Календар
јун 17. 2024. = Петровски 17. 7532. (јулијански)
јун 30. 2024. (грегоријански)
Страдање светих мученика Мануила, Савела и Исмаила; Спомен преподобног оца нашег Пиора; Спомен преподобног оца нашег Ипатија Руфинског; Спомен преподобног оца нашег Јосифа Отшелника; Спомен светог свештеномученика Филонида, епископа града Куриона на Кипру; Спомен преподобног оца нашег Ананије; Спомен светог мученика Исавра ђакона, и осталих с њим: Василија, Инокентија, Феликса, Ермија и Перегрина.
Архимандрит Лазар (Петрович Абашидзе-Десимон)
Према којим учитељима треба имати послушност, а од којих се клонити ради спасења душе?
Свети Игнатије Брјанчанинов: „Истински Хришћани свих времена су се брижљиво чували од смртоностног отрова јереси и других лажних учења. Чврсто су се држали догматичког и духовног Предања Цркве. Не само да су православно веровали у Свету Тројицу, него су и свој живот, подвиге и природу усмеравали по Предању Цркве. Особина којом су се одликовали сви Свети Оци било је непоколебљиво руковођење духовним Предањем Цркве и они су заповедали да се за истинског духовног наставника сматра онај ко у свему следи учење Отаца Православне Цркве и њиховим делима потврђује и уобличава своје учење. Онај, пак, ко мисли да руководи ближњима по начелима земаљске мудрости и по начелима палог разума, ма како блистав он био, налази се у самообмани и своје следбенике доводи у самообману. Свети Оци су одредили да је за сваког оног ко жели да се спаси обавезно правило следовање духовном Предању Цркве. Ради тога они људима који желе да живе побожно и богоугодно саветују да се руководе саветима правог учитеља или делима Светих Отаца, која одговарају начину живота сваког од њих. Осам векова по Рођењу Христовом свети црквени писци почињу да се жале на недостатак духовних наставника и на појаву мноштва лажних учитеља. Они заповедају да због недостатка наставника човек треба да се обраћа читању светоотачких дела, да се клони читања књига изван недара Православне Цркве. Што више времена је пролазило од појаве Божанствене Светлости на земљи, обиље лажних учитеља је било све веће: они су од времена проналаска штампарије преплавили земљу као потоп, као горке воде апокалипсе од којих је мноштво људи умрло душевном смрћу. „Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране.“ Ово пророчанство се остварило: дешава се на наше очи. И има још једно друго предсказање Господа о карактеру времена у којем ће се десити Његов Други страшни долазак на земљу. „Син Човечји“, рекао је Господ, указујући на будућу судбину вере, „када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?“ Тада ће на њој владати лажни разум, мудрост људска, противна вери и Богу.“
Преподобни Симеон Нови Богослов: „Мало је таквих, а нарочито у наше време, који би могли добро да напасају, а поготово да лече разумне душе. Да поштују пост и бдење, понеки још и могу да сачувају спољашњи изглед религиозности, многи могу успешно да поучавају речима, али је врло мало оних који могу да достигну то да смиреномудреношћу и свагдашњим плачем одсеку своје страсти, и стекну најважније врлине.“
Преподобни Нил Сорски: „Лажни пророци се познају по плодовима, по свом животу, по делима, по последицама које проистичу из њихове делатности. Немој се преварити красноречивошћу и слаткоречивошћу лицемера, њиховим тихим гласом који тобоже изражава кротост, смирење и љубав, немој се преварити оним слатким осмехом који игра на њиховим уснама и лицу, оном љубазношћу која светли из њихових погледа: немој се преварити оним причама које они лукаво шире о себи међу људима, оним одобравањима похвалама, громким именима којима их свет зове, погледај пажљиво какви су им плодови.“
Георгије Затворник: „Духовна мудрост своје место и седиште има у срцу, а не на језику, унутра, а не споља: у сили, а не у речима. Није мудар свако ко људима тако изгледа, него онај ко је такав у суштини, и није то сваки онај ко може да говори красноречиво: и често се под видом красноречивости крије лоша природа, која не може бити заједно са духовном мудрошћу.“
Свети Игнатије Брјанчанинов: „Ако наставник почне да захтева послушност према себи, а не према Богу, он није достојан да буде наставник ближњег! Он није слуга Божији! Он је слуга ђавола, његово оруђе, његова замка! „Не будите робови људима“, завештао је Апостол (1. Коринћанима 7, 23).“
„Изучавај Божанствено Писмо“, говори Симеон Нови Богослов, „и дела Светих Отаца, нарочито она која се тичу хришћанске праксе да би, пошто њиховим учењем провериш понашање свог учитеља или старца, могао да их видиш (ово учење и понашање) као у огледалу и да схватиш: оно што је у складу са Писмом да усвојиш и чуваш у мислима, а оно што је лажно и лоше да упознаш и одбациш да не би био обманут. Знај да се у наше дане појавило много превараната и лажних учитеља.“ (Добротољубље, Део 1., глава 33)
Свети Игнатије Брјанчанинов: „У наше доба ширењу учења Светих Отаца нарочито се супротстављају одбачени духови уносећи разне мисли телесног мудровања и збуњујући људе руковођене телесним мудровањем.“
Свети Игнатије Брјанчанинов: „Умножили су се људи који презиру закон Божији и не престају да гурају ближње у несрећу и напасти.“
„Овако вели Господ над војскама: ‘Не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих. Једнако говоре онима који не маре за Ме: ‘Господ је рекао: ‘Имаћете мир’; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: ‘Неће доћи на вас зло.’ И свакоме ко буде поступао по тврдоглавости свог срца говоре: ‘Не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше. Да су стајали у Мом вијећу, тада би казивали Моје ријечи народу Мојему, и одвраћали би их са пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех. Ево Ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: ‘Он вели.’“ (Јеремија 23, 16-17, 21-22, 31)
Ко је од савремених учитеља опасан као јеретик?
Свети Игнатије Брјанчанинов: Будући да је антропозофија јеретичка пародија на хришћанску антропологију, она одваја Хришћанина од Цркве и лишава га благодати црквених Светих Тајни. Без исповести и причешћивања Светим Христовим Тајнама није могуће водити правилну и успешну борбу против страсти. Услед одбацивања ове светиње, одбацује се и извршење Господњих заповести, односно живот по законима Богооткривеног Јеванђеља. Подвиг унутрашњег ношења крста замењује се сумњивом интелектуалном активношћу. Лажно схватање новозаветне веронауке води у ћорсокак рационалистичке прелести. Антропозофи прихватају и воле Искупитеља разумском уобразиљом, а у ствари Га се одричу читавим својим животом. По правилу, код њих нема „јавног одрицања од Бога, али је несумњиво да постоји прикривено одрицање, јер у наше време ђаво веома прикрива своје мреже и више се стара о томе да уништи суштинско, него спољашње“.
Рудолф Штајнер – немачки мислилац, „видовњак“, типични представник гностичког неохришћанства, широм света познати теозоф-окултиста, који је своја тезофска истраживања завршио стварањем нове „духовне науке“ – фамозне антропозофије. Главне карактеристичне црте ове јереси су следеће:
– снажно изражена усмереност према окултном
– потпуно одсуство духа покајања
– антропоцентризам који неизбежно води у ђавоцентризам
Тејар де Шарден – римокатолички свештеник, научник-философ и религиозни мислилац. Његово основно дело „Феномен човека“ представља многобројне, али, авај, безуспешне покушаје обезблагодаћене мисли да се по сваку цену извуче из бесконачног лавиринта лажног разума.
Владимир Соловјов – широм света познати религиозни философ, песник који се одушевљавао римокатолицизмом, западном мистиком, окултизмом, који је повремено извор за своје „стваралачко надахнуће“ налазио у стањима медијумског транса. Његово учење о Софији и космичком свејединству, као и многи други огледи нису у складу са православним црквеним погледом на свет. Тако на пример, циклус његових чланака „Смисао љубави“ представља неки језиви „окултни пројекат поновног сједињења човека и Божанства кроз љубав између различитих полова“ (Георгије Флоровски “Путеви руског богословља” (в. Чланак митрополита Антонија “Из историје новгородске иконографије” у Богословски радови”, бр. 27, стр. 74 и књигу А. Ф. Лосјева „Владимир Соловјов“ M. 1983, стp. 72).
Николај Берђајев – светски познати религиозни философ који је дао значајан допринос разради лажног месијанског погледа на свет. Стваралачко наслеђе овог мислиоца које је у целости проткано тешким јеретичким духом има огромну популарност. Што се овога тиче нарочито су карактеристични есхатолошки погледи Берђајева који у целини и потпуности прихвата јеретичку есхатологију Оригенову који је заједно са његовим лажним учењем о апокатастази (накнадном покајању и спасењу) демона и непокајаних грешника коначно био осуђен и предат анатеми.
Отац Сергије Булгаков – у свету: један од значајнијих економских мислилаца; а у религијском животу: светски познати богослов који је активно учествовао у екуменистичком покрету. Учење оца Сергија Булгакова о Софији – Премудрости Божијој изазвало је противљење митрополита, касније патријарха Сергија (Староградског), Владимира Лоског, архиепископа Серафима (Собољева), протојереја Георгија Флоровског и послужило као основа Сабору архијереја Руске Православне Цркве у иностранству да га (=Булгакова) оптужи за софиолошку јерес.
Отац Павле Флоренски – истакнути научник-енциклопедиста, светски познати богослов, руски исповедник и новомученик. Неки радови оца Павла Флоренског су засићени компликованом терминологијом и тешко су схватљиви. Приликом стварања неких радова (на пример, есеја „Макрокосмос и микрокосмом“) тежио је да „рашири“ Православље у правцу страну гностицизма. То је, очигледно, представљало основни занос стваралаштва свештеника Павла Флоренског, а његова софиологија – главно богословско оруђе у решавању овог задатка.
Даниило Андрејев – син познатог писца Леонида Андрејева, православни хришћанин по веросповести, песник и мислилац, који је написао литерарно-философско-религиозни трактат „Ружа света“. Аутор овог дела, које је подигло прашину у више наврата, добијао је наводно „просветљење одозго“. Он подробно и стилски беспрекорно описује своја путовања по „другим световима“ са њиховом, како се неки критичар изразио недогматичком хијерархијом добрих и злих сила, и на тај начин уводи читаоца у сферу демонске духовности, у област палих и одбачених духова.
Отац Александар Мењ – савремени богослов и религијски писац-екумениста (у иностранству је издао неколико књига под својим личним именом и псеудонимима: Емануил Светлов, Андреј Богољубов). Држао је јавна предавања из библијске историје и наступао на телевизији. Био је тајни и јавни симпатизер масонства. Одбацио је оптужбе за различите јереси, ослањајући се на потпуну слободу „богословских мишљења“, која је наводно исконска особина „стваралачког духа“ православног богословља.
Јелена Блавацка – широм света позната окултисткиња која је створила такозвану теозофију и која је непосредно општила са палим, одбаченим духовима. По сведочанству очевидаца демони су увек и свуда пратили ову несрећну жену, стално подсећајући на себе на чулни начин – чак и у кућним условима.
Георгије Гурџијев – један од највећих окултиста 20. века. Изузетно је „красноречив“, заједнички назив првог (3 књиге – око 1300 страница!) од три наставка његових дела је „Објективна и непристрасна критика људског живота, или Приче Веелзевула свом унуку“. Као што видимо кнез таме је овде назван својим именом тако да је, чак, и непосвећеном читаоцу јасно ко је ко.
Брачни пар Рерих – широм света познати окултисти који су створили данас изузетно популарно лажно учење „Агни-јога“ које кроз своју интелектуалну „суптилност“ предлаже уствари један смртоносни демонизам.
Бхгаван Шри Раџниш – савремени индијски филозоф, мислилац, религиозни писац и светски познати гуру (то јест „духовни учитељ“) или тачније речено, један од највећих магова. Саблажњава неискусне, наивне интелектуалце, а нарочито омладину „оригиналним и необично занимљивим“ тумачењем јевађељских прича; нудећи „загарантовану помоћ“ у дубоком изучавању сваке религије, као и обећање брзог „духовног“ успеха, потпуног и коначног „просветљења“ и тако даље.
Карлос Кастанеда – савремени амерички антрополог, који је дуго живео у Мексику као један од ученика индијанских чаробњака. У својим књигама описује мрачни свет старог паганског шаманства, разноврсне појаве демона и лично искуство општења са демонима.
Ричард Олперт – савремени амерички психоаналитичар, који је демонско посвећење добио у Индији. У својим предавањима и књигама рекламира различите видове медитације, окултне методике и магијског система, који имају за циљ да покажу најкраћи пут у астрал, другим речима, да уведу своју жртву у царство сатанске таме.
Анатолиј Кашпировски, Алан Чумак, Џуна Давиташвили и многи други исцелитељи који ће се, очигледно све више појављивати – бионергетичари, хипнотизери, психоенергетичари, то јест другим речима – савремени чаробњаци, према којима је, чак, и мало указаног поверења погубно по душу.
Свети владика Николај Велимировић: Вера образованих људи – Тумачење Символа вере
7. … васкрслога у трећи дан по Светоме Писму.
Христос Васкрсе, образовани! Земља Му не може нахудити, нити Га гроб задржати. Да васкрсну душе ваше, миљенице Христове! Да засија образ Божји у вама, очишћен од земље и спасен од смртне трулежи! Радујте се и веселите се, јер Месија ваш, Једини и Јединствени, победи смрт, ово страшило свих земнородних!
Чудесно Васкрсење Христа Господа из гроба сасвим је у складу са Његовом чудесном појавом у свету. Оно одговара Његовом необичном рођењу од пречисте Девојке, и Његовим свемоћним делима на земљи, и Његовој Небеској мудрости и милости, и његовом натчовечанском стрпљењу и достојанству у подношењу неправди и мука, и Његовом божанском праштању са крста убицама Својим. Све је у складу. Све одговара и приличи једно другом. Као што можете по једној капи морске воде познати каквоћу целога мора, тако по једном догађају из живота Христовог можете познати цео карактер Његов. Цео Његов карактер представља једно неземно чудо, састављено органски од безбројних чудеса. Он је свемоћни Месија ваш, о ви образовани, Који вас је благословио и са крста, и из гроба, и изван гроба.
Васкрсење је као један драгуљ на низу неземног драгог камења, што представља живот Господа на земљи. Тај драги камен исте красоте, исте драгоцености, исте милине као и остало друго камење на божанском низу Христовоме. Његово васкрсење је сасвим природно с гледишта вечних стварности, које је Он открио свим делима Својим и свом личношћу Својом. Трећег дана у зору свемоћни Господ устао је из мртвих и јавио се жив Својој Светој Матери, женама мироносицама и апостолима (Матеј 28; Марко 16; Лука 24; Јован 20 и 21; 1. Коринћанима 15, 6). Потом се Он јављао кроз пуних четрдесет дана ученицима и пријатељима Својим (Дјела апостолска 1). Потом се јавио и Своме непријатељу и гонитељу Савлу (Дјела апостолска 9). Прво се, дакле, јављао Својим пријатељима и следбеницима, као првим члановима Цркве Своје свете, да би прво њих утврдио и образовао, а после и непријатељима. А овим последњим јавио се колико да би Цркву Своју одбранио, толико да би милост Своју показао према непријатељима Својим. Као и с крста. Јер Он „праведне љуби и грешне милује“, и хоће да се сви људи спасу и дођу до познања истине.
Још се васкрсли и живи Господ јављао многобројним мученицима и мученицама за Име Његово. Јављао се преподобним људима и светим женама и девицама кроз сву историју Цркве Божје до дана данашњега. Јављао се на јави и у сну, у ратовима и тамницама, украј болесничке постеље и у невољама, у којима људска снага не помаже. Јављао се у избама сиротињским, у сјајним олтарима светим слугама Својим, као и покајаним грешницима у јазбинама греха. Јављао се само тамо где Га је жарка вера и сузна молитва призивала, и где је појава Његова била неопходна. Шта да набрајамо? То Његово живо присуство осећају непрестано истински образовани људи, они који носе образ Божји у себи. Гле, васкрсли и живи Господ изрекао је као последњу реч Своју следбеницима Својим: „И ево, Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин.“ (Матеј 28, 20). Амин. Господе!
По Светоме Писму. Како је писано од надахнутих писаца, и како је проречено од Божјих пророка, онако се и збило. Писано је од пророка: „Нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац Твој види трухлост.“ (Псалам 15, 10) Па је писано и проречено: „Васкрснуће БОГ и расуће се непријатељи Његови.“ (Псалам 68, 1) Но осим многих пророчанстава о васкрсењу Христовом у Старом Завету Светога Писма тај величанствен догађај изражен је симболички и праобразно кроз судбе многих праведника.
Тако судба праведнога Аврама, који је више пута био у смртној опасности од надмоћнијих непријатеља, па је ипак изишао жив и победоносан, представља праобраз Христове Васкршње победе. Сличан је праобраз и Исака, који је положен био под нож оца свога, па ипак спасен. Праобраз је Христова Васкрсења и пророк Јона, који је три дана пробавио у утроби китовој, па избачен жиз. Тако и судбе осталих многих праведника као: Мојсеја, Ноја, Јосифа, цара Давида, пророка Илије и пророка Данила, тројице отрока у пећи огњеној, многострадалног Јова, и многих других, који будући под бременом неправди сатанских и људских, најзад све победише и до славе дођоше очувавши образ Божји у себи неповређен. Зато су Свети Оци никејски и ставили да је Господ Христос васкрсао из мртвих по Светоме Писму. Јер више убеђује људе догађај, који је унапред проречен, неголи непроречен.
А свети јеванђелисти записали су у Јеванђељима како је Сам Господ много пута предсказао Своје Васкрсење пред ученицима Својим. Управо, кад год је Господ предсказивао страдање Своје и смрт, предсказивао је истовремено и славно Васкрсење Своје (Матеј 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; сравни Марко 8, 31; 9, 9; 9, 31; 10, 34; 14, 28; Лука 9, 22; 18, 33; Јован 2, 19-22). И све како је предсказано, онако се и збило. Господ ваш и Искупитељ ваш намучен је био, распет, мртав погребен, но трећи дан славно је васкрсао из мртвих.
Љубав је непобедива, децо царска. Њена је домовина на Небесима, њено је Царство у вечности, њена сенка на земљи, њено одсуство у паклу. О како је моћна и та сенка! А стварна љубав, она што пламти на огњишту вечног родитељства и вечног синовства Божјега, она коју је Христос донео на земљу – она је свемоћна. Сатана с грешницима глупо се зарадовао над мртвим Месијом. Глупост сатанина је дошла отуда, што је он потпуно изгубио образ Божји у себи. Где би он знао – где ли се сетио – како је љубав божанска свемоћна? Та моћи њеној нема ни сравњења, ни мере, ни границе. Земља би прсла да Христос није васкрсао из ње; не би Га могла одржати у себи. То је сила стварне, Небеске, вечне љубави. Сила те љубави је неисказана. Силом те пламене љубави Цар Небески је и посетио земљу, и издржао сва понижења и мучења, најзад и васкрсао. Силом њеном недузи се лече, демони разгоне, болести исцељују, буре утишавају, сва природа нагони на послушност. Она је сва чудотворна, и где год се јави, ма у ком свету и ма у ком времену, она чудеса твори.
Ово је вера деце Божје, деце царске, која су усиновљена Богу силом љубави Христове. Њу не могу да приме ненависници и злотвори, богомрсци и човекомрсци, који од греха својих плету ланце себи и дају их у руке пакленим духовима. Ово је вера светлих и чистих душа, богољубивих и човекољубивих. Они је примају, и они страдају за њу попут страдања Христова. Љубав им олакшава страдања, и слади горчине. Њихове су очи замагљене за сва обманљива блага овога света, но њихов духовни вид, опран и просветљен сузама, јасно гледа у домовину вечне љубави. Благо њима у Дан суда, у Страшни дан расплате Божје. Они ће се одржати у тај Дан, и огрејаће се на огњишту вечне љубави.
Није ли ово ваша вера, христоносци, и вера најславнијих предака ваших? Нека она буде и вера деце ваше. Ово је вера непостидна, православна, горка као смрт, но лековита као мелем Небески, светла као васкрс. Ваистину, ово је вера великих душа, истински образованих људи, који носе образ Божји у себи. Они ће у Дан суда васкрслога Месије бити помиловани и назвати благословеним.
Победа. Васкрсење. Радост.
Видовдан – Спомен на Светог кнеза Лазара и све свете мученике српске (комплет од 19 књига аве Јустина Ћелијског су доступне у нашој књижари)
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 330 – Јеврејима 11, 33-40: Вјера и њезина моћ.
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама, и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 38 – Матеј 10, 31-34; 7, 9-11: Упутство апостолима; постојаност у молитви.
31 Не бојте се, дакле, ви сте бољи од много врабаца.
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир, него мач.
9 Или, који је међу вама човјек, од кога, ако син његов заиште хљеба, камен да му да?
10 Или ако рибе заиште, да му да змију?
11 Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш Небески дати добра онима који Му ишту?
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
пєстръ (пестр) = шарен
- Мојсијева 30, 33:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: и послѹшаєтъ мєнє правда моѧ во ѹтрєшнїй дєнь, ѩкѡ єсть мзда моѧ прєд тобою: всє єжє ащє нє бѹдєтъ пєстро и бѣловатоє въ козахъ, и пєлєсо во ѻвцахъ, за ѹкрадєноє бѹдєтъ мною.
ИЗГОВОР: и послушајет мене правда моја во утрешниј ден, јако јест м(а)зда моја пред тобоју: все јеже ашче не будет пестро и бјеловатоје в козах, и пелесо во овцах, за украденоје будет мноју.
СРПСКИ: Тако ће ми се послије посвједочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: што год не буде шарено ни с биљегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске