Календар

новембар 11. 2024. = Мратињски 11. 7532. (јулијански – стари)
новембар 24. 2024. (грегоријански – нови)

Страдање светог великомученика Мине; Страдање светих мученика Виктора и Стефаниде; Страдање светог мученика Викентија Ђакона; Житије и подвизи преподобног и богоносног оца нашег Теодора Студита, Исповедника; Житије и подвизи светог великомученика Стефана Дечанског, краља Српског; Спомен светог Урошице, кнеза Српског; Спомен блаженог Максима, Христа ради јуродивог, Московског Чудотворца; Спомен светог мученика Дракона.

 

Свети Арсеније Бока – Препреке на путу спасења

(књига „Поуке светог Арсенија Боке“  је доступна у нашој књижари)

 

Ђаво је трећа препрека на нашем путу којим ходимо ка свом дому. На путу спасења или на повратку кући сударамо се са још једном сметњом: ударамо у непријатеља спасења нашег – самог ђавола, силу персонификованог зла. Он у својој гордости не жели чекати да буде побеђен.

Ако је био побеђен у нашој борби са спољашњом светском таштином, ако је био приморан постиђено да бежи – након десетине година унутрашњих борби – доћи ће као личност да нам објави рат са свим силама његових ђавољих ратника. Одатле почиње рат умом, борбом мисли, између човечијих и мисли лукавог, невидљиви рат у који нека не улази нико ко није призван од Господа. Свако ко би желео да сазна како да се бори за спасење душе, сазнаће појединости онда када будеом говорио о рату између ђавола и душе, а за сада нека се задовољи сазнањем да против ђавола користимо следеће оружје:

-Име Господње и име Мајке Божије о којима Јован Лествичник говори: „Јаче оружје на земљи и на Небу немамо од Имена Господњег.“
-Друго оружје против ђавола је Свети Крст (1. Коринћанима 1, 18). Питао бих оне који немају Часни Крст: „Којим се знаком штитите од ђавола?“ Немају знак, јер им ђаво не дозвољава да га начине. Знак крсни Црква хвали: „Непобедиво оружје над ђаволом, Крст Твој си нам дао.“
–А трећа заштита је побожност, скрушеност у дубини душе, која ти у часу растројства са дна срца говори: „Ово трпим због својих грехова, избави ме од лукавога“, као и: „Очисти и окрени срце моје ка Господу, ма какве мисли се ројиле у мојој глави“; тако говориш шибајући свој ум. Види твоју муку и труд Господ, и никада те неће оставити.

Његова људскост разуме драму човечије личности; било је непотребно да Бог по други пут сазда човека, и да путем хишћанства, који се сматра поновним стварањем света, људе начини способним да схвате савршенство сопствене личности.

 

Светосавље: Православље Србског стила
†Свети сузарник Небесне Србије†

(књига „Србски духовни луг ХХ века“ је доступна у нашој књижари)

…зрнца из ризнице…

Преподобни ава Јустин Ћелијски (Благоје Поповић 1894.-1979.)

1921. отац Јустин се враћа у Србију и патријарх Димитрије га поставља да буде професор Богословије Светог Саве у Сремским Карловцима. Овде он предаје Свето Писмо
Новог Завета, Догматику и Патрологију. Пред свако предавање се сузама се молио светом Еванђелисту, чије је речи тумачио, вапијући да му се просветли разум да би знао шта и како да пренесе ученицима. Са својим другом, јеромонахом Иринејем (Ђорђевићем), упутио је молбу надлежнима да се у редован план и програм богословских школа унесу Житија Светих. То су овако образлагали: „Наставничка, а нарочито васпитачка дужност дала нам је непобитне доказе да је душа наше школе у опасности. У опасности је, јер је систем наставе схоластички безживотан и протестантски механичан; у опасности је, јер нашој православној Богословији недостаје оно што је специјално православно, недостаје оно што Православље издваја из свега неправославног. Гледано кроз призму наше наставе, Православље је библиотека, која се може студирати, а не живот, који се мора живети. Православље се предаје неправославним методама позајмљеним са неправославног Запада: и није чудновато што су наши свештеници, у доста случајева, протестантски или католички настројени, и са јавним или тајним склоностима ка Католицизму и Протестантизму. Стање у нашој Цркви је очајно: очајно због одсуства чисто православних подвига код већине нашег свештенства.“

Зато су, по оцу Јустину, Житија кључ за оправослављење омладине: „Православље је на првом месту – Житије, и то – Свето Житије, а на другом месту – наука, и то животна, опитна, благодатна наука, у којој нема ничег схоластички-мртвог и протестантски-рационалистичког. Православље има своју методику и своју педагогику, то су – Житија Свјатих. У њима су изнети многовековни васпитни методи православни, помоћу којих је Православље стварало од несветих људи – Светитеље, од грехоликих душа – Христолике душе. Једино се у Житијама Светих налази право православно учење о души, учење израђено многовековним благодатним опитом, учење о томе шта је људска душа, откуда долази, куда иде, каквим се средствима, методима и подвизима очишћава и постаје христолика. Житија садрже православну психологију, опитно-благодатну психологију, која је сушта супротност псевдоопитној психологији Запада, психологији без душе. Осим тога, Житија Светих садрже опитно оправдање догмата: у њима се догматика јавља као опитна наука, наука преживљавања (=проживаљавања). Животи Светитеља су изаткани од преживљавања православних догматских и моралних истина. У Житијама се налази и сва православна етика, опитно представљена, изражена и оправдана. Житија садрже у себи оно што Православље чини православним. У њима се показује и непобитно доказује да је Православље – Живот, а не теорија, опитна наука, а не гомила безживотних правила.“

 

Епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима

[доле наведени преводи су владике Атанасија Јевтића, а тумачења Милашева]
(књига у два тома је доступна у нашој књижари)

…разјашњавање Твојих ријечи просвјетљује и поучава неискусне…

Апостолска правила
60. од 85 правила: Ако неко износи јавно у Цркви као свете, лажно насловљене књиге безверника на штету народа и клира, нека буде свргнут.
85. од 85 правила: Нека вам свима, клирицима и лаицима, буду поштоване и Свете књиге Старога Завета:
Мојсејевих пет: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени закони
Исус Навин једна
Судија једна
о Рути једна
Царства четири
књиге Дневника две
Јездра две
Јестира једна
Макавеја три
о Јову једна
Псалтир једна
Соломонове три: Приче, Проповедник, Песма над песмама
Пророка дванаест малих
Исаија једна
Јеремија једна
Језекиљ једна
Данило једна

Ван овога, пак, нека вам буде још казано да ваши млађи изучавају Премудрост многоученога Сираха.

А наше књиге, то јест Новога Завета:
Јеванђеља четири: Матеј, Марко, Лука и Јован;
Павлове Посланице четрнаест
Петрове Посланице две
Јованове Посланице три
Јаковљева Посланица једна
Јудина Посланица једна
Климентове Посланице две
и Дела наша Апостолска
И Установе Апостолске, које су мноме, Климентом, за вас епископе у осам књига издане, које не треба међу свима расправљати, јер у њима има тајанственога.***

*** Оци Пето-шестог Васељенског Сабора у 2. правилу кажу да је овај текст „неправославан“, јер такозване „Апостолске установе“ нису дело Светог Климента Римског из 1. века. Dieter Hagedorn, у свом „Der Hiobkommentar der Arianers Julian” из 1973., доказује да је ово дело сиријца Јулијана, аријанца-евномијевца из 4. века.

Свети Атанасије Велики или Александријски (296./298.-373.)
2. од 3 правила: Али пошто смо споменули о јеретицима, као о мртвима, а о нама, који имамо за спасење Божанска Писма, бојим се да, као што је Павле писао Коринћанима, неки између простијих (2. Коринћанима 11, 3), не буду заведени лукавошћу људском и од простоте и чистоте своје не почну надаље заносити се другим књигама, такозваним апокрифима, заведени истоименошћу назива са истинитим књигама, молим вас да прихватите, ако вам и подсећајући пишем оно што и сами знате, и ради потребе и ради користи Цркве. Хотећи, пак, о томе споменути, послужићу се, ради подршке мојој смелости, примером Јеванђелиста Луке, говорећи и сам: „Пошто неки почеше састављати за себе такозване апокрифе и мешати их са богонадахнутим Писмом, о којем ми имамо пуно обавештење, као што предадоше Оцима они који су отпочетка били очевидци и служитељи Речи Божије, намислих и ја, подстакнут од искрене браће и научивши од раније, да надаље изложим књиге, које су у правило примљене и предане, и признате као божанствене, да сваки, ако је у заблуду заведен, осуди оне који су га завели, а који се сачувао чист, обрадује се поновном овом подсећању.“ Свега, дакле, књига Старога Завета има бројем двадесет две; и толико је, као што сам слушао, предано код Јевреја и слова. По реду, пак, и по називу свака је овако:

Прва је Постање
затим Излазак
па Левитска
и за њом Бројеви
и на крају Поновљени Закони
за њима следе Исус Навин
и Судије
и после ње Рут
и одмах даље долазе Царстава четири књиге, од њих се прва и друга броје за једну књигу, а исто и трећа и четврта за једну
после ових долази Дневника, прва и друга, које се опет једнако броје за једну књигу
онда прва и друга Јездре исто тако за једну
затим Књига Псалама
и даље Приче
па Проповедник
и Песма над песмама
уз ове је и Јов
и надаље Пророци
Дванаест Малих Пророка који се за једну књигу броје
затим Исаија
Јеремија
и са њиме Варух, Плач и Посланица
и после њих Језекиљ
и Данило
Довде су изложене књиге Старога Завета.

А нећемо пропустити да кажемо и књиге Новога Завета, а то су ове:
четири Јеванђеља:
по Матеју
по Марку
по Луки
и по Јовану
затим после ових Дела Апостолска
Апостолске Посланице, назване Саборне, њих седам, наиме:
Јаковљева једна
Петрове две
Јованове три
и после њих Јудина једна
Уз ове има четрнаест Посланица Апостола Павла, које се пишу овим редом:
прва Римљанима
затим Коринћанима две
и после ових Галатима
а затим Ефесцима
па Филипљанима
и Колошанима
и Солуњанима две
и Јеврејима
и даље Тимотеју две
Титу једна
и последња Филимону једна
и опет Јованов Апокалипсис

Ово су извори спасења, да се жедан напоји речима, које су у њима. Само се у овима благовести наука благочастија. Нека нико ништа не додаје овима или одузима. Са овима је Господ ућуткао Садукеје, говорећи: „Варате се, не знајући Писма, нити сила његових.“ (Матеј 22, 29) А Јудејима је саветовао: „Испитајте Писма, јер она свједоче о Мени.“ (Јован 5, 39) Но ради веће тачности додајем и ово, пишући као потребно: да осим ових постоје још и друге књиге, које нису ушле у канон, али су од Отаца одређене да их читају они који тек прилазе вери и желе да се науче речи благочешћа, а то су:

Премудрост Соломонова
Премудрост Сирахова
и Јестира
и Јудит
и Товита
и названо Учење Апостола
и Пастир

Али, знајте љубазни, оне књиге су унесене у канон, а ове су одређене за читање, а о апокрифнима нема спомена, него је то измишљотина јеретика, који их када хоће пишу, придајући им и додајући им времена, те да, приказујући их као старе, имају тиме изговор њима завести просте људе.

Григорије Назијанзин или Богослов (330.-390.)
1. од 1. правила: О томе које Књиге треба читати из Старог и Новог Завета – Да ти се ум не занесе туђинским књигама, јер их има много са лажним натписима, прими, о љубљени, овај од мене тачни број. Историјских књига најстарије јеврејске мудрости свега је дванаест:

прва је Постанак
затим Излазак
и Левитска
затим Бројеви
и Поновљени Закони
затим Исус Навин
и Судије
осма је Рута
а девета и десета су Књиге Дела Царстава
и Дневника
и последњу имаш Јездру

Песничких је пет, од којих је
први Јов
затим Давидови Псалми
онда три Соломонове:
Проповедник
Песма
и Приче

Такође је пет пророчанскога Духа:
једна је у писму Дванаест Малих Пророка
Осија
и Амос
и трећи је Михеј
затим Јоил
па Јона
Авдија
и Наум
и Авакум
и Софонија
Агеј
затим Захарија
и Малахија

А једна је она друга:
Исаија
затим Јеремија, призвани из детињства
онда Језекиљ
и благодат Данилова

Ставио сам двадесет две књиге Старога Завета, према броју јеврејских писмена. Сада изброј књиге Нове Тајне (Новог Завета):
Матеј је написао за Јевреје чудеса Христова
Марко за Италију
Лука за Ахају
а за све Јован, велики проповедник, који је и у Небо проникао
затим су Дела мудрих Апостола
па четрнаест Павлових Посланица
и седам Саборних Посланица
од којих једна је Јаковљева
две Петрове
и три опет Јованове
а Јудина је седма

Сада имаш све. Ако има нека изван ових, није изворна.

6. Помесни Сабор у Лаодикији 363.-364. године
60. од 60 правила: Ове књиге треба читати из Старога Завета:

1. Постање света
2. Излазак из Египта
3. Левитска
4. Бројеви
5. Поновљени Закони
6. Исус Навин
7. Судије и Рут
8. Јестира
9. Царства прва и друга
10. Царства трећа и четврта
11. Дневника прва и друга
12. Јездра прва и друга
13. Књига сто педесет Псалама
14. Приче Соломонове
15. Проповедник
16. Песма над песмама
17. Јов
18. Дванаест Мањих Пророка
19. Исаија
20. Јеремија и Варух, то јест Плач и Посланица
21. Језекиљ
22. Данило

А књиге Новога Завета ове:
Јеванђеља четири:
по Матеју
по Марку
по Луки
по Јовану
Дела Апостолска
седам Саборних Посланица:
Јаковљева једна
Петрове две
Јованове три
Јудина једна
четрнаест Павлових Посланица:
Римљанима једна
Коринћанима две
Галатима једна
Ефесцима једна
Колошанима једна
Солуњанима две
Јеврејима једна
Тимотеју две
Титу једна
и Филимону једна

Свети Амфилохије Иконијски († 395.)
1. од 1.правила: Из јамвичких стихова Селевку – Особито треба да дознаш да није поуздана свака књига која има име Светога Писма. Јер има књига које су лажно насловљене, а неке заузимају средину и, како би се рекло, близу су речи истине, док су друге лажне и врло неистините, као криви и лажни новац, који има натпис царски, али је лажан и по саставу обмањив. Зато ћу ти рећи сваку посебно Богонадахнуту књигу, да би јасно сваку дознао. Рећи ћу најпре оне Старога Завета:

Петокњижје има:
Постанак
затим Излазак
и Левитску књигу у средини
а после ње Бројеве
и онда Поновљене Законе
Овима додај Исуса Навина
и Судије
затим Руту
и четири књиге Царстава
и две књиге Дневника
После ових Јездра прва и друга књига

Даље ћу ти рећи пет књига песничких:
Јова овенчанога подвизима различитих страдања
и Књигу Псалама, мелодични лек душа
и три опет мудрога Соломона:
Приче
Проповедник
и Песма над песмама

Овима додај Дванаест Малих Пророка:
првог Осију
другог Амоса
па Михеја
Јоила
Авдију
и Јону предслику тридневнога страдања Христовог
После њих Наума
Авакума
и деветога Софонију
и Агеја
и Захарију
и славнога весника Малахију

После њих знај четири Пророка:
слободарскога великога Исаију
милосрднога Јеремију
тајанственога Језекиља
и последњега Данила, премудрога и речима и делима
Неки додају овима и књигу о Јестири

Новога Завета књиге време је да споменем.

Примај само четири Јеванђелиста:
Матеја
затим Марка
којима додај трећега Луку
а четвртога приброј по времену Јована, али првога по узвишености догмата, јер га с правом називам сином грома, који је највећма разгласио Божију Реч
Примај и другу књигу Лукину: саборних Дела Апостолских.
Додај даље изабрани сасуд, проповедника незнабошцима, Апостола Павла, који је мудро написао два пута седам Посланица Црквама:
једну Римљанима
којој треба додати две Коринћанима
Посланицу Галатима
Посланицу Ефесцима
затим Посланицу Филибљанима
онда написану Колошанима
две Солуњанима
две Тимотију
па Титу
и Филимону, свакоме по једну
и једну Јеврејима. Неки који кажу да је Посланица Јеврејима лажна, не говоре добро, јер је истинита и у њој благодат.

А даље које? Неки говоре седам Саборних Посланица, а неки да треба примати само три:
Јаковљеву једну
једну Петрову
и Јованову једну;
други, пак, примају три Јованове
и уз њих две Петрове
и седму Јудину
Откривење Јованово неки опет примају, али многи га називају лажним

Ово би био најистинитије правило Богонадахнутих Књига.

8. Помесни Сабор у Картагини 419. године
24. од 135 правила: Да се осим канонских књига друго ништа не чита у цркви. Такође би угодно одредити да се, осим канонских  Светописамских књига, ништа у цркви не чита, под именом Божанствених Списа. А канонске књиге Светог Писма су ове:

Постанак
Излазак
Левитска
Бројеви
Поновљени Закони
Исус Навин
Судије
Рут
четири књиге Царстава
две књиге Дневника
Јов
Псалтир
пет књига Соломонових
дванаест књига Пророка Малих
Исаија
Јеремија
Језекиљ
Данило
Товија
Јудита
Јестира
две књиге Јездрине

Новога Завета:
четири Јеванђеља
једна књига Дела Апостолских
четрнаест Посланица Павлових
две Апостола Петра
три Апостола Јована
једна Апостола Јакова
једна Апостола Јуде
једна књига Јованова Апокалипсиса

Нека се о овоме обавести брат и служитељ наш Бонифације, Епископ Римски, и остали на тим странама епископи, ради потврде изложеног канона, јер смо од Отаца примили да ове књиге у Цркви треба читати.

Тумачење 60-ог Апостолског правила

Оданост и дубоко штовање, које су Хришћани гојили према науци Исуса Христа, морало је у самоме почетку Цркве изазвати потребу да се тачно зна гдје је та наука изложена и стављати новозавјетни канон онако исто као што је постојао већ старозавјетни канон. О Исусу Христу, поред познатих Јеванђеља, постојали су још у апостолско доба и многи други списи, о чему нам свједочи сам јевађелист Лука (Лука 1, 1). Између тих списа, било их је доста и таквих, који су били написани у намјери са свијем другој, него што су била написана позната Јеванђеља или апостолске посланице, и које нијесу били састављени од оних баш лица, чија су имена у насловима носили. О овим списима са лажним насловима, које су саставили били нечастиви, већином гностици, и које можемо назвати апокрифним списима, говори ово апостолско правило, те наређује да има бити свргнут са свештенога чина сваки онај који допусти на зло народа и клира износити такве списе у Цркви упоредо или на мјесто каноничких списа. Обраћено је правило, као што се види, само противу свештених лица, јер су они били главни чувари свештених и црквених књига, и они су их приписивали, те, дакле, могли их и распростирати.

Неопходност овакве забране појмљива ће бити чим се сјетимо каквом су безочношћу, као што нам Оци и учитељи Цркве оног доба спомињу, вође разних гностичким секата износили плодове њихове фантазије за божанска откривења и њихова учења као предање или апостолско учење, и каквом су брижљивошћу старали се и настојали да то чим више шире. Доста се сјетити шта Иринеј и Тертулијан пишу против гностика у откривењима Апелеса, о Валентиновом јеванђељу истине, о његовој мудрости, псалмовима и посланицама, о Маркионовим посланицама и антитезама; шта ли пише Климент Александријски о јеванђењу назореја и египћана, о јеванђељу Јуде, и тако даље, да се види, како су црквене поглавице другога вијека морали силом бити принуђени да запријече, бар од стране свештенства, распростирање такових лажних ствари у Цркви. У Апостолским установама препоручује се епископима да се чувају лажног учења, које нечастиви протурују у својим отровним списима са Именом Исуса Христа и ученика Његових, и у којим списима они жалосни људи омаловажавају створење и промисао, Закон и Пророке, брак и рађање дјеце, приводе варварска имена анђела, како их они зову, а у самој ствари ђавола, који их надахњује. Главним начином, дакле, списе гностичких секата, а тако исто и списе у којима је изврнута била историја и старозавјетне Цркве, и који су лажне наслове имали, ово апостолско правило разумијева под лажним списима или апокрифе.

Мноштво се таквих апокрифа сачувало или у цјелини или у одломцима, како из старозавјетне тако и новозавјетне црквене историје. Сви апокрифи, који су до сада познати, подвргнути су били научним истраживањима и издани у оригиналу, а многи и у пријеводима на разне јевропске језике. Између новозавјетних апокрифа најважнији би били ови:

1. „Јеванђеље дванаесторице апостола“
2. „Јеванђеље Египћана“
3. „Протојеванђеље Јакова Млађег (или друкчије „Историја рођења Марије и дјетињства Спаситељева“)
4. „Преудо-Матејево јеванђеље“ (познато под сличним насловом и као „Јаковљево“)
5. „Књига о рођењу Христовом и дјетињству Његовом до дванаесте године“
6. „Причања о животу Богородице и првих година живота Спаситеља“
7. „Историја Јосифа дрводјелца“
8. „Јеванђеље Томе Израилћанина“
9. „Арапско јеванђеље дјетињства Спаситеља“
10. „Бесједа о успенију Богородице“ и
11. „Јеванђеље Никодима“, које се дијели на два засебна списа:
    а) „Дјела Пилата“ и
    б) „Силазак Христа у ад“

Лажно насловљених књига, повријеђених издања Светог Писма, а понајвише чисто јеретичких списа било је и послије, и противу тих списа увијек су дизали свој глас сабори и пастири Цркве, као што о томе говоримо у тумачењима 9. Правила 7. Васељенског сабора и 59. Правила Лаодикијскога.

Књиге Светог Писма Старог Новог Завета у издању Синода СПЦ
(Свето Писмо је доступно у нашој књижари)

СТАРИ ЗАВЈЕТ

1) 1. Мојсејева [=Постање] (1. Мој.)
2) 2. Мојсејева [=Излазак] (2. Мој.)
3) 3. Мојсејева [=Левитска] (3. Мој.)
4) 4. Мојсејева [=Бројеви] (4. Мој.)
5) 5. Мојсејева [=Закони поновљени] (5. Мој.)
6) Исуса Навина (ИНав.)
7) Судијама (Суд.)
8) Рута (Рута)
9) 1. Самуилова [=1. Царевима] (1. Сам. или 1. Цар.)
10) 2. Самуилова [=2. Царевима] (2. Сам. или 2. Цар.)
11) 1. Царевима [=3. Царевима] (1. Цар. или 3. Цар.)
12) 2. Царевима [=4. Царевима] (2. Цар. или 4. Цар.)
13) 1. Дневника (1. Дн.)
14) 2. Дневника (2. Дн.)

НАПОМЕНА – Манасијина молитва је додана на крају 36-е главе 2. Дневника

15) 1. Јездрина (1. Језд.)
16) 2. Јездрина (2. Језд.)

НАПОМЕНА – 3. Јездрина (3. Језд.) није преведена и није уврштена у СПЦ Библију

17) Немијина (Нем.)
18) Товит (Тов.)
19) Јудита (Јдт.)
20) Јестира (Јест.) са додацима:

1. глава: увод Iа- Iњ пре првог стиха
3. глава: 13а-13е
4. глава: 17а-17у
5. глава: 1а-1ђ и 2а-2б
8. глава: 12а-12с
10. глава: 3а-3ј
НАПОМЕНА – 9. глава: текст онога што би требало бити 5. стих недостаје у штампаном издању СПЦ Библије, а стихова 6. и 7. нема, него су спојени у један (5. стих, па одмах иде на 8.)

21) 1. Макавејска (1. Мак.)
22) 2. Макавејска (2. Мак.)
23) 3. Макавејска (3. Мак.)

НАПОМЕНА – 4. Макавејска (4. Мак.) је преведена, али није уврштена у СПЦ Библију

24) Јов (Јов)
25) Псалми (Пс.)

НАПОМЕНА – 151. псалам је преведен од стране Ђуре Даничића, али није уврштен у СПЦ Библију

26) Приче Соломонове (ПрС.)
27) Проповједник (Проп.)
28) Пјесма над пјесмама (Пп.)
29) Премудрости Соломонове (ПремС.)
30) Премудрости Исуса, сина Сирахова (Сирах)
31) Исаија (Ис.)
32) Јеремија (Јер.)
33) Плач Јеремијин (ПлЈ.)
34) Посланица Јеремијина (ПослЈ.)
35) Варух (Вар.)
36) Језекиљ (Јез.)
37) Данило (Дан.) са додацима:

13. глава: Повијест о Сусани
14. глава: Повијест о Вилу и Драгону и суду над Данилом

38) Осија (Ос.)
39) Јоил (Јл)
40) Амос (Ам.)
41) Авдија (Авд.)
42) Јона (Јона)
43) Михеј (Мих.)
44) Наум (Нм.)
45) Авакум (Авак.)
46) Софонија (Соф.)
47) Агеј (Аг.)
48) Захарија (Зах.)
49) Малахија (Мал.)

НОВИ ЗАВЈЕТ

1) Матеј (Мт.)
2) Марко (Мк.)
3) Лука (Лк.)
4) Јован (Јн.).
5) Дјела апостолска (Дап.)
6) Римљанима (Рим.)
7) 1. Коринћанима (1. Кор.)
8) 2. Коринћанима (2. Кор.)
9) Галатима (Гал.)
10) Ефесцима (Еф.)
11) Филипљанима (Флп.)
12) Колошанима (Кол.)
13) 1. Солуњанима (1. Сол.)
14) 2. Солуњанима (2. Сол.)
15) 1. Тимотеју (1. Тим.)
16) 2. Тимотеју (2. Тим.)
17) Титу (Тит.)
18) Филимону (Флм.)
19) Јеврејима (Јев.)
20) Јаковљева (Јак.)
21) 1. Петрова (1. Пет.)
22) 2. Петрова (2. Пет.)
23) 1. Јованова (1. Јн.)
24) 2. Јованова (2. Јн.)
25) 3. Јованова (3. Јн.)
26) Јудина (Јуд.)
27) Откривење (Отк.)

---

Иван Јовић | Kраткометражни филм „Виноградар“

---

Читање из Светог Писма

АПОСТОЛ
Зачало 215 – Галатима 6, 11-18: Хвалимо се Крстом Христовим, а не обрезањем.

11 Видите како вам великим словима написах својом руком!
12 Који хоће да се допадну по тијелу, они вас приморавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за Крст Христов.
13 Јер ни сами обрезани не држе Закон, него хоће да се ви обрезујете, да би се вашим тијелом хвалили.
14 А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим Крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету.
15 Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар.
16 И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији.
17 Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим.
18 Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.

ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 83 – Лука 16, 19-31: О богаташу и убогом Лазару.

19 „Човјек, пак, неки бјеше богат, и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.
20 А бијаше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав,
21 и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 А кад умрије сиромах, однесоше га Анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га.
23 И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову.
24 И он повика и рече: ’Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик, јер се мучим у овоме пламену.’
25 А Авраам рече: ’Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада, пак, он се тјеши, а ти се мучиш.
26 И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они, који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.’
27 Тада рече: ’Молим те, пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;
28 јер имам петорицу браће; нека им посвједочи, да не би и они дошли на ово мјесто мучења.’
29 Рече му Авраам: ’Имају Мојсеја и Пророке, нека њих слушају.’
30 А он рече: ’Не, оче Аврааме, него, ако им дође неко из мртвих, покајаће се.’
31 А он му рече: ’Ако не слушају Мојсеја и Пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити.’”

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег. Међутим, и у томе ће бити одбијени зато што је за оне који желе да знају истину довољно само Откривење. За оне, пак, који не желе и не воле истину, ни само васкрсење мртвога неће бити убедљиво (Лука 16, 19-31). Осећање овог богаташа из приче насигурно деле сви који одлазе одавде. По тамошњем убеђењу (које ће бити убеђење свих нас), јединствено руководство на путу живота јесте Откривење Господње. Међутим, за многе ће тамо бити касно за такво убеђење. Оно би у овом животу било добро дошло, иако га многи немају. Поверујемо, у крајњем случају, сведочанству тамошњих, преносећи себе у њихово стање. Они који се налазе у мукама, неће лагати. Жалећи нас, они би хтели да се отворе наше очи како и ми не бисмо дошли на место њиховог мучења. О том предмету не бисмо смели да говоримо, као што, често, говоримо о обичним стварима: „Може бити да ће то некако и да прође.“ Не, то већ неће проћи било како. Треба да имамо основано осведочење да нећемо допасти на место богаташа.

---

Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)

помєркнути (померкнути) = потамнети, смркнути (се) (Матеј 24, 29; Марко 13, 24; Лука 23, 45)

Матеј 24, 29:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Абїє жє, по скорби дній тѣхъ, солнцє помєркнєтъ, и лѹна нє дастъ свѣта своєгѡ, и ѕвѣзды спадѹтъ съ нєбєсє, и силы Нєбєсныѧ подвигнѹтсѧ:
ИЗГОВОР: Абје же, по скорби дни(ј) тјех, солнце померкнет, и луна не даст свјета својего, и дзвјезди спадут с небесе, и сили Небеснија подвигнутсја:
СРПСКИ: И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе Небеске покренути се.

 

Од смеха до премудрости – Антологија православног хумора

(књига је доступна у нашој књижари)

Патријарх Павле је понављао свештенству да однос између епископа и свештеника треба да буде дубок разумевањем и поштовањем, али не из страха.
Док је једанпут служио Литургију, чита: „Главе своје Господу приклоните…“ Архимандрит Георгије, који је саслуживао, није главу довољно приклонио.
Патријарх му рече: „Када свештеник каже да се главе Господу приклоне, то дословно значи, а ти главу држиш горе.“
Архимандрит се довија: „Ваша Светости, приклонио сам је у мислима.“
На то ће патријарх: „Е онда идемо на доручак. Ја ћу твој тањир да преврнем, а ти једи у мислима.“

---

Календар

мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’

Блаженопочивши патријарх Павле: О посту

Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.

А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.

Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије  Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.

Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег

Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.

---

Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1

Читање из Светог Писма

Апостол – З

Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40 

Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)

Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)

Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)

Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30

32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.

37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.

27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.

---

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.

---

Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске

---