Календар

децембар 30. 2024. = Божићни 30. 7532. (јулијански – стари)
јануар 12. 2025. (грегоријански – нови)

Житије свете мученице Анисије; Спомен светог апостола Тимона; Спомен преподобне матере наше Теодоре Кесаријске; Спомен преподобне матере наше Теодоре Цариградске; Спомен светог мученика Филетера; Спомен светих шест војника и њиховог старешине; Житије и страдање светог преподобномученика Гедеона Новог; Спомен преподобног оца нашег Лава Архимандрита.

 

Свети Јован Кронштатски – Мој живот у Христу I

(књига је доступна у нашој књижари)

Човек који је озлојеђен против нас јесте болестан човек. На његово срце треба да се стави фластер љубави. Са њим треба нежно поступати. Са њим треба поразговарати умиљато и са љубављу. И уколико у њему није укорењена злоба против нас, већ се ради само о привременој љутњи, ви ћете видети како се његово срце или његова злоба крави од наше умиљатости и љубави и како добро побеђује зло. Хришћанин свагда треба да буде благ и мудар да добром побеђује зло.

Немој бити злопамтљив уколико те неко увреди. Напротив, уколико ти он покаже умиљат изглед и обрати ти се речима, ти немој скретати своје срце ка злоби, већ са њим разговарај умиљато и добродушно, као да није било ништа између тебе и њега.

Научи се да зло побеђујеш добром, злобу добротом, кротошћу и смирењем. Немој говорити у срцу о твом увредиоцу: „Како он сад говори са мном, а извређао ме је и своју увреду према мени не сматра ни за шта. Ја га не сматрам достојним да говори са мном. Ја га одбацујем и презирем га. Нека зна како је када ме увреди.“ Немој бити горд и злопамтљив. Немој тако говорити да се на твоју жестокост не би разгневио Господ.

 

Светосавље: Православље Србског стила
†Свети сузарник Небесне Србије†

(књига „Србски духовни луг ХХ века“ је доступна у нашој књижари)

…зрнца из ризнице…

 

јеромонах Серафим Пећски и Будисавачки (Никола Копривица 1910.-1997.)

… нови искушеник, Никола, не остаје дуго у Ајдановцу. Чули су за њега комунистичке власти Нове Југославије да је дошао у манастир, о којима он још ништа одређено није знао, па пошаљу из ОЗНЕ неколико комуниста и скојеваца да га виде и испитају. Пошто им је Никола дао основне податке о себи, они су му саопштили да он не може остати ту у манастиру. „У околним шумама“, веле, „има још четника, а он са брадицом и дужом косом већ им је постао сумњив.“ Да би га заплашили, рекли су му: „Ми смо добили наређење да те убијемо, али ако одмах изађеш одавде из манастира, ето, поклонићемо ти живот.“ Искушеник Никола им на то ништа није одговорио. Сутрадан, опет је дошло пет младих комуниста из обезбеђења. Старешина манастира јеромонах Нифонт није тад био у манастиру, отишао је у парохију. Војници су, како Никола вели, га одмах одвели у конак у његову келију и саслушавали. Питали су га зашто није извршио њихово наређење и напустио манастир? У тренутку постали су груби и бацили га на под, ударајући га ногама. Газили су га, тукли песницама и чиме су стигли. Кад су га тако немилосрдно измлатили, закуцали су у зид четири велика ексера и разапели га тако што су му канапом везали и руке и ноге за те ексере говорећи: „Нама је наређено да те разапнемо као Христа.“ Кад су га тако разапели и обесили, они су га и даље тукли по телу и лицу кундацима и шамарима, тако да му је крв текла из носа. Кад су видели да крв не престаје тећи, скинули су га са тог распећа. Двојица тих безбожних зликоваца рекли су, да га воде у шумицу иза цркве да га тамо стрељају или закољу.

Кад су ме довели на ту ливадицу код цркве“, вели Никола, исцрпљен до бесвести сео сам, и молећи се у себи очекивао смрт. У то време партизанске црне тројке још су убијале све који су им били сумњиви. Ова двојица, који су наређивали да будем убијен, нешто су се претходно договарали шапатом. Један од њих изгледао ми је некако душевнији. Рекоше ми: „Друже Копривица, ми смо дошли да те убијемо, али кад си све ове муке истрпео од нас и ниједну ружну реч ниси рекао против нас, него си ћутао, а видимо да си скоро дошао у манастир, право из заробљеништва, одлучили смо да те не стрељамо.“ Тада су ме носећи вратили у манастир, јер сам од мучења и батина био скоро непокретан.

Исте ноћи кад сам тако претучен заспао, и отац Нифонт се из парохије вратио, одмах је позвао лекара из Прокупља да ме прегледа. После једног сата лекар је дошао, прегледао ме и рекао игуману, да ћу најдаље за три минута умрети, те да спреми све што је потребно за сахрану. Јер, вели: „Све му је унутра поремећено од батина.“ Игуман тада нареди да ме ставе у удобну и топлу собу.

Нисам могао готово целе ноћи заспати; само сам јечао и јаукао, молећи се у себи Богу. У пола ноћи осетио сам пријатан благоухани мирис да се не може исказати. У таквом мирису јави ми се као у сну, али на јави, свети Великомученик Георгије, заштитник нашег манастира и храбрећи ме рече: „Никола, брате, немој се плашити! Видео је Бог твоју веру и твоју муку. Зато ћеш још сутра бити здрав, и живећеш још дуго година. Ја сам Свети Георгије. Ово где ти живиш, моја је светиња.“ Затим је нестао. Лежећи доле у самртним мукама и мислећи да ћу брзо умрети, са радосним страхопоштовањем доживљавао сам ово чудесно јављање. И заиста, сутрадан, ја сам потпуно здрав устао не осећајући никакве болове; оток и модрице нестали су. Тако сам сећајући се та три дана мука и болова, ево, проживео више од 40 година.

 

епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима

(књига из два дела је доступна у нашој књижари)
[доле наведени преводи су владике Атанасија Јевтића 2005-е, а тумачења Милашева 1895.- е и 1896-е]

…разјашњавање Твојих ријечи просвјетљује и поучава неискусне…


1. Васељенски Сабор у Никеји
20. мај – 25. август 325. године
(318 Светих Отаца – 20 правила)

Посланица Сабора у Никеји Египћанима:

Светој и Великој благодаћу Божијом Цркви Александринаца и љубљеној браћи у Египту и Либији и Пентапољу, Епископи, сабрани у Никеји, и Велики и Свети Сабор саставивши, шаљу поздрав: „Радовати се у Господу!“

Пошто нас је благодат Божија и богољубезњејши цар Константин Велики сабрао из разних области и градова, и одржан је у Никеји Велики и Свети Сабор, свакако се показало неопходним да се од Свештеног Сабора и вама упути писмо, да би сте знали шта је све покренуто и испитано, а шта је одлучено и потврђено. Као прво од свега: испитано је све о безбоштву и безакоњу Аријевом и оних са њима, у присуству богољубезњејшог цара Константина. И свегласно би одлучено: да се анатемише његово безбожно веровање, и речи и називи богохулни, које је употребљавао хулећи Сина Божијег, говорећи: „да је из небића“ и „пре рођења није био“ и „беше некад кад не беше“, и говорећи да је Син Божији самовлашћу био пријемчив за порок и врлину, и називајући Га саздањем и створењем. Свети сабор је све то проклео, не подносећи ни да чује безбожно веровање и безумље и богохулне речи.

И све то о њему, какав је крај добило, свакако сте или чули или ћете чути, да не изгледамо да смо оклеветали човека, који је за сопствени грех примио достојну плату. А толико је његово безбоштво ојачало да је придобио и епископе: Теону из Мармарике крај Александрије и Секунда из Птолемаиде у Пентапољу, који добише исто што и он.

Али, пошто благодат Божија тако ослободи од тог злославља и хуљења тих лица, која се дрзнуше да учине раздор и поделу одувек мирољубивог народа Египта, остало је било да се реши и нерасудност Мелитија расколника и оних од њега рукоположених; и зато и о том делу објављујемо вам, љубљена браћо, шта је Сабор одлучио. Изволи се, дакле, да, пошто се Сабор човекољубивије понео, мада по тачности/строгости он није био достојан никаквог опроштаја, да Мелетије остане у своме граду Ликопољу и да нема никакве власти, нити да поставља, нити да рукополаже, нити да се појављује под тим изговором у другом насељу или граду, него само да има голо име части епископа. Они, пак, које је он поставио, пошто буду тајинским рукополагањем потврђени од Архиепископа Александријског, да се примају у општење, под тим условом да имају част епископа и да служе, али да буду други после свих свештенослужитеља који су у свакој области и Цркви постављени од најчаснијег брата нашег и саслужитеља Александра, тако да они немају никакве власти да постављају оне који им се допадају, или да подносе имена на гласање, или уопште да нешто чине без сагласности епископа Католичанске Цркве, који су под Александром. А они епископи, који благодаћу Божијом и вашим молитвама, нису ниукаквом расколу, него су безпрекорни у Католичанској и Апостолској Цркви, они да имају власт и постављати и изабирати имена достојних за клир, и уопште да чине све по закону и установи црквеној.

Ако се деси да умре епископ од оних у Цркви, тада нека узлазе у част скончалога они који су недавно примљени, само ако се покажу достојни, и народ хтедне да га изгласа и потврди Александријски Архиепископ. Ово, пак, је свима другима допуштено, а Мелитијевом лицу није још исто то одлучено, због његовог давнашњег нереда и због површног и нерасудног његовог мишљења, зато да му се не да никаква власт или ауторитет, човеку који може опет створити исте нереде.

Ово је оно што је значајно и важно за Египат и Најсветију Цркву Александринаца, а ако је нешто друго по правилу или догматски одлучено у присуству господина и најчаснијег саслужитеља и брата нашег Александра, он дошавши, тачније ће вам пренети, пошто је био и господар и учесник онога што се догодило.

А благовестимо вам и о сагласности Свете Пасхе: да је вашим молитвама остварен и тај део, тако да ће сва браћа на Истоку, који су раније вршили Пасху са Јудејима, од сада је држати сложно са Римљанима и вама, и свима нама, који од старине са вама држимо Пасху.

Радујући се, зато, због достигнутих успеха и због општег мира и сагласности, и због искорењења сваке јереси, примите са вишом чашћу и већом љубављу Саслужитеља нашег, а вашег Епископа, који нас је обрадовао својим присуством, и у том узрасту толики труд поднео да би било мира и код вас.

Молите се, пак, и за све нас, да ово што је добро одлучено, то и остане поуздано, кроз Сведржитеља Бога и кроз Господа нашег Исуса Христа у Духу Светоме, Којему слава у векове векова. Амин.


2. Васељенски Сабор у Цариграду
мај – 9. јул 381. године
(150 Светих Отаца – 7 правила)

Одредба: Никео-цариградски Символ вере

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца Неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог – рођеног, не створеног, једносуш(т)ног Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с Небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Који се вазнео на Небеса, и седи са десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву;

Исповедам једно крштење за опроштење грехова;

Чекам васкрсење мртвих;

И живот будућег века.

Амин.


4. Васељенски Сабор у Халкидону
8. октобар – 1. новембар 451. године
(630 Светих Отаца – 30 правила)

Орос:

Свети и велики васељенски Сабор, по благодати Божијој и заповешћу најпобожнијих и христољубивих наших царева Валентинијана и Маркијана Августа, окупљен у Халкидону, митрополији области Витиније у мученичком храму Свете и добропобедне мученице Јефимије, одлучио је ниже изложено:

Господ наш и Спаситељ Исус Христос, утврђујући ученике у познању вере, рекао је: „Мир Мој остављам вам, мир Мој дајем вам” (Јован 14, 27), да се не би нико опирао ближњем у догматима благочешћа, него да би свима објавили проповед Истине. Али пошто Лукави не престаје да својом завишћу пакости семену побожности и увек изискује нешто ново против Истине, зато Господ који увек промишља о роду људском, подиже овог побожног и у ревности највернијег цара, и он је сазвао к себи одасвуд предстојатеље свештенства, по благодати Господа свих Христа нашег, да удаљи од оваца Христових сваку заразу лажи, и да истином својом униште им клице. То смо ми и учинили и изгнали смо општом одлуком лажне догмате и обновили непогрешиву веру Отаца, објављујући свима Символ три стотине осамнаесторице, и прибројали смо нашим Оцима оне који су прихватили то излагање благочешћа, који су се после тога сакупили у великом Констатинуполису, сто педесеторице и сами су потврдили ту веру. Тако смо ми сачували поредак и све образце вере раније бившег сабора светог у Ефесу, на коме су били представници најсветијег Келестина римског и Кирила Александријског, блажене успомене. Установљавамо нека заблиста изложење праве и непорочне вере 318 Светих и Блажених Отаца у Никеји сакупљених при благочестивој успомени, Константина, бившег цара. Али да има силу и то што су установили 150 Светих Отаца у Константинуполису за победу против јереси које су се тада јавиле, и утврђење ове наше католичанске и апостолске вере.

…следи Никео-цариградски Символ вере…

И тако следујући Светим Оцима, сви сагласно поучавамо исповедати једног и истог Сина, Господа нашег Исуса Христа, Њега истог савршеног по Божанству и Њега истог савршеног по човечанству, и Њега истог истинитог Бога и истинитог Човека, из разумне душе и тела, једносутног Оцу по божанству, и Њега истог једносутног нама по човечанству, у свему подобног нама осим греха, рођеног од вечности од Оца по божанству, и Њега истог у последње дане ради нас и ради нашег спасења од Дјеве Марије Богородице по човечанству. Њега једног истог Христа, Сина, Господа,  Јединородног, у две природе несливено, неизменљиво, нераздељено, неразлучно познатог, тако да сједињењем није нарушена разлика природа, већ је шта више сачувано својство сваке природе и сједињује се у једно Лице и једну Личност, не у два лица раздвојеног или раздељеног, већ Њега истог једног Сина Јединородног, Бога Слова, Господа Исуса Христа, као што нам испрва објавише пророци за Њега, и као што нас Сам Господ Исус Христос научи и предаде нам Символ Отаца.

Када смо тако са сваком брижљивошћу и складношћу то изложили, Свети и Васељенски Сабор је одлучио да ником не дозволи да другу веру произноси или пише или саставља или домишља или да учи друго. А оне, пак, који се усуде да састављају другу веру или да проповедају или уче да предају други Символ онима који желе да се обрате у познање Истине из Јелинизма или из Јудејства, или какве било јереси, таквима, ако буду епископи или клирици, нека епископима буду страни од епископства и клирицима клира, ако су монаси или лаици, они нека буду проклети.


СВЕТИ САВА | РУСКА БОЈА НА СРПСКОЈ ЗАСТАВИ (са српским титловима)

https://vk.com/video-55490878_456497530


Читање из Светог Писма

АПОСТОЛ
Зачало 200 – Галатима 1, 11-19: Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.

11 А дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12 нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14 и напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15 А када благоволи Бог, Који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу Својом,
16 да објави Сина Својега у мени, да Га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17 нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18 А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 А другога од апостола не видјех, осим Јакова, брата Господњега.

ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 4 – Матеј 2, 13-23: Бјекство Исусово у Египат. Ирод убија витлејемску дјецу. Исусов повратак из Египта у Назарет.

13 А кад они отидоше, а то Анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми Дијете и Матер Његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем; јер ће Ирод тражити Дијете да Га погуби.”
14 И он, уставши, узе Дијете и Матер Његову ноћу и отиде у Египат.
15 И би тамо до смрти Иродове – да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах Сина Својега.”
16 Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла, те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18 Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много; Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.
19 А по смрти Иродовој, гле, Анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту
20 и рече: Устани, узми Дијете и Матер Његову, и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу Дјетета.
21 А он, уставши, узе Дијете и Матер Његову и дође у земљу Израиљеву.
22 Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23 И дошавши, настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци: да ће се Назарећанин назвати.


Свети Теофан Затворник – Мисли за сваки дан у години

Нова година је почетак свих дана у години. Стога приличи да се тог дана у душу саберу мисли, осећања и расположења, које би, као мисли које су достојне Хришћанина, требало да управљају свим његовим делима током целе године. Њих ћемо одмах наћи чим само помислимо шта Нова година представља у духовном животу. У духовном животу Нова година постоји онда када онај који је живео у небризи почне да ревнује за своје спасење и да се труди у богоугађању. Јер, онај ко реши тако нешто, све унутар и изван себе изнова преустројава на новим начелима – старо пролази и све бива ново. Ако код тебе већ јесте тако, преостаје да се обнављаш у истом смеру, а ако није – започни изнова и код тебе ће заиста бити Нова година.

На то се надовезује и достојно празновање Обрезања Господњег и молитвено прослављање спомена светог Василија Великог. Суштина споменуте промене састоји се у томе да човек, од тога тренутка, живи само за Бога (и за своје спасење), а не више искључиво за себе као раније (чиме је себи само спремао пропаст). Тиме он одбацује раније навике, све утехе и све оно у чему је налазио задовољство, одсецајући страсти и похотна расположења и прихватајући се строгог самоодрицања. Таква промена управо представља оно што, по апостолу, треба да буде обрезање срца – на шта нас опомиње и на шта нас обавезује празновање Обрезања Господњег. Пример за то имамо у личности светог Василија Великог. Тако се све ствари, које се нуде за размишљање поводом Нове године своде на једно – на наше унутрашње обновљење кроз обрезање срца. Онај ко се, уз Божију помоћ, у Новој години усмери на овај начин, те поред размишљања и живот свој преуреди, на најсавршенији начин ће хришћански провести празник и припремити се за хришћанско провођење читаве године. Следеће године ће бити потребно само да понови и оживи оно што сада упражњава.


Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)

порицати (порицати) = тужити, оптуживати; бити оптужен за нешто

Дјела апостолска 19, 40:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Ибо бѣдствуємъ порицаєми быти ѡ крамолѣ днєшнєй, ни єдинѣй винѣ сущєй, ѡ нєйжє возможємъ воздати слово стрємлєнїѧ сєгѡ. И сїѧ рєкъ распусти собравшїйсѧ народъ.
ИЗГОВОР: Ибо бједствујем порицајеми бити о крамоље дњешњеј, ни једињеј виње сушчеј, о њејже возможем воздати слово стремњенија сего. И сја рек распусти собравшијсја народ.
СРПСКИ: Иначе смо у опасности да будемо оптужени за данашњу буну; а нема ни једнога разлога којим бисмо могли оправдати овај метеж.” И ово рекавши, распусти збор.

 

Од смеха до премудрости – Антологија православног хумора

(књига је доступна у нашој књижари)

Чувени црногорски комуниста, Душан Мугоша, био је председник Аутономне покрајине Косово и Метохија – прави бахати комуњара умишљен у своју свемоћ. Таква му је била и жена.
Често су свраћали у Дечане на вино, приморавајући оца Макарија да њега и друштво му служи. Једном приликом, док је Мугоша био ту са својим друштвом, његова припита жена поче да баљезга, па рече оцу Макарију:
-Ајде, Макарије, удварај ми се мало.
А он, монах, од стида поцрвене, па рече:
-Ја се ни нисам удварао ни бољим дрољама од тебе.
Душан Мугоша и његова женетина скочише као опарени и одоше из Дечана. Наравно, отац Макарије није због тога жалио.

 

Календар

мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’

Блаженопочивши патријарх Павле: О посту

Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.

А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.

Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије  Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.

Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег

Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.


Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1

Hrist

Читање из Светог Писма

АпостолЗ

Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40 

Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)

Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)

Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)

ЛитургијаЗачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30

32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.

37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.

27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.


Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске


Архива

X