Календар
фебруар 13. (Јулијански) / фебруар 26. (Грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање); Житије преподобног оца нашег Маринијана; Спомен светог мученика оца и сина; Спомен светог оца нашег Евлогија, архиепископа Александријског; Спомен обнављања храма Пресвете Богородице и Свете Текле у Посали (или Пусги); Спомен светих апостола и мученика Акиле и Прискиле; Спомен преподобног оца нашег Акепсима.
Ава Јустин Поповић: О посту и молитви
Када је несрећни отац, вели се у Светом Јеванђељу, довео свог бесомучног сина Господу Христу и молио Га да га исцели, Спаситељ исцељује његовог сина наочиглед многобројног народа. Апостоли су били посрамљени тиме што они нису могли да истерају из овог младића нечистог духа. И кад је Спаситељ исцелио то момче и ушли су у кућу, Апостоли Га питају: „А зашто га ми не могасмо исцелити? Ми смо васкрсавали мртве, чинили многобројна чудеса у Име Твоје, а ето, овај младић остаде неисцељен и нисмо могли да истерамо нечистог духа из њега.“ Господ им онда рече: „Овај се род изгони само молитвом и постом.“ Ето скраћеног Јеванђеља. Молитва и пост потребни су да се очисти човек од сваке нечистоте, да се очисти човек од свакаквог ђавола, не само од свакога греха, него молитва и пост осигуравају победу над сваком немоћи, победу над сваким грехом, победу и над самом смрћу. Зато је Еванђеље о посту и молитви најглавније за свако људско биће, поготову за нас Хришћане. Када имаш молитву и пост, када се подвизаваш у њима, ти у самој ствари водиш себе и уводиш себе у вечни живот.
Старац Тадеј: О посту и Причешћу
За Свето Причешће Света Црква је одредила како се треба припремити. Главно је – треба припремити срце, да се човек сједини са Господом. Пост је потребан за смирење самог тела, а кад се тело смири, смири се и душа, који кроз векове борбе и муке и искушења чуваше онај свети огањ вере у Србину да се не угаси као прави светлоносци и духоносци; и питам те, најзад, у име оног најсветијег духовнога праоца твога, у име оног моћног и милог Саве, оног неустрашивог мужа и молитвеника, који је исплакао срце своје пред живим Небесима, да би се у народу српском до конца векова очувао свети пламен вере. У име те велике и племените војске твојих благородних предака, чију си крв и дух и веру и ти наследио као законити наследник, у име њихово, а не у име моје ја те питам, племенити Србине брате: „Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?“
Отац Александар Јељчанинов: Беседа пре исповести
Ка томе блаженом очишћењу води пут који није лаган. Још нисмо ни пришли да се исповедимо, а душа наша чује гласове који је искушавају: „Да одгодимо за касније?“ „Да ли сам се довољно спремио, да се не спремам сувише често за Причест?“ Треба се чврсто одупрети овим сумњама. „Ако ти ступиш у службу Господу Богу, тада припреми душу своју на искушења.“ (Сирах 2, 2). Ако си одлучио да се припремиш за Причешће, појавиће се мноштво препрека, унутарњих и спољних, које ће нестати ако покажеш одлучност у својим намерама. Треба се исповедати много чешће него што је то код нас уобичајено, у крајњој мери у току сва четири поста. Потребно је повући паралелу између две исповести, да би време између припрема за Причест било испуњено духовном борбом, напорима, утисцима од последњег поста и у напетом ишчекивању наредне поновне исповести.
Друго питање које нас мучи је питање о духовнику: „Коме ићи?“ „Држати се једнога по сваку цену?“ Оци, искусни у духовном животу, тврде да не треба мењати. Дешава се, истина, да после добре исповести код свештеника, касније исповести код њега бивају некако суве и слабо се доживљавају, и тада се појављује мисао о промени духовника. Али то није довољан разлог за овако смели корак. Да не говоримо о томе да се наши лични осећаји на исповести не тичу суштине ове Тајне. За човека који заиста страда од рана свога греха, нема разлике преко кога се он исповеда за тај терет греха, само како би могуће брже могао да га исповеди и да добије олакшање. Друго је ако ми оставимо по страни суштину Тајне покајања и идемо на исповест да бисмо поразговарали. Управо ово је важно разликовати – исповест од духовног разговора, који се може водити и ван оквира Тајне, и боље је ако се одвија одвојено од ње, јер разговор, иако о духовним стварима, може расејати, охладити онога који се исповеда, увући га у богословске расправе, ослабити снагу покајног осећања. Исповест није разговор о својим недостацима, сумњама, није обавештавање духовника о себи и тим мање није „побожан обичај“. Исповест – то је пламено покајање срца, жудња за очишћењем, која потиче од осећања светиње, умирања за грех и оживљавања за светост. Обично људи који нису искусни у духовном животу, не виде ни мноштво својих грехова, ни њихову „гнусобу“. „Ништа посебно… као и сви други… само мали греси… нисам крао, нисам убио“ – тако почињу многи да се исповедају. А самољубље, реаговање на укоре, отврдлост, човекоугађање, слаба вера и љубав, малодушност, духовна лењост – зар то нису важни греси? Зар ми можемо да тврдимо да довољно волимо Бога, да је наша вера постојана и пламена? Да сваког човека волимо као брата у Христу? Да смо достигли кротост, безгневље, смирење? Ако нисмо, онда из чега се састоји наше хришћанство? Треба направити разлику између основних грехова и произвољних, чији симптоми имају дубље узроке. На пример, веома важни: расејаност на молитви, поспаност и непажња у Цркви, одсуство интереса ка читању Светог Писма – нису ли то греси услед маловерја и слабе љубави према Богу? Потребно је приметити у себи самовољу, непослушност, самооправдање, нетрпљење укора, тврдоглавост, али је још важније открити њихову везу са самољубљем и гордошћу. Ако приметимо у себи стремљење ка друштву, да нас привлаче дуги разговори, смехотворство, претерана брига о свом изгледу и изгледу својих ближњих, изгледу куће – треба пажљиво испитати не представља ли то облик разноврсне сујете? Ако сувише тешко примамо срцу животне невоље, тешко премостимо разлаз, неутешно тугујемо за онима који одлазе, тада – осим снаге и дубине наших осећања – не сведочи ли то ипак и о невери у промисао Божији? Припрема за исповест се не састоји у томе да се у потпуности сетимо и запишемо своје грехе, него да достигнемо оно стање усредсређености, озбиљности и молитве, при којем, као при светлости, постану јасни греси. Не треба приносити духовнику списак грехова, него покајни осећај, не детаљно обрађену дисертацију, него скрушено срце. Иако је веома тешко, треба избећи саблазан самооправдавања, покушаје објашњавања духовнику „олакшавајућих околности“, позивајући се на трећа лица која су нас навела на грех.
Да ли је време заиста добило убрзање? О различитим начинима поста и како се спремати за Причешће?(17 минута)
„Свака власт је од Бога“, учи Апостол. Да ли хришћани смеју да се опиру властима? О пропасти Америке. (29 минута)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 17: Матеј 6, 14-21
О праштању, посту, истинском богатству.
14 Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески.
15 Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
16 А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја, да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: ’Примили су плату своју.’
17 А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18 да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој Који је у тајности; и Отац твој, Који види тајно, узвратиће теби јавно.
19 Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;
20 него сабирајте себи блага на Небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21 Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
Апостол – Зачало 112: Римљанима 13, 11-14; 14, 1-4
Облачење у Христа. Треба сносити слабе и не саблажњавати браћу.
11 И ово тим прије што знате вријеме, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад повјеровасмо.
12 Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје Свјетлости.
13 Да ходимо поштено, као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти.
14 Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте.
1 А слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима.
2 Јер један вјерује да смије све јести, а који је слаб, једе зеље.
3 Који једе, нека не презире онога који не једе; и који не једе, нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими.
4 Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
„Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша.“ (Матеј 6, 14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе и од немирних осећања према брату пређи у искрено мирна – све је у томе. Дан опроштења – велики Небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице и земља би се стапала са Небом.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
– лобзати (лобзати) = пољубити (=целивати)
Матеј 26, 48
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Предаѧй же Єго даде имъ знаменїе, глаголѧ: „Єгоже аще лобжѹ, Той єсть: имите Єго.”
ИЗГОВОР: Предајај же Јего даде им знаменије, глагоља: „Јегоже ашче лобжу, Тој јест: имите Јего.”
СРПСКИ: А издајник Његов даде им знак говорећи: „Кога ја цјеливам, Онај је; држите Њега.”
