21. Илински 7533. / 3. август 2025.
Житије светог пророка Језекиља
Житије преподобних отаца наших Симеона, Христа ради лудог, и Јована, сапосника његовог
Спомен светих мученика Теофила, Трофима и осталих тринаест са њима
Спомен светог оца нашег Партенија, епископа Радовишта у Епиру
Спомен светих мученика Теодора и Георгија
Спомен светих мученика Јуста и Матеја
Спомен светих трију мученика у Мелитини
Спомен светог мученика Евгенија
Спомен преподобног оца нашег Онуфрија, ћутљивца Печерског
Сабор Пресвете Богородице у Арматиу
Обитавање безграничног у срцу
- Врсте и степени молитве
а. О делатној и самоделатној благодатној молитви (по старцу Пајсију Величковском)
Кроз сопствену делатну молитву,
уз помоћ Божију, се побеђују страсти;
кроз самоделатну, благодатну молитву,
сагледава се Бог, колико је човеку могуће.
преподобни Григорије Синаит
Постоји молитва коју човек обавља својим сопственим трудом, а постоји и благодатна молитва, која се самоделатно јавља код молитвеника.
Прва молитва је почетничка, а друга благодатна, то јест молитва савршених. Делатни труд остварује успон ка самоделатној молитви. Све што човек обавља свесно и добровољно, уз помоћ Божију, то јест да би посведочио своју љубав према Богу и ближњима, сав напор да се задобије смирење и стрпљење, да следи Јеванђељу, сво уздржање, сав труд у молитви – све представља плод сопственог подвига, а не благодат.
Очишћени ум онога, пак, ко, уз помоћ Божије благодати, кроз дубоко смирење ослободи своје срце од свих прљавштина страсти, благодат Духа Светога захвата, као што мајка узима дете за руку и води га постепено, по мери његове чистоте, у духовно гледање несхватљивих божанских тајни (преподобни Исаак Сирин). Такво гледање даје само Божија благодат, јер га нико путем своје воље не може задобити.
Пут молитвеног напредовања води преко одређених степеница од делатне ка сагледатељној молитви. Делатној молитви припадају: усно, гласно мољење, пажљива молитва ума, умно-срдачна и непрестана срдачна молитва. Самоделатној молитви припада једино сагледатељна, духовна молитва.
б. Степени делатне молитве
Молитва је пут ка Богу.
Мера пређеног пута су појединачна стања и степени молитве.
свети Игњатије Брјанчанинов
Какав је наш однос према Богу, таква је и наша молитва. Онај ко немарно живи и не брине се много о унутрашњости душе, своје молитве обавља расејано, хладно, по спољашњем обичају.
Онај ко се труди на одстрањењу мана и на свом спољашњем молитвеном правилу, а не окреће се својој унутрашњости, изговара или чита многе молитве да би њима загрејао срце своје. Он се труди да те молитве прати умом и да их доживи, што му само ретко полази за руком. Кад би му се узели молитвени текстови, он би остао без молитве.
Међутим, онај ко је зашао у своју унутрашњост и у себи носи Бога, стоји у духу пред Њим и без много речи му из срца приноси своју сабрану молитву. Према томе, свако људско стање, свака степеница приближавања Богу има свој унутрашњи ред, као и одговарајућу молитву.
Степене делатне молитве, коју човек приноси из сопственог напора, одређује учешће ума и срца. При слабом унутрашњем учешћу, молитва је претежно усно-гласна; ако свест почне да прати њену садржину, она ће постати – умна; а уколико и срце одговара са топлим осећањем, молитва постаје умно-срдачна. Учешће ума и срца неопходно је при свакој молитви. Ум треба да пази на речи, а срце да их саосећа. Ко се још није оснажио у молитви, лако залута својим умом, услед чега срце при молитви остаје хладно. Вежбање у молитви састоји се у томе да се ум васпита у пажњи, а срце у саосећању. На тај начин усно-гласна молитва ће постати умна, па умно-срдачна. Тек тада се ради о стварној молитви.
„Не треба да се молимо само речима, већ и умом, и не само умом, него и срцем. Ум треба чисто и јасно да схвати шта речи исказују, а срце да саосети оно што ум покреће. Све заједно је права молитва. Ако нешто од тога недостаје, молитва је непотпуна, или уопште није молитва.“ (свети Теофан Затворник)
в. О спољашној молитви
Молитва је најпре само вољна обавеза,
а касније унутрашња потреба срца.
свети Теофан Затворник
Први степен молитве представља молитвословље, које се обавља телесно, то јест делатна молитва. Она се састоји у стајању, клечању, клањању, у читању или изговарању напамет научених молитава. При томе пажња често одлута, а срце остаје без осећања. О њој оци кажу: изговарање или певање молитвених текстова приличи одојчету (духом) – ради се о дечијој немоћи, сировој и неразвијеној молитви, која се само телом врши. Шта користи ако се изговори или пева дословни текст молитве, а ум не прати садржину, не стоји пред Богом, него се губи код других мисли? Таква молитва остаје бесплодна.
Како може Бог да те услиши, кад ти сам себе не слушаш. (отац Кипријан)
Ипак, немој посустајати нити престати да се трудиш поред све своје немоћи. Потребно је много стрпљења, труда и напора да би се од спољашње молитве узрасло до сабране, умне молитве.
г. О пажљивој умној молитви
И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба.
Ефесцима 6, 20
Други степен обухвата пажљиву умну молитву. Ум се навикава да се при мољењу сабира на садржину молитве и да је, од почетка до краја, свесно прати. Пажња се везује за написани текст, који се изговара као нешто властито. До ње долази са узрастањем страха Божијег, из сазнања да стојимо пред Његовим лицем. Ко не поседује ову умну молитву, у ствари не поседује никакву молитву, већ само њену мртву форму.
д. О умно-срдачној молитви
Кроз неподељену пажњу загрева се срце за садржаје молитве.
Што је најпре била садржина ума, сад постаје садржина срца.
свети Теофан Затворник
Трећи степен у развоју молитвености је умно-срдачна молитва. Једна потресна реч буди унутрашње умилење, молитвена прозба води доживљају најунутарњије потребе. Иде се од једног топлог осећања до другог. Онај ко се тако моли, моли се у срцу, будући да је Бог – Бог срца. Само таква, умом и осећањем праћена молитва, уистину представља молитвословље. Најважнији услов за њу јесте очишћење срца од сваке наклоности према спољашњем и страсном. По мери очишћења срца, прелази се од спољашње ка унутрашњој молитви. Тако делатна усна молитва распаљује умно-срдачну молитву и помаже је у њеном дејству. То нарочито важи за Исусову молитву.
ђ. О непрестаној срдачној молитви
Без непрестане молитве није могуће приближити се Богу.
преподобни Исаак Сирин
Последњи степен делатне молитве чини непрестана срдачна молитва. Благодат Божија се усељава у срце чим оно задобије извесну меру унутрашње чистоте. Варница Светога Духа запаљује срце и оно почиње да се загрева према Богу. Привучен овом топлином, ум у срцу пребива у неподељеној пажњи, удубљен у посматрање Божије. Буран ток мисли се смирује, а са душом се дешава исто што и са крвоточивом женом из Јеванђеља.
Срце пред лицем Божијим излива своје наде и болове, слуша Његову реч, пева му хвалу, или стоји пред Њим потрешено, спремно на сваку жртву. Таква расположења расту у све већој мери код унутрашње молитве и коначно постају стална. Срдачна молитва добија у самоделатности и појављује се час као делатна, кроз сопствени напор упражњавана, час као самоделатна, кад сама овлада молитвеником. То је живот у непрестаној молитви пред лицем Божијим. До овог стања доводи делатна, из сопственог напора приношена молитва – пре свега Исусова молитва.
е. Самоделатна благодатна молитва
Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.
Матеј 5, 8
Благодатна молитва долази независно од твог усрђа. Дух молитве те обузима и води у унутрашњост срца – као да те неко ухвати за руку и снажно вуче из једне просторије у другу. Душа бива везана неком другом силом, и радо пребива у унутрашњости све док је носи дух молитве.
У првој фази ове молитве, душа види све, познаје себе и своје спољашње стање, може да размишља, да себе управља и чак да ово стање вољно прекине. У другој фази душа се налази већ у вансебности (=заносу), у просвећењу. Она је уздигнута изнад саме себе и доспева до сагледавања у коме себе и своје спољашње стање сасвим заборавља. Она више не живи у мислима, већ у стању узвишене свести духовног боговиђења које њену унутрашњост захвата тако снажно да заборавља све спољашње, губећи га из свести: ум и свест се сједињују са виђеним (=прозрење). При томе, човек не може сам собом да управља, нити да прекине то стање. То и јесте благодатна или боговидна молитва. У таквом стању је апостол Павле гледао рај. Пророци су такође живели у оваквом стању кад их је Дух Свети томе уздизао.
Боговидна молитва од човекове воље зависи само онолико колико је човеку дато да, кроз свој ревносни труд, своје срце очисти од страсти. Ипак, и тада она остаје дар Божијег промисла. Око ума са кога се скине копрена страсти, угледаће неисказану красоту. Ко од смртних једном окуси ово јело бесмртних, ко ту радост доживи – ни за шта више не може да се веже, ничега да се плаши, већ узвикује са апостолом: „Ко ће нас раставити од љубави Христове?“ (Римљанима 8, 35)
Било би безумно и дрско хтети са нечистим и страсним умом објашњавати такво боговиђење и тумачити га, или покушати самовољно ступити у област боговидне молитве, где само Бог уводи оне који су чиста срца. Ипак, средствима познања која нам је Бог даровао можемо да разматрамо и објаснимо на који начин човек може да схвати ствари натчулног, скривеног, духовног света. Прво средство сазнања средине у којој живимо јесте сведочанство наших чула. Друго средство познања чине посматрања и закључци разума на основу грађе коју нам нуде чула. Поред тога, постоји и трећи пут сазнања, пут духовног сагледавања, кога благодат Божија отвара пре свега онима који су чиста срца. „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.“ То је област виђења коју отвара духовна молитва. Све је овде духовно. Потпуно откривење Духа може да се разуме само као гледање нашег унутрашњег духовног ока: ни чула, ни формуле разума нису у стању да га схвате. О таквом гледању говори апостол Павле у 2. посланици Коринћанима 12, 2-4.
На основу изложеног, ми боговидну молитву можемо да посматрамо само као дејство благодати. Ми треба да останемо у страхопоштовању пред извесном границом, преко које даље благодат Божија води ка неисказаним дубинама скривеног духовног живота.
Ми, наравно, нећемо бити осуђени што, ради своје слабости, нисмо у стању да достигнемо боговидну молитву. Али, од нас ће се сасвим сигурно тражити полагање рачуна о томе да ли смо свој ум и срце чували и да ли смо се помоћу страшног Имена Исусовог супротстављали зломе. Јер, ми носимо Христа у себи као дар крштења, а не можемо или нећемо у време искушења да га призовемо у помоћ: „Или не познајете себе да је Исус Христос у вама?“
Многи, који се моле, умиру, а да нису стекли сагледатељну молитву. Ипак, њихов труд око молитве не остаје без плода. Бог им у часу смрти или касније дарива ту боговидну самоделатну молитву, која их као ватрени пламен носи у висине.
ж. О духовном расту молитвеника
Немој да мислиш да су степени молитве нешто
произвољно наведено или вештачки постављено.
Не, они су нужна последица сваког органског растења.
свети Теофан Затворник
Вежба у молитви тражи најстрожији редослед. Њен развој се дешава органски, неприметно, као растење биљке или узрастање човековог организма. Све има своје време. Човек на почетку приноси своју молитву у делатном труду. Потом све више бива Богом захваћен. Једно стање унутрашњег растења прелази у друго. Такви степени су: чиста гласна молитва, пажљива молитва, умно-срдачна молитва и, на крају, самоделатна, боговидна, чисто духовна молитва, која нас уводи у екстасу, превазилазећи нашу свест.
Ко стекне једно стање молитве, прелази на друго, по одлуци воље Божије. Немогуће је да се изостави ма који степен, да се прескочи или, пак, да се крене обрнутим редом.
Природни човек нужно напредује од детињства ка дечаштву, до зрелог узраста, и мења се при сваком добу старости. Младић се осећа другачије него дете: он се никад не враћа у стање детета.
Исто тако и у духовном животу постоје степени зрелости. Стајање на различитим степенима је чињеница, а не некакво понижење. Нико не треба да се жали да му је недостижно оно што је неко други постигао. Шта више, свако у самопознању треба да прими свој духовни узраст са смирењем. Јер, терет и одговорност виших дарова и онако прелазе његове сопствене снаге.
Онај ко се делатно моли узраста кроз пажњу, Божији страх, подвижничко самопознање и покајнички унутрашњи потрес, који чисти његово срце. Он савлађује досадне маштарије, страсти и поступања из сујетне самовоље. Нарастајућа срдачна молитва све више га испуњава духовном радошћу и миром. Тако молитвеник пребива у своме срцу пред Богом и са Њим разговара. Он живи и ради под утицајем молитве пред лицем Божијим и расте из степена у степен.
Светосавље: Православље Србског стила †Свети сузарник Небесне Србије†
(Сабрана, сва објављена и необјављена, дела светог владике Николаја у 13 књига на 10489 страница – $450)
…зрнца из ризнице…
Свети владика Николај Велимировић – Азбука победе
Ако победиш, све ће ти се дати по Божјем обећању: „Ко побиједи, добиће cвe.“ Ева би преварена и побеђена од оца сваке лажи, због чега лаж цароваше над потомством њеним све до Христа. А кроз Христа понуди се победа свима синовима човечјим, који више воле победу од пораза.
Бог је извор и јемство победе твоје над сваким злом. Богом смо јаки. Сваком је позната она духовита реч, коју је изрекао неки Црногорац у одговор на подсмешљиво питање једног Аустријанца: „Та колико је вас Црногораца?“, „Нас и Руса – сто милиона!“ Слично томе можеш и ти победоносно довикнути свакоме злу које наваљује на те: „Бог и ја јачи смо од тебе!“
Враћај се Богу кад год ослабиш у борби са злом. Он је твоја неисцрпна резерва. Непријатељу ће оскудевати оружје на крају. А теби неће, јер је Творац твој пребогат у оружју, сили и војсци. „Ја сам Господ над војскама.“ Његове су војске, не од меса и крви, него пламени духови Серафима и Херувима. Где је Бог, ту је већина. Ако будеш и сам с Богом, бићеш у већини, не само над људским војскама, него и над васионом.
Гедеон беше прост тежак и вршијаше пшеницу на гумну своме, кад му Анђео јави да га je Господ изабрао да поведе народ против злих Мадијанаца. Па у страху рече Гедеон: „О, Господе, чиме ћу ја избавити народ? Гле, ја сам најмањи у народу и у дому оца мојега!“ А Господ му одговори: „Ја ћу бити с тобом, те ћеш победити Мадијанце.“ Тако се и збило по речи Господњој. Мадијанци су били носиоци зла и слуге Сатанске. Тако ћеш и ти победити све слуге Сатанске. Ако се срце твоје кад уплаши од множине безбожних слугу Сатанских, ослушни и чућеш глас Господњи: „Ја ћу бити с тобом.“
Диши Богом и Бог ће владати целим твојим бићем. Као што плућима удишеш и издишеш ваздух, тако мислима и срцем издиши себе из себе, а удиши живога Бога. Тако ће се Он уселити у тебе, Победоносни, Непобедиви, и употребиће те за оруђе своје победе над злом у теби и изван тебе. „Будите у Мени, и Ја ћу у вама.“ Како то? Слично као што смо ми у ваздуху и ваздух у нама. Бог је Дух, а Дух може ући у човека кад човек отвори себе према Богу.
Ђем коњу, разум човеку. Ако очистиш разум свој од предрасуда светских и злих навика и страсти, видећеш јасно како Божја рука управља свим стварима и догађајима, и ти ћеш радосно стати уз Бога свога. И гледаћеш чудеса очима својим како семе Божје победе расте и по свима пољима пораза, болести, немоћи. „Јер је лудост Божја мудрија од људи, и слабост Божја јача од људи.“ (1. Коринћанима 1, 25)
„Ево, Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека“, рече Господ апостолима; рече и нама. Јер каже: до свршетка вијека, што значи да рече и нама и онима после нас и свима до краја времена, који у Њега верују. А у Њега верују они који Га знају као убијеног и васкрслог, то јест као Победиоца злобе, природе и смрти. Па кад се Он нуди да буде с тобом, зар ћеш ти бежати од великог Победиоца и најпоузданијег Савезника и највернијег Пријатеља? И куд би побегао од Њега, до у вечну пропаст и смрт?
Жури да победиш, јер је дан изласка твога из овог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. „Који побиједи, даћу му да сједи са Мном на Пријестолу Мојему“, обећа Истинити, Свемогући.
3драв дух јесте Божји Дух. Он је као здрав ваздух од кога гину сви микроби. Од здрава духа постаје здрава душа, од здраве душе здраво и тело. Задобити здрав дух, Дух Божји, значи задобити највећу победу. Дух је оно што оживљава, тијело не помаже ништа. Многи свети људи и жене живели су насупрот свима правилима научне хигијене, па ипак им је тело било здраво и снажно до најдубље старости.
„Исусе Сине Божји, помилуј ме!“ Нека ти ова молитва не избија из срца. Изговарај Име Победиоца смрти, и живот ће се одомаћити у теби. Ово је искуство свих светих подвижника. Именом Исусовим они су победили смрт и наследили живот вечни. Јер нема другог Имена под сунцем које спасава.
„Још мало, врло мало, па ће доћи Онај Који треба да дође, и неће одоцнити.“ (Јеврејима 10, 37) А кад дође Он као Страшни Судија, разделиће венце победиоцима. Примићеш и ти венац, ако се будеш у овом кратком веку определио за Њега, а не против Њега. „Евo ћу доћи брзо, држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега.“ Тако ти поручује Он.
„Ко побиједи, учинићу га стубом у Цркви Бога Свoјега, и више неће изићи напоље.“ То обећава Онај Који је победио и Који позива све људе у Своју победу. Напољу се налази сваки човек који је предан свету; а који је окренут Богу и предан Богу, он није више напољу, него унутра у Цркви Божјој, умом и срцем. И после смрти такав ће се видети у Небесној Цркви као прекрасни стуб Цркве. И неће више изићи напоље као Адам, који је због греха изашао напоље из Раја и окренуо се од Бога ка свету и природи.
Ласкање и лакомство морају победити они који хоће да се назову синовима Божјим. А ту победу лако је задобити сваком ко више цени похвалу од вечнога Бога, него од смртних људи, и ко више воли непролазне сласти Раја од пролазних и штетних сласти земље. Каже апостол Павле Солуњанима: „Нигда из ласкања не говорисмо вам, нити из лакомства, Бог је свједок.“ Тако говори победилац.
Љубав је јача од свега, премда не изгледа увек тако. Љубав је јача од злобе и од свега, и од смрти. Љубав Божја слађа је од меда. Ко њу окуси, опија се њоме занавек и побеђује све. Љубављу према Богу апостоли су победили злобу јеврејску, и мач римски, и огањ, и зверове, и моћ природе, и смрт. Побеђуј и ти тим непобедивим оружјем.
Мисаона победа претходи свакој другој победи. Ако победиш све своје зле мисли, нећеш ни доћи до злих дела. „Добро мисли, па ће ти и Бог добро дати“, каже народна пословица. То је сасвим по Јеванђељу. „Из срца излазе зле помисли, и то погани човека“, рекао је Спаситељ. Ако и никакво зло дело не чиниш телом својим, а имаш зле помисли, бићеш нечист и гадан пред Богом. О борби против злих помисли, које Сатана сеје по разуму човечјем, говори сва аскетска наука православна. Очисти, дакле, душу своју од злих помисли и бићеш велики победилац, и примићеш венац славе од Христа Победиоца.
„Надањем веселите се“ (Римљанима 12, 12), каже апостол. Ко се нада, тај се и бори. Ко има наду, тај и побеђује. Нада је одобрење у страдању, жижак у мраку муке. Надај се добру и само добру, и добро неће изостати. Нада је лествица која везује душу твоју с Небесима; низ ту лествицу доћи ће ти победа и спасење.
Њива доноси плод, ако се узоре, посеје, залије и очува. И душа твоја мора се узорати, посејати, залити и очувати да би донела плод. Орањем се искорењује свако нежељено прорашће. И душа се мора потпуно испразнити од свега светског прорашћа, да би се Божје семе на њој примило. Њива са одгајеним усевом о жетви личи на победоносну војску. Тако и душа твоја, окићена многим плодовима добра, представљаће венац од многих победа.
„Опомињите се жене Лотове“, рече Господ. Изишавши из Содома, она се окренула да се поврати у Содом, па се окаменила. И ти не окрећи се и не повраћај се ка слабостима својим које си једном победио. Опомињи се свих чудеса Божјих, које Бог учини у животу твоме од колевке до сада, па не сумњај у моћ и милост Бога твојега. Прилепи се уз Њега и с мислима о победи корачај смело напред. Бог у теби побеђиваће место тебе. Њему приписуј све победе, а себи задржавај радост.
Прости великодушно човеку, који ти досађује на путу добра. Најбољи коњи узимају се за трку с препонама. Што веће препоне, то се већма разгорева дух ревности и жеља за победом код тркача. Кад је цар Давид бежао испред бунтовног сина свог, неки Симеј грдио је цара и називао га крвопијом и зликовцем. Па када слуге Давидове хтеше убити Симеја, рече Давид: „Нека грди, јер му је Господ рекао: ‘Грди Давида!’ Па ко смије казати: ‘Зашто тако чиниш?’“ Праштањем и трпљењем Давид је победио и прославио се.
„Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима“, рекао је Господ. Као кад би домаћин дошао у њиву посленицима својим, па рекао: „Обрадите све до краја са радошћу и весељем, јер вас дома чека велика плата.“ Спој радост са вером и надом, па слободно ходи ка крају. На крају је плата велика. Не тугуј као роб на туђој њиви; него се радуј као син на очевој њиви. Павле и Сила певаху у тамници. Победи тугу и замени је радошћу. И примићеш венац славе.
„Сребро ћe се cвe побацати по улицама, и злато ћe њихово бити нечистота у Дан гњева Господњег“, говори Господ (Језекиљ 7, 19). Шта ће помоћи сребро и злато кад душа изађе из тела и погледа по земљи? Сребро и камен биће једнаке вредности пред њом, а злато и блато подједнако досадно и одвратно. Зато побеђуј среброљубље и златољубље у себи, док ти је дато време. Коме је Бог Бог, тај не потребује идоле у виду сребра и злата.
„Таштину и ријеч лажну удаљи од мене, Господе!“ То је молитва премудрог цара (Приче Соломонове 30, 8). Таштина je све што не служи Богу, и лаж је све што се противи заповестима Божјим. Победи таштину службом Богу, и победи лаж проповедајући вазда истину. Обећао је Господ: „Ко побиједи и одржи дјела Моја до краја, даћу му власт над незнабошцима.“ Незнабоштво је сушта таштина и лаж. Држи се Бога и Божје истине, па ће ти се дати власт над незнабошцима.
Ћелија душе твоје једини је стан у који нико не може ући без твоје воље. Међутим, многи људи чувају и штале и оборе своје боље него ли тајну одају душе своје. „Уђи у ћелију своју и затвори врата cвoja“, каже Спаситељ. Не дај мислима својим да блуде по свету. Сабери их у срце своје. Ту је састанак са Богом Твојим. Победи расејаност и бићеш прави победилац. И примићеш венац славе.
„Упразнитесја и прославите Господа“, вели Псалмист. Испразни душу своју од устајалих мисли и устајалих жеља и устајалих осећања злобе, мржње и пакости, па принеси такву душу своју Господу – Он ће је испунити Духом Својим. То значи одрећи се себе. То значи предати се Богу. Пусти Бога нека чини шта Он хоће. И Он ће поставити Престо Свој у души твојој. И војеваће за тебе на свима пољима борбе, задобиће све победе, и предаће их теби у својину. Богом смо јаки.
Финоћа мисли непозната је материјалисти. Финоћа осећања непозната је грубијану. Финоћа дејстава Божјих у свету сакривена је од безбожника. Најфиније силе у свету најјаче су силе. Зато контролиши мисли своје и претвори их све у молитве. Тако ће сва душа твоја постати као божански огањ што светли и грeje. Победи грубу чулност. Чула ти достављају само сиров материјал из природе. Преради га у себи, у божанском огњу духа, на живот и на спасење. Јер ко не преради тај сиров материјал, претвара му се исти у трулеж и смрт.
„Хвала Богу, Који нам даде побједу кроз Господа нашег Исуса Христа“, говори велики Павле апостол (1. Коринћанима 15, 57). Христос је извојевао све победе над злобом, над светом, над смрћу. И мимо Њега нико не може задобити ниједну победу. Ми само можемо бити учасници Његове победе, или Његових победа. И Он је рад томе. Он нас на то и призива, и нуди. Како је то дивно и чудесно! Тиме је наш животни задатак бескрајно олакшан, јер победити – значи само измолити у милостивог Христа ону победу, која нам у даном часу треба.
„Царевима и свештеницима учини нас Богу и Оцу Својему“, каже за Христа видовити Јован (Откровење 1, 6). Да будемо слични Њему. Да будемо у вечности тамо где је Он. Изаћи из природног стања у Божанско стање; излучити се из фамилије животињске, у коју смо умешани грехом праоца Адама, и уврстити се у фамилију Божју – то је била мисија Сина Божјега на земљи. Ту мисију Он је извршио савршено. Кад то признамо и примимо, ми улазимо у Његове победе, у Његове тријумфе, у Небеску Царску и свештеничку фамилију.
Чистоту срца Бог од нас хоће. „Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте“, говорио је Исус јеврејским старешинама, који су се трудили само о спољашњем изгледу, а унутра су били пуни грабежа и неправде. Још је Он похвалио чисте срцем говорећи: „Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видјети.“ А видети Бога у овом веку и гледати Га у вечности с Анђелима и праведницима, то je срећа изнад сваке среће. То је најслађи плод победе.
Џиновски велики изгледају непријатељи добра у овоме свету, но разбијају се лако као празни облаци ветром. Богом смо јаки. С Божјом помоћи разби Мојсеј џина Амалика, и Давид Голијата. Нека се не уплаши срце твоје од величине зла пред очима твојим. Величина Бога твога стоји изнад сваке величине. Победићеш сигурно, само веруј у Бога и љуби Бога.
„Шуму не види од дрвећа!“, гласи једна народна изрека. То се може рећи за све оне, који од многих ствари у природи не виде Бога, Спасиоца свога. И Адам се изгуби међу дрвећем у врту, када му се грехом помрачи душа за Бога. Нека се не помрачи душа твоја. Ти ниси више Адамов, него Христов. Адам је загњурио себе и своје потомство у сенку од створене природе, а Христос је узнео на Небо и уздигао Своје следбенике изнад природе. Извео их је из природе као Мојсеј Израиља из Мисира. Иди дакле за Победиоцем Христом и бићеш учасник Његових победа. И примићеш венце и радоваћеш се. „Ко побиједи, добиће cвe.“
Епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима
(књига из два дела је доступна у нашој књижари)
[доле наведени преводи су владике Атанасија Јевтића 2005-е, а тумачења Милашева 1895.- е и 1896-е]
…разјашњавање Твојих ријечи просвјетљује и поучава неискусне…
3. Помесни Сабор у Гангри 340. године
13 Светих Отаца – 21 правило
Посланица Гангрског Сабора:
Најпоштованијој господи саслужитељима у Јерменији: Јевсевије, Алијан, Евгеније, Олимпије, Витиник, Григорије, Филитос, Папос, Евлалије, Ипатије, Проересије, Василије, Васос, који се састаше на Свети Сабор у Гангри, у Пафлагонији – радовати се у Господу!
Пошто се састао Најсветији Сабор епископа у Гангрској Цркви због неких црквених потреба, кад су испитивана и питања око Евстатија, и нашао је да многошта незаконито бива од самих тих људи око Евстатија, нужно је одредио и постарао се да то свима учини јавним, ради укидања од њега рђаво чињенога. Јер од њиховог куђења брака и подметања да нико ко је у браку нема наду код Бога, многе преварене удате жене напустише своје мужеве, и мужеви своје жене; и затим, не могући се у међувремену уздржавати, учинише прељубу, те због тога бише обрукани. А налажаху се неки да се удаљише из (Храмов) Божијих и из Цркве, односећи се презриво према Цркви и према онима у Цркви вернима, и Светим Тајнама, и чињаху своје посебне скупове и црквена сабрања и друга учења уводише, и друге ствари против Цркава и оних окупљаних у Цркви, носећи настрану одећу ради опадања општих и уобичајених одела; и црквене приносе плодова, који су одувек давани Цркви за сиротињу, раздаваху себи и онима са њима, као светима; и робове подстицаху да напуштају господаре и ношењем настране одеће да презиру господаре; и жене мимо обичаја да уместо женске одеће облаче мушка одела и сматрају да ће тиме бити оправдане, а многе, под изговором богопоштовања, шишају природну женски косу; и постове чине у Недељу и светост тог слободног дана презиру, а постове установљене у Црквама презиру, и једу током истих; и неки од њих гаде се јеђења меса; и у кућама ожењених неће да врше молитве, а када молитве бивају они их презиру; и често кад бивају Приноси у домовима ожењених, не причешћују се; и презвитере који су ожењени презиру, и не дотичу се Литургије коју они свршавају; и сабрања Цркве у част Светих Мученика и оне који се тамо сабирају и служе Литургију, осуђују; и богате који се не одвајају од свега имања сматрају као оне који немају наде код Бога. И многошта друго чине, што нико не би могао побројати. Јер сваки од њих, пошто је иступио из Црквеног канона, има за себи као неке посебне законе. Јер нису ти закони настали општим мишљењем свих њих, него сваки што је замислио, то је и себи придодао, ради клеветања Цркве, а на своју штету. Због тога свега принуђен би окупљени у Гангри Свети Сабор да их осуди и изложи каноне, да су они изван Цркве; па ако се покају, и сваки од њих проклиње оно што је зло речено, нека буду примљени у Цркву. И зато је Свети Сабор изложио за сваког понаособ шта треба проклињући да прихвате. А ако се неко не потчини свему реченоме, треба га као јеретика проклети, и да буде изопштен и издвојен из Цркве. И треба епископи да умоле да се сви који се код њих у Цркви налазе, чувају од таквога.
1. Ако неко куди брак, и гнуша се или укорева жену која с мужем својим спава, а верна је и побожна, као да у браку не може ући у Царство Божије, нека је проклет. (Апостолска правила 5, 51; Пето-шести Васељенски Цариградски 13; 3. Помесни Гангрски 4, 9, 10, 14)
2. Ако ко осуђује онога који побожно и с вером једе месо, без крви и идолскога приноса и удављенога (Дела Апостолска 15, 29), као да због тог јеђења нема наде на спасење, нека је проклет. (Апостолска правила 51, 53, 63; Пето-шести Васељенски Цариградски 67; 1. Помесни Анкирски 14; Василије Велики 86)
3. Ако ко, под изговором побожности, учи роба да презире свога господара, и да напушта службу и не служи своме господару са пажњом и сваким поштовањем (1. Тимотеју 3, 1-2; Титу 2, 9-10), нека је проклет. (Апостолска правила 82; 4. Васељенски Халкидонски 4; Пето-шести Васељенски Цариградски 85; 8. Помесни Картагински 64, 82; Василије Велики 40, 42)
4. Ако ко прави разлику у погледу ожењеног презвитера, да не треба, кад он врши Литургију, примати Причешће од њега, нека је проклет. (Апостолска правила 5; 1. Васељенски Никејски 3; Пето-шести Васељенски Цариградски 13, 48; 3. Помесни Гангрски 1, 9, 10; 8. Помесни Картагински 4)
5. Ако ко учи да треба презирати Храм Божији и богослужбене скупове у њему, нека је проклет. (Пето-шести Васељенски Цариградски 80; 3. Помесни Гангрски 20; 5. Помесни Сардички 11).
6. Ако ко мимо Цркве насамо окупља друге за ‘црквену‘ службу, те презирући Цркву, хоће да ради оно што припада Цркви, без присуства презвитера, који има сагласност епископа, нека је проклет. (Апостолска правила 31, 47; 2. Васељенски Цариградски 6;3. Васељенски Ефески 3; 4. Васељенски Халкидонски 18; Пето-шести Васељенски Цариградски 31, 34; 4. Помесни Антиохијски 2, 5; 5. Помесни Сардички 14; 8. Помесни Картагински 10, 11; 9. (Прво-други) Помесни Цариградски 13, 14, 15; Василије Велики 1)
7. Ако ко хоће да узима првине плодова доношене Цркви, или да их раздаје ван Цркве, без сагласности епископа или онога коме је то поверено, то јест црквеног економа, и неће да поступа по сагласности његовој, нека је проклет. (Апостолска правила 4, 38, 41; 4. Васељенски Халкидонски 26; Пето-шести Васељенски Цариградски 35; 7. Васељенски Цариградски 11, 12; 1. Помесни Анкирски 15; 3. Помесни Гангрски 8; 4. Помесни Антиохијски 24, 25; 8. Помесни Картагински 26, 33; 9. (Прво-други) Помесни Цариградски 7; Теофил Александријски 10; Кирил Александријски 2)
8. Ако ко плодове доношене Цркви, раздаје или узима, без епископа, или онога који је постављен за управљање доброчинством нека је, и који тако раздаје и који прима, проклет. (Апостолска правила 4, 38, 39, 41; 4. Васељенски Халкидонски 26; Пето-шести Васељенски Цариградски 25; 7. Васељенски Цариградски 11, 12; 1. Помесни Анкирски 15; 3. Помесни Гангрски 7; 4. Помесни Антиохијски 24, 25; 8. Помесни Картагински 26, 33; 9. (Прво-други) Помесни Цариградски 7; Теофил Александријски 10; Кирил Александријски 2)
9. Ако ко живи у девичанству или уздржаности, као удаљујући се од брака зато што се гнуша истог, а не ради самог девичанства као по себи доброг и светог, нека је проклет. (Апостолска правила 5, 51; 1. Васељенски Никејски 3; 4. Васељенски Халкидонски 16; Пето-шести Васељенски Цариградски 13, 40, 48; 3. Помесни Гангрски 1, 4, 9, 14; 8. Помесни Картагински 4)
10. Ако се ко од девствујућих ради Господа, преузноси над ожењенима, нека је проклет. (Апостолска правила 5, 51; 1. Васељенски Никејски 3; 4. Васељенски Халкидонски 16; Пето-шести Васељенски Цариградски 13, 40, 48; 3. Помесни Гангрски 1, 4, 9, 14; 8. Помесни Картагински 4)
11. Ако ко презире оне који из вере приређују агапе, то јест вечере љубави, и на исте у част Господа сазива браћу, те сам неће да заједничи у тим позивима, јер све то омаловажава, нека је проклет. (Пето-шести Васељенски Цариградски 74; 6. Помесни Лаодикијски 27, 28; 8. Помесни Картагински 42)
12. Ако ко од људи, ради тобожње аскезе, носи груби огртач, па као да од тога има праведност, осуђује оне који са благобојазношћу носе свилене хаљине и служе се другим општим и уобичајеним оделом, нека је проклет. (Пето-шести Васељенски Цариградски 27; 7. Васељенски Цариградски 16)
13. Ако која жена, ради тобожње аскезе, промени одело, и уместо обичне женске одеће носи мушку, нека је проклета. (Пето-шести Васељенски Цариградски 62)
14. Ако нека жена остави свога мужа и хоће да се удаљи, гнушајући се брака, нека је проклета. (Апостолска правила 5, 48, 51; Пето-шести Васељенски Цариградски 13, 87; 3. Помесни Гангрски 1, 4, 9, 10)
15. Ако ко остави децу своју, и не храни их и не упућује их, колико од њега зависи, у одговарајуће богопоштовање, него их под изговором аскезе занемарује, нека је проклет. (8. Помесни Картагински 35)
16. Ако нека деца, под изговором богопоштовања, удаљују се од својих родитеља, особито верујућих, и не одају одговарајућу част родитељима, јер сматрају за важнију своје богопоштовање, нека су проклета. (3. Помесни Гангрски 1, 14, 15)
17. Ако која од жена, ради тобожњег богопоштовања, одсече косу коју јој је Бог дао, на подсећање потчињености, те тиме укида заповест потчињености (1. Коринћанима 11, 3 па 8-9; 1. Коринћанима 14, 34; Ефесцима 5, 24), нека је проклета. (3. Помесни Гангрски 1, 13, 14)
18. Ако ко, ради тобожње аскезе, пости у Недељу, нека је проклет. (Апостолска правила 66; Пето-шести Васељенски Цариградски 55; 1. Помесни Анкирски 14; 6. Помесни Лаодикијски 29, 49, 51)
19. Ако се ко одао аскези, и тиме се горди, па без телесне потребе не држи постове који су заједно свима предани и од Цркве чувани, и притом се подржава мишљу да је савршен, нека је проклет. (Апостолска правила 69; Пето-шести Васељенски Цариградски 29, 56, 89; 6. Помесни Лаодикијски 49, 50, 51, 52; Дионисије Александријски 1; Петар Александријски 15; Тимотеј Александријски 8, 10)
20. Ако ко гордим ставом и гнушавајући се осуђује скупове у част Мученика, или Литургије које на њима бивају и успомене Мученика, нека је проклет. (Апостолска правила 31; 4. Васељенски Халкидонски 4; Пето-шести Васељенски Цариградски 31, 80; 3. Помесни Гангрски 5; 4. Помесни Антиохијски 5; 5. Помесни Сардички 11; 8. Помесни Картагински 83)
21. А ово пишемо не отсецајући оне који у Цркви Божијој хоће да се по Светим Писмима подвизавају, то јест праве монахе, него одбацујући оне који ствар подвижништва узимају за гордост против простије живећих хришћана, и надимају се и мимо Светих Писама и Црквених канона уводе новачења. Ми, пак, дивимо се и девичанству са смиреноумљем, и прихватамо уздржљивост која бива са скромношћу и богопоштовањем, и похваљујемо удаљавање са смиреноумљем од светских ствари, и поштујемо чисто брачно саживење, и не ниподаштавамо богатство са правичношћу и доброчинством, и похваљујемо простоту и једноставност одевања само ради ненамештеног старања о телу, а не прихватамо стремљење за раскалашним и луксузним одевањем; и домове Божије поштујемо, и прихватамо литургијска сабрања у њима као света и корисна, не затварајући Благочешће, то јест побожност, у храмове, него свако место подигнуто у Име Божије чествујемо, и уважавамо заједничко окупљање верних у самој Цркви на корист заједнице, и блаженим називамо изобилна доброчинства браће која по предањима бивају кроз Цркву сиромашнима. И да сажето кажемо: све што је предано од Божанских Писама и Апостолских предања, молитвено желимо да бива у Светој Цркви. (Апостолска правила 31, 51, 53; 4. Васељенски Халкидонски 4; Пето-шести Васељенски Цариградски 27, 80; 7. Васељенски Цариградски 16; 3. Помесни Гангрски 5, 20; 4. Помесни Антиохијски 5; 5. Помесни Сардички 11; 8. Помесни Картагински 83)
Врлинослов I Манастир Крушедол, архимандрит Сава
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ – Зачало 124 | 1. Коринћанима 1, 10-18: О диобама у Коринту.
10 Молим вас, пак, браћо, Именом Господа нашега Исуса Христа, да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли.
11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе.
12 А ово кажем, зато што сваки од вас говори: „Ја сам Павлов”, „А ја Аполосов”, „А ја Кифин”, „А ја Христов.”
13 Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?
14 Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криста и Гаја,
15 да не би ко рекао да у име своје крстих.
16 А крстих и дом Стефанинов; даље не знам да ли неког другог крстих.
17 Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповиједам Јеванђеље, не мудрим ријечима, да се не обеснажи Крст Христов.
18 Јер је ријеч о Крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
ЈЕВАНЂЕЉЕ – Зачало 58 | Матеј 14, 14-22: Исус умножава хљебове.
14 И изишавши, Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
15 А пред вече приступише Му ученици Његови говорећи: „Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ, нека иде у села да купи себи хране.”
16 А Исус им рече: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.”
17 А они Му рекоше: „Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.”
18 А Он рече: „Донесите их Мени овамо.”
19 И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на Небо, благослови, и преломивши, даде ученицима, а ученици народу.
20 И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21 А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.
Свети Теофан Затворник – Мисли за сваки дан у години
(књига је доступна у нашој књижари)
Пред чудесним насићењем пет хиљада људи, ученици Господњи су хтели да народ буде отпуштен. Међутим, Господ им је рекао: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” (Матеј 14, 16) Научимо ту реч, те сваки пут када вам враг буде нашаптавао да одбијемо просјака, говоримо као Господ: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” Затим им дајмо шта се нађе при руци. Непријатељ нас много одвраћа од жеље за доброчинством, намећући нам мисао да просјак није заслужан да било шта добије. Господ, међутим, није разликовао достојанство присутних: све је једнако угостио, иако му, можда, нису сви били једнако предани. Шта више, можда су ту били и они који су касније викали: „Распни Га.“ Такво је и опште Божије промишљење о нама: Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима. (Матеј 5, 45) Када би нам Господ помогао да и ми макар мало будемо милосрдни као и Отац наш што је милостив! (Лука 6, 36)
Духовна лира – Зборник Богомољачких песама манастира Рукумија
(књига је доступна у нашој књижари)
Богомољачко вече у цркви Светог Саве сваког уторка од 19-22 часова
Богомати премила
https://www.youtube.com/watch?v=KXYV9Dy1BU0&list=PLLLSSsv0KBL_mBA0WaaSDIePY3pYEn03-
Богомати премила, увек си нас штитила,
помози нам и сада ево народ пропада.
Дух паклени војује, многи народ робује,
невидљивом Сатани нема нико да брани.
Одбацише људи пост, преко пакла паде мост,
што је к Небу водио, док је народ постио.
Богомољу презреше, богохулство почеше,
црни ђаво ликује, како народ робује.
Брат за брата не хаје, већ га суду предаје,
изгубише Божји страх, на срце им паде мрак.
Стид са земље нестаје, свет се моди предаје,
хаљине им говоре да се Богу не моле.
Сваког дана веће зло, а гнев иде одозго,
подигао Господ мач, да претвори све у плач.
Господ гледа с Небеса, сва се земља потреса,
али народ не хаје већ се греху предаје.
Сви Ангели тугују, али људи не чују,
неће да се покају на суд Божји чекају.
Мрак нас тешко покрио, чуј Пресвета Маријо,
адску таму одагнај, грешне људе спасавај.
(Ти си извор дарова и ризница Божија,
покајање даруј нам, докле сија јоште дан.)
Без тебе смо пропали, Ти нас Мајко сажали,
чуј Пресвета болни глас, Твоја љубав наш је спас.
Увек си се молила и гнев Божји блажила,
Мол’ се Дјево и сада, да сав народ не страда.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
прєкращєнїє (прекрашченије) = сметња, запрека
1. Коринћанима 9, 12
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Но нє сотворихомъ по ѡбласти сєй: но всѧ тєрпимъ, да нє прєкращєнїє коє дамы Блговѣствованїю Хр҃тову.
ИЗГОВОР: Но не сотворихом по области сеј: но всја терпим, да не прекрашченије које дами Благовјествованију Христову.
СРПСКИ: Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње Јеванђељу Христову.
Од смеха до премудрости – Антологија православног хумора
(књига је доступна у нашој књижари)
Учитељица, комуниста, покушава да убеди децу да у природи нема Божјих чуда. Пита:
-Децо, реците ми, знате ли за неко чудо?
Побожна девојчица каже:
-Чудо је било кад је Израиљ прешао пешке по дну Црвеног мора као по суву.
-Е, па то није никакво чудо. Наука је показала да се ово море због осеке често повлачи, па вода у њему буде људима до колена. Има ли још неко чудо?
Опет она мала:
-Онда је чудо што се фараон са својом војском утопио у води до колена.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске