Патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај. А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо.
Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је Она Тело коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала јеванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни Анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Јеванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду, велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима.“
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Свети Николај Охридски и Жички: Јеванђеље о призивању апостола
– Преузмите текст (ПДФ)старац Пајсије светогорац
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 9: Матеј 4, 18-23
Позив првих апостола. Прва чуда. 18 А идући покрај мора Галилејског, видје два брата: Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. 19 И рече им: „Хајдете за Мном и учинићу вас ловцима људи.” 20 А они одмах оставише мреже и пођоше за Њим. 21 И отишавши одатле, видје друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. 22 А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за Њим. 23 И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим и проповиједајући Јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу. 24 И отиде глас о Њему по свој Сирији; и приведоше Му све болеснике разним болестима и мукама обузете, и бјесомучне, и мјесечаре, и одузете, и исцијели их. 25 И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.Апостол – Зачало 81: Римљанима 2, 10-16
О природном Закону. 10 а слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину; 11 јер Бог не гледа ко је ко. 12 Јер који без Закона сагријешише, без Закона ће и изгинути; а који под Законом сагријешише, по Закону ће се осудити. 13 Јер нису праведни пред Богом они који слушају Закон, него ће се оправдати они који испуњавају Закон. 14 Јер кад незнабошци, немајући Закона, чине од природе што је по Закону, они, немајући Закон, сами су себи Закон; 15 они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по Закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, 16 на Дан када Бог узасуди тајне људске по Јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.Календар Јун 13. (Јулијански) Јун 26. (Грегоријански) На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Света мученица Акилина; Свети Трифилије, епископ Левкосије кипарске; Преподобна Ана и син јој Јован; Преподобни Јаков; Свети Антипатар; Свети Евлогије, патријарх Антиохијски; Светих 10,000 мученика; Свети мученик Диодор; Преподобни Сава; Преподобни Андроник Московски. Види ‘Пролог’ Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
Господ је позвао Петра и Андреја и они су одмах, оставивши све, пошли за Њим. Позвао је Он и Јакова и Јована, и они су, такође, оставили све и пошли за Њим (Матеј 4, 18-24). Због чега су они тако брзо и радо пошли? Због тога што су увидели оно што је боље. Такав је закон у нашој души: сазнавши и окусивши боље, она се одвраћа од лошијег и напушта га. Ту се догађа оно што је касније Господ показао у причама о благу сакривеном у њиви, и о многоценом бисеру. Благо и бисер су вера у Господа и општење са Њим по сили вере. Ми га стичемо још у време крштења. Међутим, због чега ми тако мало ценимо то благо, и зашто га мењамо за ништавности? Због тога што за време васпитања у нас не уносе укус тог блага те оно остаје страно нашем срцу. Срце наше не зна за оно што је боље. Оно зна само за оно што је мање зло или више зло, и на томе заснива свој поглед. То је узрок због кога се неки одазивају и иду кад их Господ зове, док ми, иако звани, бежимо од Њега.
Учимо старословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЈУН 2022. / ТРЕШЊАР 7530. Четвртак, 2. јун ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (=СПАСОВДАН) Света Литургија – 9;00 Петак, 3. јун СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 4. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 5. јун НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА Света Литургија – 10:00 Субота, 11. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 12. јун ПЕДЕСЕТНИЦА – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ Света Литургија – 10:00 Понедељак, 13. јун ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК Света Литургија – 9:00 Уторак, 14. јун ДУХОВСКИ УТОРАК Света Литургија – 9:00 Субота, 18. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 19. јун НЕДЕЉА ПРВА ПО ДУХОВИМА – СВИХ СВЕТИХ Света Литургија – 10:00 Субота, 25. јун Света Литургија – 9:00 Недеља, 26. јун НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Уторак, 28. јун ВИДОВДАН (Слава) Славски обреди пре Свете Литургије – 7:00 Света Литургија – 9:00 ЛИСТА СЛАВА: 3. јун – свети цар Константин и царица Јелена 24. јун – свети апостоли Вартоломеј и Варнава (=Вртолома) 27. јун – свети Јелисеј 28. јун – свети кнез Лазар (=Видовдан) {раније свети пророк Амос} РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЈУЛ 2022. / ЖЕТВАР 7530. Субота, 2. јул Света Литургија – 9;00 Недеља, 3. јул НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Четвртак, 7. јул Света Литургија – 9:00 Субота, 9. јул НЕДЕЉА СЕДМА – СВЕТИХ ОТАЦА 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА Света Литургија – 9:00 Недеља, 10. јул Света Литургија – 10:00 Уторак, 12. јул СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ (Слава) Света Литургија – 9:00 Субота, 16. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 17. јул НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Субота, 23. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 24. јул НЕДЕЉА ШЕСТА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 Субота, 30. јул Света Литургија – 9:00 Недеља, 31. јул НЕДЕЉА СЕДМА ПО ДУХОВИМА Света Литургија – 10:00 ЛИСТА СЛАВА: 7. јул – рођење светог Јована (=Ивањдан) 12. јул – свети апостоли Петар и Павле (=Петровдан) 21. јул – свети Прокопије (=Прокоповдан) 26. јул – свети Арханђел Гаврило 30. јул – света великомученица Марина (=Огњена Марија)
