Календар
јул 24. (јулијански) / август 6. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање свете мученице Христине; Житије преподобног оца нашег Поликарпа, архимандрита Печерског; Спомен светог новомученика Теофила Закинтског; Спомен светог новомученика Атанасија Кијоског; Спомен светог мученика Капитона; Спомен светог оца нашег Саломтина, епископа Јерусалимског; Спомен светог мученика Ермогена; Спомен светог мученика Хименеја; Свети мученици Пребиловачки и Доњохерцеговачки.
Игуманија м. Магдалина (Мркшић): Све што је мој поглед могао да обухвати, сливало се у оду Божијем стваралаштву
Остала ми је у сећању реченица, за мене по свој прилици судбоносна, коју је изговорио професор на једном часу филозофије, у осмом разреду гимназије. Шетајући учионицом, рекао је: „Сада, када сте пред пунолетством, треба да одаберете једну филозофију која ће вам бити водиља током живота.“ За мене је та реченица била упечатљива до те мере да сам је схватила као заповест. Била сам подстакнута да
трајно размишљам која би филозофија могла бити толико значајна у мом животу. Питање – како је настао свет и ми у њему – врзмало ми се и иначе по глави. Пошто сам увек била склона размишљању и филозофирању, почела сам да упоређујем научно тумачење о постанку света, Кант-Лапласову теорију, са библијским тумачењем да је Бог створио свет за шест дана. На моје задовољство, после детаљног анализирања, открила сам додирне тачке, имала сам утисак да су се Кант и Лаплас чак и руководили библијским редоследом догађаја у Божијем стварању. Тек што сам дошла до таквог закључка, већ се наметнуло ново питање: Ко да ми потврди истинитост једног таквог тумачења? Морала сам са разочарењем да прихватим – нико, нигде, никад. Резигнирано сам себи признала да нико без доказа не би могао да ме задовољи одговором. Коју филозофију одабрати као водиљу? Желела сам да следим неки добар пут у животу. Али како? Потребна су ми правила неког моралног закона. Сетих се да ми је прабака помињала заповести Божије. На шта ми филозофија ако ми не помогне да постанем добар човек, или ако чиним добро само да би други видели? Уосталом, шта уопште значи бити добар или добро васпитан човек? Најзад сам пронашла 10 заповести Божијих! Задивила ме је мудрост изречена у само десет тачака. Пет последњих тачака сажетих у – ШТО НЕ ЖЕЛИШ ДА ТЕБИ НЕКО УЧИНИ, НЕМОЈ НИ ТИ ДРУГОМ – принцип је коме треба стремити – донела сам свечану одлуку. После моје искључиво рационалне одлуке, прошло је неколико месеци. Ни сама не знам тачно када, постала сам свесна неке промене која се догодила у мени. Почела сам другачије да посматрам свет око себе. У наоко обичним, свакодневним стварима, проналазила сам фасцинантно: како семе спуштено у земљу непогрешиво зна да једну кличицу пружи у корен, другу у стабло које ће у одређено време донети увек истоветну врсту листа, цвета и плода, како птица својом малом главом непогрешиво препознаје сазвежђа којима се оријентише у лету преко
мора или чак океана, како лептир „Парижанин“ прелеће сваке године Средоземно море из Африке, полаже јаја у Паризу, да би се тек излежени лептир поново вратио у Африку, где остаје до путовања у Париз следеће године, како животиња у дивљини доноси на свет своје грациозно младунче и отхрани га са љубављу, иако нема ни руку, ни прстију, ни разума, како живот врви у мајушној ћелији, савршено складан и осмишњен. Постало ми је кристално јасно да космос и ми у њему не можемо бити дело силе коју називамо природом, него да је и она само део целокупне творевине Бога Створитеља, чију величину и стваралачку моћ прослављају сама дела Његова. Каква се то промена догодила у мени? Неко ново чуло, нова димензија, испунила је искључиво рационалну празнину мога интелекта – то је била вера да је БОГ створио свет видљиви и невидљиви. Све што је мој поглед могао да обухвати, сливало се у једногласну оду Божијем стваралаштву. Као што је давање живота једино Божија привилегија, тако је и вера дар Божији, којим Бог награђује оне који Га траже. Што сам више упознавала и дубље сагледавала величину Божију, све сам Му се више дивила – најзад до те мере да сам живот свој ставила у службу Божију.
Свети великомученик Пантелејмон
Пантелејмон, чије име значи: свемислостиви, родом је био из Никомидије, од мајке хришћанке и оца незнабошца. Као младић изучио је лекарске науке. Свештеник Ермолај га је научио вери Христовој и крстио га. Слепог човека, кога су остали лекари узалуд лечили, Пантелејмон је чудесно излечио именом Христовим и крстио га. Лекари из зависти тада оптуже Пантелелејмона као хришћанина, те га дају на суд, пред цара Максимијана. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред Царем Небеским.“ Пред њим он објави себе хришћанином и исцели на очиглед свих одузетог човека, што многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се више пута јави и избави га неповређеног. Осуђен на смрт, свети Пантелејмон клече на молитву Господу. Џелат га удари мачем по врату, но мач се поломи. Џелат га је погубио тек када је завршио молитву и сам рекао да га посеку. Пострадао је 9. августа 304. године. Његове мошти имају исцелитељску моћ. Име му се призива у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу, а сматра се једним од највећих Светитеља-исцелитеља. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Свето Гори. У Србији посвећени су му манастири Лепчинце код Врања, Старо Хопово, као и Свети Пантелејмон у месту Брод на Власини. Свети Пантелејмон сматра се заштитником болесних, пострадалих, лекара и ратника, оних који бране слободу народа.
отац Рафаило Бољевић: Трпљење – дом душе
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 128: 1. Коринћанима 3, 10-17
Прокимен, глас 8.: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Браћо, ми смо Божији сарадиици, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зид на њему; али сваки нека гледа како зида. Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос. Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, свачије ће дело изићи на видело; јер ће Дан показати, јер ће се огњем открити, и свачије ће се дело огњем испитати какво је. Ако остане чије дело што је назидао, примиће плату; ако чије дело изгори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз огањ. Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.
Алилуја: Ходите, обрадујмо се Господу, ускликнимо Богу, Спаситељу нашем. (Псалам 94, 1)
Стих: Претекнимо лице Његово у исповедању, и у псалмима ускликнимо Њему. (Псалам 94, 2)
Литургија – Зачало 59: Матеј 14, 22-34
Исус иде по мору.
22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.
23 И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам.
24 А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25 А у четврту стражу ноћи (=3-6 ујутру) отиде к њима Исус ходећи по мору.
26 И видјевши Га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: „То је утвара”; и од страха повикаше.
27 А Исус им одмах рече говорећи: „Не бојте се, Ја сам, не плашите се!”
28 А Петар одговарајући рече Му: „Господе, ако си Ти, реци ми да дођем Теби по води.”
29 А Он рече: „Ходи!” И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30 Но видећи јак вјетар, уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: „Господе, спаси ме!”
31 И одмах Исус, пруживши руку, ухвати га и рече му: „Маловјерни, зашто посумња?”
32 И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33 А они у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: „Ваистину си Ти Син Божији.”
34 И прешавши, дођоше у земљу генисаретску.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Пошто је добио сагласност Господњу, свети апостол Петар је изашао из лађе и пошао по води. Међутим, убрзо се уплашио и почео да тоне (Матеј 14, 28-30). Решење на тако необично дело, уз наду на Господа, није представљало ништа што би изазвало прекор, иначе му Господ не би дозволио сличан подухват. За прекор је, међутим, било што није задржао првобитно својство душе. Њега је испунила одушевљена нада у Господа и Његову свемоћ, што му је дало храбрости да се препусти таласима. Он је већ и направио неколико корака по новом путу. Требало је само подржавати наду, гледајући у Господа који је био близу, и на искуство ступања путем Његовом силом. Међутим, он се упустио у људска размишљања: „Ветар је снажан, таласи високи, а вода није тврда“. То је пољуљало веру и ослабило чврстину наде. Он се из тог разлога одвојио од руке Господње и, оставши препуштен деловању природних закона, почео да тоне. Господ га је укорио: „Маловерни, зашто посумња?“, показујући да је у маловерју сав узрок беде. Ето поуке свима који предузимају било шта, мало или велико, у намери да угађају Господу! Треба чувати првобитно устројство вере и наде, од којих се рађа велика врлина – трпљење у добродетељи, које је основа богоугодног живота. Док се чувају та расположења, не престаје одушевљење за напоре на предузетом путу, а сметње се, ма како велике биле, уопште не примећују. Када та расположења ослабе, одмах душу испуњавају људски закључци о људским начинима за очување живота и успесима у започетим подухватима. Међутим, како су они увек слаби, у душу улази страх: „Како ћу?“ Стога почињу колебања: „Да ли продужити?“, а најзад се и све напушта. Зато треба да се држиш одлуке: почео си – држи се. Мисли које те смућују одгони, и буди храбар у Господу Који је близу.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
нарєщи (нарешчи) = назвати, наденути име; позивати у помоћ некога, апеловати на некога; именовати, прозвати
Матеј 1, 21; 1, 23; 1, 25
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: и нарєчєши имѧ Ємѹ Їи҃съ...; и нарєкѹтъ имѧ Ємѹ Ємманѹилъ…; и нарєчє имѧ Ємѹ Їи҃съ…
ИЗГОВОР: и наречеши имја Јему И(су)с...; и нарекут имја Јему Емануил...; и нарече имја Јему И(су)с…
СРПСКИ: и надјени Му име Исус…; и надјенуће Му име Емануил…; и надјену Му име Исус…
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске