Календар
децембар 16. 2024. = Божићни 16. 7532. (јулијански – стари)
децембар 29. 2024. (грегоријански – нови)
Спомен светог пророка Агеја; Спомен светог мученика Марина; Спомен светог оца нашег Николе Хрисоверга, патријарха Цариградског; Житије свете Теофаније Царице; Спомен светог оца нашег Мемнона, архиепископа Ефеског; Спомен светог оца нашег Симеона, архиепископа Антиохијског; Спомен светих мученика Прома и Иларија; Спомен преподобне матере наше Софије.
Свети Јован Кронштатски – Мој живот у Христу I
(књига је доступна у нашој књижари)
Некад нечастиви пројављује лукавство на нама тако што, када видимо неки грех или порок код брата или у друштву, он погађа срце наше равнодушношћу, хладноћом, зловољом или, још пре, стидном плашљивошћу да одлучно кажемо и речима изобличимо неправду и покажемо зубе грешнику. Христе Царе, подари ми апостолску ревност и огањ Светога Духа усади у срце моје да устајем свагда смело против бестидног порока, који је многе заразио, и да не поштедим никога ради спасења њиховог и осталих људи Твојих, да се не би саблазнили видежи раширеност порока, те и сами пали. „А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у Мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.“ „Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено.“ (Матеј 18, 6, 11)
Када ти срце обузме тврдичлук, реци себи: „Живот је мој – Христос, а љубав према свима је моје неисцрпно богатство, непотрошива храна и непресушно пиће.“ Наше слепо тело машта да нађе живот у храни и новцу, те постаје непријатељ онима који га лишавају тих материјалних средстава за живот. Но ти буди чврсто убеђен да нису новац и храна – живот, већ љубав узајамна, ради љубави према Богу. Знај да је Бог Љубав, Која све живо обједињује законима љубави и из јединства у љубави производи живот.
Светосавље: Православље Србског стила
†Свети сузарник Небесне Србије†
(књига „Србски духовни луг ХХ века“ је доступна у нашој књижари)
…зрнца из ризнице…
архимандрит Јустин Дечанац и Савинац (Милисав Тасић 1936.-2005.)
Али ни муж ни отац, на жалост, више није она снажна личност у кући какву су познавали многи протекли векови на Балкану. Када је Бог од стране човека доведен у питање, доведен је у питање и отац породице. Ако нема Бога као свеопштег Оца, зашто би се поштовао и волео мали отац неке све чешће назови-хришћанске породице?
Данас муж нема ауторитета. Дођеш с посла, а жена која је дотле свашта гледала на телевизији, вели ти: „Знате, ми смо гледали ово, ми смо гледали оно…“ А ти ништа од тога гледао ниси, на послу си био. И сад – она је теби певац, а ти њој кока, уместо да је обрнуто. Раније су људи доносили у кућу вести, водили главну реч у кући, а данас је телевизија, деда мраз, који доноси све…
…Човек мушкарац мора сам да устроји односе у браку и то на почетку. Ако их остави за касније, настају проблеми. На њему је да каже: „Видиш ли, мајко, ово овде је моја супруга, и хоћу да је цениш и волиш.“ Онда супрузи рећи: „Ово је моја мајка, и од тебе такође захтевам да је поштујеш.“ И тако редом, са свекром и осталим укућанима. Када се ствари поставе у почетку на право место, касније не долази до проблема.
…Начин исхране је лош, једе се на брзину, једе се било шта, само да се једе. Слабо се креће, слабо се ради. Срамота је рећи, али и мушкарци полако попуштају у животној снази. Нису ствараоци, нису више кадри створити ни децу. Опадање природне моћи мушкараца у последње време је очигледно. Мушкарци полако посустају.
…Они који су се по први пут сусретали са оцем Јустином, често су га питали како треба исправно живети. Његов одговор често их је збуњивао: „Живот треба водити нормално, онако како га је Господ створио. Треба радити, молити се, јести и одмарати се. Изгледа да је данас вама младима то тешко остварити. Мало се физички ради, храните се слабо. Ако нарушимо склад оног што је природно, настају проблеми различите врсте. Најтежи су они душевне природе.“
епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима
(књига из два дела је доступна у нашој књижари)
…разјашњавање Твојих ријечи просвјетљује и поучава неискусне…
Свети Тимотеј Александријски († 385.)
(18 правила)
18. од 18 правила: Питање: Од којег доба човечјег суди Бог грехе? Одговор: Према незнању и разуму свакога, једни греси се суде од десетогодишњег доба, а други од каснијег доба.
8. Помесни Сабор у Картагини 419. године
(217-223 Светих Отаца – 135 правилa)
110. од 135 правила: Да се деца крштавају ради опроштаја грехова – Такође би угодно установити, било да одриче потребу крштења мале или тек рођене из материнске утробе деце, или каже да се она крштавају ради опроштаја грехова, али да од прародитељскога Адамова греха ништа на себи не носе што би требало очистити бањом препорођења, из чега следи да образац крштења ради опроштаја грехова не сматра се истинит, него лажан, нека је такав проклет. Јер се друкчије не може разумети речено од Апостола: „Кроз једнога човека грех уђе у свет, и кроз грех смрт; те тако на све људе пређе, пошто сви сагрешише“ (Римљанима 5, 12), него на начин као што је то свагда разумевала Католичанска Црква, која је свугде распрострањена и проширена. Јер због овог правила вере још и деца која нису могла још никаквих грехова сама учинити, крштавају се ради опроштења грехова, да се кроз препорођење очисти у њима оно што носе од старог рођења.
111. од 135 правила: Да благодат Божија не само што дарује опроштај од греха, него пружа уз то и помоћ да се даље не греши – Такође би угодно установити, било који да каже да благодат Божија, којом се даје оправдање кроз Исуса Христа Господа нашег, важи само за опроштај већ учињених грехова, а не пружа уједно и помоћ да се други не чине, такав нека је проклет.
112. од 135 правила: Да благодат Божија, не само што показује познање о томе што се мора чинити, него улива уз то у нама и љубав, да будемо кадри испунити оно што познајемо – Исто тако, било који да каже да иста благодат Божија, која бива кроз Исуса Христа Господа нашег, пружа нам помоћ само у томе да не грешимо, јер нам се њоме открива и показује познање грехова, тако да знамо шта треба тражити и чему тежити, и чега се треба клонити, али нам она не пружа да оно што смо познали да треба чинити, да то још и учинимо и заволимо и смогнемо учинити, такав нека је проклет. Јер ако Апостол каже да „разум надима, а љубав изграђује” (1. Коринћанима 8, 1), сасвим је безбожно веровати да нас надима да имамо благодат Христову, а немамо је да нас изграђује; а међутим је и једно и друго дар Божији: и знати шта треба чинити, и љубити то што треба чинити, да док љубав изграђује, знање не може надимати. Јер, као што је од Бога написано: „Који учи човека знању” (Псалам 93, 10), је тако исто још написано: „Љубав је од Бога” (1. Јованова 4, 7)
113. од 135 правила: Да ми без Божије благодати не можемо ништа доброга учинити – Такође би угодно установити, било ко да каже да нам је благодат оправдања дата за то да оно што можемо слободном вољом учинити, лакше извршујемо помоћу благодати, тако да кад се благодат не би давала, могли бисмо, не лако, али ипак и без ње извршити божанске заповести, такав нека је проклет. Јер је о плодовима заповести Господ говорио, па није рекао: „Без Мене с тешкоћом моћи ћете чинити”, него је рекао: „Без Мене не можете чинити ништа” (Јован 15, 5).
114. од 135 правила: Да није тек само глас смирења, него је управо глас истине Светих оно „ако речемо да греха немамо, себе варамо” – Такође би угодно одредити да оно што рече свети апостол Јован: „Ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама” (1. Јованова 1, 8); те било ко сматра да тако треба схватити да је речено да због смирења не треба да говоримо да „греха немамо” а не што је то тако истина, такав нека је проклет. Јер апостол даље вели: „Ако, пак, признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам очисти грехе наше, и да нас очисти од сваке неправде” (1. Јованова 1, 9), где је јасно показано да то није само ради смирења, него се заиста уистину говори. Јер је Апостол могао рећи: „Ако кажемо да немамо греха, себе уздижемо, и смирења нема у нам”, него рекавши „да себе варамо и истине нема у нама”, сасвим јасно показао да ко говори за себе да нема греха, не каже истину, него лаже.
115. од 135 правила: Да у молитви Господњој Свети о себи кажу „опрости нам дугове наше” – Такође би угодно одредити, који каже да у молитви Господњој зато Свети говоре „опрости нам дугове наше” (Матеј 6, 12), не говоре за себе, јер им таква молба већ није потребна, него за друге грешнике који су у њиховом народу били, и зато ниједан од светих не говори: „опрости ми дугове моје”, него „опрости нам дугове наше”, пошто треба разумети да праведник ово моли већма ради других, него ради себе, такав нека је проклет. Јер свет је био и праведан Апостол Јаков кад је рекао: „Јер у многоме сви грешимо” (Јаковљева 3, 2). Иначе, ради чега је додано оно „сви”, него ради тога да смисао овај буде сагласан са Псалмом, где се чита „Не иди на суд са слугом Својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив” (Псалам 142, 2), и са молитвом премудрог Соломона „Нема човека који не сагреши” (3. Царстава 8, 46), и у књизи светога Јова „Запечаћава рука свакога човека, да сваки човек позна немоћ своју” (Јов 37, 7). Ради тога, још и свети и праведни пророк Данило, говорећи у множини „сагрешисмо, зло чинисмо” (Данило 9, 5) и остало што тамо смирено и истинито исповеда, да се не помисли, као што неки мисле и схватају да не говори о својим гресима, него више о гресима свога народа, зато после тога рече: „јер се моли и исповеда грехе своје и грехе народа свога Господу Богу своме” (Данило 9, 20). Није хтео рећи „грехе наше”, него рече „грехе свога народа, и своје”, као да је пророк предвидео да ће се јавити такви, који ће то тако зло схватати.
116. од 135 правила: Да Свети уистину говоре „опрости нам дугове наше” – Такође би угодно одредити, било ко да држи да оне речи молитве Господње, где говоримо „опрости нам дугове наше” (Матеј 6, 12), Свети тако желе казивати да су речене само ради смирења, а не истински, такви нека су проклети. Јер ко може поднети једнога који се моли, а лаже, не пред људима, него пред Господом, који устима својим говори да жели опроштај, а срцем казује да нема греха које би му требало опростити.
отац Рафаило Бољевић | Да сви једно буду
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 257 – Колошанима 3, 4-11: Мислити и живјети са васкрслим Христом.
4 А када се јави Христос, Живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави.
5 Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство,
6 због којих долази гњев Божији на синове противљења,
7 у којима и ви негда ходисте када живљасте у њима.
8 А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих.
9 Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим,
10 и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога Који га је саздао,
11 гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 76 – Лука 14, 16-24: О позивању сиромаха на гозбу.
16 А Он му рече: „Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.
17 И у вријеме вечере посла слугу својега да каже званицама: ’Дођите, јер је већ све готово.’
18 И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: ’Купих њиву, и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.’
19 И други рече: ’Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.’
20 И трећи рече: ’Ожених се, и зато не могу доћи.’
21 И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: ’Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље, и хроме, и слијепе.’
22 И рече слуга: ’Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.’
23 И рече господар слуги: ’Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу, да ми се напуни дом.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.’”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: „Христос се рађа.“ Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник, ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
поприщє1 (поприште/попришче) = [грчки στάδιον = стадион] тркалиште, бојиште, поље
поприщє2 (поприште/попришче) = [грчки μίλιον = милион] хиљаду корачаја или једна (римска) миља или 1478.5 метара
Матеј 5, 41:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: …и ащє кто тѧ поймєтъ по силѣ поприщє єдино, иди съ нимъ два.
ИЗГОВОР: …и ашче кто тја појмет по сиље попришче једино, иди с ним два.
СРПСКИ: …и ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.
Од смеха до премудрости – Антологија православног хумора
(књига је доступна у нашој књижари)
За столом на ручку у Патријаршијском двору више владика. Међу њима и патријарх Павле. Поред осталог стигла и чинија са маслинкама. Сви знају да патријарх држи до оног стручно утврђеног прорачуна да је људском организму оптимално потребно шест маслинки. Владика Стефан захвати из чиније тако да се у кашици нашло осам маслинки. Погледа у патријарха и упита:
-Ваша Светости, ја захватих две више, шта да чиним?
-Сад узми то што си захватио, а сутра две мање!, одговори патријарх.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске