Календар
октобар 14. 2024. = Митровски 14. 7532. (јулијански – стари)
октобар 27. 2024. (грегоријански – нови)
Житије преподобне матере наше Параскеве – Петке; Страдање светих мученика Назарија, Гервасија, Протасија и Келсија; Житије преподобног оца нашег Никше Свјатоше, књаза Черњиговског; Спомен светог мученика Петра Авселамског; Спомен светих мученика Свештеномученика Силуана и четрдесет мученика; Спомен светог оца нашег Игњатија Агалијана, архиепископа Митимниског и Чудотворца.
Преподобна мати Параскева – Света Петка
Позната и под именом Света Петка Српкиња и Света Петка Епиватска. Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату, између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за Мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој, и за Мном нека иде“ (Марко 8, 34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у XI столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашу (од 14. октобра 1641. године). У Београду се налази чудотворна и лековита вода (=агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.
НАПОМЕНА У ВЕЗИ СВЕТЕ ПЕТКЕ
8. август: Света Петка Римљанка (рођена у Риму)
27. октобра: Света Петка Трнова, Епиватска, Српска (рођена у Епивату)
10. новембар: Света Петка (рођена у Иконији)
Епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима
(књига из два дела је доступна у нашој књижари)
[доле наведени преводи су владике Атанасија Јевтића, а тумачења Милашева]
Први Помесни Сабор у Анкири 314. године
24. од 25 правила: Који гатају и следују незнабожачким обичајима, или доводе у своје куће неке ради изналажења разних враџбина, или ради очишћења, нека се подвргну правилу о петогодишњем кајању, проходећи одређене степене: три године припадања с оглашенима и две године молитве са вернима, али без Причешћа.
Свети Григорије Ниски (335.-395.)
3. од 8 правила: Они, пак, који се обраћају врачарама или гаталицама, или онима који обећавају да ће кроз демоне учинити нека очишћења или сачувати од зла, такви нека се тачно испитују и дају одговор: да ли су, остајући у вери у Христа, неком принудом били наведени на такав грех, што их је можда на то присилила каква несрећа или каква тешка штета, или су, пак, сасвим презрели поверено им од нас сведочанство, те приступили сарадњи са демонима. Јер ако су то учинили одбацивши веру и с циљем да не верују да има Бога Коме се хришћани клањају, јасно је да подлежу осуди одступника од вере. Ако их је, пак, на то навела нека неподношљива нужда, савладавши малодушност њихову и били заведени неком лажном надом, нека се и на њима покаже човекољубље на исти начин као и према онима који у време исповедања вере нису могли одолети мучењима.
Шести Помесни Сабор у Лаодикији 363.-364. године
36. од 60 правила: Свештена лица или клирици не смеју бити гатари, ни врачари, нити гатати бројевима, или по звездама, нити да праве такозване амајлије, које су окови душа њихових. Који, пак, носе амајлије, наредисмо да се изагнају из Цркве.
Свети Василије Велики (329.-379.)
65. од 95 правила: Који призна да се бавио врачарством или састављањем врачарског напитка, нека издржи време кајања убице, тако распоређиван као онај који је сам себе изобличио у томе греху.
72. од 95 правила: Који се предао врачарима или таквим сличним, нека буде под казном онолико времена колико и убице.
81. од 95 правила: Пошто многи у време варварске најезде прекршише веру у Бога, и положише незнабожачке заклетве, и једоше нека забрањена јела, која су са врачаријама принета била идолима, са таквима нека се управља по законима и правилима изданим од Отаца наших. Јер они који су тешку невољу у мучењима поднели и не подносећи болове и били повучени на одрицање од вере, такви нека се три године никако не примају, и две године нека слушају, и три припадају, и тако нека се приме у општење у Причешћу. А који су без велике невоље издали веру у Бога и учествовали у демонској трпези и клели се незнабожачким заклетвама, нека се за три године искључе, две године нека слушају, три године моле се у припадању, и друге три да стоје на молитви са вернима, те тако нека буду примљени у заједништво причешћа Доброга.
83. од 95 правила: Који се баве врачаријама и следе обичајима незнабожаца, или уводе неке у своје куће ради изналажења чаробних пића и очишћења, нека подлегну правилу шестогодишњег кајања: једну годину плачући, и годину слушајући, и за три године припадајући, и годину опет стојећи са вернима, те тако буду примљени.
Свети Јован IV Постник (=Неустет) († 595.)
2. од 65 правила: О гатању-врачању – Оне који признају да се баве гатањем или врачањем, божанствени Василије Велики у своме 65. правилу подвргава правилу убица која траје двадесет година, а такође у 72. правилу и оне који верују врачарима, или ако пристају да мисле као они и имају њихово схватање. Григорије пак Ниски у своме 2./3. правилу, служећи се опет поделом грехова, налаже да се примени време казне као отпадницима од вере који по цену порицања вере наше приступају врачарима; док за оне који се због неке принуде и по малодушности обраћају врачарима, заповеда да држе време казне сагрешивших у блуду. А 61. правило Шестога Васељенскога Сабора осуђује ове последње на шест година казне. А Анкирскога Сабора 24. правило простире казну оваквих на више од пет година. Прочитај и 36. правило Лаодикијскога Сабора који подробно излаже разлике ових. А Јован Посник онима који признају да користе гатање и врачање, скратио им је на три године покајање, ако покажу усрђе да сваки дан већином посте и да после деветога часа, то јест три поподне, узимају тврду и суву храну и да живе већма скромно, и притом чине двеста педесет коленопреклоњења, додирујући побожно челом земљу. Истој казни подвргава и оне жене које праве амајлије и баве се врачањем.
Пето-шести (=Трулски) Васељенски Сабор у Цариграду 1. септембра – 31. децембра 691. године
61. од 102 правила: О гатарима и врачарима и онима што воде мечке – Који се предају гатарима, или такозваним стотницима (=волшебницима), или другим сличнима, да од њих дознаду што желе да им се открије, нека, сходно ономе што је већ претходно од Отаца о њима одређено, подлегну правилу о шестогодишњем кајању. Истој тој казни треба подвргнути и оне који воде мечке или сличне животиње за играње, а на штету простијих људи; и они који варајући казују о срећи и судбини и родословљу по астрологији, и масу других таквих глупости говоре, а и такозвани гоничи облака и бајачи и који праве амајлије против чаролија и гатари. Који пак остану упорни у томе, и неће да престану и да избегавају такве погубне и незнабожачке скарадности, одређујемо да се потпуно од Цркве одбаце, као што и Свети Канони заповедају. „Јер какву заједницу има светлост са тамом?“, као што Апостол каже. „Или какво је слагање храма Божијег са идолима? Или какав удео има верни са неверником? Како ли се слаже Христос са Велијаром?“ (2. Коринћанима 6, 14-16)
65. од 102 правила: О ватрама које неки пале пред кућом о новом месецу – Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које ватре затим неки и прескачу, чинећи то по неком старом бичају. Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне, а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. Књизи Царстава 21, 5-6: „И сагради Манасија олтар свој војсци Небеској у два дворишта Дома Господњег, и децу своју провођаше кроз ватру, и врачаше и гаташе по птицама, и учини утробогатања, и умножи гатаре, и продужи да чини зло пред Господом, да Га разгневи.“
Тумачења за 61. правило Пето-шестог Васељенског Сабора и 36. правило Лаодикијског Сабора
Врачање, гатање и сва остала слична дјела осуђује 61. правило Пето-шестог Васељенског Сабора као дјело ђаволско – и осуђује на шестогодишњу епитимију свакога онога који се у томе затече; а ако се дотични не покаје и остаје у томе упоран, нека се са свијем излучи из Цркве. Ово одређује правило у погледу сјетовњака. А ако се свештеник у томе затече, ако он вјерује у врачање, или сам врача и гата? О томе говори 36. правило лаодикијског сабора; а Валсамон у тумачењу овога 61. трулскога правила каже да такав свештеник мора бити свргнут са свештеног чина. Пошто, пак, ово је издајство вјере, то тај свештеник мора бити и из Цркве искључен, јер бавећи се таквим пословима, он је од служитеља вјечнога Бога постао служитељем ђавола.
Никита, канонист из почетка XII вијека, на питање о овоме предмету, позивље се на 24. анкирско правило и на ово (36. лаодикијско правило), те бављење врачањем зове послом незнабожачким, недостојним хришћанскога свијета, а још мање Православне Цркве. Осуђује ово правило још посебно прављење амајлија, и те амајлије зове оковима душе, те наређује да се има искључити из Цркве сваки онај који носи те амајлије. У Светом Писму спомињу се амајлије што су Јудеји употребљавали (Матеј 23, 5). На име, кад су хтјели да се моле, Јудеји су имали двије повезе, и у свакој су била написана четири стиха из Светога Писма са натписом Имена Божјег, и једном од тих повеза главу су везивали, а другом лијеву руку, те су вјеровали да ко има на себи овакве повезе, тијем отклања од себе свако зло и добива свако добро. Види се само по себи, да је ово очито сујевјерство, са свијем противно учењу о томе да човјек мора у животу своме сав се предати Божјем промислу, и чинећи добра дјела, очекивати добро од промисла; а као такав, овај обичај о амајлијама имао је значај врачарства, те је са свијем оправдано он изједначен врачању у бројеве, у звијезде и слично. Од јудејства прешао је обичај амајлија и к неким хришћанима, те су такве амајлије носили свагда о врату, или кад би ко оболио, везивали би му амајлијом болесно мјесто на тијелу. При оваквом значају што су амајлије имале у оно доба (IV вијек), са свијем је појмљива оштрина казне коју приписује ово правило за оне који праве или носе те амајлије.
Старац Петар Денковачки | Грех (мало слабији снимак)
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 208 – Галатима 3, 23-29: Крштење у Христу.
23 А прије доласка вјере бисмо под Законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити.
24 Тако нам Закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали;
25 а кад дође вјера, више нисмо под васпитачем.
26 Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса.
27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28 Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.
29 А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 104 – Матеј 25, 1-13: Прича о мудрим и лудим дјевојкама.
1 Тада ће бити Царство Небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику.
2 А пет њих бијаху мудре и пет луде.
3 Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља.
4 А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим.
5 А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
6 А у поноћи стаде вика: ’Ево, женик долази, излазите му у сретање!’
7 Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје.
8 А луде рекоше мудрима: ’Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе.’
9 А мудре одговорише говорећи: ’Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.’
10 А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11 А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: ’Господару, господару! Отвори нам.’
12 А он одговарајући рече им: ’Заиста вам кажем: ’Не познајем вас.’’
13 Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.
Свети владика Николај Велимировић: 27.10/14.10. Беседа о томе како Ангели војују за праведнике
Ангел Господњи устаће око оних, који се боје Њега (=Господа), и избавиће их. (Псалам 33, 8)
Ангел ће Господњи војевати за оне који се Бога боје. То се показало јасно много пута што је записано, и без броја пута што није записано. Архангел Михаил ополчи се за Исуса Навина. Ангел војева за цара Језекију праведнога, и за једну ноћ уништи сву војску халдејску. Колико пута Ангели посетише апостоле и мученике хришћанске у тамници, и укрепише их и развеселише? Праведнику је утеха то што зна да је Бог свевидећи, те види његову невољу; и што је Бог свемогућ, те може да га спасе од невоље; и што је Бог премилостив, те хоће да га спасе од невоље. Послаће Бог Ангела Свога светлога на помоћ праведнику; и праведник се не ће борити против тиранина свога, него ће се Ангел Божји борити место њега. А кад се Ангел Божји ополчи, каква војска сме му на супрот стати? каква ли царевина с њим војевати? У ранијем псалму вели пророк Давид: не ће се спасти цар многом силом, нити ће се див спасти величином снаге своје, лаж је коњ у спасавању. То све ништа не помаже, ако је неправда савезник свему томе. Кад се један Ангел ополчи против свега тога, све ће то прснути као мехур од воде. Давид је и сам био цар, и сећао се је добро, како је негде као чобанин из праћке убио Голијата, дива до зуба наоружана. Он је више пута осетио помоћ Ангела Божјега. Зато он и може с таквом поузданошћу да теши притешњене праведнике речима утехе и снаге: Ангел Господњи устаће за вас, о сви ви који се Господа бојите и Њему служите, и избавиће вас Ангел Божји. О браћо моја, не сумњајмо у ове речи, него испитујмо сваки дан пажљиво, како нас Ангел Божји оставља с тугом, када грешимо, и како нам притиче у помоћ с радошћу и силом неисказаном, када се кајемо и од Бога милост просимо. О Господе Боже, Створитељу наш, Царе безбројних Ангела, опрости нас и спаси нас, и заштити нас Ангелима Твојим светим. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
полєзєн (полезен) = користан
2. Тимотеју 3, 16:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Всѧко Писанїє бг҃одꙋхновєнно и полєзно
ИЗГОВОР: Всјако Писаније б(о)годухновено и полезно
СРПСКИ: Све је Писмо богонадахнуто и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитање у праведности.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске