Свети старац Порфирије Кавсокаливит Светогорац:
Избегавање замки помоћу чежње за Христом
Има много људи, чак и хришћана, који уопште не прихватају да постоји демон. Демона, међутим, не можеш порећи. Ја верујем да ђаво постоји. Кажем, штавише, и ово: ако из Јеванђеља избацимо веровање да ђаво постоји, шта ће се десити? Нестаће Јеванђеља, јер „ради тога се јави Син Божији – да разори дела ђавоља“ (1. Јованова 3, 8). У Светом Писму се каже: „И ђаволи верују, и дрхте“ (Јаковљева 2, 19). Не можемо да игноришемо постојање ђавола, чија дела је Христос дошао да укине. Но, ја вам саветујем: уместо да се бавите ђаволом и његовим лукавствима, уместо да се бавите страстима, окрените се љубави Христовој. Сатана изграђује механизам обмане који обично називамо изразом прелест. Ми ништа и не примећујемо, а наш лукави непријатељ поставља замке. Уз помоћ чежње за Христом, сила човекове душе избегава замке и иде ка Христу. А то је нешто сасвим друго, племенитије. Борити се против непријатеља значи улагати напор, уз напрезање и притисак. У љубави Христовој, међутим, нема напрезања. Ту се сила човекове душе без напора преображава. Не треба да се одупирете демону истим средствима којима вас он напада. Будите равнодушни према њему. Ова равнодушност према непријатељу јесте велика вештина, права уметност. То је вештина над вештинама и уметност над уметностима. Она се остварује само уз помоћ божанске благодати. Сучељавање са злом, помоћу благодати Божије, одвија се бескрвно, без труда, без напрезања и без грча у души. Све је лако када уђемо у простор божанске благодати. Тада смо слободнији и јачи. Штити нас божанска благодат. Ако се будемо подвизавали, ако заволимо Христа, стећи ћемо божанску благодат. Наоружани њоме, више нисмо у опасности; а ђаво, кад нас види, бежи.
И ја, убоги и смирени, од малих ногу поступао сам овако, па у свему овоме имам неко мало искуство. Нисам хтео да размишљам о замкама. Ту сам био равнодушан. У почетку, међутим, био сам пошао другачијим путем. Приморавао сам самога себе на труд силом размишљања о смрти. Демони су долазили, а ја сам са страхом говорио у себи: „Имај у души сећање на смрт, занавек. Сећај се шта грешника чека у паклу.“ Али сам напустио овакав пут. Доживео сам искуство тога пута. Све је то добро за почетнике, али онај „ко се боји, није се усавршио у љубави“ (1. Јоанова 4, 18). И мене стари човек у мени вуче одостраг; вуче ме за скут од расе, али ја одмах раширим руке ка Христу и презирем га благодаћу Божијом; не мислим о њему. ТО ВАМ ЈЕ КАО КАД ДЕТЕНЦЕ РАШИРИ РУЧИЦЕ И ПАДА У ЗАГРЉАЈ СВОЈЕ МАЈКЕ. Управо тако сам и ја поступао. Ово је тајна. Не знам да ли довољно разумете деликатност ове теме. Када покушавате да старог човека избегнете без благодати Божје, онда га доживљавате. Уз помоћ благодати, међутим, он вас више не окупља. Он и даље негде у дубини постоји. Све остаје у нама, па и оно што је ружно. Ништа се не губи, али благодаћу Божјом, све се пресуштаствљује, преображава. Христос жели да се сјединимо са Њим и чека пред вратима наше душе. Од нас зависи да ли ћемо примити Божанску благодат. Једино она може да нас измени. Ми ништа не можемо сами од себе. Све ће нам дати благодат. На нама је да се потрудимо да умањимо количину свог егоизма и самољубља. Да будемо смирени. Да се предамо Христу, па ћемо се ослободити свих негативних реакција, телесних и душевних. Сетите се онога што је говорио апостол Павле: „Ја, јадни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?“ (Римљанима 7, 24). Он је ово говорио док се још налазио на почетку свог благодатног пута и док је имао осећај да му је душа неспособна да врши добро. Чинио је зло које није хтео, зато је и признавао: „Не чиним оно што хоћу, него што мрзим, то чиним“ (Римљанима 7, 15). Нападао га је зли дух да би га одвратио од његовог подвига. Но, када је благодат Божија ушла у његову душу, тада су нестале све тешкоће и он је клицао у одушевљењу: „А живим – не више ја, него живи у мени Христос“ и „Мени је Христос живот, а смрт добитак! (Галатима 2, 20 и Филипљанима 1, 21). Видиш? Ни смрти, ни пакла, ни ђавола! Док је раније био неспособан да чини добро, касније је постао неспособан да чини зло. Душа му је постала обожена, испуњена Христом, те није могла ни да замисли ни да поднесе у себи ништа друго осим Христа. Уз помоћ Божанске благодати, све се да постићи. Божанском благодаћу, мученици Христови су били укрепљени да не осећају болове које су изазивала мучења.
Уз помоћ Божанске благодати, све постаје безболно. Користите овај благи начин подвига. Не упињите се да одагнате мрак, односно зло. Ништа нећете постићи ударајући по мраку. Стварно желите светлост? Онда одшкрините неку рупицу, па ће ући макар један сунчев зрак. Доћи ће светло. Уместо да одгоните мрак, уместо да одгоните непријатеља како не би ушао у вас, раширите руке и баците се Христу у загрљај. То је најсавршенији начин подвига. А састоји се у томе да се не борите са злом непосредно, него да заволите Христа, да заволите светлост Његову, па ће самим тим зло одступити.
Весна Биорац, православни мисионар, појац и иконописац:
Људи говоре о Божијем промислу и нашим грешкама
Свако од нас, с времена на време, може учинити неке сулуде ствари. Није ништа необично да правимо животне грешке, да донесемо понеку прилично погрешну животну одлуку. И то уме веома да узнемири и забрине сваког озбиљног хришћанина. Али шта год да сте погрешно урадили, то не може превазићи Божију могућност, способност и капацитет да то, на крају, ипак употреби на добро. Ми правимо грешке, али их Бог никад не прави. Свето писмо нас учи, у Посланици Римљанима 8, 28: „А знамо да онима који љубе Бога СВЕ ПОМАЖЕ НА ДОБРО, њима који су позвани по намери.“ Кад год направите глупу животну погрешку, Бог као да нам каже: „И то могу уклопити у Свој план, и то могу употребити за твоје добро.“
Али да будем јасна: ово обећање се не односи на све. Претходно наведени библијски стих не говори да ће Бог од лоших ситуација произвести добро код свих људи, па и код оних који живе живот побуне против Бога и непризнавања Његовог врхунског ауторитета, нити код оних који намерно окрећу главу од послушања Њему и живе изван Његовог промисла. Обећање је обезбеђено само за људе који воле Бога, који желе да Му служе животом у складу са Његовим заповестима и који отворено прилазе Богу са ставом: „Ја искрено желим да живим живот у складу са Твојим планом и промислом, желим живот са циљем и смислом на који Ти упућујеш. Много пута скрећем и грешим, али желим да радим исправне ствари.“ Овакав став доноси животну радост. Себе-центрични живот јури за самоугађањем и на крају доноси горчину, празнину, незадовољство, а живот посвећен Богу је живот испуњен смислом и врхунском радошћу. Када решите да свој живот предате у Божије руке, не значи да никад више нећете донети неку погрешну одлуку. Али од тада ће Бог ваше погрешне одлуке уклапати у Свој савршени план и промисао. Јер са Богом не постоји план Б за ваш живот. Са Њим увек живите Његов план А. Бог унапред зна све погрешке које ћете направити, зна их још од времена пре него што сте се родили. За Њега нема изненађења у вашем животу. Он унапред зна ваше погрешке и унапред зна како ће да их уклопи у Свој савршени план, савршени промисао. То значи да можете бити опуштени и радосни у Њему. Можете престати да будете забринути. Забринутост је главни убица животне радости и оптимизма. Уместо тога, опустите се и уживајте у поверењу у Божије планове. Учините најбоље што можете са оним што вам Бог даје, а Он ће даље све дивно уклопити у Свој савршени промисао – животни план.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 93: Лука 18, 35-43
Исцјељење слијепога у Јерихону.
35 А када се приближаваше Јерихону, слијепи неки сјеђаше крај пута просећи.
36 Па, када чу како народ пролази, распитиваше: „Шта је то?”
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 И повика говорећи: „Исусе, сине Давидов, помилуј ме!”
39 А они што иђаху напријед, кораху га да ућути, а он још јаче викаше: „Сине Давидов, помилуј ме!”
40 А Исус стаде и заповједи да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 говорећи: „Шта хоћеш да ти учиним?” А он рече: „Господе, да прогледам.”
42 А Исус му рече: „Прогледај! Вјера твоја спасла те је.”
43 И одмах прогледа, и пође за Њим славећи Бога. И сав народ који видје, даде хвалу Богу.
Aпостоли
Зачало 280: 1. Тимотеју 1, 15-17
Павлова захвалност Христу за спасење.
15 Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике, од којих сам први ја.
16 Али због тога бих помилован, да би Исус Христос показао на мени првоме сво дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у Њега за живот вјечни.
17 А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.
Календар
Јануар 25. (Јулијански)
Фебруар 7. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Атанасије Велики Исповедник, патријарх Александријски; Свети Максим, архиепископ Влахозапланински; Свети мученица Ксенија; Преподобни Ефремије; Свети Маркијан Кирски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
О чему нам све не говори Недеља о блудном сину? Говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца Небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе, и о богатом наслеђу који човек има без обзира на своју непокорност, о непромишљеном траћењу тог богатства на свакакве непотребности, и о крајњем осиромашењу као последици тога траћења. Она говори и о томе како човек, освестивши се и дошавши к себи, промисливши и решивши да се врати многомилостивоме Оцу, са љубављу бива примљен и враћен у своје првобитно стање. И ко неће овде за себе наћи благу и корисну поуку? Ако се налазиш у Очевом дому, не жури напоље на слободу. Јер видиш како се завршио такав покушај?! Ако си, пак, отишао и проћердао иметак, онда се брзо заустави. Ако си све утраћио и упао у крајњу беду, брзо се реши и – врати се. Јер тамо те очекује свака снисходљивост, ранија љубав и обиље. И овај последњи корак се показује као најнужнији. О томе није потребно опширно говорити. Освести се, реши да се вратиш, устани и пожури ка Оцу. Његово наручје те чека отворено, готово да те прими.
Духовно созерцање:
Ава Евагрије Понтијски
(345–399) Ивора/иверону, Понт (=турска)
Ευάγριος Ο Ποντικός (евагриос О Понтикос)
VII – O осам помисли, Анатолију + VIII – Његове мисли повезане са излагањем o осам страсти.
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- глубина (глубина) = дубина; непостижност Ѿ лѹкѝ (=от Луки) – Лука 5, 4:Оригинални текст: … Постѹпѝ во глѹбинѹ̀, и҆ вве́рзите мрє́жи ва́шѧ въ лови́твѹ.
Изговор текста: … Поступи во глубину, ваверзите мрежи вашја в ловитву.
Превод текста: … Хајде на дубину, и баците мреже своје за лов.
