Календар
јул 1. 2024. = Илински 24. 7532. (јулијански)
јул 14. 2024. (грегоријански)
Страдање светих мученика Козме и Дамјана, бесплатних лекара; Спомен преподобног оца нашег Петра Патриција; Спомен светог мученика Потита; Спомен светих две хиљаде мученика; Спомен светих двадесет пет никомидијских мученика; Спомен светиг мученика Маврикија; Спомен светог мученика Константина Аламана, Чудотворца и осталих са њим; Спомен преподобног оца нашег Василија; Спомен преподобног оца нашег Лава Пустињака.
Архимандрит Лазар (Петрович Абашидзе-Десимон)
Како пастири Цркве и сви православни хришћани треба да чувају Свету Истину?
Да би се чувала истина, треба је стећи, да би се стекла, треба је упознати. На тај начин свако онај ко зна хришћанску истину постаје њен чувар, бранилац и заштитник. Што је више оних који знају истину тиме је већа њена заштита, тиме је она мање угрожена – не сама у себи, него и међу људима. И насупрот томе, што је мање оних који знају истину, мање је заштите против лажи, а тиме је опаснији положај истине међу нама. Јер, у том случају, ако се појави неко лажно учење, онај ко не зна истину, ће га пропустити, зато што не уме да га препозна и разобличи. Од њега ће лаж прећи другом који, такође, не зна, од другог – трећем и тако даље. Лаж ће се тако проширити и потиснуће истину.
Да ли је у праву онај ко ју је пропустио?! Никако! Јер то је исто као кад би војник, који из немара није научио лозинку, пропустио непријатеља у свој табор. У том смислу је, дакле, свако онај ко не зна истину, већ њен издајник и издајник заједнице верујућих православних Хришћана, то јест Свете Цркве. Строго? Да, али, тако јесте!
Само по себи се разуме да ова кривица у потпуности пада на оне који имају моћ и начин да упознају истину, и не упознавају је, односно то је углавном образовани слој људи.
Хришћанину није својствено да све схвата на свој начин, већ он тражи само једно – да схвата све онако како су сви Свети Оци схватали ствари и о њима расуђивали. Он зна да удаљити се од Цркве значи отпасти од Истине, и значи не ићи према савршенству, већ у погибељ. Али, иако се потчињава заједничкој вери, он зна да не губи самосталност. Овом заједничком вером, он усваја истинита начела живота, која потичу од Бога и, ослањајући се на њих, он потом расуђује о свему и све на основу њих решава, и решава правилно, јер полази од истинитих правила, запечаћених Божанственим ауторитетом.
Све јереси и све лажи су проистекле из нарушавања овог основног правила истине. Јерес је расуђивање о стварима вере на свој и самовољан начин, без ослањања на то како је Господ предао Цркви да расуђује о тим стварима и како Црква и Предање расуђују о томе. Арије је, тако, почео да расуђује о Господу на самовољан начин и пао је у јерес, не признајући једносушност Његову Богу Оцу и Духу Светом. Лутер је почео по своме да гради „нови систем“ хришћанског учења и колико је само лажи смислио! Исто је и са папом! Када се роди неко питање, Хришћанин одговор на њега не тражи у себи и у свом схватању, него у заједничком, црквеном исповедању вере. Не ради се о томе да он сам уопште не расуђује и да нема никаквих схватања ни о чему, напротив расуђује више него било ко други. Ради се о томе што он своја расуђивања не прихвата све док их не провери заједничким, црквеним учењем. Ако су његова расуђивања у складу са црквеним учењем, он их прихвата, а ако нису – одбацује их. И у томе је његов мир. Он стоји на овом општем исповедању вере као на тврдом камену. И њиме усходи према Богу Kao према Извору.
Морамо стећи јасно и одређено знање учења свете вере и затим га стално обнављати и ширити, чистити и утврђивати основама сваке врсте, да бисмо сачували сваки његов део као зеницу ока. Као што чуваран трговац често прегледа и чисти своју робу да се не би улежала и да би увек била нова: тако истине вере, усвојене и сложене, као у неком магацину, у сећању срца треба често прегледати пажљивим размишљањем, да би знање о њима увек било обнављано. Као што домаћин куће наређује да се често перу прозори, да не би били прљави од испарења, прашине и врућине, тако и ми свете истине, које су прозори у духовни свет, треба да бришемо сећањем и размишљањем да не би потамнеле и учиниле да нам духовни свет постане тешко видљив.
Садашње стање ствари није неочекивано. Њега је сасвим подробно прорекао свети апостол Павле и тада је већ прописао апостолу Тимотију као пример поуку како и шта Хришћани треба да раде у сличним случајевима: „Али, ово знај“, говори он светом Тимотију, „да ће у посљедње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви, него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових. Јер су од ових они који се увлаче у куће и заводе жене које су натоварене гријесима и вођене различитим пожудама.“ (2. Тимотеју 3, 1-6)
Није ли данас тако? „Који свагда уче и никад не могу да дођу до познања истине. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вјери…“ (2. Тимотеју 3, 7-8) „Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама.“ (2. Тимотеју 4, 3-4) Не ради ли се то данас?
Шта ревнитељ истине треба да чини у сличним околностима? Ево шта! „А ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дјело јеванђелиста, служење своје испуни…“ (2. Тимотеју 1, 8-9, 13) „Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене, сужња Његова, него буди ми састрадалтк Јеванђељу по сили Бога, Који нас спасе и призва призвањем светим… Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене…“ „Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши, са сваком стрпљивошћу и поуком.“ (2. Тимотеју 4, 2).
Свети Теофан Затворник: „Дакле, проповедајмо Јеванђеље Христово, браћо, у храмовима и домовима, на заједничким скуповима и у приватним разговорима, усмено, писмено, у штампи, свугде… Будимо трубе Јеванђеља које се чују непрестано и разговетно. Оставимо поделе које се тајно дешавају у нашим редовима: створимо братски савез, скупимо снаге, усмеримо их све према Истини: објавимо је да сви чују, и она ће сама привући оне које привуче Отац наш Небески. Само спроводимо ову ствар тако да нико не би могао оправдано да нам каже: „Лекару, излечи се сам.““
Преподобни Јован Лествичник, Реч пастиру, глава 14: „Пре свега остављај синовима својим у наслеђе непорочну веру и свете догмате да би, не само синове, него и унуке привео Господу путем Православља.“
Преподобни Теодор Студит, Добротољубље, том 4, стpаница 330: „Молим вас, чувајмо одлучно свету веру, јер видите колико има одступања од ње и колико морамо захваљивати Богу што нисмо доспели у неку заблуду, него смо добили и чувамо веру православну.“
Свети Игнатије Брјанчанинов: „Не уводимо ништа ново! Следимо доследно учење које је предала Света Црква, учење које су предали Свети Апостоли и Свети Оци.“
Преподобни Амвросије Оптински, Часопис Московске Патријаршије, 1988., број 6, страница 70: „Ако ван Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, каквом се назива и каква јесте Црква Православна, нема спасења, ако спасења нема код других религија, зашто се онда у Русији не проповеда ова истина? Одговор на ово је веома прост и јасан. У Русији је дозвољена слобода вероисповести и иноверци се подједнако са православнима код нас налазе на важним дужностима, губернатори и градоначелници среских градова су често иноверци, командири пукова су иноверци. Ма где да почне духовно лице отворено да проповеда да ван Православне Цркве нема спасења, иноверци високог чина ће се увредити. У таквој ситуацији руско православно свештенство као да је стекло навику и као да се укоренило својство да о овој ствари говори увијено. А можда су неки због свакодневног општења са иноверцима, а више од читања њихових дела почели снисходљивије да размишљају о нади на спасење и других вероисповести.“
Дружење са јеретицима је грешна и опасна ствар. Једном приликом су јеретици – аријанци, који су нечастиво учили о Сину Божијем, ширили гласине да је од свих поштовани подвижник и пустињак Антоније Велики наводно ступио са њима у пријатељске односе. Зачуђен њиховом дрском лажју свети Антоније се разбуктао праведним гневом и одмах је пошао у Александрију. Тамо их је пред епископом и целим народом проклео, називајући их претечама антихриста. Било би погрешно мислити да је овим поступком Антоније нарушио врлину хришћанског трпљења и кротости. Да није разобличио дрску клевету, он би пружио могућност другима да се саблазне, а што је још ужасније, (духовне) незналице, које не могу да проникну у намеру великог човека, могле би да се предају погубној јереси. Било би опасно и грешно ћутати у том случају.
Алексеј Степанович Хомјаков, Сабрана Дела, том 2, стpаница 87: „Ми и наша браћа (то јест чланови Цркве) обавезни смо да увек подржавамо друштвени поредак и грађански закон не обацујући нигде, у светским стварима, помоћ наших суграђана без обзира на то којој вероисповести припадају. Међутим, у стварима вере није тако. Као чланови Цркве ми смо носиоци њене величине и достојанства, ми смо једини у целом свету заблуда чувари Христове Истине. Прећуткујући онда кад смо обавезни да огласимо реч Божију, примамо на себе осуду као кукавице и залудне слуге Онога Ко је претрпео поругу и смрт, служећи целом роду људском, али ми бисмо били и гори од кукавица, постали бисмо издајице ако бисмо намислили да призивамо заблуду да помогне проповеди истине и ако бисмо, изгубивши веру у Божанствену силу Цркве, почели да тражимо помоћ од немоћи и лажи. Ма како високо да стоји човек на друштвеној лествици, без обзира на то да ли је он наш шеф или цар, ако он није од Цркве, онда он може бити само наш ученик, а никако не једнак нама или сарадник у делу проповеди. У том случају он може да нам послужи само тако што ће нам се обратити.“
Ко иде Јудиним путем?
Иде онај ко се, причешћујући Телом и Крвљу Господњом у Евхаристији, причешћује без дужне вере (као да се причешћује обичним хлебом и вином) и сматра да за то ништа не дугује свом Спаситељу; ко у храму показује спољашње поштовање према Светињи и ко је – када се говори о греховима и издаји закона Божијег – спреман да, слично Јуди, упита: „Јесам ли ја, Господе?“, а који се ван храма очигледно клања овоме свету и његовим кумирима, и бестидно продајући веру и закон, стид и савест.
Дакле, са ким сте ви? Са ким – не овде и сада у храму, него тамо где ће вас срести искушење, где ће можда бити потребно примити неправедну част и богатство или ићи на крст за правду? Али, ви сте већ изабрали оно што треба: свако од вас је рекао: „Нећу дати пољубац као Јуда!“ Пазите, не дајите овај адски пољубац, иначе ће он једнога дана палити ваша уста и срце адским пламеном! Свако од вас је обећао да ће исповедати Господа као благоразумни разбојник: пазите, исповедајте! Неће недостајати прилика за ово, јер је свет сада исто оно што је био и раније: сав у злу лежи и све вуче ка злу. Стојте храбро против овог зла и у себи и у другима.
„Лажни пророци века овог, рачунајући ту и многе који се званично зову „православнима“, све гласније објављују приближавање „новог доба Светог Духа“, „нове Педесетнице“, „тачке Омега“. А ово по пророчанству Православне Цркве и јесте управо оно царство антихриста. И баш у наше време, баш данас ово сатанско пророчанство почиње да се остварује са демонском силом. Сва духовна атмосфера савременог света је буквално заражена енергијом демонског искуства „ицијације“: „тајна безакоња“ осваја душе људске, желећи да освоји, чак, и саму Цркву Христову, колико год је то могуће.
Дакле, православни морају живети у страху Божијем, пазећи се да не изгубе благодат, која се ни изблиза не даје сваком, него само онима који се држе истинске вере и проводе живот у хришћанској борби и поштују као своје највише добро благодат Божију, која узводи човека к Небу. И са само колико опрезности треба да живе православни Хришћани у наше дане, када су са свих страна окружени лажним „хришћанством“, које им нуди своја лажна искуства „благодати“ и које је у стању да им изобилно цитира Свето Писмо и Свете Оце да би доказала та своја лажна искуства!
Православни!
Јеромонах Серафим Роуз: „Држите се чвршће благодати Божије која вам је дарована, не допуштајте да она постане ствар навике, не надајте се да ћете Истину Божију схватити људском логиком и разумом; знајте да Истину Божију не могу да достигну они који мисле само оно што је људско и који сматрају да се благодат Светог Духа може стећи ван Православне Цркве Христове. Истинско Православље по самој својој природи изгледа потпуно неумесно у ово демонско доба – личи на групицу презрених људи, чији се број све више смањује, на скуп фанатика усред „религијског препорода“ овога света, инспирисаног злим дусима.
Али дајте да нађемо утеху у потпуно јасним речима Господа нашег Исуса Христа: „Не бој се, стадо мало! Јер је Отац изволео да вам да Царство.“ Дакле, нека се сви истински православни припреме за предстојећу борбу и никада не забораве да ће победа у Христу увек бити наша. Он је обећао да врата пакла неће победити Његову Цркву (Матеј 16, 18), да ће Он због изабраних скратити дане последње и велике патње (Матеј 24, 22). И у најсуровијим искушењима морамо имати на уму заповест: „Будите храбри: Ја сам победио свет.“ (Јн. 16, 33).
Дакле, живимо онако како су живели истински Хришћани у сва времена очекујући крај свих ствари и Долазак нашег вољеног Спаситеља, јер „Говори Онај Који свједочи ово: ‘Да, доћи ћу скоро.’ Амин, да дођи, Господе Исусе.“ (Откривење 22, 20)“
Свети владика Николај Велимировић: Вера образованих људи – Тумачење Символа вере
9. …и Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима Којега Царству неће бити краја
Бдење вам је заповеђено, а бдење је будноћа, стражарење са ишчекивањем. Бдење над самим собом: над својим мислима, жељама и делима – то је строги пропис ваше вере. Будноћа оштри вид духовни, да може видети и распознати добро и зло, и да може знати ко долази у срце и у мисли. Стражењем се одбија непријатељ и пушта пријатељ. Ишчекивање појачава љубав и чисти савест. На кога се то односи ваше највеће ишчекивање? На Љубазнога, на Најљубазнијега. На Онога, чија вас је љубав увела у овај свет, и чија ће вас љубав сусрести у другом свету. Гле, Он је обећао доћи. И душе људске трепере од тог обећања, као љубав што трепери очекујући љубљенога.
То ишчекивање појачава љубав и чисти савест. „Стражарите, дакле, јер не знате дана ни часа кад ће Син Човјечији доћи.“ (Матеј 25, 13) То су Његове речи, речи опомене. Да не будете као пет лудих девојака, које у безбрижности својој бише изненађене и одбачене. Он долази – бдите и стражите!
Он је дошао једном, и поново ће доћи. Први пут је дошао у понижењу, други пут ће доћи у слави. Први пут је дошао као Искупитељ света, други пут ће доћи као Судија света. Разлика између првог и другог Доласка Његовог врло је велика. При првом Доласку свом Он се задржао на земљи тридесет и три године. Његов други Долазак трајаће врло кратко. „Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити Долазак Сина Човечијега“, рекао је Он Сам о Свом другом Доласку (Матеј 24, 27). Тако изненадан и муњевит биће други Долазак Господа. Отуда и опомена Његова свим верним: „Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.“ (Матеј 24, 42). Први пут је Он дошао као трудбени сејач, а други пут ће доћи као хитри вејач. И као што је вејање кратак посао према многим пословима око усева од сејања до вејања, тако ће други Долазак Његов, сравњен са првим, бити брз и кратак. О, и изненадан!
Зато је заповеђено бдење, будноћа духа, стражење, ишчекивање.
И славан ће бити други Долазак Господа, сав у блеску од славе невиђене. „Тада ће се показати знак Сина Човечијега на Небу, и тада ће проплакати сва племена на земљи, и угледаће Сина Човјечијега гдје иде на облацима Небескијем са силом и славом великом.“ Његов долазак биће, уистини, достојан Цара над царевима. Пред Њим, под Њим и око Њега кретаће се лучезарне војске од Ангела. Трубе ће јечати са уста Ангела трубоносаца, огањ и пламен ићи ће напред. „И послаће Анђеле Своје с великијем гласом трубнијем, и сабраће изабране Његове од четири вјетра, од краја до краја Небеса.“ (Матеј 24, 29-31).
Тако Господ о Свом поновном Доласку. А видовити пророк Његов, кога ни Јевреји не одричу, описује то овако: „Пријесто Му бијаше као пламен огњени, точкови Му као огањ разгорио. Ријека огњена излажаше и тецијаше испред Њега, тисућа тисућа служаше Му, и десеш шисућа стајаху пред Њим; Суд отпоче, и књиге се отворише.“ (Данило 7, 9-10)
Тако пророк Његов, велики и видовити, кога ни Јевреји не одричу. А овако апостол Његов свети: „Јер је праведно у Бога да врати муку онима који вас муче; а вама које муче покој с нама кад се покаже Господ Исус с Неба с Анђелима силе Своје, у огњу пламеноме, који ће дати освету онима који не познају Бога и не слушају Јеванђеље Господа нашега Исуса Христа; који ће примити муку, погибао вјечну од лица Господњега и од славе Његове, кад дође да се прослави у Светима Својим, и диван да буде у свима Који га вјероваше.“ (2. Солуњанима 1, 7-10).
Изненадан ће бити Долазак Судије, и биће у сили и слави. А Суд Његов биће, као што је Сам Он прорекао и описао (види Матеј 25, 31). „Разлучиће све људе на десно и на лево као пастир што лучи овце од коза. Онима с десне стране рећи ће праведни Судија: ‘Ходите благословени Оца Мојега, примите Царство које вам је приправљено од постања свијета.’ А онима с леве стране рећи ће: ‘Идите од Мене проклети у огањ вјечни приправљени ђаволу и анђелима његовијем.’“ Праведно мерило биће просто и јасно. Оне прве призваће у живот вечни и блаженство, зато вели: „…јер огладњех и дасте Ми да једем; ожедњех и напојисте Ме; гост бијах и примисте Ме; го бијах и одјенусте Ме; болестан бијах и обиђосте Ме; у тамници бијах и дођосте к Мени.“ Када Га ови благословени упитају, кад Га то они видеше у беди и помогоше, одговориће праведни Судија: „Заиста вам кажем: ‘Кад учинисте једном од ове Моје најмање браће, Мени учинисте.’“ А оне друге, што на левој страни буду стајали, одагнаће праведни Судија у муке вечне, у огањ приправљен за ћавола и слуге ђаволске. Када Га ови неблагословени буду питали, кад Га то они видеше у беди и не помогоше, одговориће праведни Судија: „Заиста вам кажем: ‘Кад не учинисте једном од ове Моје мале браће, ни Мени не учинисте.’“
Погледајте, образовани, и видите, како Христос Господ Себе истоветује са онима који страдају у овоме свету. Он их милостиво назива малом браћом Својом. Зар ћете ви отказати хлеб браћи Христовој? Знајте, да ко њима отказује, Њему отказује. На Суду ће се то објаснити, и Он ће судити по правди.
А кад се Суд оконча, настаће за праведнике царовање без краја и конца. „Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца Својега.“ (Матеј 13, 43) Сва остала царства разориће се, и свака друга власт и сила разбиће се као магла пред сунцем; само ће Његово Царство остати без граница и суседства. Као што је прорекао и видео у визији пророк, кога и Јевреји признају: „Власт је Његова власт вјечна, која неће проћи, и Царство се Његово неће расути.“ (Данило 7, 14) И од самог видљивог Неба и земље трајније ће бити Царство Његово; јер је речено, да ће „Небо и земља проћи, а Царство ће Његово остати“ (Откривење 21, 1).
С таквим блеском и силом и славом и достојанством завршиће се богочовечанска драма отпочета у хладној пећини Витлејемској. Тако ће расти и узрасти зрно горушично (Марко 13, 31), и развити се у дрво живота, које ће покрити сав свет видљив и невидљив. Нека се зато веселе душе ваше, праведници, ако штогод страдате за Име Исусово и ако сносите понижења за правду Његову у овоме животу.
Сваки дан ваше туге, и муке, и понижења, донеће вам векове и векове радости. Јер ћете бити награђени ангелским грађанством у Царству Његовом. Ко је иоле сличан Исусу у страдању, биће му сличан и у слави. Сузе ваше и ране ваше, сада скривене, биће осветљене сунцем које не залази. Привидни порази ваши ради Јеванђеља Његовог биће претворени у торжествену победу, коју неће објављивати људи мастилом, него Ангели Божји трубном јеком.
Боље је за неправеднике, да дрхте и кају се сада, него на Суду. А ви, христоносци, радујте се што је Месија ваш Судија света. Јер ће по правди судити. Гле, онај исти Исус, Коме је Ирод хтео мачем судити у колевци, Кога је Јуда продао за тридесет сребрника, Кога су старешине јеврејске мучиле и биле, Кога је Пилат огласио невиним па на крст распео, Који је у мукама великим на Голготи издахнуо, Који је трећег дана славно васкрснуо из гроба, Који се четрдесет дана узнесао на Небеса и сео с десне стране Бога Оца – тај исти Исус доћи ће опет у сили и слави. Доћи ће као врховни Судија света да суди свима живим и мртвим. Доћи ће као Цар бесмртни да отвори Царство бесмртно за праведнике. У томе Царству праведници ће се сијати као сунце.
Ово је вера праведника, смерних и кротких но неустрашивих на путу правде. Ову веру не могу примити они чије срце иде за очима. Њу воле они који знају за величанство Божје и за правду вечиту. Њима је радост мислити о величанству бесмртнога Бога усред мириса смрти свуда око себе. И радост им је чинити правду окружени неправдом. Узвишеност Божја привлачи их и красота правде плени их. Они чине правду, но не уздају се у дела своја, него у милост Божју. Што су праведнији, то са већим страхом очекују Суд Христов. А неверници зато и творе неправду, што немају страха од Суда Христовога.
Благо онима, који очекују Долазак Господа у сили и слави, и помажу малу браћу Христову као да помажу Самога Христа. Благо онима, који у бдењу, и будноћи, и стражењу, и ишчекивању погледају Љубазнога, Најљубазнијега. Дочекаће Га, заиста, и сусрешће Га попут пет мудрих девојака. И Он ће их увести у Рај, и цароваће с њима вавек.
Није ли ово и ваша вера, христоносци, и вера најправеднијих предака ваших? Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Заиста, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Суда Христовога они ће се назвати благословеним.
Судија. Суд. Правда.
архимандрит Сава Јањић: Покајање као промена ума и начина живота
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 88 – Римљанима 5, 1-10: Христос умрије за наше оправдање и помирење са Богом.
1 Оправдавши се, дакле, вјером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа,
2 кроз Којега и приступисмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.
3 И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење,
4 а трпљење искуство, а искуство наду;
5 а нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим, Који је дат нама.
6 Јер Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике.
7 Јер једва ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре.
8 Али Бог показује Своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас.
9 Много ћемо, дакле, прије бити кроз Њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу Његовом.
10 Јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина Његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом Његовим.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 18 – Матеј 6, 20-33: О истинском богатству, служењу Богу и уздању у Оца Небеског.
20 него сабирајте себи блага на Небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21 Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
22 Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24 Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.
25 Зато вам кажем: ’Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути.’ Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26 Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш Небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27 А ко од вас, бринући се, може придодати расту своме лакат један?
28 И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се, нити преду.
29 Али Ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30 Па када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а камоли вас, маловјерни?
31 Не брините се, дакле, говорећи: ’Шта ћемо јести?’, или: ’Шта ћемо пити?’, или: ’Чиме ћемо се одјенути?’
32 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш Небески да вама треба све ово.
33 Него иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
„Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје буде кварно, све ће тело тамно бити.“ (Матеј 6, 22-23) Оком се овде назива ум, а телом сво устројство душе. Када је ум прост, у души је светло, а када је ум лукав, у души је тамно. Шта је прост, а шта лукав ум? Прост ум је онај који све што је написано у Светом Писму прима, и који је чврсто убеђен да је све онако како је написано. Лукави ум, међутим, јесте онај који са лукавством приступа речи Божијој, држећи се препредених запиткивања и испитивања. Он не може да једноставно верује, већ реч Божију подвргава свом умовању. Oн јој не приступа као ученик, него као судија и критичар, да би испитао шта она каже и да би се, потом, или подсмехнуо, или са висине рекао: „Да, то није лоше.“ Код таквог ума не постоји сталност. Јер речи Божијој очигледно не верује, а у својим умовањима нема постојаности: данас овако, сутра онако. Због тога код њега и постоје само колебања, недоумице, питања без одговора. Код њега ни једна ствар није на свом месту и он иде уз напор, све пипајући око себе. Прости ум, пак, све јасно види. Свака ствар код њега има своје одређено значење, речју Божијом одређено. Због тога је код њега свака ствар на своме месту. Он тачно зна како се према чему односити. Он иде, значи, по отвореном и светлом путу, са пуном увереношћу да се њиме иде ка правом циљу.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
пискатєль (пискатељ) = свирач
Откривење 18, 22:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И гласъ гѹдєцъ и мѹсїкій и пискатєлєй и трѹбъ нє имать слышатисѧ ктомѹ въ тєбѣ; и всѧкъ хитрєцъ всѧкїѧ хитрости нє ѡбрѧщєтсѧ ктомѹ въ тєбѣ, и шѹмъ жєрновный нє бѹдєтъ слышанъ въ тєбѣ.
ИЗГОВОР: И глас гудец и мусикиј и пискатељеј и труб не имат слишатисја ктому в тебје; и всјак хитрец всјакија хитрости не обрјашчетсја ктому в тебје, и шум жерновниј не будет слишан в тебје.
СРПСКИ: И глас гудача и пјевача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и хука камена воденичнога неће се чути у теби.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске