Календар
август 28. (јулијански) / септембар 10. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије преподобног оца нашег Мојсија Мурина; Спомен преподобног оца нашег Саве Псковског и Крипецког; Спомен светог праведног Језекије, цара јудејског; Спомен свете праведне Ане, кћери Фануилове; Спомен преподобних отаца наших светих угодника печерских, који почивају у даљној пештери (преподобног Теодосија): преподобног Мојсеја Чудотворца, преподобног Лаврентија, преподобног Илариона, преподобног Пафнутија, преподобног Мартирија Ђакона, преподобног Теодора, кнеза острожског, преподобног Атанасија, преподобног Дионисија, преподобног Теофила, преподобног Зинона, преподобног Григорија Чудотворца, преподобног Ипатија, преподобномученика Лукијана, преподобног Јосифа Многонапаћеног, преподобног Павла Послушног, преподобног Сисоја Схимника, преподобног Нестора, преподобног Памва, преподобног Теодора Ћутљивог, преподобног Софронија Затворника, преподобног Панкратија, преподобног Анатолија, преподобног Амона, преподобног Мардарија, преподобног Пиора, преподобног Мартирија, преподобног Руфа, преподобног Венијамина, преподобног Касијана, преподобног Арсенија Трудољубивог, преподобног Јевтимија Схимника, преподобног Тита, преподобног Ахиле Ђакона, преподобних Паисија И Меркурија Постника, преподобног Макарија Ђакона, преподобног Пимена Постника, преподобних Леонтија и Геронтија, преподобног Захарија Постника, преподобног Силуана Схимника, преподобног Агатона Чудотворца, преподобног Игњатија и преподобног Лонгина; Спомен светих тридесет три мученика ираклијских; Спомен светих мученика Диомида и Лаврентија; Спомен светог оца нашег Амфилохија, епископа Владимира Волинског; Спомен светог оца нашег Илариона, митрополита Кијевског; Спомен свете мученице Шушанике (= Сузане); Спомен светог оца нашег Симеона, епископа Переславског; Спомен преподобних отаца наших: стараца Евлогија и Данила; Спомен преподобног оца нашег Доситеја, игумана Печерског; Спомен преподобног оца нашег Тимотеја, игумана Печерског; Спомен преподобног оца нашег Акиндина, игумана Печерског; Спомен светог свештеномученика Дамона.
.
Владика Николај Велимировић – Српски народ као Теодул
(књига је доступна у нашој књижари)
- Најдубље веровање србскога народа јесте веровање у судбу. Не у судбу слепу, него у судбу промисаону, планску и праведну. И у Библији тако пише. Кад су сва јеврејска мушка деца у Египту уништена по заповести Фараоновој, Мојсеј је спасен промислом Божјим. То је судба. Због греха цара Давида, синчић му умре. И то је судба. Због заслуга цара Давида, син му Соломон постаје велики и славан. И то је судба. Због издаје према цару Давиду, Ахитофел, царев доглавник, исто као и Јуда, издајник Христов, веша се. И то је судба. Христос је рекао: „Ни један врабац не пада без воље Оца нашег Небесног.“ И још је рекао: „Вама су и власи на глави избројане.“ А за себе је рекао: „Тако је писано и тако је требало, да Христос пострада и устане из мртвих трећи дан.“ Каже србска пословица: „Нема смрти без суђена дана.“ То чини Србе храбрим и неустрашивим. Најдубље веровање србскога народа јесте веровање у судбу.
- Шта је то историјска судба народа, коју многи спомињу без размишљања и схватања? То је драматична улога појединих народа према плану Божјем, али и према заслугама свакога народа. Историјска судба србскога народа јасна је тек од Немање на овамо, а то значи само једна једина десетина србске историје позната нам је, а девет десетина непознато. То јест, србска историја оцртава се пред нама јасно тек за последњих 800 година. Жупанско време до Немање представља један прелаз као из Старог Завета у Нови.
- То веома ограничено знање наше историје има и једну добру страну. Јевреји, Индијани, Грци, Римљани, Кинези знају своју прошлост од неколико хиљада година. То их чини гордим, и то их збуњује и успављује. Нарочито крштене народе, Грке и Римљане. Ови се хвале својим паганским херојима и философима исто као и својим хришћанским свецима и мученицима. И то их двоји, то их збуњује и слаби. Ми Словени знамо добро само своју крштену историју. Наша паганска, прехришћанска прошлост је без јасноће и без славе. Сва наша слава је у периоду наше крштене историје. Последњих 800 година представља за Србе једну беспримерну епопеју кристализације личног и националног карактера, епопеју труда, борбе, страдања и славе. Све у знаку крста и слободе.
- Све у знаку крста и слободе. У знаку крста означава зависност од Бога, у знаку слободе означава независност од људи. Још у знаку крста значи ходити за Христом и борити се за Христа, а у знаку слободе значи ослобађати се од страсти и сваке моралне кварежи. Ми не кажемо просто: крст и слобода, него: часни крст и златна слобода. Дакле, не неки крив крст или ма какав злочиначки крст, него часни крст, што означава искључиво Христов крст, нити ма каква слобода, јевтина, прљава, и неваљала, него златна, што ће рећи скупа, чиста и светла. Србска слобода била је увек скупа, али не увек чиста и светла. Крсташ барјак и србски барјак. Под њим се пало на Косову, под њим се ослободило у Устанку.
- Основна и непрекидна линија србске историје за последњих 800 година може се изразити са две речи: СЛУЖБА ХРИСТУ. У овом периоду времена од 8 столећа србски народ је био истински Теодул, то јест Божји слуга, или Христодул, то јест Христов слуга, што је једно и исто.
- Никада већина србскога народа није одступала са те основне линије, али је одступала мањина. Одступали су или поједине старешине народне, због умне помрачености или, пак, један мањи део народа са својим старешинама због моралне покварености. Због тога је судба тако језиво бичевала Србе у мукама и патњама као мало који народ, изузев јеврејског, у историји рода људског.
- Четири стотине и тридесет година робовали су Јевреји у Мисиру под фараонима. Исто толико су робовали Срби под Турцима до ослобођења, и то делимичног, под Кнезом Милошем. Робовања под Аустријом и Мађарском, пак, слична су робовањима Јевреја под народима Хананским.
- Умна помраченост код србских народних старешина у старије време и србске такозване интелигенције у новије време долазила је од безобзирног гажења једне велике заповести Христове. Та заповест гласи: „Али међу вама да не буде тако (као међу незнабошцима), него који хоће да буде већи међу вама, нека вам служи, и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга.“ (Матеј 20, 26; Лука 22, 26) Другом приликом опет заповедио је својима, да се не отимају о прва места, као фарисеји, него нека седају на последње место. „Јер“, вели, „сваки који се уздиже, биће понижен, а који се понижује, биће подигнут.“ (Лука 14, 11) Од свих заповести Господњих, Срби су најрадије и најчешће газили ову заповест. Борба за првенство, међутим, доносила им је градобитне поразе и ударце. И после 800 година искуства и учења Срби ни до данас нису научили ту једино спасавајућу за њих заповест Христову. Зато и стоје сваке деценије или две пред градобитном страхотом.
- „Јер кога Бог љуби, онога и кара“ (Јеврејима 12, 6), стоји написано у Светом Писму. Стоји још: „И бије свакога сина којега прима.“ (Јеврејима 12, 6) Прашљив ћилим не уноси се у кућу, него се прво ишиба и од прашине истресе, па онда уноси. Није да Бог не љуби све своје створене народе, него као што је речено за апостола Јована, да га Исус нарочито љубљаше, тако Бог пројављује своју љубав особито према онима којима даје велике задатке у животу, у историјској драми људској. И као што је Христос одредио изванредно велики задатак Своме љубљеноме ученику светом Јовану, тако је одредио велики задатак србском народу, велику мисију међу ближим и даљим народима.
- Сви богољупци и народољупци били су у своме животу велики паћеници. То Библија прејасно потврђује, износећи пример Јакова, Јосифа, Мојсеја, Исуса Навина, Самуила, Давида, Јова, свих пророка и праведника Старога Завета. И сав Нови Завет и сва историја Цркве потврђује то, не са десет или сто примера, него са милионима. Шта је хришћански календар друго, него списак типичних паћеника, кажемо типичних, јер сваки календарски тип паћеника повлачи за собом хиљаде сличних, а незаписаних паћеника за Бога, за душу и за народ кроз последњих 2000 година.
Усековање главе Светог Јована Крститеља
На данашњи дан је посечен Свети Јован Крститељ. О овом мученичком скончању преподобни Јустин потресно сведочи: „Данас је погубљен највећи између свих рођених од жена – Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. На Велики Петак људи су Бога убили, Бога распели. На данашњи свети велики празник људи су убили највећег човека. Највећег, то кажем, не ја. Шта ће моје похвале великом и славном Претечи Господњем, кога су уста Господња похвалила више него икога од људи, више него икога од Апостола, од Анђела, од Пророка, од Праведника, од мудраца. Јер су уста Госпдоња изрекла за њега: ‘Ово је највећи између свих рођених од жена.’ Нема веће похвале у овоме свету. И зато је данашњи дан мали Велики Петак. Гле, безумни људи убили су највећег Праведника. Смета им? Да, смета развратном цару Ироду и разблудној Иродијади. Правда Божија и Истина Божија смета безаконицима, смета убогим грешницима, смета свима опијеним разним страстима. Гле, зар и данас христоборци не вичу: ‘Распни Га, распни!‘ Зар и данас христоборци не траже главу Исуса из Назарета? Његову главу траже, а камоли главу Јована Крститеља.”
отац Рафаило Бољевић : Промашај
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 170 2. Коринћанима 2, 1-4
Прокимен, глас 5.: Ти, Господе, сачуваћеш нас и одбранићеш нас од рода овога и до века. (Псалам 11, 8)
Стих:Спаси ме, Господе, јер неста преподобнога. (Псалам 11, 2)
Браћо, Бог је Онај Који нас утврђује с вама у Христу, и Који нас помаза, Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша. А ја призивам Бога за сведока на своју душу да, штедећи вас, не дођох више у Коринт. Не као да господаримо над вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите чврсто. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим? И ово вам баш написах, да када дођем, не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, ие да се ожалостите, иего да познате преобилну љубав коју имам према вама.
Алилуја: Милости Твоје, Господе, до века певаћу. (Псалам 88, 2)
Стих:Јер си рекао: „До века ће се милост изградити.“ (Псалам 88, 3)
Литургија – Зачало 89: Матеј 22, 2-14
Прича о свадби царева сина.
2 „Царство Небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4 Опет посла друге слуге говорећи: ’Кажите званицама: ’Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.’’
5 А они, не маривши, отидоше: овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6 а остали ухватише слуге његове, изружише их и побише.
7 И када то чу цар онај, разгњеви се, и пославши војску своју, погуби крвнике оне и град њихов запали.
8 Тада рече слугама својим: ’Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
9 Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу.’
10 И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11 А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12 И рече му: ’Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха?’ А он оћута.
13 Тада рече цар слугама: ’Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.’”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Цар начини свадбу за свога сина и посла по званице. Посла једном, па други пут. Међутим, званице не долазе због житејских брига: један је отишао у поље своје, други у трговину. Упућен је нов позив у другим сферама и брачна палата се напунила. Међу осталима, нашао се један који није био одевен у свадбено рухо. Због тога је избачен (Матеј 22, 2-14). Смисао приче је јасан. Свадба је – Царство Небеско, позив – проповед Јеванђеља, они који су одбили позив – неверујући, а без свадбеног руха – верујући, али без живота по вери. Ко којој групи људи припада, нека сам просуди. Да смо звани – јасно је. Међутим, да ли верујемо? Опет, могуће је, као под општим именом, бити и међу верујућима, а у ствари бити без вере. Један уопште не мисли о вери, те је код њега уопште и нема, а други нешто и зна о вери и из вере, и тиме је задовољан; један криво тумачи веру, а други се сасвим непријатељски односи према њој. Па ипак, сви се убрајају у Хришћане, премда код њих нема ничег хришћанског. Уколико ти верујеш, испитај да ли су са твојом вером саобразна твоја oceћaњa и дела, то јест рухо душевно, због којих те Бог види одевеним или неодевеним за свадбу. Moгyћe је чак и добро познавати веру и ревновати за њу, а у животу служити страстима, то јест одевати се у срамну одећу грехољубиве душе. Код таквих је једно на речима, а друго у срцу. На језику је: „Господе, Господе!“, а унутра: „Изговори ме.“ Размислите да ли сте у вери, и посебно, да ли сте у свадбеном руху врлина или у срамним дроњцима грехова и страсти.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
нєвѣжда (невјежда) = незналица, лаик, простак
1. Коринћанима 16, 24
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Ащє жє вси пророчєствѹютъ, внидєтъ жє нѣкїй нєвѣрєнъ или нєвѣжда, ѡбличаєтсѧ всѣми, (и) истѧзѹєтсѧ ѿ всѣхъ
ИЗГОВОР: Ашче же вси пророчествујут, внидет же њекиј невјерен или невјежда, обличајетсја всјеми, (и) истјазујетсја от всјех
СРПСКИ: А ако сви пророкују, и уђе какав невјерујући или неупућени, бива покаран од свију и суђен од свију
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске