеле свима на другим местима. И ако је то тако у односу на земаљски огањ, шта ћемо рећи о огњу благодати Свесветог Духа Божијег? Јер, на пример, земаљско богатство се, кад се дели, смањује, а богатство Небеско Божије благодати, што се више дели, тим се више умножава код онога ко га дели. Тако је и Сам Господ изволео да каже Самарјанки: „Који пије од ове воде коју ћу му Ја дати, неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати, постаће у њему извор воде која тече у живот вечни.“
Српска и словенска писменост – отац Драгић Илић, свештеник и књижевник
Читање из Светог Писма
Субота седма по Пасхи – Задушнице
Апостол – Зачало 51: Дјела Апостолска 28, 1-31
Прокимен, глас 6: Душе ће се њихове настанити у добру. (Псалам 24, 13)
Стих: Теби, Господе, уздигох душу моју, Боже мој. (Псалам 24, 1)
Боравак на острву Малти. Чудо са змијом. Долазак Павлов у Рим и проповијед.
1 И кад се избавише с лађе, који бијаху с Павлом, тада сазнадоше да се острво зове Малта.
2 А мјештани нам указиваху не мало човјекољубље, јер, наложивши ватру, све нас примише због кише која падаше и због зиме.
3 И када Павле скупи гомилу грања и наложи на ватру, изиђе змија од врућине и уједе га за руку.
4 А када видјеше мјештани змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: „Свакако је овај човјек убица, јер га избављеног од мора (богиња) Правда не остави да живи.”
5 А он отресе змију у ватру и не претрпје никакво зло.
6 А они очекиваху да ће он отећи или одједном пасти мртав. Но кад задуго чекаше и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се и говораху да је он бог.
7 Око мјеста, пак, онога бијаху имања поглавара од острва, по имену Публије, који нас прими и љубазно угости три дана.
8 А догоди се да отац Публијев имаше грозницу и срдобољу и лежаше. Њему Павле уђе, па помоливши се Богу и положивши руке на њега, исцијели га.
9 Када се, пак, то догоди, и други на острву, који бијаху болесни, долажаху и исцјељиваху се.
10 И они нам указиваху велике почасти, а кад пођосмо, спремише што нам је било потребно.
11 А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и имаше ознаку Диоскура (=Близанци Кастор и Полидевк).
12 И допловивши у Сиракусу, остасмо ондје три дана.
13 А оданде обилазно приспјесмо у Ригију; и послије једнога дана, када дуну југо, дођосмо други дан у Потиоле.
14 Ондје нађемо браћу, и они нас замоле, те останемо код њих седам дана; и тако дођосмо у Рим.
15 И тамошња браћа, начувши за нас, изиђоше нам у сусрет до Апијева трга и Три крчме. И кад их видје Павле, заблагодари Богу и охрабри се.
16 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али Павлу се допусти да живи засебно с војником који га чуваше.
17 Послије, пак, три дана сазва Павле прваке јудејске. И кад се они скупише, говораше им: „Људи браћо, ја ништа не учиних против народа или обичаја отачких, а предан сам из Јерусалима као сужањ у руке Римљанима.
18 Они, пак, испитавши ме, хтједоше да ме пусте, јер се не нађе на мени ни једна смртна кривица.
19 Али кад се Јудејци успротивише, био сам принуђен да се позовем на ћесара, не као да бих имао свој народ за нешто оптужити.
20 Из тога разлога затражих да вас видим и поразговарам; јер због наде Израиљеве окован сам у ове ланце.”
21 А они му рекоше: „Ми, нити примисмо писма за тебе из Јудеје, нити дође ко од браће да јави или каже нешто зло о теби.
22 Уосталом, желимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес (=кривовјерје), да се свуда говори против ње.”
23 И одредивши му дан, дођоше многи код њега у стан; њима је излагао свједочећи о Царству Божијем од јутра до мрака и увјеравајући их о Исусу из Закона Мојсејева и из Пророка.
24 И једни вјероваху ономе што он говораше, а други не вјероваху.
25 А будући несагласни међу собом, почеше да се разилазе, док Павле рече једну ријеч: „Добро је казао Дух Свети преко пророка Исаије оцима нашим
26 говорећи: ’Иди народу овоме и реци: ’Ушима ћете чути и нећете разумјети, и очима ћете гледати и нећете видјети.
27 Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.’’
28 Нека вам је, дакле, на знање да се незнабошцима посла ово спасење Божије; они ће и чути.”
29 И кад он ово рече, отидоше Јудејци препирући се много међу собом.
30 А Павле остаде пуне двије године у своме изнајмљеном стану, и примаше све који му долажаху,
31 проповиједајући Царство Божије и учећи о Господу Исусу Христу са сваком смјелошћу и неометано.
И за упокојене – Зачало 270: 1. Солуњанима 4, 13-17
Хришћанска нада за умрле. Васкрсење мртвих.
13 Нећемо, пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14 Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15 Јер вам ово казујемо ријечју Господњом, да ми који будемо живи о Доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16 Јер ће Сам Господ са заповјешћу, гласом Арханђела и са трубом Божијом сићи с Неба, и прво ће мртви васкрснути у Христу;
17 а потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Литургија – Зачало 67: Јован 21, 15-25
Јављање Христа послије Васкрсења: Марији Магдалини, једанаесторици апостола без Томе.
15 Рече јој Исус: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?” Она, мислећи да је градинар, рече Му: „Господине, ако си Га Ти однио, кажи ми гдје си Га положио, и ја ћу Га узети.”
16 Исус јој рече: „Марија!” Она, окренувши се, рече Му: „Равуни!”, што ће рећи: „Учитељу!”
17 Рече јој Исус: „Не дотичи Ме се, јер још нисам узишао Оцу Својему; него иди браћи Мојој и кажи им: ’Узлазим Оцу Мојему и Оцу вашему, и Богу Мојему и Богу вашему.’”
18 А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видјела Господа и да јој ово рече.
19 А кад би увече, онога првога дана седмице, и док су врата била затворена гдје се бијаху ученици Његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус и стаде на средину и рече им: „Мир вам!”
20 И ово рекавши, показа им руке и ребра Своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.
21 А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао Мене, и Ја шаљем вас.”
22 И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Духа Светога!
23 Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.”
24 А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус.
25 А други му ученици говораху: „Видјели смо Господа.” А он им рече: „Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра Његова, нећу вјеровати.”
И за упокојене – Зачало 16: Јован 5, 24-30
Христос говори о Суду и васкрсењу.
24 Заиста, заиста вам кажем: ’Ко Моју ријеч слуша и вјерује Ономе Који Ме је послао, има живот вјечни и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот.’
25 Заиста, заиста вам кажем да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживјеће.
26 Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи;
27 и даде Му власт и да суди, јер је Син Човјечији.
28 Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега,
29 и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење Суда.
30 Ја не могу ништа чинити Сам од Себе. Како чујем, онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу Своју, но вољу Оца Који Ме је послао.
Недеља осма по Пасхи – Педесетница/Тројица/Духови
Апостол – Зачало 3: Дјела Апостолска 2, 1-11
Прокимен, глас 8: По свој земљи изиђе глас њихов, и до крајева васељеие речи њихове. (Псалам 18, 5)
Стих: Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод Небески. (Псалам 18, 2)
Педесетница: силазак Светога Духа на апостоле.
1 И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једно ушно на окупу.
2 И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху;
3 и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
4 И испунише се сви Духа Светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.
5 А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.
6 Па кад настаде ова хука, скупи се народ и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком.
7 И дивљаху се, и чуђаху се сви говорећи један другоме: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
9 Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији,
10 у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити,
11 Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?”
Литургија – Зачало 27: Јован 7, 37-52; 8, 12
Мишљење народа и фарисеја о Христу.
37 А у посљедњи велики дан Празника стајаш Исус и повика говорећи: „Ко је жедан, нека дође Мени и пије!
38 Који у Мене вјерује, као што Писмо рече: ’Из утробе његове потећи ће ријеке воде живе.’”
39 А ово рече о Духу Кога требаше да приме они који вјерују у Име Његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен.
40 А многи од народа, чувши ту ријеч, говораху: „Ово је заиста пророк.”
41 Други говораху: „Ово је Христос.” А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје?
42 Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема гдје бјеше Давид?”
43 Тако настаде раздор у народу због Њега.
44 А неки од њих хтједоше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њега.
45 Дођоше, пак, слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто Га не доведосте?”
46 Слуге одговорише: „Никада човјек није тако говорио као овај Човјек.”
47 Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили?
48 Вјерова ли ко у Њега од главара или од фарисеја?
49 Него народ овај, који не зна Закон, проклет је!”
50 Рече им Никодим, који Му је долазио ноћу и бјеше један од њих:
51 „Еда ли Закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?”
52 Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.”
Христос – Свјетлост свијета.
12 Исус им опет рече говорећи: „Ја сам Свјетлост свијету; ко иде за Мном, неће ходити у тами, него ће имати Свјетлост живота.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Свршила се икономија нашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији – сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је „по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа…“ (1. Петрова 1, 2) Тога ради се и крштавамо у Име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Матеј 28, 19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога – ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, Која нам је предала исповедање о Себи! „Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове!“
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
могѹтство (могутство) = власт, моћ, величина
Сирах 43, 31 (Сирах 43, 29 превод Синода СПЦ)
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: страшенъ Гд҇ь и великъ ѕѣлѡ, и҆ чѹдно могѹтство Єгѡ.
ИЗГОВОР: страшен Г(оспо)д и велик дзјело, и чудно могутство Јего.
СРПСКИ: Страшан је Господ и веома велики, и чудесна је моћ Његова
