Календар
новембар 18. 2024. = Мратињски 18. 7532. (јулијански – стари)
децембар 1. 2024. (грегоријански – нови)
Страдање светог мученика Платона; Страдање светих мученика Романа и детета Bapулa; Страдање светих мученика Закхеја и Алфеја; Спомен светог новомученика Анастасија Парамитијског; Спомен преподобног Василија.
Свети Лука Војно-Јасенецки – Тумачење великопосне молитве преподобног Јефрема Сирина
(књига је доступна у нашој књижари)
Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да видим своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.
МРЗОВОЉА
Шта је дух мрзовоље или унинија? То је оно што се назива падом духа. Они који уопште не разумеју Хришћанство и не схватају наш духовни живот мисле да је хришћанска вера препуна духа мрзовоље. Гледајући монахе у црним одеждама, који иду спуштене главе и моле се на бројаницу, људи мисле да је наша вера суморна, као што им и монаси изгледају суморно. Али то уопште није тако! То мишљење је потпуно супротно духу којим је Хришћанство прожето. Може ли суморан човек, човек који је доживео духовни пад, бити духовно бодар, и може ли поседовати духовну снагу која му је неопходна да би ишао уским путем, неуморно се кроз живот борећи са грехом и усходећи из славе у славу? Наравно да не може! Наша вера није вера мрзовоље, него је, напротив, вера бодрости, енергије, снаге воље и снаге карактера. Плод наше вере није мрзовоља, него нешто сасвим супротно, управо оно о чему говори свети апостол Павле: „А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема Закона.“ (Галатима 5, 22-24)
Дакле, истински дух и суштина наше вере није мрзовоља, него су побожност и спокојна радост у Духу Светоме. Па зар може бити суморан који поседује ту радост? Наравно да не може!
Људи се често варају кад човека оцењују на основу спољашњег изгледа. Истински Хришћанин не изгледа исто као људи који се предају животној радости. Он је увек смирен и често изгледа дубоко замишљен будући да је утонуо у своја размишљања. Зар то значи да је он суморан и потиштен?
Мисли Хришћанина усредсређене су на оно што је вечно, на Царство Божије, и усмерене су према Господу Исусу Христу. Зато је Хришћанин увек озбиљан и замишљен. Догађа се да и он с времена на време бива суморан, да доживи духовни пад. То се догађа чак и онима који су већ поодмакли на путу Христовом, на путу одречења од саблазни овога света. Понекад се и они у мислима враћају на свој ранији животни пут и чини им се да су без потребе скренули с тог пута, та да би било добро наставити ходити широким утабаним путем којим већина људи иде. Управо тада и западају у униније.
То је стање оних људи који су спознали велике тајне Христове, који су напустили широки пут, пут саблазни овог света и кренули путем страдања за Христа. Њих сам ђаво саблажњава. Легиони демона заустављају их, узнемиравају и покушавају да их спрече да и даље иду путем Христовим. Показујући им слике породичне среће и уживања у дружењу, они их са узвишеног пута вуку уназад, вуку их на пут који им у сликама показују.
Није реткост да демони успевају да остваре свој наум: човек запада у униније, духовно пада и губи ревност за Господа Исуса Христа. Униније је велика опасност која вреба сваког Хришћанина на његовом путу идења за Христом. Униније је ђаволско искушење.
Обманама духа таме били су изложени сви светитељи, али у већини случајева Хришћани су молитвом, постом и бдењем побеђивали духа унинија на који их је подстицао сам ђаво.
Било је и оних у чијим је душама дух униније стално растао тако да су одлазили с пута Христовог. Кад би се удаљили с пута Христовог, осећали би се као да је Бог њих оставио. Празнина и животне потешкоће постајале би им неподношљиве, па су живот често завршавали самоубиством. Ето зашто сви светитељи униније сматрају великом опасношћу и великом несрећом. Зато сусве своје снаге и усмеравали на борбу с духом мрзовоље или духом унинија.
наставиће се…
Светосавље: Православље Србског стила
†Свети сузарник Небесне Србије†
(књига „Без Бога ни преко прага – Србски духовници ХХ века“ је доступна у нашој књижари)
…зрнца из ризнице…
схиархимандрит Јулијан (Радомир Кнежевић 1918.-2001.)
…узеће они некога из сваке Цркве, наћи ће се издајник, они ће донети нека правила која ће бити обавезна за све оне који верују. Вероватно да ће ти људи добити и велику материјалну помоћ и тако ће придобити многе људе, а они који не буду хтели да уђу и да приме, биће гоњени. Ја лично надам се неће проћи много у времену (од тада). То не значи знамо ко ће те гонити, хоће ли те гонити онај комунистички солдат, или ће те гонити неки поред тебе, али морамо да имамо у свести речи апостола кад је пред своју кончину изговорио: „Одлазим, а после мога одласка доћи ће вуци грабљиви, који ће разгонити стадо.“ И ово што се догађа не треба да нас чуди. Речено је у Светом Писму да ће се знање умножити, а љубав охладити и још због умноженог безакоња, охладиће љубав многих, а живот људи без љубави није живот, то је смрт. Човек, колико има љубави, толико има Бога у себи, ако нема љубави, нема Бога у њему.
Осећате и знате да су самосталност и држава уништени. Није више самостална Америка, ни Француска, ни Енглеска, ни Немачка, ни Бугарска, ни Румунија, све је то сад стављено под контролу мафије подземне. Код нас је та мафија владала десет година у једном издању, сада је то издање склоњено. Шта ће бити сада? Неће бити лако! Кад један министар каже: „Не треба веронаука у школе!“ Наша држава је углавном под контролом мафије. Променила се власт путем обећања, доносе законе којим ће нас гурнути у њихов загрљај и под њихову контролу. Не треба се плашити, треба делати само по нашем Светом Јеванђељу и по правилима светих наших апостола, и да се држимо чисто нашег Православља…Значи да смо једних мисли, једне вере, једног Крштења…
Што се тиче нашег живота, морамо да се окренемо сваки себи, морамо да исправљамо свој живот, да се вратимо стварној љубави Божијој, стварном хришћанском животу, усавршавању свог православног живота. Нека у нашим местима буде и по два, три, четири праведника, не треба да падне у очајање што око њега иде тако како иде. То пустимо Господу! Ко се погани, нек се и даље погани, не треба га гонити, али му рећи, опоменути, казати, а ми да се не плашимо, него да чекамо са радошћу свршетак историје Цркве.
Гора Преображења | Прича о Светом Сави (2016)
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 220 – Ефесцима 2, 4-10: Садашње спасење благодаћу у Христу.
4 а Бог, Који је богат у милости, због велике љубави Своје којом нас завоље,
5 и нас, који бијасмо мртви због гријехова, оживи са Христом – благодаћу сте спасени –
6 и с Њим заједно васкрсе и заједно посади на Небесима у Христу Исусу,
7 да покаже у вијековима који долазе превелико богатство благодати Своје добротом према нама у Христу Исусу.
8 Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији;
9 не од дјела, да се не би ко хвалисао.
10 Јер смо Његова творевина, саздани у Христу Исусу за дјела добра, која Бог унапријед припреми да у њима ходимо.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 38 – Лука 8, 26-39: Чудо с гадаринским бјесомучником.
26 И допловише у земљу гадаринску, која је према Галилеји.
27 А кад Он изиђе на земљу, срете Га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28 А кад видје Исуса, узвикнувши, паде пред Њим и из свега гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога вишњега? Молим Те, не мучи ме!”
29 Јер Он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.
30 А Исус га запита говорећи: „Како ти је име?” А он рече: „Легион”; јер многи демони бијаху ушли у њега.
31 И мољаху Га да им не заповједи да иду у бездан.
32 А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33 А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34 А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.
35 И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36 А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37 И мољаше Га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А Он уђе у лађу и врати се.
38 А човјек из кога изиђоше демони, мољаше Га да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39 „Врати се дому своме и казуј шта ти учини Бог.” И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Гадарински ђаволом поседнути човек се, по свом исцелењу, прилепљује за Господа и жели да стално буде са Њим. Међутим, чувши Његову вољу, он иде и проповеда по целом граду о добру које је примио. Доброчинитељ привлачи и Његова воља постаје закон за онога коме је учињено добро. Језик не може да се заустави и да не разглашује о ономе што је од Њега добијено. Када бисмо увек имали у сећању сва добра која смо примили и која примамо од Господа, међу нама не би било незахвалних, не би било нарушилаца Његове свете воље, не би било оних који га не би љубили више од свега. Крштењем смо избављени од прародитељског греха и све његове погубности; у покајању се стално омивамо од грехова који се непрестано лепе за нас; промисао Божији нас штити од несрећа, често невидљивих за нас саме; наш живот добија усмерење које је најбезопасније за нас и најпогодније за наше циљеве. Најзад, све што имамо, од Господа смо примили. Због тога треба из све душе да прибегавамо Господу, да у свему испуњавамо Његову вољу, да прослављамо Његово пресвето Име, и то пре свега животом и делима, како не бисмо били гори од гадаринског ђавоиманог, који се одмах показао толико мудар, да је свима постао достојан пример за подражавање.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
поношєнїє (поношеније) = стид, поруга, срамота, куђење, прекор (Псалам 89, 51; Лука 1, 25; Римљанима 15, 3; 1. Тимотеју 3, 7)
Лука 1, 25:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Ѩкѡ такѡ мнѣ сотвори Гд҇ь во дни, въ нѧжє призрѣ ѿѧти поношєнїє моє въ чєловѣцѣхъ.
ИЗГОВОР: Јако тако мње сотвори Г(оспо)дь во дни, в њаже призрје отјати поношеније моје в человјецјех.
СРПСКИ: „Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.”
Од смеха до премудрости – Антологија православног хумора
(књига је доступна у нашој књижари)
Дошла жена у књижару Оптинског манастира и пита: „Имате ли нешто за женску срећу?“
Искусни продавац тражи по полицама, и на крају нађе икону Пресвете Богородице „Прибављеније (=дометање) ума“.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске