Календар
децембар 23. 2024. = Божићни 23. 7532. (јулијански – стари)
јануар 5. 2025. (грегоријански – нови)
Страдање светих десет мученика критских; Житије преподобног оца нашег Нифонта, епископа Кипарског; Спомен преподобног оца нашег Павла, епископа Неокесаријског; Спомен светог мученика Схинона; Светог мученика Давида Двинског; Спомен светог мученика Хрисогона; Спомен освећења велике Христове Цркве = Свете Софије у Цариграду; Спомен светог оца нашег Теоктиста, архиепископа Новгородског; Спомен преподобног оца нашег Наума Охридског Чудотворца.
Свети Јован Кронштатски – Мој живот у Христу I
(књига је доступна у нашој књижари)
Човекове се и душевне и телесне моћи усавршавају, умножавају и снаже њиховим вежбањем. Често вежбај руку у писању, шивењу и плетењу, па, како се каже, извештићеш се и добро писати, шити и плести. Вежбај се чешће у писменим саставима, па ћеш писати лако и добро. Вежбај се исто тако у чињењу добрих дела или у побеђивању страсти и искушења, па ћеш дела врлине временом чинити лако и са насладом, и побеђиваћеш лако страсти уз помоћ свесилне благодати Божије.
Не почнеш ли да пишеш, шијеш или везеш, или будеш ли писао, шио и везао само ретко, онда ћеш рђаво писати, шити и вести. Не будеш ли писао ништа, врло ретко се лаћући пера, а будеш ли живео само у материјалним бригама животним, кад усхтеднеш да повежеш само неколико речи, биће ти то тешко, особито ако је о нечем духовном: писање ће ти бити прави кулук. Не почнеш ли да се молиш или ако се будеш молио ретко, биће ти молитва одвратна и тешка, тежа од олова. Не почнеш ли да се бориш са страстима или ако се будеш борио само понекад и слабо, врло ће ти мучна бити борба са њима и бићеш често побеђиван. Од њих нећеш имати одмора и живот ћеш свој отровати, јер се ниси научио да побеђујеш ове домаће, најзлобније, унутрашње непријатеље твоје, који ти се у срцу гнезде.
Тако се свима неопходан труд и рад; живот без рада није живот, већ нешто унакажено, некаква илузија живота. Отуда, борба са телесном лењошћу трајна је обавеза сваког човека. Сачувај, Боже, свакога Хришћанина од повлађивања плоти! „А који су Христови“, они лењо, зло, грехољубиво „тело распеше са страстима и пожудама“ (Галатима 5, 24). „Јер свакоме који има, даће се и претећи ће му; а од онога који нема, и што има, узеће се од њега“ (Матеј 25, 29).
Светосавље: Православље Србског стила
†Свети сузарник Небесне Србије†
(књига „Србски духовни луг ХХ века“ је доступна у нашој књижари)
…зрнца из ризнице…
архимандрит Данило Великореметски (Драган Здравковић 1904.-2000.)
Сила Крста
Разболела се једна наша даља рођака, која се у свом незнању помало бавила гледањем у шољицу од кафе, спиритизмом и слично. Била је добра жена и имала добра дела. На крају се шлогирала. Дође моја мајка код ње и клекне пред иконом Мајке Божије, и почне усрдно да се моли за њено оздрављење. Јави се свети Никола и каже јој да је прекрсти крсним знаком три пута и оздравиће, али ако настави да греши, нема јој спаса. Начини моја мајка знак крста, и она оздрави од крста и вере.
Неверни косац
Село Жарево, манастирска парохија, на дан Свете Тројице. Изађе домаћин, узео да коси. Наиђе један човек и каже му: „Што косиш данас, знаш ли да су Света Тројица велики празник?“ „Ја сам сирома’ и морам да косим!“ Како је то казао, пао је мртав. Мене је замолио старешина да идем да га сахраним на други дан Свете Тројице.
Послушност
Замењивао сам искушеника и чувао говеда. Трешње родиле малене. А у манастиру је било строго правило да без благослова не смеш ни кашику да узмеш, а камоли трешње да береш. Борио сам се у души да уберем бар једну трешњу, да оквасим уста. А онда зачујем глас старешине и тргнем се. И нисао убрао.
епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима
(књига из два дела је доступна у нашој књижари)
[доле наведени преводи су владике Атанасија Јевтића 2005-е, а тумачења Милашева 1895.- е и 1896-е]
…разјашњавање Твојих ријечи просвјетљује и поучава неискусне…
Апостолска правила
(85 правилa)
51. од 85 правила: Ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште неко из свештеничког именика, уздржава од брака, и меса, и вина, не ради подвижништва, то јест ради вежбања у добру, (сравнај 1. Коринћанима 7, 5), него из гнушања, заборављајући да је све „врло добро” и да је Бог „створио човека мушко и женско” (1. Мојсијева 1, 27-31), него хулећи осуђују творевину Божију – такав или нека се исправи, или нека буде свргнут и искључен из Цркве. Исто тако и лаик.
53. од 85 правила: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, не узима меса и вина у празничне дане, јер се гнуша, а не ради подвижништва (сравнај 1. Коринћанима 7, 5), нека буде свргнут, јер је спаљен у својој савести и постао је узрок саблазни за многе (1. Тимотију 4, 2).
66. од 85 правила: Ако се неки клирик затече да пости у дан Господњи, то јест Недељу, или у суботу, осим једне једине Велике Суботе, нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен.
69. од 85 правила: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не пости Свету Четрдесетницу пред Пасхом, или среду или петак, нека буде свргнут; осим ако није био спречен телесном немоћи; а ако је лаик, нека буде одлучен.
5./6. Пето-шести Васељенски Сабор у Цариграду (Трулски)
1. септембра – 31. децембра 691. године
(227 Светих Отаца – 102 правила)
55. од 102 правила: Да се у Римској Цркви не пости суботом и недељом – Пошто смо дознали да они у граду Римљана у светим постовима Четрдесетнице посте у суботе њене, против преданога црквеног поретка, Свети Сабор одлучи да се и у Цркви Римљана држи неповређено правило (Апостолско правило 66), који каже: „Ако се неки клирик затече да пости у Свети дан Господњи, или у суботу, осим једне једине Велике Суботе, нека буде свргнут, а ако је лаик, нека буде одлучен“.
56. од 102 правила: Да у Јерменији не једу сир и јаја суботом и недељом Свете Четрдесетнице – Такође смо дознали да у Јерменској земљи и у другим местима, у суботе и недеље поста Свете Четрдесетнице неки једу јаја и сир. Одлучисмо, зато, и ово: да Црква Божија по свој васељени, следујући једноме поретку свршава пост, и уздржава се како од свега закланога, тако исто и од јаја и сира, што је плод и пород оних живих бића од којих се уздржавамо. Ако ли се овога не буду држали, ако су клирици, нека се свргну, а ако су лаици, нека буду одлучени.
1. Помесни Сабор у Анкири
314. године
(18 Светих Отаца – 25 правила)
14. од 25 правила: За презвитере или ђаконе који су у клиру, а уздржавају се од меса, Сабор одлучи да га окусе, па тада, ако хоће, нека се уздржавају од истога; ако ли не хтедну, те не једу ни зелен која се с месом спрема, и не послушају овај канон, нека буду свргнути из свештеног чина.
3. Помесни Сабор у Гангри
340. године
(13 Светих Отаца – 21 правило)
2. од 21 правила: Ако ко осуђује онога који побожно и с вером једе месо, без крви и идолскога приноса и удављенога (Дела Апостолска 15, 29), као да због тог јеђења нема наде на спасење, нека је проклет.
18. од 21 правила: Ако ко, ради тобожње аскезе, пости у Недељу, нека је проклет.
19. од 21 правила: Ако се ко одао аскези, и тиме се горди, па без телесне потребе не држи постове, који су заједно свима предани и од Цркве чувани, и притом се подржава мишљу да је савршен, нека је проклет
.
6. Помесни Сабор у Лаодикији
363.-364. године
(?? Светих Отаца – 60 правила)
50. од 60 правила: Не треба у четвртак, последње недеље Свете Четрдестетнице, разрешивати пост и тиме сву Четрдесетницу ниподаштавати, него треба сву Четрдесетницу постити сухојеђењем.
Свети Петар Александријски († 311.)
(15 правила)
15. од 15 правила: Нека нас нико не окривљује што држимо среду и петак, у које нам је дане по Предању разложно заповеђено да постимо: у среду због завере што су склопили Јудеји за предају Господа, а у петак, јер је Он за нас тада пострадао. Недељу, пак, проводимо као дан радости, због Васкрслога Господа у њој, у који дан нам је предано да не треба ни клечати.
Свети Тимотеј Александријски († 385.)
(19 правила)
8. од 15 правила: Питање: Жена ако роди пред Пасху, да ли мора постити и не пити вина, или се може разрешити поста и непијења вина због порођаја? Одговор: Пост је установљен ради смирења тела нашег. Ако је, дакле, тело смирено и немоћно, треба му давати јела и пића, колико хоће и може да поднесе.
10. од 15 правила: Питање: Ако неки болесник због велике болести сасвим изнемогне, а дође Света Пасха, да ли треба свакако постити, или ће му свештеник допустити да због велике болести узме колико може уља и вина? Одговор: Треба допустити болеснику да узме и јела и пића колико може да поднесе; јер који је сасвим изнемогао, право је да употребљава уље.
.
Тумачење Никодима Милаша 66 Апостолског правила
Повод к издању овог правила исти је што и 51-ог Апостолског правила. Недјељу су светковали Хришћани као дан у који је Христос васкрсао из мртвих и тијем овјенчао све дјело искупљења. Тај је дан за Хришћане био даном радости и братскога састанка у Христу, те и пошћење, као посао кајања и жалости за гријехом, није се могло у тај дан допустити. Приблизно исто је било и за суботу. И тај дан су Хришћани сматрали даном радости, као успомена створења свијета и почитка Божјега у тај дан.
Гностици, према свом учењу о материји као апсолутном злу, постили су суботу да тијем жалост своју изразе о постанку материје; а постили су недјељу, јер нијесу вјеровали у васкрсење мртвих, дакле ни у Васкрсење Христово, те сматрајући хришћанско учење о васкрсењу заблудом јудејском, постили су нарочито у недјељу да тиме осуде исту заблуду. Поглавито се ово развило код маркионита.
Апостолске установе, осврћући се на ово, не само што осуђују пост у недјељу и у суботу, него то изрично гријехом називљу. Овако исто уче и Оци и учитељи Цркве.
Правило ово апостолско, потврђујући православно учење о забрани поста недјељом и суботом, проглашује у облику закона то учење, те пријети свргнућем са свештенога чина свакоме свештеноме лицу, које се затече да поступа противу овога учења; а за исто пријети одлучењем од Светог Причешћа свакоме свјетовњаку.
Искључује правило ово само једну, и то Велику Суботу, као што су Велику Суботу искључују и Апостолске установе, и то, по ријечима Валсамона у тумачењу овога правила, јер је у тај дан тијело Господње лежало мртво у гробу, те нам је Сам Господ заповједио да тога дана постимо (Марко 2, 20; Лука 5, 35).
Да се са обичног свјетовног гледишта на пост разумије наредба овога правила, по којој се не смије никада постити недјељом и суботом (осим Велике Суботе), дакле ни у прописана Црквом четири годишња поста, треба се сјетити да се овдје говори о сухом посту (=сухоједеније), кад се читав дан до вечера не смије ништа јести, а у вечер се може јести само строго посно јело, дакле и без рибе (калуђери само сочива, али без уља à 223-е правило Номоканона при Требнику); и према томе не треба разумијевати правило ово као да се може јести меса, а дошљедно, и сваке рибе суботом и недјељом, чак и у Четрдесетницу (=велики пост), него дозвољава се у те дане блажији пост од поста осталих дана посних седмица, а забрањује се само сухи пост (=сухоједеније).
Отац Сава Вазнесењски | Прва беседа: Ја сам једном политичару казао: „Ако ти не мариш да ти народ буде побожан, неће ти ни бити побожан, нити ћеш моћи с њим шта да учиниш. Никад Бог није помагао вође непобожне и народ непобожан.“
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 328, 329 и 330 – Јеврејима 11, 9-10, 17-23, 32-40: Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.
9 Вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.
10 Јер очекиваше Град који има темеље, којему је Неимар и Творац Бог.
17 Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
18 коме бјеше казано: „У Исаку ће ти се назвати сјеме”,
19 јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
20 Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
21 Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
22 Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
23 Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
32 И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама, и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 1 и 2 – Матеј 1, 1-25: Родослов Исуса Христа и Његово рођење.
1 Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6 А Јесеј роди Давида, цара. А Давид, цар, роди Соломона са Уријиницом.
7 А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10 А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11 А Јосија роди (Елијакима, преименованог у Јоаким. А Јоаким роди) Јехонију и браћу његову у сеоби вавилонској.
12 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13 А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15 А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од Које се роди Исус, звани Христос.
17 Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
18 А рођење Исуса Христа овако би: кад је Мати Његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19 А Јосиф, муж Њезин, будући праведан и не хотећи Је јавно изобличити, намисли Је тајно отпустити.
20 Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну Анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију, жену своју; јер Оно што се у Њој зачело од Духа је Светога.
21 Па ће родити Сина, и надјени Му име Исус; јер ће Он спасти народ Свој од гријеха њихових.”
22 А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23 „Ето, Дјевојка ће зачети, и родиће Сина, и надјенуће Му име Емануил”, што ће рећи: ’С нама Бог’.
24 Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи Анђео Господњи и узе жену своју.
25 И не знадијаше за Њу, док не роди Сина Својега Првенца, и надјену Му име Исус.
Преподобни Јустин Ћелијски
Данас је Божић, данас се рађа Бог као човек! Ради чега? Само ради две истине, браћо и сестре: да нам каже шта је Једини Истинити Бог, и да нам каже шта је једини истинити човек. Јер ми људи не само да не знамо шта је Бог, него не знамо ни шта је човек. Гледај себе, завири у своју душу, какво чудо у теби! Погледај око своје, завири у њега; загледај у срце своје, да ли га знаш? Како мало знаш, како мало себе познајеш. Човече, ти не знаш ни себе, ни Бога! Шта онда знаш? Шта је осим мрака и таме око тебе?
А данас, данас се рађа Бог да открије људима Јединог Истинитог Бога у свима световима. А људи? Људи заблудели у тами, у мраку, у помрчини. Људи, а око њих безброј лажних богова! Шта све нису људи прогласили за бога, не знајући Јединог Истинитог Бога? Шта све људи данас не проглашују за бога, не знајући Јединог Истинитог Бога, и не желећи Јединог Истинитог Бога, Господа Христа? Колико лажних богова предлаже себе место Јединог Истинитог Бога? Погледајте, па Европа је постала изложба лажних богова, накарадних, наказних, ужасних.
Данас, данас се рађа Једини Бог, рађа се као Човек, рађа се ради тога да би теби човеку учинио приступачним Јединог Истинитог Бога. Он се сједињује с тобом тако присно да ти да свега Себе, да каже свега Себе теби, да ти више не луташ од једно лажног бога до другог, да се не ломиш и ходаш од гроба до гроба, и да не летиш из загрљаја у загрљај ђаволу проклетом, него да поштујеш и славиш Јединог Истинитог Бога.
Данас, данас се рађа Вечни Бог, али са Њим се рађа Вечна Истина. Рађа се као Човек, човече, ради чега? Да Вечну Истину учини приступачном теби, да ти више не обожаваш лаж, да ти више не живиш лажи у овоме свету, него да знаш шта је Истина, шта је Вечна Истина, и да њоме живиш. Ти си створен ради Њега, човече! Кад Бог постаде Човек, то значи да Он постаде као Вечна Истина човек, да би ти сазнао и примио у себе сву Вечну Истину Божју, Васцелог Бога! Каква почаст, какво богатство! Бог постаје човек, постаје ти, човече, да ти да целог Себе, да ти да на правом месту Вечну Истину.
Данас се Он рађа као Човек, Он, Вечна Правда да би ти, човече, осетио шта је Вечна Правда, и знао шта је она. Да би она постала твоја. Јер све што Господ има поставши Човек, постаје ради тога да теби да све, теби, човече! И ти, који се гушиш у неправдама људским, у неправдама земље, ето, доживео си то да Бог, Који је Вечна Правда, постаје Човек, и да ти Вечна Правда буде тако блиска. Да ти сам будеш Богу близак, да ти буде блиско срце твоје Њему, (блискији Он) од срца твог.
Данас се рађа Вечни Живот као Човек. Кад се Бог рађа као Човек, Вечни Живот рађа се с Њим. Зар у Богу може бити смрти? Не! Бог је сав Живот, Бескрајан и Бесконачан. Постаје Човек, еда би ти, човече, који си, ето, пропао у безброј смрти, осетио шта је Живот Вечни. Каква велика тајна, каква велика милост! Људи имају једно парче живота на земљи, опкољено са свих страна смрћу. Са свих страна опкољен си смрћу. Какав је твој живот? Шта је твој живот? Твој живот, то је мала свећица у огромној помрчини смрти, и он труне. Само мали ветар смрти дуне, оде твоја свећица у мрак. Шта је, дакле, ако не љубав то да је Господ, Вечни Живот, постао Човек да теби, човеку, подари Вечни Живот? Какво богатство, какав сјај, каква срећа, какво блаженство! И Он, Вечна Љубав, Вечна Радост постаје Човек. Све то постаје твоје, и ти, бедни човече, од рођења Господа Христа, од Божића већ можеш осетити шта је то истинска радост Вечна Радост, шта је то истинска љубав Вечна Љубав, Љубав која не престаје, Љубав која не зна за лом, за несрећу, за љубомору, Љубав света и божанска. Све то Господ даје нама.
А друга истина, ради чега је Господ постао човек, јесте да каже шта је то прави и једини истинити човек. Јер, човек није ни грех, човек није ни зло, човек није ни ђаво, човек није ни смрт, човек није ни звезда, ни сунце, ни цвет; човек је сасвим нешто друго. Човек је велика и света тајна Божја, човек је икона Божја у овоме свету, лик Божји у овоме свету. Душа твоја, душа моја, душа човекова, ето, то је лик Божји, икона Божја, то је прави човек. Господ је дошао да нам открије тог човека, боголиког човека, тог вечног човека, и мог и твог; тог вечног човека иза сваке смрти, иза сваког зла, иза сваког греха, иза сваког пакла, иза сваког ђавола. Тако, тек кроз Господа Христа, ми људи знамо шта је прави човек. Ја знам тек кроз Њега себе. И ти пробај: питај се ко си, шта си? Нећеш дознати тајну своју, нећеш сазнати ко си ти, Јоване, и ко си ти Петре, ко си ти, Милоше, ако се не спојиш са Господом Христом кроз веру у Њега, ако Му се не поклониш, ако не клекнеш свим бићем својим пред Њим и предаш се Њему, ако не поверујеш у Њега као Богочовека. Ето, родио се као Богочовек, да теби човеку каже тебе самог: ко си, шта си, и ради чега си у овоме свету? Тако, две велике, најсветије и највеће тајне, Бога и човека, указују на Богочовека Господа Христа. Поставши Богочовек казао је сву тајну о Богу, али казао је сву тајну и о човеку.
Али, зашто се Господ Благи родио као Човек, а не као нека лепа љубичица, а не као нека лепа ружа, а не као нека дивна ластавица, а не као нека плава звезда, а не као неки дивни анђео, него као човек? Ради чега? Ради тога што је човек Богу сагрешио, а грех смлавио човека, а грех оборио бесмртника Божјег, грех икону Божју унаказио, подерао, поцепао. Човек сав утонуо у болест, несрећу, невоље, недаће. Постао је Господ човек ради тога да из човека истера грех; постао је човек да не би човек и даље био расадник греха у овоме свету. Ни птице, ни биљке, ни животиње, нису знале шта је грех, нити су патиле од греха, док човек није увео грех у овај свет. Због човека и са човеком сва твар уздише и тужи: уздишу јагањци што их људи поклаше; уздишу благи кротки телци, јер их људи измучише; уздишу све животиње које служе човеку; уздише све што живи. Грех, отров греха, ето, разлио се по свима тварима и сва твар уздише и тужи с нама вели Свети Апостол Павле; с нама грешницима, јер смо ми кроз грех увели тугу и несрећу, бол и јад, болести и смрт. Господ безгрешни постао је Човек да ту најстрашнију бољку, свебољку грех, изчупа из човека, да човека ослободи од њега, од те највеће страхоте.
Зашто је Господ постао Човек, а не птица, а не цвет, а не Анђео, а не животиња, ни звер? Господ је постао Човек зато што је несретни човек увео смрт у овај свет. Смрти није било док човек грехом својим није увео смрт у овај свет. А шта је смрт, то ми сви знамо. То најбоље знају родитељи који рађају децу, а деца умиру. То најбоље знају деца, чији родитељи умиру. То зна сваки човек. Авај! мука над мукама, бол над боловима, страхота над страхотама, смрт! А ту смрт увео је човек у овај свет. Зато је Господ и постао Човек да би човека обесмртио. Каква срамота за човека, какав јед, какав ужас што је он увео смрт у овај свет, смрт највећег непријатеља свога. Он Бесмртни, Једини Бесмртни, постаје Човек да да бесмртност роду људском, да би бесмртност разлио по бићу људском. А човек у овоме свету постао централа смрти. Зато је Он постао Човек, да централу смрти разори, да човек више не умире, да човек постане вечно биће, вечни човек; да се икона Божја обнови у човеку, да се човек испуни Божанским силама, најпре Бесмртним Господом Христом, вером у Њега, вером у Васкрслог Господа Христа, Који се родио као Човек, страдао, погребен био, васкрсао и победио смрт ради тебе, ради мене. Да уништи централу смрти, да разлије велику тајну Божанску силу бесмртности по свој људској природи; да ми, верујући у Господа Христа, васкрсавамо из свих смрти, победимо сваку смрт и осигурамо себи Живот Вечни Њиме Јединим Бесмртним и Вечним Победитељем смрти, Господом Христом.
Зашто је Господ постао Човек, а не Анђео, не Арханђео, не Херувим? Зато што је човек увео ђавола у овај свет, ђавола! Зато је Господ постао Човек! Јер ко је могао победити ђавола у човеку, ко је могао победити ђавола у овоме свету, ко осим Бога? Нико! А човек несрећни, кроз грех постао дом, обиталиште ђавола. Сетите се приче Спаситељеве у којој се каже како је у једном човеку ђаво био, па изашао из њега. А то значи да се човек покајао и истерао из себе ђавола. Али, ослободивши се тог ђавола, он се опет предао лености и ђаво лутајући по свету, по свима другим тварима, нигде не нађе тако пријатно место као у оном човеку. Јер дана је човеку икона Божја, а ђаво је сав у томе да се руга Богу и свему што је Божје. У човеку икона, а он хоће да се руга Богу у Божјој икони. И рече ђаво: Идем да се вратим у дом свој. Ђаво назива човека домом својим. Да се вратим у дом свој! И заиста, вели Спаситељ, узе седам духова, горих од себе, и врати се човеку и уђе у њега. Ето шта је постао човек кроз грех и са грехом, ето шта значи не љубити Бога, ето шта значи имати љубав према греху. Она уводи у човека смрт кроз ђавола, не једног, но безброј њих. И зато је Господ постао Човек, да из човека истера ђавола.
Он Бог постао Човек, да човека, људску душу, човекову душу која је бескрајна зато што је Божја, зато што је боголика, испуни Божанским силама. Пише у Светом Еванђељу да у Господу Христу живи сва пуноћа Божанства телесног. Сва пуноћа Божанства живи у телу човечијем, еда би та пуноћа, вели се даље у Светом Еванђељу, постала и моја и твоја, и да бисмо се и ја и ти испунили том пуноћом Божанства. Ето, то је циљ ради кога је Господ дошао у овај свет и постао Човек, то је циљ Божји: да човека испуни Божанским силама, да испуни Богом, и тиме потисне из човека и истера све што је ђаво, све што је грех, све што је смрт. Зато се Господ, браћо, родио у овоме свету као Човек.
Зато ми тако необично раздрагано прослављамо Божић, нарочито Ону која нам је Њега родила Пресвету Богомајку, Свечисту и Пречисту, једину Њу Која је у том страшном паклу греха, смрти и ђавола остала без греха. Својим светим животом, Својим подвизима и није учинила можда никад грех. А иступила је као представница грешног рода људског, као Она Која је такође потомак Адама и Еве и грешних прародитеља наших, са свим наслеђем греховним, што се Она као Богородица осветила и родивши Господа Христа спасла нас. Она, Пресвета Богомајка! Зато је узвишенија од свих Херувима и Серафима, зато славнија од сваког бића Она Коју славимо као „честњејшују Херувим и славњејшују без сравњенија Серафим“.
Данас, други дан Божића Њен је дан. Она, нарочито кроз Чудесног Господа, и не знајући до краја Кога ће заправо родити, ето, Она је прва испунила себе Богом. Прва је осетила ту истину: шта значи Господ Христос, шта значи то кад Бог постане Човек. У Њој је Бог постао Човек. Она Га је родила као Богочовека, и прва доживела сву пуноћу Божанства, прва доживела сав Рај, сва блаженства, сва богатства које Бог доноси свету, доживела цело Еванђеље Господа Христа, доживела сав Вечни Живот, сву Вечну Истину, сву Вечну Правду. Она је после Господа Христа оличење Вечне Правде, оличење Вечне Љубави, оличење Вечнога Живота.
Зато, зато је Она увек посредница између нас и Господа Чудесног Сина Њеног, а Бога нашег. Посредница која нам измољује од Њега све што Он као Бог даје човеку, измољује нам Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Радост Вечну, све што Чудесни Син Њен, Господ наш, рађајући се на овом свету као Богочовек, приноси свету. Зато Је ми православни тако необично раздрагано славимо, и по црквеним песмама и химнама изгледа као да више Њу славимо него самог Господа. Јер нам је ближа, јер Она зна наше невоље и муке. Она зна шта то значи бити под гресима, смртима и ђаволима и страстима овог света. Зато ми увек са вером приступамо Њој, ми православни.
Зато ми данас славимо Прву после Господа Христа Богочовека, Њу Која нам је родила Њега, Бога Истинитог, Господа Христа, као Богородицу. Родила је Њега, родила по телу, и Он поставши Човек, поставши тело, основао је Цркву Своју, која је тело Његово. Тако је Пресвета Богомајка уствари родивши Њега, дала нам Цркву Христову, ту највећу чудотворку у свима световима, што нам даје све оно што је Господ Христос донео: даје нам Вечни Живот, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечну Истину, Вечнога Човека. Не лажнога човека, не лажне богове, него вечнога човека и бесмртнога, и тако осигурава свакоме од нас бесмртност и Живот Вечни!
Њој, Њеном Чудесном Сину, слава и хвала за све даре, вечне даре које дарује нама бедним људима, дарује ради наше вере, дарује ради наше жеље, дарује ради наше молитве, дарује ради нашег смирења пред Њом и Чудесним Сином Њеним. Нека нас Она увек води и руководи свима путевима живота нашег, и уведе у Небеско Царство, где Она на престолу славе заједно са Сином вечно царује и влада.
Христос се роди! Ваистину се роди!
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
порєщи (порешчи) = осудити, прекорети, покудити
2. Коринћанима 8, 20:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: … блюдущєсѧ тогѡ да нє кто насъ порєчєтъ во ѻбилїи сємъ служимѣмъ нами:
ИЗГОВОР: … бљудушчесја того да не кто нас поречет во обилији сем служимјем нами:
СРПСКИ: …чувајући се тога да нас ко не покуди за наше руковање оволиким обиљем прилога.
Од смеха до премудрости – Антологија православног хумора
(књига је доступна у нашој књижари)
Док је робијао на Цетињу, отац Макарије Дечански је имао прилике да се суочи са гадним комунистичким управником робијашнице Лопичићем, који је злостављао митрополита Арсенија (Брадваревића), називајући га битангом и приморавајући га да ради тешке физичке послове.
Једном тај Лопичић упита оца Макарија:
-Попе, тако ти Васкрса, крсне славе, бадњака и Божића, реци ми: шта би ти желео да буде са нама комунистима?
-Вала, тако ти 1. маја, 7. јула, 29. новембра и Партије, ако обећаш да ме нећеш тући, ја ћу ти рећи право.
Лопичић му обећа.
-Волео бих да ниједан од вас сутра не осване!
Овај се разјари.
-Попе, зар тако ти? Да ти нисам обећао, сад бих те убио.
-Па, сам си тражио, рече отац Макарије.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске