Календар
децембар 2. 2024. = Божићни 2. 7532. (јулијански – стари)
децембар 15. 2024. (грегоријански – нови)
Спомен светог пророка Авакума; Страдање свете мученице Миропије; Спомен светог и преподобног оца нашег Јоаникија, Девичког Чудотворца; Спомен светог Уроша V, цара Србског; Спомен свете и праведне Јелисавете – Евгеније, Србске царице Јелене; Спомен преподобног оца нашег Кирила Филеота; Житије преподобног оца нашег Атанасија, затворника Печерског; Спомен преподобних отаца наших Јована, Ираклемона, Андреја и Теофила; Спомен светог преподобномученика Гаврила; Спомен светог мученика Авива; Спомен светог оца нашег Исе, Епископа Цикланског; Спомен преподобног оца нашег Мојсија Исповедника; Спомен светог оца нашег Соломона, архиепископа Ефеског.
Свети Исак Сирин – Подвиг (=аскеза) у нашем животу
(књига је доступна у нашој књижари)
Духовни савети
Ко познаје своју болест, налази се на почетку смирења. Бог трпи све људске слабости. Не подноси само онога који гунђа. Онај који свагда благодари Богу за сва блага и доброчинства која му чини, прима благослов Божији и у срцу његовом обитава благодат.
Ко се горди, допушта Бог, и он пада у богохулство. Ко се преузноси због својих врлина, опет, по допуштењу Божијем, пада у блуд. Егоиста може да падне у још многе мрачне замке ђаволске.
Онај ко се не сећа и не размишља о Богу, гаји мржњу према ближњем. А онај ко се сећа Бога, не злопамти, него воли свакога човека. Ко помаже онеправдованом, има за помоћника – Бога. Ко помаже ближњему, помаже му Бог. Који осуђује брата свога, од њега се одвраћа Бог. Онај који тајно чини милост брату, јасно Богу показује силу своје љубави. Који пред свима критикује брата, у ствари га омаловажава и ружи. Ко брине за духовно здравље другога, труди се да то увек чини са љубављу. Тако исто чини и Бог. Искушава човека увек са љубављу желећи да се излечи жива икона Његова. Јер не кажњава човека да би се светио због његових греха, него да би га излечио.
Колико се човек усавршава у врлини, толико се више приближава Богу и иде за Њим. Као када неко убаци сува дрва у ватру, она се тешко гаси. Тако и онај ко истински воли Бога, љубав његова све више расте уколико напредује у врлини.
Као трговац, када прода своју робу, жели да се врати својој кући, тако и Хришћанин, када заврши свој посао, хоће да се бави Богом и душом својом. Као што трговац стрепи, док се налази на пучини да не наиђе бура и потопи његов труд, тако и Хришћанин, док се налази у овом свету, страхује да не наиђе зима страсти и изгуби плод своје борбе. Као што капетан брода када плови по мору гледа положај звезда и према њима управља брод, тако и Хришћанин молитвом прелази свој животни пут, док не стигне у пристаниште вечног живота. Тамо људи не журе и не тргују као у овом животу, него блаженствују у богатству врлина које су стекли у борби против греха. Блажен је онај чија се зарада није утопила у мору овог сујетног света. Блажен је онај чији се брод није потопио, него се удостојио да радосно пристигне у сигурно пристаниште вечности.
Ко хоће да нађе многоцени бисер, скаче наг у море. Тако и разуман човек пролази овај живот без много новца и имања, док не нађе многоцени Бисер, Који је Исус Христос. Када Га нађе, не воли ништа друго на овоме свету.
Као што змија у свакој опасности чува главу своју, тако и мудар Хришћанин у свакој тешкој прилици чува своју веру, која је темељ његовог живота.
Као што дрво, ако не одбаци старо лишће, не може да никне младо, тако човек Божији не може имати духовне плодове, ако не избаци из себе сећање на зле помисли и страсти своје.
Ветар храни земаљске плодове, а промисао Божији – духовне плодове.
Пас, када лиже оштрицу ножа, озлеђује језик, пије своју сопствену крв и не осећа да сам себи чини зло. Тако и гордељивац осећа задовољство за кратко. Али, после тога, увиђа последице душевне штете.
Световна слава личи на подводну стену у мору, коју не види крманош, и о њу разбија брод. Гордост и сујета су, такође, прикривене у души и наносе јој зло.
Никада не тражи да разумеш смисао Божанских Тајни, које се налазе у Светом Писму, ако се претходно ниси усрдно помолио Богу. Кључ, којим разумемо Божански смисао јесте – молитва.
Треба да знаш да се без телесног труда не може приближити Богу. Сви Оци трудили су се много да би се уселио у њих Дух Свети. Чим се Дух Свети усели у душу, човек задобија кротост и мир, бежи свака нечиста помисао. Не мисли да можеш молитвом да се приближиш Богу, ако претходно не очистиш срце од скверних страсти, које га прљају.
Као што уље одржава светлост у кандилу, тако и милостиња храни душу. Нема лепшег дела пред Богом од љубави према ближњем. Како је слатко дружење са духовном браћом ако има љубави. Љубав према Богу и браћи. Љубав према браћи и Богу. Оне су међусобно повезане и не можеш да их раздвојиш.
Онај који хоће да сабира радост и духовне плодове, треба да упражњава молитву. Као што је душа претежнија од тела, тако је и молитва узвишенија од сваког другог духовног труда.
Велику снагу задобијамо за наше мале духовне подвиге када бивају чести и упорни, баш као што капљице воде могу да удубе чврст камен.
Када се умртве страсти, тада се душа загрева од сладости и радости духовне, а присуство Божије у души је снажно. Потребна је велика борба и велико стрпљење да би човек примио благодат и утеху Божију. Када Бог уђе у душу човека, тада се страсти повлаче.
Погибао за душу је беспосленост и нерад. Највеће зло је чамотиња (=униније). Униније значи, да се не трудимо за спасење своје душе молитвом, постом и другим освећујућим средствима наше Цркве. Не обраћај пажњу на тело у подвигу за врлину, јер ће ти се свакако осветити. Сатана чини све да би нас удаљио од Божијих дела.
Духовно делање захтева пажњу и душевни мир. Не може неко да се очисти само добрим делима према другоме. Треба да поради и на души својој, да би се ослободио од телесних страсти и срамних и рђавих помисли. Јер лако је да чини милостињу, али је тешко да одсече страсти и рђаве навике. Милостињу прима Бог када је прати чисто срце. Не можемо да упражњавамо прво, а да запоставимо ово друго, иначе падамо у очима Божијим.
У духовном делању напредуј полако и обазриво, јер велики и изненадни скокови су опасни. Када се душа ослади духовном радошћу, то ће је учинити да више узнапредује. Као онај који попије мало вина, али, пошто му се свиђа, пије више, док се не опије. Жалости и бриге савлађују се стрпљењем и надом у Бога.
Није лако да се усели Дух Свети у душу нашу. Треба претходно да је очистимо од сваке телесне прљавштине, да буде чист сасуд. Тако ће доћи и настанити се Бог. Али, то није довољно. Да би примили Божански дар, потребно је много пута да приклањамо колена на молитву. Молитва треба да буде праћена смирењем, да би је Бог примио.
Чувај језик свој да не говори непромишљене и сувишне речи. Јер од многоговорљивости долази грех. Оци Цркве су много вежбали ћутање да би се приближили Богу и сјединили се с Њим. Само када пазимо на свој језик, могуће је да у души осетимо умилење. Блажени Свети Јован Лествичник је рекао: „Чиста уста очишћују и срце. И у чистом срцу борави Бог.“ Ако те савлада језик (=многоговорљивост), веруј ми, не можеш напредовати у врлини и душа ће ти бити празна као клас без плода.
Када хоћеш некога да посаветујеш за његово добро, прво му покажи љубав а потом обазриво и нежно реци своју примедбу, пазећи да га не повредиш, зато што ће он најпре да уочи љубав коју му указујеш, а тек после ће да обрати пажњу на твоју примедбу. Тако ћеш му помоћи без штете по његову душу.
Колико се човек уклања од световних ствари, толико се више приближава Богу.
Не жалости се када те задесе бриге и тешкоће у животу, јер оне бивају по допуштењу Божијем ради духовне користи. Чак се ни смрти не плаши. Јер гледајући твоје трпљење, Господ ће ти помоћи да победиш и окусиш вечна добра, која је уготовио за оне који Га истински љубе.
Светосавље: Православље Србског стила
†Свети сузарник Небесне Србије†
(књига „Без Бога ни преко прага – Србски духовници ХХ века“ је доступна у нашој књижари)
…зрнца из ризнице…
преподобни Макарије Јовањски (Милан Миловановић 1894.-1949.)
…Своје поруке, писане на папиру, углавном је уништавао. Игуманија Никољска, мати Евпраксија, сачувала је само једну. Она гласи: „Када год се не осећаш грешним, никада ти се молитва не прима. Страшно! Ако хоћеш Царство Небеско, онда су теби потребни: труд ради Царства Небеског; насиље, усиљавање ради Царства Небеског; напор ради Царства Небеског; зној ради Царства Небеског; сузе и кукање ради Царства Небеског; и, најзад, искрено покајање и љуто покајање ради Царства Небеског. Ако ти тога немаш, онда од Бога и од светлих Небеса немаш никакву плату!“
епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима
(књига из два дела је доступна у нашој књижари)
…разјашњавање Твојих ријечи просвјетљује и поучава неискусне…
Свети Фотије Велики (820.-893.)
Окружна Посланица (са 45 тачака) патријарха цариградског Фотија упућена архијерејским престолима Истока 867. године (мисли се на Александрију и остале), у којој се у неколико поглавља излаже анализа како треба да поимамо исхођење Светога Духа од Оца, а не од Оца и Сина:
24. Ова безбожна учења они, епископи таме, заједно са другим безакоњима посејаше у оном простодушном и новоствореном народу Бугара. Стиже и глас о овим догађајима и у нашу унутрашњост, као када неко види сопственим очима своју децу да се растржу, да се распарчавају од гмизаваца и дивљих звери. Толики трудови и напори и зној уложени су за њихово, то јест Бугара, поновно крштење и њихов духовни узраст, али догодило се да сада патимо од неиздрживе туге и несреће, као да губимо своју децу.
25. И толико плакасмо због тога догађаја и зла које нас снађе, колико смо се и радовали кад их видесмо да се отарасише од њихове старе обмане.
26. Али њих ради плакасмо и плачемо, и нећемо затворити очи наше да би их подигли из пада, нити ћемо допустити трепавицама нашим да куњају, док их не повратимо у Тело Господње с нашим могућностима.
27. Они, дакле, који су претече отпадништва, ђаволове слуге, криви због хиљада смртних, јавни уништитељи, који растрзаше оно нежно и новостворено у побожној вери народа, толико су и таквим растрзавањима ове варалице и богоборци, и осудили смо их саборским светим гласом; не донесосмо одлуку сада против њих, али од већ постојећих Васељенских Сабора и Апостолских Установа, открисмо већ изречену на њих осуду и објависмо свима већ познато.
28. Човеку је природно да се поправља толико много од претходних казни, треба да се поправља и од оних које сада види и печат осуде старих јеретика важи и за садашње. Јер они при томе остају у њиховој вишеструкој обмани, и удаљисмо их од сваког хришћанског пастирства. Зато и 64. правило Светих Апостола одређује једну такву осуду за оне који се држе поста у суботу.
29. „Ако се који клирик нађе да пости у дан недеље или суботе, осим једне суботе, да буде свргнут, ако је световњак, да се одлучи”.
30. Још 55. правило Светог Васељенског Шестог Сабора каже отприлике следеће: „Пошто смо сазнали да они који су у Риму, посте пост у свету Четрдесетницу у суботе супротно предатом црквеном последовању. Светом Сабору је угодно да објави да и Римска Црква неповређено треба да чува правило које говори: ‘Ако се ко од клира нађе да у свету недељу или суботу пости, осим једне, нека буде свргнут, а ако је световњак, да се одлучи.’”
31. Али 4. правило Сабора у Гангри каже следеће за оне који сматрају да брак треба избегавати: „Ако који тврди у погледу једног ожењеног презвитера, да не треба, када такав свршава Литургију, примати Причешће од њега, нека је проклет.” Такође, Шести Васељенски Сабор једногласно их осуђује изражавајући се на следећи начин: „Јер је у Римској Цркви примећено да важи као правило за оне, који треба да се рукополажу као ђакони или презвитери, да пријаве да више немају додир са својим женама, ми, следећи старо правило апостолске тачности и поретка, одређујемо да треба да остану нераздвојни бракови презвитерских мужева, који су законити, да не развезују односе према својим супругама или да се ускраћују од законитог супружанства да буду заједно, као што је неко достојан да буде рукоположен за ђакона или ипођакона, не треба га спречавати да се рукоположи у тај степен, уколико живи законски са својом женом; нити да се захтева од њега у време рукоположења да исповеди како ће се удаљити од законског саживота са својом супругом, да не дођемо до тога да упрљамо честитост брака који је озакоњен од Бога и био благословен Његовим присуством, јер и глас Јеванђеља каже: ‘Оно што Бог свеже, човек да не разрешује’; и као што Апостол Павле учи: ‘Брак је честит за жену и законски заједнички живот’ и ‘свезан си свезом брака, стога, не тражи разрешење’. Ако се ко усуди устајући против апостолског канона, да буде ускраћен од свештенства, мислим на презвитера или ђакона или ипођакона, од законског брака са својом женом и везе са њом, да буде свргнут. Слично овом, ако неко од презвитера или ђакона отера жену под изговором побожности, да се одлучи; ако је упоран, да буде свргнут.”
32. И за разрешење поста у првој недељи поста као и поновном миропомазању већ крштених и миропомазаних, мислим да је непотребно да наводим правила да би их осудили зато што само од себе ово излагање заобилази свако друго безбожно јеретичко учење.
33. Али још и хула Светог Духа свакако је против целе Свете Тројице, где не изостаје претеривање, ако није ништа друго од онога што смо рекли, довољно је само да их осудимо на хиљаде проклетстава.
34. Сматрамо да је правилно да вас обавестимо о тим догађајима и да учинимо познатим Господу братство ваше са овом вешћу у складу са старим обичајем Цркве, и умољавамо вас и молимо да будете вољни саборци у осуђивању њихових неблагочестивих и безбожних поглавља; да не изоставите поредак у Предању који нам предадоше да чувамо наши преци; са великом бригом и намером да изаберете и пошаљете с ваше стране неколико мештана који ће вас заступати и бити украшени благочестивошћу и са светошћу мислима и делом, како би гангрену удаљили од Цркве, ову садашњу јерес, која је тајно уведена; и оне који са махнитошћу посејаше толико семе зла у новостворени и новосаздани народ, да их ишчупамо из корена и да их предамо огњу заједничком одлуком; у ону ватру која је предодређена проклетим, као што одређују речи Господње.
35. И тако, удаљавањем јереси и појачавањем благочешћа, имамо добре наде да се врати новооглашени и у Христу новопросвећени Бугарски народ у веру Православну. И не само тај народ замени претходну непобожност истинском вером у Христа, али и један други који од многих и много пута окарактерисан је као други што се тиче грубости и неправде, онај се народ зове Роси, то јест Руси, који и против византијске државе, када су овладали онима око њих, са претераном надутошћу подигоше руке за бој. Сада и они заменише безбожну веру коју су раније имали, за чисту и неупрљану хришћанску побожност, пријатељски себе стављајући као житеља и представника, уместо да нападају нас и да нас оплене. И унутар њих толико много се распали жеља ревносне вере. Апостол Павле опет виче: „Нека је благословен Бог у све векове”.
36. Са овим што је потврђено, са човекољубивом ревношћу Божијом која хоће да се сви људи спасу и дођу до познања истине, када одбацише стару идолопоклоничку веру и заменише је истинитом хришћанском вером. Ако се подигне ваше братство да покаже намеру и сарадњу у сасецању и сагоревању штеточина, то јест јеретика, верујемо уз моћ Господа Исуса Христа, истинитог Бога нашег да ће се Његова паства умножити још више и испуниће се пророчанство, да „познаће ме сви од малог до великог”, и „и на целој земљи би проповедана реч Апостолског учења”, и „до краја васељене речи њихове”.
37. Треба, дакле, да примимо представнике које шаљете уместо вас, и који представљају ваше свето и преподобно лице, вашу веродостојност коју сте ви добили Духом Светим; као и за овако важне теме и за друге сличне овим имајући истинитост Апостолског учења да буду способни да говоре и без препрека да чине. Јер из Италије опет нам је послана саборска посланица, пуна беспредметних оптужби које су бачене против њиховог епископа они који живе у Италији са много осуда и десетине хиљада заклетви. Зар да не надгледамо оне који се губе толико трагично и притискују се тешком тиранијом док постоји неправда према свештеним законима, дотле се обарају све црквене свезе. Наравно, из старине стигоше до ушију свих монаха и презвитера који су дошли одатле, међу њима Василије и Зосим и Митрофан, а заједно са њима и други, који плакаше због такве тираније духовне и мољаху са сузама да се брани Црква. И сада, наравно, као што раније рекох, опет нам послаше разноразне посланице из различитих места отуда, пуне многобројних нарицања и трагедија. Због свега тога у овом малом писму донели смо све те изнете тешкоће, сагласно са њиховом чашћу и молбом – молили су са страшним заклетвама и преклињањима да се учини ово познатим свима архијерејима и апостолским престолима, како би се и то прочитало – тако и за ове са скупа Светог и Васељенског у Христу Сабора, да се потврде са заједничким гласом сагласним Богу и саборским правилима истине и да се устали дубоки мир у Црквама Христовим.
38. Не молимо само вашу светост, јер треба да дођу и представници и других архијерејских престола, а очекује се да дођу још и други после неког времена.
39. Дакле, да се приморава наше у Господу братство са одлагањем или продужавањем времена да чекају много, знајући тако за њихова закашњења која не требају да буду.
40. За тачно сматрамо да додамо и ово у писмима: да се проповеда свој пуноћи Цркве да свети седми Васељенски Сабор треба да се придружи и уброји у осталих Шест Васељенских Сабора. Јер до нас дође обавештење да неке Цркве које припадају вашем Апостолском престолу признају Шест Васељенских Сабора и не познају седми; али и те које је потврдио тај сабор, више од било чега другог прихватају са бригом и побожношћу, али није им познато да треба да је прогласе с амвона цркве, као и друге, и наравно и они ће имати исти углед са њима свугде.
41. Јер је и овај Седми Сабор срушио велику јерес, имајући саучеснике и истомишљенике у њиховом гласу послатом од четири Архијерејска престола. Јер се налазио, као што је познато, од стране вашег апостолског престола, значи александријског, монах и презвитер Тома са својом пратњом; од Јерусалима и Антиохије, Јован и његова пратња; а од стране Рима, Петар најпобожнији презвитер и други Петар презвитер, монах и игуман манастира Светог Саве у Риму.
42. И када се састаше сви они заједно са нашим светим оцем и најсветијим и триблаженим Тарасијем, архиепископом Константинопоља, би сазван велики и Васељенски Седми Сабор који сруши тријумфално јерес иконобораца или Христобораца; пошто варварски и другоплемени народ Арапа заузе многа места, зато не беше лако да се до вас доставе одлуке Сабора. Из тог разлога многима његове одлуке, иако се поштују и имају углед, али је непознато да припадају њему, Седмом Сабору.
43. Треба даље као што рекосмо, да објавите за Свети и Седми Васељенски Сабор заједно са пре њега Шест Сабора. Ако то не урадите, пре свега неправду чините Цркви Христовој, ако одбацујете такав велики Сабор доћи ћете до тога да делите и расцепљујете свезу и додир са њиме. Друго, дајете повод иконоборцима, које добро познајем, да вам је мрска њихова јерес као и других јеретика, да отварају уста и узимају за право да кажу велике лажи, да њихова јерес није осуђена од Васељенског сабора, него само од стране једног патријаршијског престола.
44. Због свега тога имамо част да вас посаветујемо и са синодским писмима и са свим другим синодским и црквеним разматрањима и разговорима да га уведете у ред и да га поставите са Светих Шест Васељенских Сабора, признајући га као седми после ових, правећи увод за ове који треба да буду.
45. И Христос истинити Бог наш, први и велики Архијереј, Који својевољно принесе Себе на жртву за нас и даде Своју Крв као откуп за грехе наше, било би добро да да вашој архијерејској и часној глави да победите варварске народе који вас опкољавају, и да вам да да прођете животни пут у весељу и тишини, и камо среће да уживате у неизрецивој радости и весељу небеског наследства, где је стално пребивалиште свих радосних и где не постоји ни бол ни уздисаји, ни туга, у близини Христа истинитог Бога нашег; Њему припада слава и величанство у све векове. Амин. Молимо се за вас по очинском дугу преподобних. Не престајте ни ви никада да се сећате наше осредњости.
Павлина Радовановић | Васкрсло Српство
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 224 – Ефесцима 4, 1-6: Јединство Духа и вјере у Цркви.
1 Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
2 са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави,
3 старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
4 једно Тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега;
5 један Господ, једна вјера, једно Крштење,
6 један Бог и Отац свију, Који је над свима, кроза све, и у свима нама.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 53 – Лука 10, 25-37: Двије највеће заповијести. О милостивом Самарјанину.
25 И гле, законик неки устаде, и кушајући Га, рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?”
26 А Он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27 А он одговарајући рече: „’Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим’; и: ’Ближњега свога као самога себе.’”
28 А Он му рече: „Право си одговорио; то чини и живјећеш.”
29 А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?”
30 А Исус одговарајући рече: „Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше, и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31 Случајно, пак, силажаше оним путем неки свештеник, и видјевши га, прође.
32 А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33 А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје, сажали му се.
34 И приступивши, зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу и постара се око њега.
35 И сутрадан полазећи, извади два динара, те даде гостионичару и рече му: ’Побрини се за њега, а што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим.’
36 Шта мислиш, дакле: ’Који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?’”
37 А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Ономе који Га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: „Шта је написано у Закону? Како читаш?“ (Лука 10, 26) Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој. Да, пак, не би било недоумица, најбоље је читати Божанско Писмо. Читај са пажњом, расуђивањем, саосећањем, повезујући све са својим животом: оно што се тиче мисли – испуњавај у мислима; што се тиче осећања – осећањима и расположењима, а што се тиче дела – делима. Онај ко слуша реч Божију, сабира светле појмове о свему што је у њему, око њега и изнад њега. Он себи разјашњава обавезе у односима који се јављају у животу, те света правила, као драгоцене бисере, ниже на нит савести која му, затим, тачно и одређено указује како и када поступати на начин који је угодан Господу. Он обуздава и страсти. Јер читање речи Божије увек на њих делује смирујуће. Ако почнеш да читаш реч Божију, страст ће, ма каква била, почети да бива све слабија и слабија, да би на крају сасвим ишчезла. Ко се богати знањем речи Божије, стиче над собом стуб од облака, који је водио Израиљце у пустињи.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
попирати (попирати) = газити (Матеј 5, 13), сатирати (Лука 21, 24)
Матеј 5, 13:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Вы єстє соль зємли: ащє жє соль ѡбуѧєтъ, чимъ ѡсолитсѧ; ни во чтожє будєтъ ктому, точїю да изсыпана будєтъ вонъ и попираєма чєловѣки.
ИЗГОВОР: Ви јесте сол земљи: ашче же сол обујајет, чим осолитсја; ни во чтоже будет ктому, точију да изсипана будет вон и попирајема человјеки.
СРПСКИ: Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
Од смеха до премудрости – Антологија православног хумора
(књига је доступна у нашој књижари)
Београђани су патријарха Павла често сусретали на улици, у трамвају, у градском аутобусу. Једном приликом, док је сам ишао узбрдо тротоаром улице крања Петра, у којој је седиште Патријаршије, сустиже га у најновијем моделу Мерцедеса познати свештеник једне од најпознатијих београдских цркава. Зауставио је аутомобил, изашао и обратио се патријарху:
-Ваша Светости, дозволите да Вас повезем. Само реците где треба…
Патријарх не хтеде да га одбије, уђе и седе. Чим кренуше, видевши како луксузно изгледа овај аутомобил, упита га патријарх:
-А, јел’ те, оче, чији је ово ауто?
-Мој, Ваша Светости – као да похвали протојереј.
-Станите! – заповеди патријарх Павле. Изађе, прекрсти се и рече свештенику:
-Нека Вам је Бог на помоћи!
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске