15. Божићни 7533. / 28. децембар 2025.
Светих Праотаца – Материце
петак, 26.|13. децембар АКАТИСТ 19:00 ОТКАЗАН ЗБОГ ВЕЛИКОГ НАМЕТА СНЕГА
субота, 27.|14. децембар ВЕЧЕРЊЕ 18:00 + ИСПОВЕСТ
Свети Игњатије Брјанчанинов | Енциклопедија православног духовног живота
књига је доступна у нашој цркви
Јеретичка дела (странице 177-180)
Опет ти пишем, верни сине Источне Цркве, речи искреног и благог савета. Те речи не припадају мени, него – Светим Оцима. Одатле потичу сви моји савети.
Чувај ум и срце од лажног учења. He разговарај о хришћанству са људима који су заражени лажним мислима; не читај књиге о хришћанству које су написали лажни учитељи. Истину прати Дух Свети. Он је – Дух Истине. Лаж прати и садејствује јој дух ђавола, који је лажов и отац лажи.
Онај ко чита књиге лажних учитеља неминовно се присаједињује лукавом и мрачном духу лажи. Нека ти се ово не учини чудно и невероватно; тако тврде светила Цркве – Свети Оци. „Нико да не чита“, рекао је свештеномученик Петар Дамаскин, „оно што не служи за угађање Богу. Ако некад по незнању и прочита тако нешто, нека се потруди да то што пре избрише из памћења читањем Божанског Писма, и то управо оних књига које понајвише служе спасењу његове душе, сходно њеном стању, стању које је досега. A књиге које су томе противне никако да не чита. Зашто је потребно да прима духа нечистог, уместо Духа Светог? Ко се каквим речима бави, добија и особине таквих речи, мада неопитни то не виде онако како виде духовно опитни.“
Ако твој ум и срце ничим нису исписани, нека Истина и Дух напишу на њима заповести Божије и Његово духовно учење.
Ако си, пак, допустио да се таблице душе испишу и ишарају разноликим појмовима и утисцима, не разабирајући мудро и опрезно ко пише и шта пише, онда то што су туђи писци написали очисти покајањем и одбацивањем свега богопротивног. На твојим таблицама једини писац нека буде прст Божији.
Својим благочестивим и целомудреним животом припреми чист ум и срце за тог писца: тада ће се на таблицама твоје душе, приликом молитава и читања свештених књига, неприметно и тајанствено исписивати закон Духа.
Дозвољено ти је да читаш само оне књиге о религији, које су написали Свети Оци васељенске Источне Цркве. To Источна Црква захтева од својих чеда. Одређено је да се на Светој Тајни Исповести покајнику поставља питање да ли је читао јеретичке књиге. А ако ти мнслиш другачије и налазиш да су заповести Цркве слабије утемељене од твојих размшљања и размишљања теби сличних, онда више ниси син Цркве, него њен судија.
Називаш ме једностраним, недовољно просвећеним и претерано строгим? Само ти мени остави моју једностраност и све друге недостатке; више желим да уз те недостатке будем послушан Православној Цркви, него да уз сва умишљена савршенства будем паметнији и тако себи дозволим непослушност и одвајање од ње. Истинским чедима Источне Цркве мој глас ће бити пријатан.
Они знају да ако неко хоће да задобије Небеску премудрост, онда мора да остави сопствену, земаљску мудрост, ма колико она велика била, да је се одрекне и да је сматра за оно што она јесте – лудост (1. Коринћанима 3, 19).
Земаљска мудрост је непријатељство против Бога. Она се не покорава Закону Божијем и не може да се покори (Римљанима 8, 7). To је њена особина од почетка; таква ће она остати до свога краја, када земља и дела што су на њој, укључујући и земаљску мудрост, буду изгорела (2. Петрова 3, 10).
Света Црква дозвољава читање књига лажних учитеља само оним својим члановима чије су мисли и осећања срца исцељени и просвећени Духом Светим, и који увек могу да од истинског добра разликују зло, које се претвара да је добро и скрива иза маске добра.
Велики угодници Божији, који су спознали слабост заједничку свим људима, плашили су се отрова јереси и лажи, те су стога врло брижљиво избегавали беседе са људима зараженим лажним учењем и читањем јеретичких књига. Имајући пред очима пад најученијег Оригена, у расправама вичног Арија, красноречивог Несторија и других – који су били богати мудрошћу овога света, па су погинули услед претераног самопоуздања и умишљености – угодници Божији су спасење тражили и пронашли у бекству од лажних учења и најтачнијој послушности Цркви.
Духоносни, свети пастири и црквени учитељи читали су дела богохулних јеретика принуђени на то потребом читаве хришћанске заједнице. Они су силном и духовном речју разобличавали заблуде (јеретика) и објављивали свим чедима Цркве опасност сакривену у јеретичким делима, притајену иза дивних израза светости и побожности.
Али за мене и тебе неопходно је да се чувамо од читања књига, које су сачинили лажни учитељи. Свакоме ко не припада Источној Цркви, јединој Светој, а ко је писао о Христу, о хришћанској вери и моралу, припада име лажног учитеља.
Реци: како је могуће дозволити себи читање свакојаке литературе, када те свака књига коју читаш води куд хоће, убеђује те да пристанеш на све за шта јој треба твоја сагласност, или да одбациш све што јој је потребно да одбациш?
Искуство показује како су погибељне последице недостатка мерила у избору литературе. Колико се међу чедима Источне Цркве може наћи најнедоследнијих, неправилних схватања о хришћанству, противречних учењу Цркве, схватања која поричу то свето учење схватања усвојених читањем јеретичких књига!
He љути се, друже мој, због упозорења која ти дајем, подстакнут тиме што ти заиста желим добро. Зар се отац, мајка и добар васпитач неће плашити за невино и неискусно дете, кад оно пожели да несметано улази у просторију у којој се поред хранљивих намирница налази и доста отровних материја?
Смрт душе је гора од смрти тела: умрли ће васкрснути и често смрт тела бива узрок живота за душу; напротив, душа умртвљена злом – жртва је вечне смрти. Душу може да убије једна мисао која у себи садржи неки облик богохуљења – префињен и сасвим неприметан за неупућене.
Доћи ће време, најављивао је свети апостол, када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама (2. Тимотеју 4, 3-4).
Нека те не заварава звучан наслов књиге, који обећава да ће дати хришћанско савршенство ономе коме је још потребна храна за децу; нека те не заварава ни лепота издања, ни слике, ни леп слог, ни то што је писац – наводно светитељ, који је своју светост тобоже доказао многобројним чудесима.
Лажно учење се неће зауставити ни пред каквом измишљотином, ни пред каквом обманом, како би својим бајкама дало привид истинитости и тако лакше отровало душу.
Лажно учење је само по себи – већ обмана. Њиме је пре читаоца обманут – писац (2. Тимотерју 3, 13).
Обележје истински и суштински душекорисне књиге је – свети писац, члан Источне Цркве, одобрен и признат од стране Свете Цркве.
He читај никакве иноверне ауторе: код њих је Дух Свети замењен необузданом, распаљеном крвљу; они могу да одвуку у пропаст и одвлаче многе. Код њих нема Духа Светог; они имају свој дух мрачни, лажни дух тамне и горде јереси.
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић | Значај првог Васељенског сабора
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ – Зачало 257 | Колошанима 3, 4-11: Мислити и живјети са васкрслим Христом. Свлачење старог човјека.
4 А када се јави Христос, Живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави.
5 Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство,
6 због којих долази гњев Божији на синове противљења,
7 у којима и ви негда ходисте када живљасте у њима.
8 А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих.
9 Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим,
10 и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога Који га је саздао,
11 гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.
ЈЕВАНЂЕЉЕ – Зачало 76 | Лука 14, 16-24: Прича о великој вечери.
16 А Он му рече: „Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.
17 И у вријеме вечере посла слугу својега да каже званицама: ’Дођите, јер је већ све готово.’
18 И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: ’Купих њиву, и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.’
19 И други рече: ’Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.’
20 И трећи рече: ’Ожених се, и зато не могу доћи.’
21 И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: ’Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље, и хроме, и слијепе.’
22 И рече слуга: ’Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.’
23 И рече господар слуги: ’Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу, да ми се напуни дом.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.’”
Свети Теофан Затворник – Мисли за сваки дан у години
књига је доступна у нашој књижари
„Много је званих, али је мало изабраних.” (Лука 12, 24) Звани су сви Хришћани, а изабрани су они који верују и живе хришћански. У прво време Хришћанства ка вери је призивала проповед. Ми смо, међутим, призвани самим рођењем од Хришћана и васпитањем међу њима. И слава Богу! Половину пута, то јест ступање у Хришћанство и укорењење његових начела у срцу од самога детињства, ми прелазимо без труда. Рекло би се да ће утолико бити јача вера и исправнији живот за све будуће време. Тако је и било. Међутим, од пре неког времена почело је код нас да бива друкчије. У школско васпитање су уведена нехришћанска начела која кваре омладину; у друштво су ушли нехришћански обичаји који омладину развраћују по њеном изласку из школе. И није онда чудно што се, по речи Божијој, ионако мали број изабраних, у наше време показује још мањим. Јер, већ је и дух времена противхришћански! А шта ће бити даље? Ако се код нас не измени начин васпитања и ако се не измене обичаји у друштву, све више и више ће слабити истинско Хришћанство, и најзад ће сасвим нестати. Остаће само име хришћанско, а духа хришћанског неће бити. Све ће испунити световни дух. Шта да се ради? Треба се молити …
Духовна лира – Зборник Богомољачких песама манастира Рукумија
књига је доступна у нашој књижари
Богомољачко вече у цркви Светог Саве сваког уторка од 19-22 часова
Читају се:
-молитве
-једна катизма из Псалтира
-једна глава из Јеванђеља са тумачењем светог Теофилакта Охридског и/или аве Јустина
-једна глава из Посланица са тумачењем светог Теофана Затворника и/или аве Јустина
-Светооотачки текстови на разне теме
Духовна Лира | Владика Николај
1. Божић, Божић
2. Задиви се Јосиф
3. О, радосне вести
4. Маријо славна
5. Ти си милост
6. Пресвета, Пречиста
7. Богомати премила
8. Мајка и ћерка
9. Људи, ликујте!
10. Молитва за Васкрс
11. Славимо Те Христе Боже
12. Васкрсао је Господ
13. Недеља
14. Брује тихо звучна звона
15. Монашке бројанице
16. Растко
Мисли светих по Јустину Ћелијском
књига је доступна у нашој књижари
Свети отац Стефан Исповедник, архиепископ Сурожски:
Макар ме ти спалио, ја сам готов све претрпети за иконе и за крст Господњи.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске