Да ли Kрстом побеђујемо или на њега хулимо?
На празник Воздвижења Часног Крста славимо победу Православља, победу Христову, победу крсног знамења. Па, иако се свакоме од нас, који себе називамо хришћанима, чини готово увредљивим да нас неко подсећа на то како се треба крстити, неретко доспевамо у ситуације да крсно знамење стављамо на себе немарно, нехајно, пребрзо, олако, а можда и не разумевајући суштину силе и моћи његове. Често нам се догађа и стид или снебивање да се, у друштву неверујућих људи, прекрстимо, па то тада чинимо или притајено или никако. Но, ко се Христа и Крста Његовог постиди или одрекне, знамо из Светог Писма, постидеће се и одрећи њега Христос на Суду Своме. Читамо о великим и светим Исповедницима вере у хришћанској историји, који су чак и животе давали за Христа, за Онога Који им је Живот и даровао, а ми се на маломе саплићемо. Јер, ти наизглед безазлени тренуци, када се, због мишљења које ће свет имати о нама, застидимо Крста и скривамо га у страху од осуде или подсмеха људи – управо у тим тренуцима се одричемо Свете Тројице – Оца Небеског, Господа Исуса Христа и Животодавног Духа.
Када би нам неко графички представио начине на које се осењујемо крсним знамењем, вероватно бисмо се веома изненадили. Као по правилу, четврти део крста изостаје, када у свакодневним разговорима, током приче о нечему што у нама изазива негативну реакцију, хоћемо да појачамо ефекат пред саговорником, па се прекрстимо, уз речи: „Буди Бог с нама!“, или: „Сачувај Боже!“, док четвртим делом крсног знамења одмахујемо неодређено у страну. Правећи неправилан знак крста или чак неку од геометријских фигура уместо њега, сам крст злоупотребљавамо или банализујемо његову сврху, а лишавамо се његове благодатне силе. Крст употребљен у баналном контексту, приликом оговарања, суђења ближњима, раскалашног (под)смеха или ма које ситуације, која није повезана са молитвом и свешћу да стојимо пред Самим Господом, биће нам на осуду, али и подсмех духовима злобе, који од правог крста највише беже. Бива и то да се на неадекватан начин закрштавамо приликом вршења метанија. Вршећи такозване мале метаније, то јест поклоне током којих се, стојећи, савијамо до земље, дешава се да изговоримо: „У Име Оца“, стављајући три прста на чело, па се, изговарајући и Сина, спуштамо до земље, да бисмо преостале делове крста неодређено стављали у ваздуху или по себи. Исправан начин је да се најпре осенимо крсним знамењем док још стојимо, а затим се поклонимо, или се најпре поклонимо, а затим се осенимо знаком крста. Мали и домали прст држимо приљубљене уз длан. Наравно, крсно знамење учињено са четири прста или праћено љубљењем својих прстију или шаке, нема никакве везе са нашом православном вером.
Руски духовник, Старец Захарија, саветовао је својим чедима: „Чеда моја, крстите се што чешће можете. И да знате, чинови злих ваздушних духова стрепе од знака крста. Када се уздиже знак крста, они падају. Господ нам је Свој Крст дао за оружје против ђавола. На моју велику жалост, видео сам многе људе да се немарно крсте. Они једноставно млатарају рукама без додиривања чела својега, без додиривања рамена својих. А то је чисто ругање знаку Крста, то је презирање Христове жртве на Крсту.“
И руска схиигуманија Сепфора учила је: „Чврсто треба стегнути три прста (да се демони не би увукли међу прсте), а затим се јасно и одсечно осенити крсним знаком.“
Погрешно је и доњи крај крста стављати испод појаса, а леви и десни крај ниско по грудном кошу, јер тада правимо крст окренут наопако. Крстом се осењујемо када устајемо ујутру из сна, као и пре поновног одласка на починак, пре и после обеда, пре поласка на пут, као и пре сваког дела које започињемо, а за које од Господа молимо благослов и помоћ. Крст је наше стално и најјаче оружје у животним и духовним борбама. Но, као што је лишено смисла чинити исхитрено крсно знамење у ваздуху, са очитом жељом да се оно сакрије од очију других, тако је недолично и фарисејски осењивати се споро и театрално, широких покрета, са изразом „препобожног“ верника, несвесно или свесно желећи да други виде нашу побожност. Крст и молитва чине наш дубоки, унутрашњи и стални саоднос са Богом, који доживљава свој суштински губитак кад год је мотивисан спољним светом или ма којим другим мотивом, осим љубави према Господу.
Отац Рафаило Бољевић:
Pričešćuju se a venu, otkuda to tako?
1 Septembar 2021
Старец Захарија о знаку крста
Децо моја, треба да постоји неки ред у вашој молитви. Молитвом призивате благодат Свете Тројице. Кажемо: „У Име Оца“, држећи три прста десне руке стегнута у једно, да бисмо показали да је Господ Један, али у Три Личности – Светој Тројици. Додирујући чело са ова три прста, освећујемо ум наш, уједно узносећи молитву Богу Оцу, Сведржитељу, Творцу људи и свега видљивог и невидљивог. Дотичући затим доњи део наших груди, са иста она три прста, ми доживљавамо страдања Господа нашег Исуса Христа, Његов Крст, који је поднео нас ради, Он, Јединородни Син Небеског Оца, рођен, а не створен. На тај начин освећујемо наше срце са свим осећањима нашим. Затим дигнемо три прста и њима дотичемо десно, па лево раме и кажемо: „И Духа Светога“, а тиме молимо Треће Лице Свете Тројице да нас никада не напусти, но да освећује наш ум Својом благодаћу и да нам непрестано помаже, да руководи читаву нашу снагу и сва дела наша у правцу задобијања Духа Светога у срца наша. Најзад, скрушено и у страху Божијем, а у вери, у нади и дубокој љубави ка Светој Тројици, завршавамо ову необично значајну молитву са: „Амин“, што ће рећи: „Нека тако буде“. Ова молитва је нераздвојно везана са знаком крста. Промислите добро о овоме. Колико сам пута осетио бол, јер толики људи изговарају ову молитву сасвим механички, као да то није молитва, него нека обавезна формула коју треба изговорити пре молитве. Ви, молим вас, не чините тако.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 89: Матеј 22, 1-14
Прича о свадби царева сина.
1 И одговарајући, Исус опет им рече у причама говорећи:
2 „Царство Небеско је као човјек цар, који начини свадбу сину своме.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4 Опет посла друге слуге говорећи: ’Кажите званицама: ’Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.’’
5 А они, не маривши, отидоше: овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6 а остали ухватише слуге његове, изружише их и побише.
7 И када то чу цар онај, разгњеви се, и пославши војску своју, погуби крвнике оне и град њихов запали.
8 Тада рече слугама својим: ’Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
9 Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу.’
10 И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11 А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо;
12 и рече му: ’Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха?’ А он оћута.
13 Тада рече цар слугама: ’Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.’”
Aпостоли
Зачало 170: 2. Коринћанима 1, 21-24; 2, 1-4
Христос је наше утврђење.
21 А Бог је Онај Који нас утврђује с вама у Христу, и Који нас помаза,
22 Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23 А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас, не дођох више у Коринт.
24 Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто.
1 А ово одлучих у себи: да вам опет не дођем у жалости.
2 Јер ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?
3 И ово вам баш написах да, када дођем, не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.
4 Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите, него да познате преобилну љубав коју имам према вама.
Календар
Септембар 13. (Јулијански)
Септембар 26. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Освећење јерусалимског храма Христова Васкрсења; Свети свештеномученик Корнилије капетан; Свети мученици Селевк, Стратон, Кронид, Леонтије и Серапион; Свети мученици Гордијан, Макровије, Илија, Зотик, Лукијан и Валерије; Преподобни Петар, који се подвизавао у Атори, у Витинији; Свети мученица Катевана; Преподобни Јеротеј Нови, који се подвизавао у Иверском манастиру.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Цар начини свадбу за свога сина и посла по званице. Посла једном, па други пут. Међутим, званице не долазе због житејских брига: један је отишао у поље своје, други у трговину. Упућен је нов позив у другим сферама и брачна палата се напунила. Међу осталима, нашао се један који није био одевен у свадбено рухо. Због тога је избачен (Матеј 22, 2-14). Смисао приче је јасан. Свадба је – Царство Небеско, позив – проповед Јеванђеља, они који су одбили позив – неверујући, а без свадбеног руха – верујући, али без живота по вери. Ко којој групи људи припада, нека сам просуди. Да смо звани – јасно је. Међутим, да ли верујемо? Опет, могуће је, као под општим именом, бити и међу верујућима, а у ствари бити без вере. Један уопште не мисли о вери, те је код њега уопште и нема, а други нешто и зна о вери и из вере, и тиме је задовољан; један криво тумачи веру, а други се сасвим непријатељски односи према њој. Па ипак, сви се убрајају у Хришћане, премда код њих нема ничег хришћанског. Уколико ти верујеш, испитај да ли су са твојом вером саобразна твоја oceћaњa и дела, то јест рухо душевно, због којих те Бог види одевеним или неодевеним за свадбу. Moгyћe је чак и добро познавати веру и ревновати за њу, а у животу служити страстима, то јест одевати се у срамну одећу грехољубиве душе. Код таквих је једно на речима, а друго у срцу. На језику је: „Господе, Господе!“, а унутра: „Изговори ме.“ Размислите да ли сте у вери, и посебно, да ли сте у свадбеном руху врлина или у срамним дроњцима грехова и страсти!
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХX – Ко може бити кум на венчању и Крштењу?
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- заклєпъ (заклеп) = брава, преворница, катанац
- закоснѣнїє (закосњеније) = закашњење, затезање, завлачење, одгађање, одлагање
- залєжати (залежати) = скривати се, вребати, лежати у заседи
- замєдлѣнїє (замедљеније) = спорост, тромост, закашњење
