17. Мратињски 7533. / 30. новембар 2025.

НЕКА ЈЕ БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК БОЖИЋНОГ ПОСТА

субота, 29.|16. новембар ВЕЧЕРЊЕ 18:00 + ИСПОВЕСТ
субота, 6. децембар|23. новембар ВЕЧЕРЊЕ 18:00 + ИСПОВЕСТ
субота, 13. децембар|30. новембар ВЕЧЕРЊЕ 18:00 + ИСПОВЕСТ
субота, 20.|7. децембар ВЕЧЕРЊЕ 18:00 + ИСПОВЕСТ
субота, 27.|14. децембар ВЕЧЕРЊЕ 18:00 + ИСПОВЕСТ

-Житије светог оца нашег Григорија чудотворца, епископа Неокесаријског
-Житије преподобног оца нашег Никона Радонежског
-Спомен преподобног оца нашег Лазара Иконописца
-Спомен светих Захарије кожара и Јована
-Спомен светих мученика Гоброна (Михаила) и осталих с њим 133. војника
-Спомен светог оца нашег Генадија, патријарха Цариградског
-Спомен светог оца нашег Максима, патријарха Цариградског
-Спомен преподобног оца нашег Jуcтинa
-Спомен преподобног оца нашег Јована Дермокаита
-Спомен преподобног оца нашег Лонгина
-Спомен преподобног оца нашег Генадија Ватопедског

 

 

Старац Кирил Павлов, духовни отац Русије | Спаси, Господе, љубављу Својом

књига је доступна у нашој цркви

Живети без „задњих“ мисли

Трудите се да живите без „задњих“ мисли, које су световно размишљање. Живите у складу са главном мишљу – сећањем на Бога, све остало је помраченост и саблазан нечистих духова из поднебесја.

***

Рекли су ми: „Оче, имате толико талената!“ – „Немам никаквих талената“, одговорио је он, „али бих желео да имам бар један – да служим Богу и људима.“

 ***

Баћушка је говорио: „Бринемо се и секирамо због многих ствари, као Марта, а потребно је само једно – да заволимо Бога попут Марије, да бисмо устали из гроба као Лазар.“

***

Пошто је Христос Пут, сви они који су без Христа, постају „беспутни“, односно без спасења.

***

Кад нема прогона Православља, смиравај се, буди послушан и јавно служи Богу приводећи људе Цркви, а кад наступе прогони, не плаши се, држи се праведника и исповедника, служи Богу и људима тајно, и тежи томе да положиш живот свој за ближње.

***

Који човек добро види? Онај који добро запажа и најмање помисли у срцу, и забрањује лошим помислима да уђу у срце!

 

 

Светосавље: Православље Србског стила †Свети сузарник Небесне Србије†

Сабрана дела, објављена и необјављена, преподобног Јустина Ћелијског у 19 књига на 10263 странице – $950

…зрнца из ризнице…

Преподобни Јустин Ћелијски – Догматика Православне Цркве

Догма = вечна Богом откривена истина

Еклисиологија = учење о Цркви

Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Човек између ђавола и Бога

У овоме свету, човек је увек између ђавола и Бога, другује или са једним или са другим, живи или у једном или у другом. Са ђаволом другује и живи када ходи у гресима, и страстима; јер су греси и страсти душа ђаволова, срце ђаволово. А са Богом другује и живи када ходи по светим заповестима Господњим, поставши сутелесник Богочовечанског тела Христовог — Цркве, у којој су уризничена сва блага свих вечности Божјих. Да, у овоме свету: човек је увек или за трпезом ђавољом, или за трпезом Господа Христа, Јединог Истинитог Бога.

Свакодневно је искуство рода људског у овоме свету: људи пропадају или из непознавања или из непризнавања јединог истинитог Бога и Господа, Исуса Христа. Другим речима, пропадају од незнабоштва, од идолопоклонства. То непознавање или непризнавање Господа Христа повлачи за собом непознавање или непризнавање јединог истинитог добра у овом свету: Еванђеља Христовог. И такви људи живе „у нечистотама, у сластима, у пијанству, у гозбама, у пијењу, у богомрским идолопоклонствима.“ Да, „у богомрским идолопоклонствима“, јер је идолопоклонство увек у множини. Човек који не признаје јединог истинитог Бога, хтео или не, признаје безброј других малих божанстава, лажних богова, идола. А то су: сласти и страсти, којима нема ни броја ни краја. Повуче ли човека једно од тих малих прљавих божанстава, оно га увуче и у остале сласти и страсти, и тада многи лажни и халапљиви богови раздиру и прождиру човека. И човек није у стању да се одбрани од тог чопора дивљих зала и помамљених искушења. Maњa страст одводи већој, и тако редом, човек рони у све веће и веће страсти, да најзад никад више из њих не изрони. И свака страст има по безброј идола, и свака сласт: све сам идол до идола. и нигде краја идолима. идоли су као жива ватра, у њој човеку сагори и савест, и душа, и срце, и воља. Зато свети апостол љубави просто преклиње хришћане: „Дечице, чувајте се идола.“

Од идола долазе сва зла, и велика и мала. А сваки je човек идолопоклоник чим не верује у јединог Истинитог Бога, Господа Христа. Јер он свакако верује у некога или нешто, у нека бића или у неке ствари, у неке видљиве и невидљиве идоле, као што су: сунце, месец, звезде, људи, животиње, биље, идеје, култура, цивилизација, техника, мода, човечанство, раса, класа, страсти, сласти и… име им је — легион. Свеједно: и прво, и друго, и треће, и све редом је идолопоклонство. И нема сумње, свако од њих убија оно што човека чини човеком, то јест убија све што је боголико, богочежњиво, бесмртно, божанско, вечно. Стога свети апостол саветује и наређује хришћанима: „Зато љубљена браћо моја, бежите од идолопоклонства.“ Кроз сва разноврсна идолопоклонства, посредно или непосредно, људи себе ђаволима жртвују, себе ђаволима на жртву приносе. У крајњој линији, свако је идолопоклонство — ђавопоклонство, свако идолослужење — ђавослужење. Зар не клања ђаволу, зар не служи ђаволу, зар не приноси душу своју на жртву ђаволу, ко у страстима и сластима живи, ко ма чему или ма коме служи, а не једином истинитом Богу и Господу, Исусу Христу? То је тако очигледно за свакога који здраво расуђује. Стога богомудри апостол и вели бившим идолопоклоницима, Коринћанима: „Као мудрима говорим: судите ви што говорим. Чаша благослова коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо, није ли заједница тела Христова? Јер је један хлеб, једно тело смо многи; јер сви у једноме хлебу имамо заједницу. Гледајте Израиља по телу: који једу жртве, нису ли заједничари жртвеника? Шта дакле кажем? да је идол што? или да је идолска жртва што? Него да што незнабошци жртвују, ђаволима жртвују, а не Богу. Α ја нећу да ви будете заједничари с ђаволима. Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ђаволској. Или да пркосимо Господу? Еда ли смо јачи од Њега?“

Епископ Никодим Милаш – Правила Православне Цркве с тумачењима

комплет од 7 њига на 4398 страница је доступан у нашој књижари – $400

[доле наведени преводи су владике Атанасија Јевтића 2005-е, а тумачења Милашева из 1895.- е и 1896-е]

…разјашњавање Твојих ријечи просвјетљује и поучава неискусне…

 

Свети Василије Велики (329.-379.) – 95 правила

55. Који ступе у борбу са разбојницима и убију, ако су изван службе Цркве, одлучују се од заједништва у Добру, то јест од Причешћа. А ако су клирици, свргавају се са свога степена: „Јер сваки, казано је, који се маши за нож, од ножа ће погинути.” (Матеј 26, 52) (1. Помесни Анкирски 22, 23; Атанасије Велики или Александријски 1; Василије Велики 8, 13, 43)

 

56. Који је хотимично убио и после тога се покајао, нека буде двадесет година без причешћа Светиње, а тих двадесет година без Причешћа нека му се распореди овако: за четири године треба да плаче, стојећи изван врата молитвеног храма, и молећи верне који улазе да чине молитву за њега, исповедајући своје безакоње; после четири године нека се прими међу слушајуће и за пет година нека с њима излази из храма; за седам следећих година нека се моли са припадајућима и с њима нека излази из храма; а за четири следеће године нека само стоји са вернима, а не узима удела у приносу Свете Евхаристије; и кад се све ово испуни, причестиће се Светињама. (Апостолска правила 65; Пето-шести Васељенски Цариградски 91; 1. Помесни Анкирски 21, 22, 23; Василије Велики 2, 8, 11, 43, 54, 57; Григорије Ниски 5)

 

57. Који је нехотично убио, десет година нека буде без причешћа Светињама; а ових десет година распоредиће му се овако: две године нека плаче, три године нека проведе међу слушајућима, четири године нека припада, а годину нека само стоји са вернима, и следеће године примиће причешће Светиња. (Апостолска правила 65; Пето-шести Васељенски Цариградски 91; 1. Помесни Анкирски 21, 22, 23; Василије Велики 2, 8, 11, 43, 54, 56; Григорије Ниски 5)

 

58. Који је прељубу учинио, петнаест година нека буде без причешћа Светињама; а ових петнаест година нека му се распореде овако: за четири године нека плаче, пет година нека слуша, четири године нека припада, и две нека стоји са вернима, без Причешћа. (Пето-шести Васељенски Цариградски 87; 1. Помесни Анкирски 20; Василије Велики 9, 21, 34, 37, 39, 77; Григорије Ниски 4)

 

59. Блудник нека седам година буде без причешћа Светињама: две плачући и две слушајући и две припадајући и једну нека само стоји са вернима, а осме године биће примљен у причешће Литургије. (Василије Велики 4, 21, 22, 26, 79, 80)

 

60. Која се заветовала на девичанство, па је отпала од својег обећања, нека испуни време покајања греха за прељубу, распоређујући начин живота свога. Исто важи и односно оних који су се заветовали за монашки живот, па су отпали. (4. Васељенски Халкидонски 16; Пето-шести Васељенски Цариградски 44; 1. Помесни Анкирски 19; 8. Помесни Картагински 16; Василије Велики 6, 18, 19, 20, 44)

 

61. Који нешто украде, па се сам покаје и себе осуди, нека буде једну годину удаљен од причешћа Светињама; ако ли буде изобличен од других, тада за две године, а време нека му се раздели на припадање и стојање, и тада нека се удостоји општења. (Григорије Неокесаријски 3, 4, 5; Григорије Ниски 6)

 

62. Који учини срамоту са мушкарцима, нека му се одреди време кајања као преступнику у прељуби. (Василије Велики 7; Григорије Ниски 4)

 

63. Који покаже нечастивост своју са животињама, нека исто време проведе исповедајући се у покајању. (1. Помесни Анкирски 16, 17; Василије Велики 6; Григорије Ниски 4)

 

64. Који погази заклетву, нека десет година буде ван општења: две године плачући, три слушајући, четири припадајући, једну нека само стоји са вернима, и тада нека се удостоји општења. (Апостолска правила 25; Пето-шести Васељенски Цариградски 94; Василије Велики 10, 17, 29, 82)

 

65. Који призна да се бавио врачарством или састављањем врачарског напитка, нека издржи време кајања убице, тако распоређиван као онај који је сам себе изобличио у томе греху. (Пето-шести Васељенски Цариградски 61, 65; 6. Помесни Лаодикијски 36; Василије Велики 72, 83)

 

66. Гробокрадица нека десет година буде ван општења: две плачући, три слушајући, четири припадајући, једну стојећи са вернима, и тада ће бити примљен на Причешће. (Григорије Ниски 7)

 

67. Блуд са сестром подвргава се времену кајања као за убиство. (Василије Велики 75)

 

68. Склопљени брак између лица у забрањеноме сродству, ако се дозна, сматрајући га човечијим грехом, подлеже казни за прељубника. (Апостолска правила 19; Пето-шести Васељенски Цариградски 26, 54; 2. Помесни Неокесаријски 2; Василије Велики 23, 27, 75, 76, 78, 79, 87; Тимотеј Александријски 11; Теофил Александријски 5)

 

69. Чтец, ако пре брака ступи у сношај са својом заручницом, пошто годину буде одлучен, нека се опет прими на читање, али остајући без даљега унапређења; ако ли без заручења ступи у тајни сношај са женском, нека престане од службе. Исто тако и ипођакон. (Апостолска правила 26; 4. Васељенски Халкидонски 14; Пето-шести Васељенски Цариградски 6, 13, 30; 8. Помесни Картагински 16; Василије Велики 3, 6, 32, 51, 70)

 

70. Ђакон који се устима оскврнио и исповедио да је дотле само стигао његов грех, биће суздржан привремено од служења Литургије, али нека се удостојава причешћа заједно са ђаконима; тако исто и презвитер. Ако се, пак, неко затече да је згрешио више од тога, било у којем да је степену, нека буде свргнут. (Апостолска правила 25; 4. Васељенски Халкидонски 16; Пето-шести Васељенски Цариградски 4, 40, 44; 1. Помесни Анкирски 19; 2. Помесни Неокесаријски 4; Василије Велики 3, 6, 32, 51, 69)

 

71. Ко се спознао да је суделовао у ма коме од споменутих грехова, и није то сам исповедио, него је био изобличен од других, нека буде и он под казном онолико времена колико је под казном чиниоц тих зала.

 

72. Који се предао врачарима или таквим сличним, нека буде под казном онолико времена колико и убице. (Пето-шести Васељенски Цариградски 61, 65; 1. Помесни Анкирски 24; 6. Помесни Лаодикијски 36; Василије Велики 7, 65, 81, 83; Григорије Ниски 3)

 

73. Који се Христа одрекао и преступио тајну спасења, треба све време живота свога да плаче и дужан је у покајању исповедати се; у време, пак, када исходи из овог живота, нека се удостоји причешћа Светињама, вером у Божије човекољубље. (Апостолска правила 62; 1. Васељенски Никејски 10; 1. Помесни Анкирски 1, 2, 3, 12; Петар Александријски 8, 10, 14)

 

74. Ако, пак, сваки од палих, у напред споменуте грехе, и исповедајући се покаже се ревностан у томе, онај коме је по човекољубљу Божијем поверено дрешити и везивати, ако буде човекољубнији видећи величину покајничког исповедања грешника за грех, те скрати време казни, неће зато бити достојан осуде, јер нам историја Светога Писма показује да они који се са већим болом покајнички исповедају, брзо су достизали Божије човекољубље. (1. Васељенски Никејски 12; 4. Васељенски Халкидонски 16; Пето-шести Васељенски Цариградски 102; 1. Помесни Анкирски 5)

Владимир Димитријевић | Владика Николај и ава Јустин о Причешћу и Литургији

---

Читање из Светог Писма

АПОСТОЛ – Зачало 224 | Ефесцима 4, 1-6: Јединство Духа и вјере у Цркви.
1 Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
2 са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави,
3 старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
4 једно Тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега;
5 један Господ, једна вјера, једно Крштење,
6 један Бог и Отац свију, Који је над свима, кроза све, и у свима нама.

ЈЕВАНЂЕЉЕ – Зачало 53 | Лука 10, 25-37: Двије највеће заповијести. О милостивом Самарјанину.
25 И гле, законик неки устаде, и кушајући Га, рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?”
26 А Он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27 А он одговарајући рече: „’Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим’; и: ’Ближњега свога као самога себе.’”
28 А Он му рече: „Право си одговорио; то чини и живјећеш.”
29 А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?”
30 А Исус одговарајући рече: „Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше, и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31 Случајно, пак, силажаше оним путем неки свештеник, и видјевши га, прође.
32 А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33 А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје, сажали му се.
34 И приступивши, зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу и постара се око њега.
35 И сутрадан полазећи, извади два динара, те даде гостионичару и рече му: ’Побрини се за њега, а што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим.’
36 Шта мислиш, дакле: ’Који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?’”
37 А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”

Свети Теофан Затворник – Мисли за сваки дан у години

књига је доступна у нашој књижари

Ономе који Га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: „Шта је написано у Закону? Како читаш?” (Лука 10, 26) Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој. Да, пак, не би било недоумица, најбоље је читати Божанско Писмо. Читај са пажњом, расуђивањем, саосећањем, повезујући све са својим животом: оно што се тиче мисли – испуњавај у мислима; што се тиче осећања – осећањима и расположењима, а што се тиче дела – делима. Онај ко слуша реч Божију, сабира светле појмове о свему што је у њему, око њега и изнад њега. Он себи разјашњава обавезе у односима који се јављају у животу, те света правила, као драгоцене бисере, ниже на нит савести која му, затим, тачно и одређено указује како и када поступати на начин који је угодан Господу. Он обуздава и страсти. Јер, читање речи Божије увек на њих делује смирујуће. Ако почнеш да читаш реч Божију, страст ће, ма каква била, почети да бива све слабија и слабија, да би на крају сасвим ишчезла. Ко се богати знањем речи Божије, стиче над собом стуб од облака, који је водио Израиљце у пустињи.

---

Духовна лира – Зборник Богомољачких песама манастира Рукумија

књига је доступна у нашој књижари

Богомољачко вече у цркви Светог Саве сваког уторка од 19-22 часова

Читају се:

-молитве
-једна катизма из Псалтира
-једна глава из Јеванђеља са тумачењем светог Теофилакта Охридског и/или аве Јустина
-једна глава из Посланица са тумачењем светог Теофана Затворника и/или аве Јустина
-Светооотачки текстови на разне теме

Акатист Пресветој Богородици Благовештенски | протосинђел Јован Миленковић (манастир Лешје)

 

Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)

приврємєнєнъ (привременен) = непостојан

Матеј 13, 21:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: нє имать жє корєнє въ сєбѣ, но приврємєнєнъ єсть: бывши жє пєчали или гонєнїю словєсє ради, абїє соблажнѧєтсѧ.
ИЗГОВОР: не имат же корене в себје, но привременен јест: бивши же печали или гоњенију словесе ради, абије соблажњајетсја.
СРПСКИ: Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају због ријечи, одмах се саблазни.

 

Мисли светих по Јустину Ћелијском

књига је доступна у нашој књижари

Свети Јован Златоусти:
Бегајмо од среброљубља, тог виновника сиромаштине, упропаститеља душе, пријатеља пакла, непријатеља Небеског Царства, извора свих уопште зала!

 

Календар

мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’

Блаженопочивши патријарх Павле: О посту

Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.

А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.

Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије  Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.

Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег

Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.

---

Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1

Читање из Светог Писма

Апостол – З

Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40 

Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)

Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)

Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)

Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30

32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.

37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.

27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.

---

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.

---

Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске

---